Vertigo ili vrtoglavica predstavlja specifičan simptom disbalansa u sistemu za održavanje ravnoteže, koji može imati bezazlene, ali i veoma ozbiljne uzroke.
Osobe kod kojih se javlja opisuju osećaj da se oni ili prostor oko njih vrte ili ljuljaju, iako u stvarnosti nema takvog kretanja.
Često se javlja i osećaj nesigurnosti pri hodanju ili stajanju, a epizode vrtoglavice mogu biti praćene mučninom i povraćanjem.
Vertigo nije zasebna bolest, već simptom koji može imati različite uzroke, kao što su problemi sa unutrašnjim uhom, mozgom ili drugim sistemima organa.
Najčešće nastaje kada se informacije o položaju tela koje prenose unutrašnje uho, oči i nervni sistem ne poklapaju.
Primer ovakvog stanja je benigni paroksizmalni pozicioni vertigo, kada se kristali kalcijuma u unutrašnjem uhu pomeraju iz svog mesta. Mozak tada prima lažne signale o kretanju, što rezultira intenzivnim osećajem vrtenja ili ljuljanja.
U ovom članku objasnićemo koje vrste vrtoglavice postoje i koji su simptomi , koji su najčešći uzroci, kao i kako se postavlja dijagnoza i leči ovaj simptom.
Vrste vrtoglavice
Vertigo može imati različite uzroke povezane sa uhom, mozgom, vratnom kičmom, psihičkim stanjem ili celokupnim zdravljem organizma.
Prepoznavanje osnovnih tipova vrtoglavice omogućava lakše i brže otkrivanje problema i po potrebi započinjanje odgovarajućeg lečenja.
U nastavku slede najčešće vrste vrtoglavice.
Periferna vrtoglavica
Periferna vrtoglavica je najčešći oblik vrtoglavice, koja nastaje zbog poremećaja u unutrašnjem uhu ili vestibularnom nervu koji prenosi informacije o ravnoteži ka mozgu.
Uzroci mogu biti benigni paroksizmalni pozicioni vertigo, Menijeova bolest ili upala vestibularnog živca, stanje poznato i kao vestibularni neuritis.
Ova vrsta vrtoglavice je obično intenzivna i praćena mučninom, ali prolazna.
Centralna vrtoglavica
Centralna vrtoglavica potiče iz poremećaja u centralnom nervnom sistemu, tačnije u moždanom stablu ili malom mozgu.
Ova vrsta može biti posledica moždanog udara, tumora, multipla skleroze ili drugih neuroloških oboljenja.
Simptomi su često blaži, ali dugotrajniji i mogu biti udruženi sa drugim neurološkim znacima kao što su poremećaji vida ili govora.
Cervikogena vrtoglavica
Cervikogena vrtoglavica povezana je sa problemima vratne kičme, kao što su degenerativne promene ili napetost mišića vrata.
Zbog narušene mehanike vrata, mozak može primati netačne informacije o položaju glave u prostoru, što izaziva osećaj nestabilnosti ili vrtoglavice, naročito pri pokretima glave.
Psihogena vrtoglavica
Psihogena vrtoglavica javlja se kao posledica psiholoških faktora, najčešće stresa, anksioznosti ili paničnih poremećaja.
Ovaj tip vrtoglavice se često opisuje kao osećaj nestvarnosti, magle u glavi ili nesvestice, a ne kao pravi osećaj rotacije.
Uglavnom se javlja u emocionalno izazovnim situacijama ili tokom stresnih epizoda.
Sistemska vrtoglavica
Sistemska ili ortostatska vrtoglavica uzrokovana je opštim telesnim stanjima koja utiču na dotok krvi u mozak, kao što su nagle promene krvnog pritiska, posebno ortostatska hipotenzija, dehidracija, anemija ili metabolički poremećaji.
Za ovaj tip vrtoglavice je karakteristično da se najčešće javlja prilikom naglog ustajanja iz sedećeg ili ležećeg položaja, a često može biti praćena zamračenjem vida ili osećajem nesvestice.
Mogući uzroci
Vertigo nastaje usled disbalansa signala o položaju tela koje šalju unutrašnje uho, oči i mozak.
Kada se ti signali ne poklapaju, mozak misli da se osoba kreće, što dovodi do osećaja vrtoglavice.
Uzroci ovog stanja mogu biti brojni, a najčešći uključuju stanja kao što su:
- Benigni paroksizmalni pozicioni vertigo: Nastaje kada se sitni kalcijumski kristali unutar polukružnih kanala unutrašnjeg uha pomeraju. Ovo obično izaziva kratkotrajne, intenzivne epizode vrtoglavice koje se javljaju pri promeni položaja glave.
- Vestibularni neuritis ili labirintitis: Upalna stanja vestibularnog živca ili unutrašnjeg uha, najčešće uzrokovana virusnom infekcijom. Simptomi se manifestuju naglo i mogu trajati danima, uz mučninu i povraćanje.
- Menijeova bolest: Hronični poremećaj obilja tečnosti u unutrašnjem uhu koji dovodi do ponovljenih napada vrtoglavice, praćenih zujanjem u ušima i postepenim gubitkom sluha.
- Vestibularna migrena: Oblik migrene u kome je vrtoglavica glavni simptom, ponekad praćen glavoboljom. Napadi mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati, a precizni mehanizmi nisu potpuno razjašnjeni.
- Akustični neurinom: Benigni tumor na vestibulokohlearnom, odnosno slušnom živcu. Rast tumora može izazvati progresivnu vrtoglavicu zajedno sa gubitkom sluha i zujanjem.
- Cerebrovaskularni uzroci: Poremećaj protoka krvi u mozgu, poput moždanog udara ili suženih arterija u vratu, može izazvati vrtoglavicu, često uz druge neurološke simptome poput slabosti i poremećaja govora.
- Cervikogeni uzroci: Problemi vratne kičme, kao što su degenerativne promene, povrede ili hronična ukočenost, mogu dovesti do vrtoglavice, budući da nepravilnosti u vratnim strukturama uzrokuju netačne signale o položaju glave.
- Ostali uzroci: Uključuju anemiju, dehidraciju, sunčanicu i toplotni udar, niski krvni pritisak i nuspojave određenih lekova. Intenzivan stres ili anksioznost takođe mogu doprineti osećaju vrtoglavice.
Lista mogućih uzroka ovde se ne završava, a za pravilno postavljanje dijagnoze neophodno je posetiti lekara.
Simptomi
Pacijenti koji imaju vrtoglavicu najčešće opisuju osećaj da se prostor ili njihovo telo okreću, ljuljaju ili pomeraju, iako nema stvarnog kretanja.
Epizodu vrtoglavice prati intenzivan osećaj gubitka ravnoteže koji može dovesti do pada.
Često je prisutna i mučnina, a ponekad i povraćanje, usled stimulacije moždanih regija odgovornih za osećaj mučnine.
U mnogim slučajevima javlja se znojenje i ubrzan rad srca kao odgovor na intenzivni stres koji izaziva vrtoglavica.
Različiti uzroci vrtoglavice mogu biti praćeni specifičnim simptomima.
Na primer, Menijeova bolest obično uključuje zvonjavu ili zujanje u ušima, osećaj pritiska u uhu i smanjen sluh.
Kod neuroloških uzroka, kao što su moždani udar, tumor ili multipla skleroza, mogu se javiti i neurološki simptomi poput slabosti jedne strane tela, poremećaja govora ili dvostrukog vida.
Psihogena vrtoglavica često se ispoljava u pratnji panične anksioznosti, pri čemu dominiraju simptomi kao što su lupanje srca i otežano disanje.
Dijagnostika
Dijagnoza vrtoglavice počinje detaljnom anamnezom i kliničkim pregledom.
Tokom inicijalnog pregleda lekar prikuplja informacije o načinu pojavljivanja vrtoglavice, trajanju napada i okidačima, kao i o pratećim simptomima poput mučnine, povraćanja ili zujanja u ušima.
Lekar takođe obično obavlja osnovni neurološki pregled, kojim se procenjuje neurološki status, koordinacija i ravnoteža pacijenta, često uz pomoć jednostavnih testova kao što su Rombergov test ili hod u mestu.
Poseban značaj ima Dix-Hallpike test, pri kojem lekar naglim pomeranjem glave izaziva ritmičko pomeranje očiju koje je karakteristično za pozicionu, odnosno paroksizmalnu, vrtoglavicu.
Na osnovu osnovnog pregleda, lekar će zatražiti i dodatna ispitivanja, testove i analize, kako bi se utvrdio tačan uzrok vrtoglavice.
Audiometrija i testovi sluha mogu ukazati na oštećenja u unutrašnjem uhu ili Menijeovu bolest.
Video-nistagmografija beleži pokrete očiju tokom napada i pomaže lekaru da razlikuje periferni od centralnog poremećaja.
U slučaju sumnje na moždani udar, tumor ili druge neurološke lezije, često se radi snimanje mozga magnetnom rezonancom ili CT skenerom.
Pored toga, rutinske analize krvi, kao što je kompletna krvna slika, nivo glukoze, gvožđe i elektroliti, mogu pomoći u otkrivanju anemije, hipoglikemije ili drugih metaboličkih poremećaja koji doprinose pojavi vrtoglavice.
U zavisnosti od dobijenih rezultata se usmerevaju dalje dijagnostičke procedure.
Lečenje
Lečenje vrtoglavice pre svega zavisi od osnovnog uzroka, kao i težine simptoma i učestalosti napada.
Najčešće se primenjuje kombinovani pristup koji uključuje upotrebu lekova, vežbe i rehabilitaciju, kao i specifično lečenje osnovne bolesti.
U blažim slučajevima mogu pomoći i promene životnih navika kao što su izbegavanje faktora koji dovode do vrtoglavice i relaksacija, dok je kod ozbiljnih stanja potrebno ozbiljnije lečenje, a ponekad i hospitalizacija.
Kod akutnih epizoda važno je znati šta raditi kada se vrti u glavi, kako bi se ona smanjila ili zaustavila, i sprečilo povređivanje usled pada.
Lekovi za vrtoglavicu
U lečenju vrtoglavice koriste se različiti lekovi, u zavisnosti od uzroka i intenziteta simptoma.
Lekove za vrtoglavicu ne treba uzimati samoincijativno, već onda kada su propisani od strane lekara na osnovu potvrđene dijagnoze.
Neki od lekova koji se mogu koristiti u terapiji uključuju:
- Betahistin: Lek koji poboljšava protok krvi u unutrašnjem uhu i često se koristi kod Menijeove bolesti i hroničnih oblika vrtoglavice.
- Antihistaminici i antiemetici: Lekovi poput dimenhidrinata ili meclizina ublažavaju osećaj mučnine i okretanja okoline u akutnim epizodama.
- Benzodiazepini: Lekovi kao što je diazepam deluju smirujuće i mogu pomoći da se kontroliše intenzivan napad vrtoglavice, ali se koriste kratkotrajno zbog rizika od zavisnosti.
- Diuretici: Lekovi za izbacivanje viška tečnosti, kao što je hidrohlorotiazid, koriste se kod Menijeove bolesti radi smanjenja pritiska u unutrašnjem uhu.
- Kortikosteroidi: Kortikosteroidi se primenjuju kod vestibularnog neuritisa ili jakih inflamatornih procesa u unutrašnjem uhu.
Naravno, lista lekova je daleko od konačne.
Lekar može propisati i brojne druge lekove za osnovno stanje koje dovodi do vertiga.
Fizičke vežbe i rehabilitacija
Specifične vežbe mogu značajno smanjiti tegobe koji se javljaju kao posledica neravnoteže i smanjiti intenzitet simptoma.
Cilj vestibularne rehabilitacije je da se telo nauči da se prilagodi promenjenim signalima iz unutrašnjeg uha.
Na primer, Epley manevar predstavlja niz preciznih pokreta glave i tela u ležećem položaju koji pomažu da se kristali u unutrašnjem uhu vrate u pravilan položaj kod pozicione vrtoglavice.
Druga česta vrsta vežbi su Brandt-Darofove vežbe, gde pacijent ponavlja niz prebacivanja iz sedećeg u stojeći položaj, kako bi se postepeno smanjila osetljivost na pokrete koji izazivaju vrtoglavicu.
Osim toga, vežbe ravnoteže i hodanja koje vodi fizioterapeut mogu pomoći da se povrati sigurnost pri kretanju i smanji osećaj nestabilnosti.
Lečenje osnovnog uzroka
Kada se utvrdi osnovni uzrok, počinje se sa lečenjem primarne bolesti koja dovodi do vrtoglavice.
Na primer, kod Menijeove bolesti primenjuje se stroga dijeta sa smanjenim unosom soli i diuretska terapija, dok je kod akustičnog neuroma ili drugih tumora moguća je operacija ili radioterapija.
U slučajevima kada je uzrok neurološki, lečenje je deo šireg neurološkog protokola.
Takođe je važno lečiti i stanja kao što su anemija, hipertenzija ili hipotenzija i poremećaji šećera u krvi, koji mogu izazvati ili pojačati osećaj vrtoglavice.
Prirodni načini ublažavanja simptoma
Pored lekova i rehabilitacije, postoje i prirodne metode koje mogu pomoći u ublažavanju simptoma vrtoglavice.
U tradicionalnoj medicini često preporučuje upotreba đumbira za vrtoglavicu, budući da konzumiranje čaja od svežeg đumbira , upotreba svežeg ili đumbira u prahu kao začina, ili uzimanje đumbira u kapsulama može smanjiti mučninu i osećaj vrtoglavice.
Održavanje adekvatne hidratacije i zdrava ishrana, uz ograničenje unosa kofeina i alkohola, pomažu u stabilizaciji krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi.
Tehnike opuštanja i pravilno disanje mogu biti od pomoći kod epizoda vrtoglavice izazvanih stresom, dok fizičke aktivnosti, a naročito joga i vežbe mobilnosti mogu biti korisne kod vertiga uzrokovanog ukočnošću i lošom prokrvljenošću.
Neki pacijenti koriste i biljne dodatke poput ekstrakta ginka bilobe koji može poboljšati cirkulaciju, mada je efikasnost ovih pristupa individualna, a pre upotrebe se preporučuje konsultacija sa lekarom zbog mogućih interakcija i nuspojava.
Kada posetiti lekara
Hitna medicinska pomoć je neophodna ako se vrtoglavica javi iznenada, veoma je jaka, ne prolazi ili nastupi nakon povrede glave.
Takođe, kad se uz vrtoglavicu pojave neurološki simptomi poput slabosti jedne strane tela, otežanog govora, dvostrukog vida ili problema s gutanjem, može se sumnjati na moždani udar i potrebna je hitna dijagnostika.
Ukoliko se vrtoglavica javlja zajedno sa gubitkom sluha, pulsirajućim šumom u ušima ili osećajem jakog pritiska u uhu, preporučuje se pregled kod otorinolaringologa.
Posebnu pažnju treba obratiti i ako se epizode vrtoglavice ponavljaju, ne reaguju na terapiju ili ometaju svakodnevne aktivnosti, kada je potreban lekarski pregled radi dijagnostike ili prilagođavanja lečenja.
U slučajevima kada je vrtoglavica praćena izrazitom mučninom i povraćanjem do te mere da osoba ne može da zadrži tečnost, postoji ozbiljan rizik od dehidracije i važno je što pre posetiti lekara.
Zaključak
Vrtoglavica, odnosno vertigo, predstavlja složen i često zabrinjavajući simptom koji može imati različite uzroke, od bezazlenih i prolaznih do ozbiljnih neuroloških i sistemskih poremećaja.
Razlikovanje osnovnih tipova vrtoglavice, kao i razumevanje pratećih simptoma i okidača, važno je za pravovremeno postavljanje dijagnoze i adekvatno lečenje.
Dijagnostički proces obuhvata klinički pregled, specijalizovane testove i po potrebi dodatna snimanja ili laboratorijske analize.
Lečenje zavisi od osnovnog uzroka i može uključivati lekove, fizičke vežbe, promene životnih navika i, kada je potrebno, terapiju osnovne bolesti.
Ukoliko se vrtoglavica često ponavlja, pojačava ili se javi naglo uz druge ozbiljne simptome, neophodno je posetiti lekara.
