Visok pritisak (hipertenzija): Kako sniziti, simptomi, uzroci

Sveže informacije

Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji pogađa milione ljudi širom sveta.

Ova tiha bolest, koja često ne pokazuje jasne simptome, može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su srčani udar, moždani udar i oštećenje bubrega.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, procenjuje se da preko milijarde ljudi širom sveta pati od hipertenzije, što čini ovu bolest jednim od najčešćih uzroka prerane smrti.

S obzirom na to da je visok krvni pritisak često asimptomatski, mnogi ljudi nisu ni svesni da imaju ovaj problem sve dok se ne razviju ozbiljne komplikacije.

Kada se jave simptomi, oni mogu uključivati glavobolju, vrtoglavicu, zamagljen vid i krvarenje iz nosa.

Uzroci visokog krvnog pritiska mogu biti različiti, od genetike, nezdrave ishrane, stresa, fizičke neaktivnosti, pa do pušenja i prekomernog konzumiranja alkohola.

Komplikacije koje nastaju kao posledica hipertenzije poput srčanog i moždanoga udara i oštećenja bubrega, samo su neke od ozbiljnih posledica koje mogu ugroziti život.

U ovom članku objasnićemo šta je visok krvni pritisak, koji su simptomi, uzroci i faktori rizika, kako se dijagnostikuje, te koje su najbolje metode za prevenciju i lečenje.

Šta je hipertenzija?

Visok krvni pritisak, ili hipertenzija, predstavlja stanje u kojem je pritisak krvi na zidove arterija konstantno povišen.

Krvni pritisak se meri u milimetrima živinog stuba, mmHg, i sastoji se od dve vrednosti.

Prvu vrednost predstavlja vrednost sistolnog pritiska, kada srce pumpa krv, dok se druga vrednost naziva dijastolni pritisak, kada srce odmara između otkucaja.

Sistolni pritisak je uvek veći od dijastolnog, zbog čega se ova dva pritiska nazivaju i gornji odnosno donji pritisak.

Normalne vrednosti krvnog pritiska predstavljaju vrednosti do 120/80 mmHg.

Kada su vrednosti konstantno iznad 140/90 mmHg, može se postaviti dijagnoza hipertenzije.

Hipertenzija se može klasifikovati u različite stadijume na osnovu nivoa krvnog pritiska:

  • Normalan krvni pritisak: Vrednosti niže od od 120/80 mmHg
  • Povišen krvni pritisak: 120-129/<80 mmHg
  • Hipertenzija I stepena: 130-139/80-89 mmHg
  • Hipertenzija II stepena: 140 i više/90 i više mmHg
  • Hipertenzivna kriza: Više od 180/120 mmHg, koja zahteva hitnu medicinsku pomoć

Kod nekih ljudi može se javiti visok gornji a normalan donji pritisak, odnosno stanje koje se naziva izolovana sistolna arterijska hipertenzija.

Postoje dva osnovna tipa hipertenzije:

  1. Primarna hipertenzija: Najčešći tip hipertenzije, za koji se ne može utvrditi direktan uzrok i obično se razvija postepeno tokom godina.
  2. Sekundarna hipertenzija: Visok krvni pritisak izazvan osnovnim zdravstvenim stanjem kao što su bubrežne bolesti, problemi sa štitnom žlezdom ili upotreba određenih lekova. Ovaj tip hipertenzije se obično javlja iznenada i izaziva viši krvni pritisak nego primarna hipertenzija.

Simptomi visokog pritiska

Visok krvni pritisak, ili hipertenzija, često se naziva tihim ubicom jer mnogi ljudi nemaju nikakve simptome sve dok ne dođe do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Međutim, kada se simptomi pojave, mogu uključivati sledeće:

  • Glavobolje: Osobe sa visokim krvnim pritiskom često mogu pate od uporne glavobolje, posebno ujutro.
  • Vrtoglavica: Vrtoglavica ili nesvestica mogu biti znak povišenog krvnog pritiska.
  • Zamagljen vid: Visok krvni pritisak može izazvati probleme sa vidom, kao što su zamagljen vid ili pojava mrlja pred očima.
  • Krv iz nosa: Iako je ređe, kod nekih ljudi dolazi do krvarenja iz nosa usled visokog pritiska.
  • Bol u grudima: Osećaj pritiska ili bola u grudima može biti znak da je krvni pritisak izuzetno visok.
  • Kratak dah: Povišen krvni pritisak može uzrokovati osećaj otežanog disanja ili kratak dah.
  • Umor: Osobe sa visokim krvnim pritiskom mogu se osećati neobično umorno ili iscrpljeno bez očiglednog razloga.
  • Lupanje srca: Ubrzan rad srca, osećaj lupanja ili preskakanja srca, kao i nepravilan srčani ritam, mogu biti simptom visokog krvnog pritiska.

Ovi simptomi nisu specifični samo za visok krvni pritisak i mogu se javiti i kod drugih zdravstvenih stanja.

Iz ovog razloga je veoma važno redovno kontrolisati krvni pritisak, čak i ukoliko nisu prisutni simptomi i tegobe, kako bi se hipertenzija otkrila na vreme i sprečile ozbiljne komplikacije.

Ako se simptomi kao što su teške glavobolje, bol u grudima, kratak dah ili krvarenje iz nosa javljaju iznenada, to može biti znak hipertenzivne krize koja zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Uzroci

Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, može nastati zbog različitih uzroka, a deli se na dve osnovne kategorije:

  1. Primarna hipertenzija
  2. Sekundarna hipertenzija

Primarna hipertenzija

Primarna hipertenzija je najčešći tip visokog krvnog pritiska i razvija se postepeno tokom vremena bez jasnog uzroka.

Iako tačan uzrok primarne hipertenzije nije poznat, nekoliko faktora može doprineti njenom razvoju:

  • Genetika: Pojava hipertenzije u porodici može povećati rizik od razvoja visokog krvnog pritiska.
  • Godine: Rizik od visokog krvnog pritiska raste sa godinama. Starije osobe su pod većim rizikom od razvoja hipertenzije.
  • Pol: Pre 65. godine, muškarci su pod većim rizikom od razvoja visokog krvnog pritiska nego žene, dok su nakon 65. godine žene pod većim rizikom.
  • Nezdrava ishrana: Ishrana bogata solju, zasićenim i trans mastima i prerađenom hranom može doprineti povećanju krvnog pritiska. Dnevni unos soli veći od 1.5 grama povezuje se sa visokim pritiskom.
  • Prekomerna telesna težina: Gojaznost ili prekomerna telesna težina povećava opterećenje na srce i krvne sudove, što može dovesti do hipertenzije.
  • Nedostatak fizičke aktivnosti: Fizička neaktivnost može doprineti povećanju telesne težine i povećanju krvnog pritiska.
  • Stres: Hronični stres može izazvati kako privremeno, tako i durotrajano povišen krvni pritisak.
  • Pušenje: Pušenje oštećuje zidove krvnih sudova, što može dovesti do sužavanja arterija i povećanja krvnog pritiska.
  • Alkohol: Prekomerno konzumiranje alkohola može povećati krvni pritisak i doprineti oštećenju srca, ali i drugih organa, poput jetre ili bubrega.

Sekundarna hipertenzija

Sekundarna hipertenzija je manje česta i javlja se kao posledica nekog drugog osnovnog zdravstvenog stanja.

Obično se pojavljuje iznenada i izaziva viši krvni pritisak nego primarna hipertenzija.

Uobičajeni uzroci sekundarne hipertenzije uključuju:

  • Bubrežne bolesti: Problemi sa bubrezima mogu izazvati povećanje krvnog pritiska zbog neravnoteže tečnosti i soli i drugih elektrolita u organizmu.
  • Probleme sa štitnom žlezdom: Hipotireoza ili hipertireoza mogu uticati na krvni pritisak.
  • Apneju u snu: Poremećaji disanja tokom sna mogu dovesti do povećanja krvnog pritiska.
  • Kongenitalna obljenja srca: Urođene srčane mane mogu izazvati povećanje krvnog pritiska.
  • Određeni lekovi: Lekovi kao što su kontraceptivne pilule, dekongestivi, analgetici i neki antidepresivi mogu povećati krvni pritisak.
  • Alkohol i droge: Prekomerna upotreba alkohola i određenih droga može izazvati sekundarnu hipertenziju.
  • Tumori nadbubrežne žlezde: Tumori nadbubrežne žlezde mogu izazvati prekomerno lučenje hormona koji povećavaju krvni pritisak.

Dijagnostika

Pravovremena dijagnoza visokog krvnog pritiska je od ključne važnosti za sprečavanje ozbiljnih komplikacija i uspešno lečenje.

Utvrđivanje povišenog krvnog pritiska obavlja se jednostavnim merenjem krvnog pritiska uređajem za ovu namenu.

Merači pritiska su relativno pristupačni i dostupni za kućnu upotrebu, a pritisak se može izmeriti u većem broju apoteka, kao i svim domovima zdravlja i lekarskim ordinacijama.

Šta više, merenje pritiska je uobičajen deo opšteg i sistematskog lekarskog pregleda.

Kako pravilno izmeriti pritisak kod kuće?

Pravilno merenje krvnog pritiska je ključno za dobijanje tačnih rezultatata.

Pre merenja, važno je da osoba opusti i sedi mirno najmanje pet minuta u udobnoj stolici, sa stopalima ravno na podu.

Za merenje pritiska, ruka se oslanja na ravnu površinu u visini srca, manžetna se postavlja oko nadlaktice, neposredno iznad lakta, tako da bude čvrsto, ali ne previše stegnuta.

Tokom merenja, osoba ne sme da razgovara niti da se pomera. Kako bi se osiguralo tačno merenje, preporučuje se merenje najmanje dva puta uz kratku pauzu, te računanje srednje vrednosti.

Kada posetiti lekara?

Ukoliko dođe do pojave simptoma visokog krvnog pritiska ili ukoliko očitane vrednosti kod kuće prelaze normalne granice, trebalo bi javiti se lekaru.

Lekar može izvršiti dodatne analize kako bi utvrdio uzrok visokog krvnog pritiska i preporučio odgovarajući pristup lečenju.

Dodatne dijagnostičke metode koje lekar može koristiti uključuju:

  • Analize krvi: Različite analize krvi mogu pomoći u otkrivanju osnovnih uzroka hipertenzije, kao što su problemi sa bubrezima ili tiroidnom žlezdom, ali i provera lipidnog profila, kojim se utvrđuju nivoi holesterola i triglicerida.
  • Analize urina: Ove analize mogu otkriti znakove bubrežnih problema koji mogu doprineti visokom krvnom pritisku. Na primer, epitelne ćelije u urinu ili proteini u urinu mogu ukazivati na probleme sa bubrezima.
  • EKG: Elektrokardiogram meri električnu aktivnost srca i može pomoći u otkrivanju oštećenja ili nepravilnog rada srca.
  • Ultrazvuk srca i bubrega: Ultrazvučni pregled srca i bubrega može pomoći u proceni strukture i funkcije ovih organa.

U zavisnosti od rezultata i simptoma, mogu biti neophodne i dodatne dijagnostičke procedure.

Kako sniziti visok pritisak

Prvi korak u lečenju visokog krvnog pritiska često podrazumeva promene načina života i korišćenje prirodnih metoda za snižavanje pritiska.

Ove promene mogu uključivati zdraviju ishranu, povećanu fizičku aktivnost i smanjenje stresa.

Ako promene načina života nisu dovoljne za snižavanje krvnog pritiska, može biti neophodna upotreba lekova.

Ove dve metode se često koriste zajedno kako bi se postigli optimalni rezultati u lečenju hipertenzije.

Prirodni načini za snižavanje krvnog pritiska

Prirodni načini za snižavanje krvnog pritiska uključuju različite promene u svakodnevnim navikama i životnom stilu.

Jedan od najefikasnijih načina za smanjenje krvnog pritiska je zdrava ishrana.

Konzumiranje hrane bogate voćem, povrćem, integralnim žitaricama, nemasnim izvorima proteina i zdravim mastima može značajno smanjiti krvni pritisak.

Preporučuje se mediteranska ishrana ili DASH dijeta, koje se fokusiraju na unos svežeg voća i povrća, orašastih plodova, mahunarki i ribe.

Više o namirnicama koje mogu sniziti krvni pritisak može se pročitati u odvojenom članku.

Smanjenje unosa soli i povećanje unosa kalijuma takođe pomaže u regulisanju pritiska.

Ishrana sa visokim sadržajem kalijuma pomaže u održanju balansa natrijuma u telu, što je ključno za održavanje zdravog krvnog pritiska.

Ipak, osobe sa bolestima bubrega moraju biti oprezne kada je unos kalijuma u pitanju, jer usled smanjene funkcije bubrega može doći do povišenog kalijuma u krvi.

Redovno vežbanje je još jedan izuzetno važan faktor u snižavanju krvnog pritiska.

Aerobne fizičke aktivnosti, kao što su brzi hod, trčanje, plivanje ili vožnja bicikla, mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska i poboljšanju opšteg zdravlja srca.

Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno. Vežbanje pomaže u jačanju srca, što omogućava da pumpa krv sa manje napora, smanjujući pritisak na arterije.

Održavanje zdrave telesne težine je još jedan bitan aspekt u kontroli krvnog pritiska.

Gubitak suvišnih kilograma može značajno smanjiti krvni pritisak, a čak i gubitak od nekoliko kilograma može imati pozitivan uticaj.

Zdravstveni status telesne mase može se proveriti korišćenjem BMI kalkulatora sa godinama.

Izbegavanje alkohola i pušenja može pozitivno uticati na krvni pritisak.

Prekomerno konzumiranje alkohola može povećati krvni pritisak, pa se preporučuje da muškarci ograniče unos alkohola na dva pića dnevno, a žene na jedno piće dnevno.

Pušenje direktno utiče na krvne sudove, uzrokujući njihovo sužavanje i povećavajući krvni pritisak. Prestanak pušenja ima mnoge zdravstvene koristi, uključujući poboljšanje zdravlja srca i smanjenje krvnog pritiska.

Smanjenje stresa takođe igra značajnu ulogu u kontroli ovog stanja.

Lekovi za pritisak

U slučajevima kada promene načina života nisu dovoljne za kontrolu krvnog pritiska, lekari često prepisuju lekove.

Postoji nekoliko vrsta lekova koji se koriste za lečenje hipertenzije:

  • Diuretici: Pomažu telu da se oslobodi viška soli i tečnosti, čime se smanjuje krvni pritisak.
  • Beta blokatori: Smanjuju opterećenje srca i pomažu mu da sporije kuca, što smanjuje krvni pritisak.
  • ACE inhibitori: Pomažu u opuštanju krvnih sudova tako što blokiraju formiranje hormona koji sužava krvne sudove.
  • Blokatori kalcijumovih kanala: Sprečavaju ulazak kalcijuma u srce i krvne sudove, što pomaže u smanjenju pritiska.
  • Antagonisti angiotenzina II: Blokatori receptora angiotenzina II deluju slično kao ACE inhibitori, ali blokiraju delovanje hormona umesto njegovog stvaranja.

Kombinacija promene načina života i upotreba lekova može biti veoma efikasna u snižavanju krvnog pritiska i sprečavanju komplikacija povezanih sa hipertenzijom.

Ipak, nekada je potrebno vreme kako bi se pronašla vrsta leka i doza koja daje željene rezultate bez negativnih efekata i nuspojava.

Komplikacije

Visok krvni pritisak koji se ne leči i drži pod kontrolom može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija koje mogu ugroziti život.

Dugotrajna hipertenzija oštećuje krvne sudove i vitalne organe, što može izazvati brojne probleme, kao što su:

  • Srčani udar i srčana insuficijencija: Visok krvni pritisak može uzrokovati suženje arterija, aterosklerozu, što povećava rizik od srčanog udara. Pored toga, visok pritisak može dovesti do srčane insuficijencije, srčanog zastoja, tahikardije i aritmije.
  • Moždani udar: Hipertenzija je jedan od glavnih faktora rizika za moždani udar. Visok krvni pritisak može oslabiti krvne sudove u mozgu ili izazvati pucanje krvnih sudova, što dovodi do krvarenja u mozgu. Takođe, može izazvati stvaranje ugrušaka u krvnim sudovima koji snabdevaju mozak, što može blokirati protok krvi i uzrokovati moždani udar.
  • Oštećenje bubrega: Visok krvni pritisak može oštetiti krvne sudove u bubrezima. Bubrezi filtriraju otpadne materije iz krvi, a usled oštećenja izazvanih hipertenzijom smanjuje se njihova efikasnost, što može dovesti do hronične bubrežne bolesti ili bubrežne insuficijencije.
  • Problemi sa vidom: Hipertenzija može oštetiti krvne sudove u retini, delu oka koji je odgovoran za oštar vid. Hipertenzivna retinopatija može uzrokovati zamagljen vid ili gubitak vida, a visok krvni pritisak povećava rizik i od drugih oftalmoloških problema, kao što su glaukom i makularna degeneracija.

Zaključak

Visok krvni pritisak, ili hipertenzija, ozbiljan je zdravstveni problem koji može ostati neotkriven godinama zbog nedostatka jasnih simptoma.

Posledice nelečene hipertenzije mogu biti veoma ozbiljne, uključujući srčani i moždani udar, oštećenje bubrega, kao i probleme sa vidom.

Promene načina života, kao što su pridržavanje zdravog režima ishrane, redovno vežbanje, smanjenje stresa i izbegavanje štetnih navika, mogu značajno doprineti snižavanju krvnog pritiska.

U slučajevima kada ove promene nisu dovoljne, lekovi mogu biti neophodni za održavanje krvnog pritiska na zdravom nivou.