Serotonin je verovatno najpoznatiji među takozvanim hormonima sreće, ali njegova uloga je složenija i značajnija od uticaja isključivo na raspoloženje.
Prisustvo ili nedostatak serotonina ne utiče samo na emocionalno stanje, već ima važnu ulogu i u regulaciji sna, apetita, varenja, osećaja bola i tonusa krvnih sudova.
Zbog svoje široke neurološke uloge, serotonin predstavlja centralnu temu savremene psihijatrije, budući da se lekovi koji utiču na njegovu dostupnost često primenjuju u terapiji depresije i anksioznih poremećaja.
U ovom članku objasnićemo šta je serotonin, kada se javlja nedostatak i koji su simptomi, kao i kako povećati serotonin prirodnim putem, a kada je neophodna primena lekova.
Šta je serotonin?
Serotonin je hemijska supstanca kojom nervne ćelije međusobno komuniciraju, odnosno neurotransmiter.
Serotonin se pretežno stvara u mozgu, a samo manjim delom u crevima i krvnim pločicama.
U mozgu ga proizvode specifični neuroni u moždanom stablu, u oblasti koja se naziva raphe jezgro.
Osnovna sirovina za sintezu serotonina je aminokiselina triptofan, koju organizam dobija iz proteina u ishrani.
Triptofan se prvo pretvara u 5-hidroksitriptofan, a zatim u serotonin uz pomoć enzima i vitamina, posebno vitamana B grupe.
Nakon sinteze, serotonin se smešta u membranski mehurić unutar nervne ćelije, gde ostaje dok ćelija ne primi signal za njegovo oslobađanje.
U trenutku prenošenja informacije, serotonin se oslobađa u sinaptičku prazninu, kratko deluje na receptore susedne ćelije i zatim se većim delom ponovo preuzima nazad u prvu ćeliju putem transportera, a manjim delom razlaže enzimom monoamin-oksidazom.
Zahvaljujući ovoj finoj ravnoteži razgradnje i ponovnog unosa, količina serotonina u sinapsi je precizno regulisana.
Uloga i značaj serotonina
Serotonin je neurotransmiter koji ima različite uloge u očuvanju fiziološke ravnoteže i mentalnog zdravlja.
Iako je najpoznatiji po svom delovanju na raspoloženje, njegova uloga se prostire na brojne telesne sisteme i funkcije.
U centralnom nervnom sistemu serotonin deluje kao regulator emocionalnog odgovora.
Optimalan nivo ovog neurotransmitera povezuje se sa dobrim, stabilnim raspoloženjem, osećajem blagostanja, emocionalnom postojanošću i većom otpornošću na stresne situacije.
Nizak nivo serotonina često se dovodi u vezu sa pojavom depresivnih stanja, anksioznosti, razdražljivosti i impulzivnog ponašanja.
Kada je nivo serotonina u okviru normalnih granica, njegovo delovanje doprinosi postepenim i stabilnim promenama raspoloženja, bez naglih i nepredvidivih oscilacija.
Serotonin takođe igra značajnu ulogu u regulaciji sna.
On učestvuje u proizvodnji melatonina, hormona pinealne žlezde koji kontroliše cirkadijalni ritam, odnosno ritam budnosti i spavanja.
Nedostatak serotonina može dovesti do poremećaja sna, uključujući otežano uspavljivanje, učestalo buđenje tokom noći i skraćenje faze dubokog sna, što direktno utiče na kvalitet odmora i opšte psihofizičko stanje.
U sistemu za varenje, serotonin obavlja nekoliko važnih funkcija.
Oko 90% ukupnog serotonina u organizmu nalazi se upravo u crevima, gde reguliše peristaltiku, pokrete creva koji pokreću hranu kroz digestivni trakt.
Neravnoteža u serotoninskom sistemu creva može dovesti do poremećaja kao što su sindrom nervoznih creva, zatvor ili dijareja.
Osim toga, serotonin ima ulogu u osećaju mučnine, jer stimuliše vagusni nerv kada se u digestivnom traktu pojave štetne supstance.
U krvotoku, serotonin je prisutan u trombocitima, koji ga oslobađaju prilikom oštećenja krvnih sudova.
Slobodni serotonin tada doprinosi sužavanju krvnih sudova, procesu poznatom kao vazokonstrikcija, i podstiče zgrušavanje krvi, čime se ubrzava zaustavljanje krvarenja.
Regulacija apetita još je jedan važan aspekt aktivnosti serotonina.
Konzumacija ugljenih hidrata podstiče otpuštanje insulina, što olakšava prolazak triptofana, aminokiseline neophodne za sintezu serotonina, kroz krvno-moždanu barijeru.
Povećana koncentracija serotonina u mozgu potom smanjuje osećaj gladi i pojačava osećaj sitosti, naročito kada je reč o brzoj hrani i slatkišima.
Zahvaljujući tome, optimalan nivo serotonina doprinosi održavanju energetske ravnoteže i ima uticaj na kontrolu telesne težine.
Pored navedenog, serotonin učestvuje u regulaciji telesne temperature, funkciji kardiovaskularnog sistema, agresivnosti, seksualnog nagona, učenja i pamćenja.
Simptomi nedostatka serotonina
Simptomi smanjenog serotonina nisu ograničeni samo na psihičko stanje, već obuhvataju širok spektar simptoma koji pogađaju različite sisteme organa.
Kao neurotransmiter koji učestvuje u regulaciji raspoloženja, sna, apetita, bola, varenja i seksualne funkcije, nizak nivo serotonina može imati vidljive posledice na svakodnevno funkcionisanje.
Ovi simptomi se ne javljaju uvek istovremeno, niti su specifični samo za serotoninski disbalans, ali njihovo prisustvo može ukazivati na potrebu za ozbiljnijom dijagnostičkom obradom.
Neki od simptoma niskog serotonina uključuju:
- Pesimistično raspoloženje i anksioznost: Nizak nivo serotonina može dovesti do trajnog osećaja tuge, razdražljivosti, unutrašnje napetosti i pojačane sklonosti ka brigama, čak i u odsustvu realnih uzroka.
- Poremećaj sna: Osobe sa smanjenim serotoninom često imaju teškoće da zaspe, češće se bude tokom noći i osećaju se umorno čak i nakon dugog sna.
- Povećana potreba za slatkišima: Povećana želja za konzumacijom ugljenih hidrata, naročito šećera, javlja se jer oni pospešuju ulazak triptofana u mozak i time podstiču sintezu serotonina.
- Hronični umor i slabija koncentracija: Nedostatak serotonina može izazvati osećaj fizičke iscrpljenosti, pad motivacije i teškoće u održavanju pažnje tokom mentalnih zadataka.
- Smanjen prag bola: Osobe sa niskim nivoom serotonina mogu doživljavati bolne senzacije i na blag stimulus koji ranije nije izazivao neprijatnost.
- Problemi sa varenjem: Serotoninski disbalans u digestivnom sistemu može izazvati simptome poput nadimanja, mučnine, neredovne stolice i naizmeničnih epizoda zatvora i dijareje.
- Smanjena seksualna želja: Nizak nivo serotonina može doprineti gubitku interesovanja za seksualne aktivnosti i smanjenoj sposobnosti doživljavanja zadovoljstva.
Serotonin i mentalno zdravlje
Hipoteza o serotoninu kao jednom od ključnih faktora u razvoju depresije postavljena je još tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada su prvi put uočene biohemijske promene u mozgu osoba koje pate od ovog stanja.
Jedan od prvih nalaza bilo je otkriće da osobe sa depresijom imaju niži nivo metabolita serotonina u moždanoj tečnosti, što je ukazivalo na smanjenu aktivnost ovog neurotransmitera u mozgu.
Dalja istraživanja pokazala su da deficit serotonina ne deluje izolovano, već narušava i ravnotežu drugih važnih neurotransmitera u mozgu.
Na primer, smanjenje aktivnosti serotonina može dovesti do poremećaja u regulaciji dopamina, neurotransmitera koji je ključan za osećaj nagrade, motivacije i inicijative.
Takođe dolazi i do disbalansa noradrenalina, koji je važan za pažnju, budnost i reakciju na stres.
Ova kombinacija neurohemijskih poremećaja doprinosi gubitku interesa za svakodnevne aktivnosti, smanjenoj emocionalnoj reaktivnosti, osećaju bespomoćnosti i dubokoj demotivaciji.
Pored depresije, smanjeni nivoi serotonina povezani su i sa drugim poremećajima mentalnog zdravlja.
Među najvažnijim poremećajima povezanim sa smanjenim serotoninom nalazi se opsesivno-kompulzivni poremećaj, OKP, kod kojeg je uočen poremećaj serotoninske signalizacije u delovima mozga koji regulišu misli i ponašanje.
Sniženi nivo serotonina povezuje se i sa različitim oblicima hronične anksioznosti, uključujući generalizovani anksiozni poremećaj i socijalnu fobiju.
Kod ovih stanja, snižen serotonin može doprineti pojačanom osećaju unutrašnje napetosti, iracionalnim mislima i kompulsivnim ponašanjima.
Zahvaljujući ovim otkrićima, serotonin je ostao centralna tačka interesovanja u psihijatriji.
Lekovi koji utiču na njegovu dostupnost, kao što su selektivni inhibitori ponovne pohrane serotonina, SSRI, predstavljaju osnovu farmakološkog lečenja mnogih afektivnih i anksioznih poremećaja.
Serotoninski sindrom
Kada nivo serotonina u organizmu postane previše visok, može doći do razvoja serotoninskog sindroma, akutnog i potencijalno opasnog stanja koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Preterana stimulacija serotoninom najčešće nastaje kao posledica kombinovanja lekova koji povećavaju serotonin, na primer antidepresiva iz grupe SSRI, i lekova protiv migrene kao što su triptani.
U blažim slučajevima javljaju se simptomi poput povišene telesne temperature, obilnog znojenja, uznemirenosti, drhtanja mišića i ubrzanog rada srca.
U težim oblicima, mogu se pojaviti konfuzija, nekontrolisani mišićni grčevi, izrazito snižen krvni pritisak, pa čak i gubitak svesti.
Lečenje uključuje momentalni prekid terapije koja je dovela do ovog stanja, kao i primenu lekova koji blokiraju serotoninske receptore i po potrebi intenzivnu bolničku negu.
Uzroci smanjenog nivoa serotonina
Lučenje i regulacija serotonina zavise od niza biohemijskih, fizioloških i spoljašnjih faktora.
Kada dođe do poremećaja u bilo kom od tih procesa, sinteza serotonina može biti značajno smanjena, što ima posledice po raspoloženje, san, apetit i druge telesne funkcije.
Neki od najčešćih uzroka smanjenog nivoa serotonina uključuju:
- Hronični stres: Dugotrajna izloženost stresu dovodi do konstantno povišenog kortizola, hormona koji direktno utiče na metabolizam triptofana, osnovne aminokiseline za sintezu serotonina. Na taj način stres iscrpljuje neurotransmiterske rezerve i remeti hemijsku ravnotežu u mozgu.
- Nedostatak sunčeve svetlosti: Sunčeva svetlost aktivira receptore u mrežnjači koji šalju signal mozgu da proizvodi serotonin. Zbog toga manjak svetlosti, naročito tokom zimskih meseci, može doprineti razvoju sezonskog afektivnog poremećaja i smanjenju serotoninskih vrednosti.
- Neadekvatna ishrana: Ishrana siromašna proteinima, posebno triptofanom, kao i deficit vitamina B6, folata i vitamina B12, koji su neophodni za stvaranje serotonina, može značajno ograničiti njegovu proizvodnju.
- Genetski faktori: Varijacije u genu za transporter serotonina mogu dovesti do smanjene efikasnosti prenosa serotonina između nervnih ćelija, što utiče na njegovu dostupnost u sinapsama i ukupnu funkcionalnost serotoninskog sistema.
Kako povećati serotonin prirodnim putem
Pristup koji se oslanja na promene životnog stila može značajno doprineti povećanju nivoa serotonina i opštem psihofizičkom blagostanju.
Osnovu takvog pristupa čini kvalitetan san u trajanju od sedam do devet sati, koji omogućava regeneraciju nervnog sistema i stabilizaciju neurotransmiterske ravnoteže.
Jutarnja šetnja na prirodnom svetlu pomaže mrežnjači da aktivira mehanizme koji podstiču sintezu serotonina i regulišu cirkadijalni ritam.
Sunčeva svetlost u ranim jutarnjim satima ima posebno važnu ulogu u održavanju stabilnog raspoloženja tokom dana.
U ishrani se preporučuje redovan unos proteina bogatih triptofanom, kao što su ćuretina, jaja, losos, tofu, tempeh i semenke bundeve.
Kako bi se povećala dostupnost triptofana mozgu, važno je da se ove namirnice kombinuju sa složenim ugljenim hidratima, poput integralnih žitarica, ovsenih pahuljica, integralne testenine i integralnog hleba.
Insulin koji se oslobađa nakon unosa ugljenih hidrata smanjuje koncentraciju drugih aminokiselina u krvi, čime se triptofanu olakšava prolazak kroz krvno-moždanu barijeru.
Fizička aktivnost takođe ima važnu ulogu.
Aerobne vežbe poput brzog hodanja, trčanja ili plivanja povećavaju oslobađanje serotonina u mozgu i pomažu u ublažavanju simptoma stresa i depresije.
Smatra se da samo trideset minuta kretanja umerenog intenziteta dnevno može imati pozitivan efekat na raspoloženje.
Tehnike relaksacije, uključujući svesno disanje, meditaciju i jogu, doprinosi nižem kortizolu i boljoj sintezi serotonina.
Određeni nutrijenti i bioaktivne supstance dodatno podržavaju ovaj proces.
Vitamin D, bilo dobijen izlaganjem suncu ili putem suplemenata, utiče na aktivaciju gena koji učestvuju u sintezi serotonina.
Omega-3 masne kiseline iz ribe, oraha, chia semenki i mlevenog lana, poboljšavaju strukturu moždanih ćelija i efikasnost serotoninske signalizacije.
Polifenoli iz kurkume i zelenog čaja pokazali su potencijal da podignu nivo serotonina u hipokampusu, regiji mozga povezanoj sa emocijama i pamćenjem.
Lekovi i suplementi koji utiču na nivo serotonina
Kada promene načina života nisu dovoljne, lekari propisuju selektivne inhibitore ponovnog unosa serotonina, koji se često nazivaju skraćenicom SSRI, kao što su sertralin i escitalopram, koji blokiraju transporter serotonina i tako povećavaju njegovu koncentraciju u sinapsi.
Druga opcija su SNRI, odnosno inhibitori preuzimanja serotonin-norepinefrina, antidepresivi koji deluju i na noradrenalin, kao što je venlafaksin.
Kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja ponekad se koristi klomipramin, triciklični antidepresiv s jakim serotoninskim delovanjem.
U neurologiji, triptani za migrenu, kao što su sumatriptan i zolmitriptan, selektivno aktiviraju serotoninske receptore u krvnim sudovima mozga, sužavajući ih i ublažavajući napad.
Lekovi za mučninu, poput ondansetrona, blokiraju specifične serotoninske receptore u crevima i centru za povraćanje.
U terapiji hroničnog bola i fibromialgije, ponekad se koriste inhibitori ponovnog unosa serotonina i noradrenalina, budući da ovi lekovi povećavaju prag bola.
Razlika između serotonina i dopamina
Serotonin i dopamin se često pominju u istom kontekstu, no serotonin i dopamin imaju različite uloge.
Dopamin dominira u sistemu nagrade i motivacije, te kada se obavi određeni zadatak i dobije nagrada, dopamin uči mozak da to ponašanje ponovi.
S druge strane, serotonin je zadužen za osećaj dugoročne stabilnosti i zadovoljstva.
Najjednostavnije rečeno, dopamin pokreće čoveka da traži užitak, dok serotonin pomaže da se oseća ispunjeno kad ga dostigne.
Hemijski gledano, dopamin nastaje iz tirozina, dok serotonin nastaje iz triptofana.
U mozgu, dopamin je ključan u putevima koji regulišu pokret, pa manjak dovodi do Parkinsonove bolesti, dok serotonin značajnije utiče na raspoloženje i emocije.
Povećanje dopamina češće je povezano s euforijom i, kada je prekomerno, s psihozama.
Povećanje serotonina, u normalnim granicama, vodi miru i stabilnosti.
Uopšteno govoreći, lekovi koji pojačavaju dopamin daju energiju, dok lekovi koji pojačavaju serotonin umanjuju tugu i anksioznost.
Razumevanje ovih razlika pomaže u primeni adekvatne strategije.
Ako je motivacija niska, pristupi koji podižu dopamin, kao što su izazovi i ciljevi, mogu biti korisniji, dok u fazi tuge i iscrpljenosti pristupi kojima se podiže serotonin, kao što su relaksacija, ishrana bogata triptofanom i izlaganje sunčevoj svetlosti pružaju bolje rezultate.
Zaključak
Serotonin je mnogo više od hormona sreće, kako se često naziva.
U pitanju je ključni neurotransmiter koji učestvuje u regulaciji brojnih telesnih i mentalnih funkcija, od raspoloženja, sna i apetita, do varenja, osećaja bola i zgrušavanja krvi.
Njegov nedostatak može dovesti do širokog spektra simptoma koji značajno utiču na kvalitet života, uključujući depresiju, anksioznost, poremećaje sna i probleme sa varenjem.
Promenom životnih navika koje utiču na stvaranje kao što su kvalitet sna, izloženost sunčevoj svetlosti, ishrana bogata triptofanom i fizička aktivnost, omogućava prirodno podizanje nivoa serotonina.
U slučajevima kada prirodne metode nisu dovoljne, dostupni su lekovi koji ciljano deluju na serotoninski sistem i predstavljaju važan deo savremene terapije različitih mentalnih stanja.
Ipak, čak i kada se koriste lekovi, pristup koji kombinuje promene životnih navika i farmakološku terapiju, predstavlja najefikasniji način za unapređenje psihofizičkog zdravlja.
