Migrena: Simptomi, lekovi, prirodno lečenje, uzroci

Migrena je hronično neurološko stanje koje se manifestuje intenzivnim glavoboljama, često praćenim mučninom, povraćanjem i osetljivošću na svetlost i zvuke.

Za mnoge ljude, migrena predstavlja ozbiljan problem koji može značajno uticati na kvalitet života, jer napadi mogu trajati satima, pa čak i danima.

Iako tačan uzrok migrene nije potpuno jasan, postoje brojni faktori koji mogu doprineti njenom nastanku, uključujući stres, lošu higijenu sna, hormonalne promene, način ishrane, nedostatak fizičke aktivnosti i promene vremenskih uslova.

U ovom članku detaljno se bavimo temom migrena, i objasnićemo simptome, sličnosti i razlike sa običnom glavoboljom, vrste migrena, uzroke, kao i načine lečenja i prevencije.

Simptomi

Simptomi migrene mogu značajno varirati u intenzitetu i trajanju, a često se razvijaju u fazama.

Najpre se može javiti osećaj nelagodnosti ili promene raspoloženja, nakon čega sledi bolna glavobolja praćena dodatnim senzornim tegobama, popust osetljivosti na svetlo ili zvuk.

Ovi simptomi mogu značajno uticati na svakodnevne aktivnosti, te zahtevuju pravovremeno prepoznavanje i lečenje.

Najčešći simptomi migrene uključuju:

• Intenzivnu, pulsirajuću ili probadajuću glavobolju, najčešće na jednoj strani glave
• Osetljivost na svetlost i zvuk, odnosno fotofobiju i fonofobiju
• Mučninu i povraćanje
• Vizuelne smetnje poput bljeskova svetlosti ili cik-cak linija, aura
• Umor i iscrpljenost nakon napada
• Vrtoglavicu ili osećaj slabosti

Razlika između migrene i obične glavobolje

Migrena i obična glavobolja često se brkaju, ali se radi o različitim stanjima sa specifičnim karakteristikama.

Iako glavobolja može biti izrazito neprijatna, migrena obično podrazumeva mnogo teže simptome i zahteva drugačiji pristup lečenju.

U tabeli ispod mogu se videti ključne razlike između migrene i obične glavobolje:

Vrste migrena

Postoje različite vrste migrena, od kojih svaka ima svoje specifične simptome i tok.

Glavobolja je najčešći simptom, a neki oblici migrena prate i druge tegobe, kao što su vizuelni poremećaji, slabost mišića ili čak problemi sa ravnotežom.

U nastavku slede najčešće vrste migrena i njihove karakteristike.

Migrena bez aure, obična migrena

Migrena bez aure, ili obična migrena, je najčešći tip migrene.

Kod ovog oblika migrene nema prethodnih neuroloških simptoma poput aure.

Glavobolja se pojavljuje iznenada, bez upozoravajućih znakova, i najčešće je lokalizovana na jednoj strani glave.

Bol može biti intenzivan, pulsirajući i praćen simptomima kao što su mučnina, povraćanje i preosetljivost na svetlost i zvuke.

Migrena bez aure može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.

Migrena sa aurom, klasična migrena

Migrena sa aurom, poznata i kao klasična migrena, karakteriše se pojavom aure pre same glavobolje.

Aura je neurološki simptom koji se manifestuje vizuelnim, senzornim ili govornim poremećajima.

Najčešći simptomi aure uključuju bljeskove svetlosti, slepe tačke u vidnom polju, zamućen vid ili trnce u rukama, licu ili jeziku.

Aura obično traje između 20 i 60 minuta, a nakon toga se razvija jaka, pulsirajuća glavobolja koja često zahvata jednu stranu glave.

Ovaj tip migrene je ređi u poređenju sa migrenom bez aure.

Hemiplegička migrena

Hemiplegička migrena je retka vrsta migrene koja se odlikuje veoma jakim bolom na jednoj strani glave, ali i slabošću mišića koja pogađa samo jednu stranu tela, a često je praćena aurom.

Naziv hemiplegička, ova vrsta migrene nosi od grčke reči hemi, što znači polovina.

Pored motornih smetnji, simptomi mogu uključivati smanjenje funkcije vida, govora ili osećaja.

Ova migrena može biti nasledna, poznata kao porodična hemiplegična migrena, ili se može javiti samo kod jedne osobe bez porodične istorije, što se naziva sporadična hemiplegična migrena.

Simptomi mogu biti veoma neugodni i podsećati na moždani udar.

Očna ili retinalna migrena

Očna migrena je specifična po tome što izaziva privremeni gubitak vida ili slepe tačke na jednom oku.

Simptomi obično traju nekoliko minuta do sat vremena, nakon čega se vid vraća u normalu.

Očna migrena je ređa i smatra se ozbiljnijim oblikom, jer može povećati rizik od trajnih oštećenja vida.

Često je praćena jakom glavoboljom nakon što se vizuelni simptomi povuku.

Abdominalna migrena

Abdominalna migrena češće se javlja kod dece, ali se može javiti i kod odraslih osoba.

Umesto glavobolje, simptomi se manifestuju kroz bolove u stomaku, mučninu i povraćanje.

Ova vrsta migrene može biti izazvana istim faktorima koji pokreću klasične migrene, poput stresa, umora ili konzumacije određenih namirnica.

Napadi abdominalne migrene mogu trajati od jednog do 72 sata.

Vestibularna migrena

Vestibularna migrena je vrsta migrene koja uključuje simptome vezane za vrtoglavicu, dezorijentaciju i probleme sa ravnotežom.

Glavobolja ne mora nužno biti prisutna tokom epizoda vestibularne migrene, a ovaj oblik migrene često je povezan sa poremećajima u unutrašnjem uhu.

Vestibularna migrena takođe može biti praćena mučninom i povraćanjem, a napadi mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko dana.

Uzroci

Migrena je složeno neurološko stanje, a njeni uzroci nisu potpuno jasni.

Veruje se da kombinacija genetskih, hemijskih i spoljašnjih faktora doprinosi njenom razvoju.

Neki od najčešćih uzroka i okidača migrene uključuju sledeće faktore:

• Genetika: Migrena može biti nasledna, pa osobe sa porodičnom istorijom migrena imaju veći rizik od njenog razvoja.
• Promene u mozgu: Aktivacija specifičnih puteva u mozgu, posebno onih koji regulišu bol, može biti okidač za migrenu. Promene u nivou hemikalija poput serotonina mogu igrati ključnu ulogu.
• Hormonske promene: Kod mnogih žena, migrene su povezane sa promenama u nivou hormona estrogena, što objašnjava zašto su migrene češće tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće ili menopauze.
• Stres: Fizički i emocionalni stres mogu pokrenuti napad migrene, jer utiču na hormone i hemikalije u mozgu koje su povezane sa bolom i upalom.
• Određene namirnice i pića: Konzumacija alkohola, kofeina, čokolade, fermentisanih namirnica ili prerađene hrane može izazvati migrenu kod osetljivih osoba.
• Nedostatak sna: Previše ili premalo sna može biti okidač za migrenu, posebno kada je ritam spavanja poremećen.
• Senzorni stimulansi: Veoma jaka svetlost, glasni zvuci ili intenzivni mirisi mogu izazvati migrenu kod osoba koje su osetljive na spoljašnje uticaje.
• Promene u vremenskim uslovima: Nagle promene vremena, promene temperature, vlage ili atmosferskog pritiska mogu pokrenuti napade migrene.
• Dehidratacija: Nedovoljan unos tečnosti može doprineti pojavi migrene, jer dehidratacija utiče na ravnotežu elektrolita i funkcionisanje mozga.

Uzroci i okidači mogu biti različiti za svaku osobu, pa je važno prepoznati šta individualno izaziva migrenu kako bi se na ove faktore uticalo, te smanjila učestalost napada.

Dijagnoza

Dijagnoza migrene se postavlja na osnovu pažljivog procenjivanja simptoma, medicinske istorije pacijenta i isključivanja drugih mogućih uzroka glavobolje.

Lekarski pregled počinje razgovorom o učestalosti i trajanju glavobolja, pratećim simptomima poput mučnine, povraćanja i preosetljivosti na svetlost ili zvukove, kao i o postojanju migrena u porodici.

Neurološki pregled je često neophodan kako bi se isključili drugi neurološki poremećaji.

Migrena se dijagnostikuje prema kriterijumima Međunarodne klasifikacije poremećaja glavobolja, ICHD-3.

Potrebno je da pacijent ima najmanje pet epizoda glavobolja koje traju od 4 do 72 sata, a bol mora biti jednostran, pulsirajući, umeren do jak i pogoršavati se fizičkom aktivnošću.

Prateći simptomi poput mučnine, povraćanja, fotofobije i fonofobije često potvrđuju dijagnozu.

U retkim slučajevima, kada postoji sumnja na druge uzroke glavobolje, mogu se koristiti dijagnostičke metode poput magnetne rezonance ili CT skeniranja kako bi se isključili ozbiljniji poremećaji poput tumora ili moždanog udara.

Vođenje dnevnika glavobolja može biti od pomoći u prepoznavanju obrazaca migrene, utvrđivanju okidača i postavljanju tačne dijagnoze.

U dnevnik migrene beleže se detalji kao što su datum i vreme početka migrene, trajanje, intenzitet bola, drugi simptomi poput aure, mučnine, osetljivosti na svetlost ili zvuk, mogući okidači, kao i lekovi koji su uzeti i njihova efikasnost.

Ovakvo praćenje može pomoći lekarima u preciznijoj dijagnozi i u prilagođavanju terapije, a pacijentima da bolje razumeju svoje migrene i smanje učestalost napada identifikovanjem i izbegavanjem okidača.

Lečenje

Lečenje migrene može da podrazumeva različite pristupe, zavisno od težine i učestalosti napada.

Najčešće se koriste lekovi za ublažavanje simptoma, koji se primenjuju tokom samog napada migrene, dok se preventivni lekovi obično koriste za teže slučajeve.

Osim lekova, promene u načinu života i različiti prirodni pristupi mogu značajno doprineti smanjenju učestalosti migrena i poboljšanju kvaliteta života.

Lekovi za ublažavanje simptoma

Lekovi za ublažavanje simptoma migrene koriste se kada napad već započne, a cilj im je da smanje intenzitet bola i prateće simptome poput mučnine, povraćanja, preosetljivosti na svetlost i zvuk.

Postoji nekoliko vrsta lekova koji se mogu koristiti:

• Analgetici: Uobičajeni analgetici, poput paracetamola i aspirina, mogu pomoći u ublažavanju blage do umerene migrene. Ovi lekovi su najefikasniji u ranim fazama napada.
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi: Lekovi poput ibuprofena, deksetoprofena ili naproksena koriste se za smanjenje upale i ublažavanje bola. Efikasni su za umerene napade, ali mogu izazvati probleme sa digestivnim traktom kod dugotrajne upotrebe, poput pojave čira na želucu.
• Triptani: Ovi lekovi, uključujući sumatriptan, rizatriptan i zolmitriptan, specifično su razvijeni za lečenje migrena. Deluju tako što sužavaju krvne sudove u mozgu i blokiraju puteve bola. Triptani se koriste kod umerenih do teških napada i mogu biti dostupni u obliku tableta, sprejeva ili injekcija.
• Ergotamini: Ergotamini, poput ergotamina tartrata, koriste se za teže napade migrene. Oni sužavaju krvne sudove, ali zbog mogućih nuspojava koriste se ređe i uglavnom kada triptani nisu efikasni.
• Antiemetici: Lekovi za mučninu, kao što su metoklopramid i domperidon, koriste se za ublažavanje mučnine i povraćanja koje često prate migrenu. Takođe, ovi lekovi mogu poboljšati apsorpciju drugih lekova za migrenu.
• Kombinovani lekovi: Ponekad se koriste kombinovani lekovi koji sadrže više aktivnih supstanci, kao što su analgetici i antiemetici, za efikasnije ublažavanje simptoma.

Važno je napomenuti da prekomerna upotreba ovih lekova može izazvati glavobolju uzrokovanu lekovima, pa je važno da se primenjuju prema preporuci lekara i samo onda kada je to neophodno.

Preventivni lekovi

Preventivni lekovi se koriste kod osoba koje imaju učestale i teške napade migrene, sa ciljem da se smanji učestalost, trajanje i intenzitet napada.

Ovi lekovi se uzimaju svakodnevno, čak i kada nema napada, kako bi se smanjio rizik od budućih migrena.

Postoji nekoliko vrsta preventivnih lekova, uključujući:

• Beta-blokatori: Lekovi poput propranolola i metoprolola koriste se za hipertenziju i mogu smanjiti učestalost napada migrene. Beta blokatori pokazali su se efikasnim kod mnogih pacijenata sa migrenom.
• Antidepresivi: Triciklični antidepresivi, poput amitriptilina, i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, poput fluoksetina, mogu pomoći u prevenciji migrene, čak i kod pacijenata koji nemaju depresiju, budući da njihova primena pomaže u regulaciji hemijskih supstanci koje utiču na napade migrene.
• Antiepileptici: Lekovi poput topiramata i valproata često se koriste za prevenciju migrene, iako su primarno razvijeni za lečenje epilepsije, a deluju tako što pomažu u stabilizaciji nervnih signala u mozgu.
• Blokatori kalcijumskih kanala: Lekovi kao što je verapamil koriste se za stabilizaciju krvnih sudova u mozgu i prevenciju migrena, iako nisu osnovni vid terapije migrene.
• CGRP antagonisti: Novija klasa lekova, poput erenumaba i fremanezumaba, deluje tako što blokira receptor za peptid povezan sa genom kalcitonina, skraćeno CGRP, koji je uključen u prenos bola kod migrene. Ovi lekovi su vrlo efikasni za smanjenje učestalosti napada kod teških migrena.
• Botulinum toksin – Botox: Botox injekcije su odobrene za lečenje hronične migrene kod osoba koje imaju više od 15 dana sa glavoboljom mesečno. Botox deluje tako što blokira nervne signale koji uzrokuju bol.

Preventivna terapija se individualno prilagođava svakom pacijentu na osnovu učestalosti i ozbiljnosti napada, kao i tolerancije na lekove.

Potrebno je vreme da ovi lekovi postignu pun efekat, a pacijenti moraju da se pridržavaju dugotrajne terapije pod nadzorom lekara.

Prirodni načini ublažavanja migrene

Promene u načinu života i prirodni pristupi mogu značajno doprineti smanjenju učestalosti i intenziteta napada migrene.

Iako nisu uvek dovoljni sami po sebi, ove promene često su veoma korisne u kombinaciji sa lekovima.

Ključni koraci koji se mogu preduzeti kako bi se smanjila učestalost i simptomi migrene uključuju:

• Izbegavanje okidača: Identifikovanje i izbegavanje okidača koji dovode do migrene, kao što su određene vrste hrane, stres, promene u vremenskim uslovima i nedostatak sna, može pomoći u sprečavanju napada. Vođenje dnevnika migrene može biti korisno za prepoznavanje okidača.
• Redovan san: Održavanje redovnog ciklusa spavanja, gde se odlazi na spavanje i budi u isto vreme svaki dan, može pomoći u smanjenju napada migrene. Nedostatak sna, previše sna ili neredovan san mogu povećati rizik od napada.
• Upravljanje stresom: Stres je jedan od najčešćih okidača za migrene. Tehnike relaksacije, kao što su meditacija, joga, duboko disanje i opuštanje mišića, mogu pomoći u smanjenju stresa i prevenciji migrena.
• Fizička aktivnost: Redovna umerena fizička aktivnost, poput hodanja, plivanja ili joge, može smanjiti napetost i stres, čime se smanjuje i rizik od migrena. Preterano vežbanje, međutim, može biti okidač za neke ljude, pa je važno održati balans.
• Zdrava ishrana: Redovni obroci i izbegavanje dugih perioda bez hrane mogu pomoći u smanjenju učestalosti migrena. Hrana bogata magnezijumom, poput orašastih plodova, semenki i zelenog lisnatog povrća, i riboflavinom, odnosno vitamin B2, može pomoći u prevenciji migrena.
• Adekvatan unos tečnosti: Dehidratacija je čest okidač za migrene. Unos dovoljne količine vode svakog dana može pomoći u prevenciji napada.
• Aromaterapija i eterična ulja: Neka eterična ulja, poput lavande i mente, mogu pomoći u ublažavanju simptoma migrene kada se udišu ili primenjuju lokalno na čelo i slepoočnice.
• Akupunktura: Akupunktura se koristi kao prirodna terapija za ublažavanje migrena, a neki pacijenti primećuju smanjenje učestalosti napada nakon redovnih tretmana.
• Suplemeti: Magnezijum, vitamin B2 i koenzim Q10 su neki od dodataka ishrani koji su pokazali potencijal u smanjenju učestalosti migrena kod određenih pacijenata.

Promene u načinu života i prirodni pristupi pružaju dodatnu podršku lečenju migrena i mogu značajno poboljšati kvalitet života pacijenata, posebno kada se kombinuju sa medicinskom terapijom.

Zaključak

Migrena je kompleksno i ozbiljno neurološko stanje koje značajno može narušiti kvalitet života.

Najčešći simptomi migrene su intenzivne glavobolje, mučnina, povraćanje i osetljivost na svetlost i zvuk.

Njeni uzroci su mnogostruki i mogu uključivati genetske faktore, hormonalne promene, stres i okidače iz okoline.

Lečenje migrene zavisi od učestalosti i intenziteta, i obično zahteva kombinaciju lekova za ublažavanje simptoma, a ponekad i uzimanje lekova koji smanjuju intenzitet i učestalost napada.

Na kraju, promene načina života mogu u velikoj meri smanjiti intenzitet i učestalost simptoma.