Tahikardija: Vrste i kako smiriti ubrzan rad srca u mirovanju?

Tahikardija je stanje koje podrazumeva ubrzan rad srca u mirovanju, odnosno kucanje srca brže od 100 otkucaja u minuti kod odraslih.

Ponekad tahikardija ne izaziva simptome, dok neki ljudi doživljavaju osećaj lupanja i preskakanja srca ili vrtoglavicu.

Postoji tri vrste tahikardije, i svaka ima različite uzroke. Uzroci mogu da uključuju naporno vežbanje, stres, strah, upotrebu nekih vrsta lekova, endokrine probleme, bolesti srca i druge.

Tahikardija može povećati rizik od srčane insuficijencije, iznenadnog zastoja srca i smrti.

U ovom članku govorimo o tahikardiji, vrstama, uzrocima, načinu lečenja i načinima na kako smiriti ubrzan rad srca.

Šta je tahikardija?

Kod odraslih osoba, srce obično napravi 60 do 100 otkucaja u minuti. Ukoliko u mirovanju srce pravi više od 100 otkucaja, može se govoriti o stanju koje se naziva tahikardija.

U nekim slučajevima, povećan broj otkucaja srca je normalna i očekivana pojava, poput vežbanja.

Ipak, ubrzan rad srca u mirovanju ili značajno povećan broj otkucaja srca tokom fizičke aktivnosti smatra se zdravstvenim problemom.

Kada srce kuca prebrzo smanjuje se njegova efikasnost i dotok krvi do tkiva je smanjen.

Ovo može dovesti do povećanog pritiska u plućima i akumulacije tečnosti, ali i slabljenja srca usled prekomernog rada.

Zamor srca usled ubrzanog kucanja naziva se kardiomiopatija izazvana tahikardijom.

Pored toga, tahikardija može povećati rizik od drugih komplikacija, poput srčane insuficijencije ili srčanog zastoja.

Vrste tahikardije

Postoje tri osnovne vrste tahikardije, koje imaju različite uzroke i moguće posledice:

• Ventrikularna tahikardija
• Sinusna tahikardija
• Supraventrikularna tahikardija

U nastavku će biti reči o svakoj od ovih vrsta pojedinačno, uzrocima, simptomima, načinu lečenja i mogućim komplikacijama.

Ventrikularna tahikardija

Ventrikularna tahikardija je vrsta tahikardije koju karakteriše ubrzan rad srca koji počinje u donjim komorama srca.

Ove komore nazivaju se ventrikule, po čemu je ova vrsta tahikardije i dobila ime.

Ventrikularna tahikardija može biti gotovo bez simptoma, ali može biti i stanje opasno po život. Ozbiljnost zavisi pre svega od toga da li su prisutna i druga srčana oboljenja i o kom tipu ventrikularne tahikardije se radi.

Uzroci ventrikularne tahikardije

Ventrikularna tahikardija je najčešće povezana sa poremećajima koji ometaju sistem električne provodljivosti srca.

Ovi poremećaji mogu uključivati:

• Koronarnu bolest i aterosklerozu
• Kardiomiopatiju
• Neželjene efekte lekova
• Sarkoidozu
• Strukturnu bolest srca, najčešće raniji srčani udar
• Urođene srčane mane
• Neravnotežu elektrolita, uključujući natrijum, magnezijum, kalcijum i kalijum
• Upotrebu narkotika

Simptomi ventrikularne tahikardije

Simptomi ventrikularne tahikardije mogu varirati.

Kod nekih ljudi prisutni su samo blagi simptomi, dok ubrzan rad srca značajno utiče na normalno funkcionisanje kod drugih.

Simptomi ventrikularne tahikardije mogu da uključuju:

• Vrtoglavicu
• Lupanje i preskakanje srca
• Kratak dah
• Mučninu
• Nesvesticu
• Bol u grudima i anginu pektoris
• Srčani zastoj, u ekstremnim slučajevima

Lečenje ventrikularne tahikardije

Lečenje zavisi od težine prisutnih simptoma i uzroka koji dovodi do ovog stanja.

Neki od tretmana mogu da uključuju upotrebu lekova koji pomažu u sprečavanju aritmija i nepravilnog ritma srca.

U težim slučajevima moguće su i intervencije poput radiofrekventne ablacije, kojom se uništavaju ćelije koje uzrokuju ventikularnu tahikardiju.

Najteži slučajevi mogu zahtevati ugradnju posebne vrste pejsmejkera koji se naziva kardioverter defibrilator, koji ima zadatak da šalje električne signale u srce, uspostavljajući pravilan ritam.

Sinusna tahikardija

Sinusna tahikardija je stanje kod kog srce ubrzano kuca, a iako srce kuca brže nego što je to normalno, ritam otkucaja je pravilan.

Ovo može biti privremeno stanje i reakcija na fizičku aktivnost, stres, povišenu telesnu temperaturu i druge spoljne faktore, ali i znak anemije ili povećane aktivnosti štitne žlezde, kao i drugih osnovnih zdravstvenih stanja.

Ukoliko ima jasne uzroke i javlja se povremeno, obično nije razlog za brigu, no ukoliko se javlja i u mirovanju, može biti znak zdravstvenog problema.

Uzroci sinusne tahikardije

Do ubrzanog rada srca, odnosno sinusne tahikardije, može doći usled stanja kao što su:

• Strah i anksioznost
• Stres
• Naporno vežbanje
• Groznica
• Upotreba određenih lekova ili narkotika
• Intenzivan bol, poput traume, pucanja slepog creva, kamena u bubregu, intenzivnog bola pankreasa, napada žuči i drugih

Osim toga, do ubrzanog rada srca može doći i kao posledica nekih zdravstvenih stanja, uključujući:

• Anemiju
• Infekcije
• Povećanu aktivnost štitne žlezde
• Oštećenje srčanog mišića usled srčanog udara ili srčane insuficijencije
• Jako krvarenje
• Veoma nizak krvni pritisak
• Bolest pluća

Lečenje sinusne tahikardije

Za pravilno lečenje sinusne tahikardije neophodno je utvrditi uzrok, a ne lečiti samo stanje.

Samo usporavanje rada srca može izazvati više štete nego koristi ukoliko je uzrok ubrzanog rada srca ozbiljnije zdravstveno stanje.

Ponekada su manje promene u načinu života, poput opuštanja, kontrole stresa, promena terapije, smanjenja intenziteta vežbanja ili povećanja krvnog pritiska sasvim dovoljne da se spreči ubrzan rad srca.

Lečenje osnovog stanja poput anemije, uzroka bola ili bolesti koja izaziva ubrzan rad srca može dovesti do njegovog smirivanja.

Supraventrikularna tahikardija

Supraventrikularna tahikardija naziva se i atrijalna ili pretkomorska tahikardija, i predstavlja ubrzan rad srca koji počinje u gornjim pretkomorama.

Kao i u slučaju ventrikularne tahikardije, srce kuca veoma brzo, tako da ne može snabeti sva tkiva krvlju bogatom hranjivim materijama i kiseonikom.

Uzroci supraventrikularne tahikardije

Supraventrikularna tahikardija obično je izazvana faktorima koje je nemoguće kontrolisati, poput prethodne operacije ili zdravstvenog stanja koje izaziva ubrzano kucanje srca.

Iako ređe, ova vrsta tahikardije može biti izazvana i stresom, vežbanjem, nedostatkom sna ili se javiti bez jasnog razloga.

Medicinska stanja koja mogu izazvati supraventrikularnu tahikardiju uključuju:

• Bolesti pluća
• Bolesti srca
• Endokrine bolesti
• Upotrebu određenih vrsta lekova, poput lekova za astmu, alergiju ili prehladu
• Urođene srčane mane
• Raniju operaciju srca
• Infekciju koksaki virusom

Faktori rizika za supraventrikularnu tahikardiju uključuju stres i anksioznost, prekomeran unos kofeina i alkohola, pušenje i trudnoću.

Ova vrsta tahikardije pogađa i decu i najčešći je tip tahikardije kod dece.

Simptomi supraventrikularne tahikardije

Simptomi supraventrikularne tahikardije nisu ove prisutni i ponekada se ova vrste tahikardije otkrije na preventivnom kardiološkom pregledu.

Kada izaziva simptome, oni mogu da uključuju nesvesticu, vrtoglavicu, kratak dah, umor i neprijatan osećaj jakog lupanja srca i nelagode u grudima.

Teški slučajevi mogu izazvati i srčani zastoj, stanje opasno po život.

Lečenje supraventrikularne tahikardije

Povremene epizode supraventrikularne tahikardije koje ne izazivaju simptome i nisu praćene drugim srčanim oboljenjima možda ne zahtevaju lečenje.

Neki od načina kako smiriti ubrzan rad srca u mirovanju usled ovog stanja, pod nadzorom ili obavljeni od strane medicinskog radnika uključuju:

• Masažu karotidnog sinusa: Blagi pritisak i masaža vrata na mestu gde se karotidna arterija deli na dve grane.
• Valsalva manevar: Držanje nozdrva zatvorenim dok se vazduh duva na nos.
• Refleksa ronjenja: Odgovor tela na uranjanje lica u veoma hladnu vodu.

Prethodno opisane tehnike su najefikasnije kada se sprovode odmah po početku aritmije ili ubrzanog rada srca.

Hitni tretmani za produžene periode supraventrikularne tahikardije mogu uključivati kardioverziju, upotrebu lekova ili hirurške intervencije.

Kardioverzija se može postići lekovima ili električnim šokom, a ima zadatak da vrati srce u normalan ritam.

Različiti lekovi mogu pomoći u kontroli srčane frekvencije i ponovnom uspostavljanju normalnog srčanog ritma.

Na kraju, operacije srca mogu biti neophodne kako bi se rešio problem sa ubrzanim radom srca u slučajevima kada druge, manje invanzivne procedure ne daju rezultat.

Ovo može da uključuje hirurške intervencije kateterske ablacije, ugradnje pejsmejkera i druge.

Prevencija tahikardije

Mere prevencije mogu smanjiti rizik od tahikarije i razvoja bolesti srca, ali ne mogu u potpunosti sprečiti njihovu pojavu.

Smanjivanje unosa kofeina, alkohola i pušenja, kao i održanje zdrave telesne mase neke su od preporuka kada je reč o unapređenju zdravlja srca.

Praćenje zdravog načina ishrane, koji se bazira na neprerađenim biljnim namirnicama pokazao se kao jedan od najzdravijih vidova ishrane za zdravlje srca.

Ovo podrazumeva ograničen unos zasićenih i trans masti i soli, kao i masnog mesa i mesnih prerađevina, te drugih komercijalnih i prerađenih proizvoda.

Istovremeno, ishranu bi trebalo bazirati na integralnim žitaricama, nemasnim izvorima proteina i izvorima dobrih masti, uz puno voća i povrća.

Ovakav način ishrane može pomoći u održanju normalnog krvnog pritiska, smanjenju lošeg i ukupnog holesterola, ali i povećanje HDL holesterola.

Fizička aktivnost je takođe od izuzetnog značaja za očuvanje i unapređenje zdravlja srca.

Smatra se da je 30 minuta umerene fizičke aktivnosti pet puta nedeljno optimalan način da se očuva kardiovaskularno zdravlje.

Dobre aktivnosti za zdravlje srca predstavljaju brzo hodanje, trčanje, vožnja bicikla ili plivanje.

Dužina trajanja fizičke aktivnosti važnija je od njenog intenziteta kada je u pitanju napređenje kardivaskularnog zdravlja.

Iz ovog razloga se preporučuju pomenute, aerobne aktivnosti, kod kojih je puls blago povišen duži vremenski period.

Rizici i komplikacije

Tahikardija može povećati rizik od komplikacija, poput stvaranja krvnih ugrušaka, srčanog zastoja, gubitka svesti, te padova i nezgoda.

Stepen rizika zavisi od vrste, trajanja i ozbiljnosti tahikardije, opšteg zdravstvenog stanja, prethodnih oštećenja srca ili prusutnih bolesti srca i načina života.

Osim prethodno pomenutih komplikacija, mogu se javiti i osećaj lupanja srca, nesvestica, umor, kratak dah i bol u grudima, kao i nizak krvni pritisak.

Zaključak

Ubrzan rad srca u mirovanju, obično više od 100 otkucaja srca u minutu, predstavlja stanje koje se naziva tahikardija.

Postoji nekoliko vrsta tahikardije, koji imaju različite uzroke i načine lečenja.

Osnovne vrste tahikardije su ventrikularna tahikardija, sinusna tahikardija i supraventrikularna tahikardija.

Uzroci mogu biti stres, anksioznost, fizička aktivnost i neželjeni efekti lekova, ali i stanja poput bolesti srca, pluća, nepravilnog funkcionisanja štitne žlezde, trudnoće i drugih.

Lečenje tahikardije može uključivati promene načina života, upotrebu lekova i hirurške interevencije u teškim slučajevima.