Operacija žučne kese, koja se naziva i holecistektomija, predstavlja uklanjanje žučne kese i ozbiljnu hiruršku intervenciju.
Oporavak je relativno brz, ali fizička aktivnost posle operacije žučne kese mora se uvoditi postepeno i oprezno.
Posle operacije žučne kese važno je održati određen nivo fizičke aktivnosti, kako bi se sprečile komplikacije poput stvaranja krvnih ugrušaka u nogama ili pneumonija.
Ipak, naporno vežbenje i intenzivne fizičke aktivnosti se ni u kom slučaju ne preporučuju neposredno nakon operacije.
U ovom članku govorimo o fizičkim aktivnostima i vežbanju posle operacije žučne kese, odnosno koja fizička aktivnost i kada se može i treba uključivati.
Oporavak posle operacije žučne kese
Svaki čovek drugačije reaguje na operaciju uklanjanja žučne kese, pa period inicijalnog oporavka dok pacijent ne počne da se ponovo oseća dobro može potrajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Kod većine ljudi se javlja bol ili osetljivost u stomaku tokom prvih nekoliko dana nakon operacije. U ovom periodu se obično prepisuju lekovi protiv bolova.
Ishrana posle operacije žučne kese mora se prilagoditi nedostatku ovog organa, dok se drugi organi sistema za varenje ne priviknu na novonastalu situaciju, nakon čega se postepeno može vraćati uobičajenom načinu ishrane.
Više o načinu ishrane posle operacije žučne kese biće reči nešto kasnije u ovom članku.
Povratak na posao i uobičajenim aktivnostima koje ne zahtevaju fizički napor za većinu pacijenata je moguće nakon nekoliko nedelja od operacije.
Ipak, kod nekih ljudi potreban je duži vremenski period za oporavak, na šta mogu uticati različiti faktori, poput uzrasta i drugih stanja i bolesti.
Fizička aktivnost posle operacije žučne kese
Nakon operacije žučne kese, ran nastavak kretanja je veoma važan za oporavak i sprečavanje komplikacija.
Ovo uključuje pre svega hodanje po kući i penjanje uz stepenice držeći se za rukohvat, kao i kratke šetnje na otvorenom. Od velike je važnosti pratiti osećaje i odmoriti se kada je to potrebno.
Produženo mirovanje i ležanje u krevetu bez kretanja predstavlja značajan faktor rizika za stvaranje krvnih ugrušaka usled poremećene cirkulacije.
Ponekada ovi ugrušci koji se formiraju unutar krvnih sudova mogu da krenu kroz krvotok i blokiraju dotok krvi u određeni organ, kao što su pluća, srce ili mozak.
U zavisnosti od toga koju arteriju blokira, krvni ugrušak nastao usled predugog ležanja i neaktivnosti može izazvati plućnu emboliju, kao i srčani udar i moždani udar.
Kako bi se poboljšala cirkulacija i sprečilo stvaranje ugrušaka u listovima, redovni pokreti stopala i nogu, poput rotacije skočnog zgloba, istezanja skočnog zgloba i podizanja kolena su veoma preporučljivi što je ranije moguće nakon operacije.
Pored toga, produženo ležanje može izazvati i druge komplikacije, uključujući i pneumoniju i druge.
Sa druge strane, najmanje dve nedelje nakon operacije ne preporučuju se intenzivno vežbanje ili težak fizički rad, odnosno bilo kakve naporne aktivnosti.
Ovo uključuje sportske aktivnosti, dizanje tegova, aerobne aktivnosti poput plivanja, vožnje bicikla ili trčanja, ali i druge aktivnosti, kao što su nošenje deteta, teških kesa sa namirnicama, torbi i rančeva, usisivača i slično.
Vožnja automobila nakon operacije se takođe ne preporučuje tokom prve nedelje.
Pre vožnje, trebalo bi proveriti da li vezivanje pojasa izaziva bol, kao i druge operacije koje se obavljaju tokom vožnje, uključujući naglo pritiskanje kočnice ili kontrole volana u punom obimu.
Kod većine pacijenata, aerobne fizičke aktivnosti poput vožnje bicikla ili džogiranja mogu se nastaviti nakon dve nedelje.
Ipak, podizanje teških predmeta, težih od pet kilograma i dalje se ne preporučuje i može izazvati izuzetno intenzivan bol.
Nakon oko mesec dana od operacije žučne kese intenzivniji fizički napori, poput podizanja tereta, pomeranja nameštaja ili vežbi snage mogu se polako nastavljati.
Kao i sad hodanjem u prvoj fazi oporavka, neophodno je dobro pratiti reakcije tela, odmarati se kada je to neophodno i ne raditi aktivnosti ili vežbe koje izazivaju bol ili nelagodu.
Najbolji način da se rizik od komplikacija smanji na najmanji mogući nivo jeste da se pre uvođenja bilo koje fizičke aktivnosti konsultuje sa doktorom.
Simptomi koji zahtevaju javljanje doktoru nakon operacije žuči
Ukoliko se posle operacije žučne kese jave sledeći simptomi, bez obzira da li su izazvani fizičkom aktivnošću ili ne, neophodno je javiti lekaru bez odlaganja:
- Intenzivan i konstantan bol u stomaku
- Intenzivna mučnina ili povraćanje
- Žutica
- Odsustvo pražnjenja creva duže od tri dana nakon uklanjanja žuči
- Uporna dijareja koja traje duže od tri dana nakon operacije
- Groznica, posebno ukoliko temperatura prelazi 38°C
Ishrana posle operacije žučne kese
Temom ishrane posle operacije žuči bavili smo se detaljno u odvojenom članku.
Žučna kesa je mali organ koji se nalazi ispod jetre, a glavna uloga ovog organa je da skladišti žuč koja se proizvodi u jetri. Žuč je neophodna za varenje hrane, a pre svega za varenje masti.
Kada se obavi operacija žučne kese, usled napada žuči izazvanog upalom ili kamenom u žučnoj kesi, žuč iz jetre teče direktno u tanko crevo, omogućavajući varenje masti.
Ipak, ovaj proces je u prvom periodu otežan. Srećom, sistem organa za varenje se relativno brzo adaptira na novonastalo stanje, nakon čega se pacijent kome je uklonjena žučna kesa može vratiti normalnom režimu ishrane.
Tokom oporavka većina ljudi će imati koristi od smanjenog unosa masne hrane, koja može izazvati dispepsiju, odnosno probleme sa varenjem, nadimanje i nadutost stomaka, kao i pojavu dijareje.
Iako zavisi od čoveka do čoveka, može biti potrebno nekoliko meseci dok se varenje masti u potpunosti ne normalizuje.
U ovom periodu je pored smanjenja unosa masne hrane preporučljivo i povećati unos hrane bogate vlaknima, poput voća, povrća i integralnih žitarica, kako bi se smanjio rizik od dijareje ali i zatvora.
Posebno teške za varenje mogu biti zasićene i trans masti, koje se nalaze u masnom mesu, punomasnim mlečnim proizvodima, kokosovom ulju, prženoj hrani, gotovim jelima, margarinu i drugoj prerađenoj hrani.
Ove vrste masti osim što mogu stvoriti probleme sa varenjem, povećavaju i rizik od ateroskleroze i stvaranja krvnih ugrušaka.
Umesto toga, ograničen unos dobrih masti trebalo bi obezbediti konzumacijom masne ribe, orašastog voća i semenki.
Tokom perioda oporavka ne treba zanemariti ni važnost proteina, koji igraju važnu ulogu u procesu oporavka. Dobri izbor su nemasne vrste mesa, poput pilećeg belog mesa bez kože, ribe, belanca, tofua, mahunarki i većine drugih izvora biljnih proteina.
Na kraju, većina ljudi će imati manje tegoba sa varenjem ukoliko umesto manje obilnog obroka ima više lakših obroka u toku dana.
Alkohol, prekomeran unos soli ili kofeina, mogu pogoršati tegobe i dovesti do nakupljanja vode i otoka.
Budući da je u periodu oporavka smanjeno kretanje, režim ishrane promenjen a telo nenaviknuto na odsustvo žučne kese, moguća je pojava zatvora.
Unos vlakana uz adekvatno hidriranje može imati blago laksativno dejstvo, te olakšati formiranje stolice sprečavajući pojavu zatvora ali i dijareje.
Pored toga, neke namirnice mogu podstaći pražnjenje creva na prirodan način. Na primer, suve šljive su dobar izbor u ovom periodu, kao i sok od suvih šljiva koji se smatra jednim od najefikasnijih napitaka protiv zatvora.
Laksative ne bi trebalo uzimati samoinicijativno, bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Ukoliko je prisutan bol, a operacija tek sledi, više informacija o tome šta je dobro jesti kada boli žuč može se pročitati u odvojenom članku.
Zaključak
Holecistektomija je operacija žučne kese kojom se ona uklanja, a obično se obavlja minimano invanzivno, odnosno laparoskopski.
Laparoskopska operacija žuči zahteva kraći oporavak, no fizička aktivnost posle operacije žučne kese mora biti veoma ogranična, posebno u prvom periodu oporavka.
Ipak, važno je vratiti se veoma laganim aktivnostima poput hoda što pre nakon operacije, kako bi se sprečile komplikacije kao što su stvaranje krvnih ugrušaka ili upala pluća.
Tokom najmanje dve nedelje od operacije ne treba se baviti aerobnim fizičkim aktivnostima kao što su plivanje ili trčanje, a najmanje mesec dana ne treba se baviti teškim fizičkim poslovima, vežbama snage ili dizanjem tegova.
Kako je oporavak kod svakog pacijenta individualan i ima drugačije trajanje, najbolje je pre uvođenja fizičke aktivnosti konsultovati se sa lekarom kako bi se izbegle moguće komplikacije.
