Zujanje u ušima (Tinitus): Uzroci i načini lečenja

Sveže informacije

Zujanje u ušima, poznato kao tinitus, predstavlja percepciju zvuka bez prisustva spoljašnjeg izvora zvuka.

Ovaj zvuk može biti opisan kao zujanje, zvonjenje, šuštanje, pištanje ili sličan neprekidan šum.

Tinitus se može javiti u jednom ili oba uha, a intenzitet, učestalost i vrsta zvuka mogu varirati od osobe do osobe.

Tinitus nije bolest sama po sebi, već simptom koji može biti povezan sa različitim stanjima, uključujući oštećenje sluha, infekcije, povrede ili bolesti uha i glave.

U nekim slučajevima, tinitus može biti blag i jedva primetan, dok u drugim može značajno narušiti kvalitet života osobe, otežavajući koncentraciju, spavanje ili čak dovesti do anksioznosti i depresije.

Šta je tinitus?

Tinitus je medicinski termin za zujanje, šuštanje, zvonjenje ili druge zvukove u ušima koji se čuju bez prisustva spoljašnjeg izvora zvuka.

Ovaj fenomen može se javiti u jednom ili oba uha, a zvuk može biti stalni ili povremen, tih ili glasan.

Tinitus nije bolest sama po sebi, već simptom koji može biti povezan sa različitim stanjima, uključujući oštećenje sluha, infekcije uha, povrede glave, probleme sa krvnim sudovima ili poremećaje u radu nervnog sistema.

Uzroci

Tinitus može biti uzrokovan širokim spektrom faktora, od spoljašnjih uticaja do različitih zdravstvenih stanja.

U nastavku slede najčešći uzroci koji dovode do pojave zujanja u ušima.

Spoljašnji faktori i okidači

Spoljašnji faktori i okidači često su uzrok koji dovodi do nastanka zujanja u ušima.

Dugotrajno izlaganje glasnoj buci, poput koncerata, upotrebe slušalica na visokom nivou zvuka ili rada u bučnim okruženjima, poput poslova u građevinarstvu ili rada u fabrici, može oštetiti slušne ćelije u unutrašnjem uhu, što dovodi do tinitusa.

Kratkotrajna izloženost ekstremno glasnim zvucima, poput eksplozija ili pucanja, takođe može izazvati privremeni ili trajni tinitus.

Način života i životne navike

Način života i svakodnevne navike mogu značajno uticati na pojavu i intenzitet zujanja u ušima.

Određene navike i aktivnosti mogu pogoršati stanje ili čak delovati kao okidači za razvoj zujanja u ušima.

Konzumacija alkohola

Konzumiranje alkohola može proširiti krvne sudove i povećati protok krvi, uključujući i one u unutrašnjem uhu, što može izazvati ili pogoršati tinitus.

Takođe, alkohol može uticati na centralni nervni sistem, što dodatno doprinosi percepciji zujanja.

Osobe koje pate od zujanja u ušima često prijavljuju da se simptomi pogoršavaju nakon konzumacije alkohola.

Pušenje

Pušenje cigareta negativno utiče na cirkulaciju i smanjuje dotok kiseonika do važnih struktura u uhu.

Nikotin, kao aktivna supstanca u cigaretama, može stimulisati nervni sistem i pojačati zujenje u ušima, dok duvanski dim izaziva oštećenje krvnih sudova.

Pušenje takođe može pogoršati postojeće oštećenje sluha, što dodatno intenzivira simptome tinitusa.

Poremećaji spavanja

Poremećaji spavanja, poput nesanice ili lošeg kvaliteta sna, mogu povećati stres i anksioznost, što može negativno uticati na simptome tinitusa.

Nedostatak sna smanjuje sposobnost mozga da se nosi sa percepcijom zujanja, čineći ga izraženijim i ometajući sposobnost osobe da se odmori i oporavi.

Intenzivne fizičke aktivnosti

Intenzivne fizičke aktivnosti, uključujući teške fizičke poslove, sportove i vežbanje, a naročito aktivnosti koje uključuju nagle pokrete glave ili udarce poput boksa ili dizanja tegova, mogu prouzrokovati promene u krvnom pritisku i cirkulaciji, što može izazvati ili pogoršati tinitus.

Povrede glave ili vrata tokom bavljenja sportom takođe mogu dovesti do trajnog tinitusa.

Ova sekcija sada sadrži odgovarajuće podnaslove i pravilno prevedene pojmove.

Fizički okidači

Fizički okidači za tinitus mogu uključivati različite zdravstvene probleme i povrede koje direktno ili indirektno utiču na uho ili slušne puteve.

Starenje

Sa starenjem dolazi do prirodnog propadanja slušnih ćelija u unutrašnjem uhu, što može dovesti do gubitka sluha i pojave tinitusa.

Ovo stanje se često naziva presbiakuzija i predstavlja jedan od najčešćih uzroka zujanja u ušima kod starijih osoba.

Alergije i infekcije

Alergije i infekcije, poput sinusitisa ili infekcija srednjeg uha, mogu izazvati zapaljenje i pritisak u ušnim kanalima, što dovodi do zujanja u ušima.

Blokirani kanali i upale utiču na normalan protok tečnosti u ušima, što može izazvati ili pojačati zujanje u ušima.

Visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak može uticati na krvne sudove u unutrašnjem uhu, uzrokujući povećan pritisak na strukture koje kontrolišu sluh.

Hipertenzija je čest faktor koji doprinosi razvoju ili pogoršanju tinitusa, naročito ako se ne drži pod kontrolom lekovima ili promenama životnih navika.

Nakupljanje ušnog voska

Prekomerno nakupljanje ušnog voska može blokirati ušni kanal, stvarajući pritisak na bubnu opnu i izazivajući tinitus.

Uklanjanje viška voska može olakšati simptome, ali je važno voditi računa da se ovo obavi pravilno i pažljivo kako ne bi došlo do povreda uha.

Povrede glave ili vrata

Povrede glave ili vrata mogu oštetiti slušne nerve ili strukture unutar uha, što može rezultirati pojavom tinitusa.

Ove povrede mogu poremetiti normalan tok zvučnih signala ka mozgu, što dovodi do nepravilne percepcije zvuka.

Sinusni pritisak

Pritisak u sinusima, izazvan infekcijama ili alergijama, može uzrokovati osećaj zapušenosti u ušima i zujanje.

Ovaj pritisak ometa normalan protok vazduha i tečnosti kroz Eustahijevu tubu, što može izazvati tinitus.

Barotrauma

Barotrauma je oštećenje uha uzrokovano naglim promenama pritiska, često tokom leta avionom ili ronjenja.

Ove promene pritiska mogu oštetiti bubnu opnu ili unutrašnje strukture uha, što može dovesti do zujanja u ušima.

Poremećaj temporomandibularnog zgloba (TMZ)

Problemi sa viličnim zglobom, zglobom koji povezuje vilicu i lobanju, mogu izazvati tinitus.

Ovaj zglob se nalazi blizu ušnih kanala, a bilo kakvi poremećaji, upale ili disfunkcije mogu izazvati bol u viličnom zglobu i zujanje u ušima.

Psihološki okidači

Psihološki faktori često igraju značajnu ulogu u nastanku i intenzitetu tinitusa.

Stres i anksioznost su među najčešćim psihološkim okidačima tinitusa.

Kada je telo pod stresom, dolazi do povećane aktivnosti u nervnom sistemu, što može pojačati percepciju zvukova u ušima.

Hronični stres i napetost mogu doprineti pogoršanju tinitusa i otežati svakodnevne aktivnosti.

Pored toga, osobe sa opsesivno-kompulzivnim tendencijama mogu se preterano fokusirati na simptome tinitusa, što dodatno povećava svest o zvuku i otežava ignorisanje zujanja.

Ova pojačana pažnja može stvoriti ciklus gde tinitus postaje još izraženiji, što dodatno pogoršava anksioznost i opsesivnost oko simptoma.

Upotreba određenih lekova

Neki lekovi mogu izazvati ili pogoršati tinitus, bilo privremeno ili trajno, u zavisnosti od vrste i doze leka.

Ovi lekovi utiču na slušni sistem ili nervni sistem, što može dovesti do percepcije zujanja u ušima.

Lekovi koji mogu izazvati ili pogoršati zujanje u ušima uključuju:

  • Lekove protiv bolova: Prekomeran unos analgetika kao što su aspirin, paracetamol, brufen i drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova mogu izazvati tinitus, ali simptomi obično nestaju kada se prekine njihova upotreba.
  • Diuretici: Ovi lekovi utiču na nivoe tečnosti u telu i mogu izazvati tinitus kod određenih pacijenata.
  • Lekovi na bazi kinina: Koriste se za lečenje malarije, ali mogu izazvati tinitus kao nuspojavu.
  • Određeni antibiotici: Antibiotici iz grupe aminoglikozida, poput gentamicina, mogu biti ototoksični i izazvati oštećenje sluha i tinitus.
  • Određeni antidepresivi: Neki antidepresivi, posebno oni iz grupe selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina, mogu pojačati percepciju tinitusa.
  • Lekovi za lečenje raka: Hemoterapijski lekovi mogu izazvati tinitus kao nuspojavu tokom ili nakon tretmana.

Zdravstvena stanja

  • Anemija: Smanjeni nivo crvenih krvnih zrnaca može izazvati tinitus zbog smanjenog dotoka kiseonika u ušne strukture.
  • Ateroskleroza: Suženje krvnih sudova zbog nakupljanja plaka može izazvati probleme sa cirkulacijom i doprineti pojavi zujanja u ušima.
  • Autoimune bolesti: Bolesti kao što sufibromialgija, lupus, Lajmska bolest i reumatoidni artritis mogu izazvati upale i oštećenja slušnog sistema, što rezultira tinitusom.
  • Nepravilnosti u strukturi krvnih sudova: Ove nepravilnosti mogu izazvati promene u protoku krvi koje dovode do zujanja.
  • Hipotireoza i hipertireoza: Problemi sa štitnom žlezdom mogu poremetiti metaboličke procese i izazvati tinitus.
  • Meniereova bolest: Ova bolest unutrašnjeg uha može izazvati vrtoglavicu, gubitak sluha i tinitus.
  • Otoskleroza: Abnormalni rast kostiju u srednjem uhu može dovesti do tinitusa i gubitka sluha, kod kog je neophodna hirurška intervencija.
  • Vestibularni švanom: Benigni tumor na slušnom nervu koji može izazvati tinitus, gubitak sluha i probleme sa ravnotežom.

Lečenje

Lečenje tinitusa, odnosno zujanja u ušima i glavi, zavisi od uzroka i težine simptoma.

U mnogim slučajevima, zujanje u ušima može biti simptom osnovnog zdravstvenog problema, pa je prvi korak lečenje tog stanja.

Međutim, kada tinitus ostane prisutan ili je izazvan izlaganjem glasnoj buci, različite terapije i tehnike mogu pomoći u smanjenju ili maskiranju zvuka.

Važno je napomenuti da iako neki oblici tinitusa mogu spontano nestati, nije uvek moguće potpuno eliminisati ovaj simptom.

Cilj lečenja je ublažavanje simptoma i poboljšanje kvaliteta života pacijenata.

Lečenje osnovnog uzroka

Ako je tinitus posledica osnovnog zdravstvenog stanja, uspešno lečenje tog stanja može smanjiti ili eliminisati zujanje u ušima.

Na primer, ako je tinitus izazvan infekcijom uha, tretman antibioticima ili kapima za uši može pomoći u otklanjanju simptoma.

Kod nakupljanja ušnog voska, profesionalno uklanjanje voska može značajno ublažiti tinitus.

Takođe, održavanje normalnog krvnog pritiska ili rešavanje problema sa štitnom žlezdom može doprineti smanjenju tinitusa kod nekih pacijenata.

U retkim slučajevima, kada je uzrok tinitusa tumor ili cista, može biti neophodna hirurška intervencija.

Medikamentna terapija

Iako ne postoji specifičan lek za tinitus, određeni lekovi mogu pomoći u smanjenju zujanja u ušima kod nekih pacijenata.

Ponekad, mogu se koristiti sledeći lekovi:

  • Anti-anksiozni lekovi i antidepresivi: Niske doze lekova kao što su diazepam ili amitriptilin mogu pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti, koji mogu pojačati tinitus.
  • Steroidna terapija u kombinaciji sa lekovima protiv anksioznosti: Kod određenih pacijenata može biti efikasna procedura koja podrazumeva ubrizgavanje steroid u srednje uho zajedno sa lekom protiv anksioznosti kao što je alprazolam.
  • Lidokain: Iako lidokain može privremeno ublažiti tinitus kod nekih osoba, mora se primeniti intravenozno ili direktno u srednje uho, a njegovi neželjeni efekti obično nadmašuju koristi, pa se retko koristi.

Slušni aparati

Ako je tinitus povezan sa gubitkom sluha, upotreba slušnih aparata može biti od velike pomoći.

Slušni aparati pojačavaju spoljašnje zvukove, što pomaže u smanjenju percepcije tinitusa.

Pojačavanjem zvukova iz okruženja, tinitus postaje manje izražen i lakše se ignoriše.

Kod mnogih pacijenata, slušni aparati ne samo da poboljšavaju sluh, već i umanjuju neprijatno zujanje u ušima, čime se poboljšava i kvalitet svakodnevnog života.

Maskirni uređaji

Maskirni uređaji funkcionišu tako što proizvode neutralne ili prijatne zvuke koji pomažu u maskiranju tinitusa.

Ovi uređaji izgledaju slično slušnim aparatima i mogu se nositi tokom dana ili noći, u zavisnosti od potrebe pacijenta.

Uređaji emituju zvuke poput šuma vode ili vetra, što dovodi do toga da zujanje postane manje uočljivo.

Takođe, postoje maskirni uređaji za postavljanje na noćni stočić, koji pomažu pacijentima da lakše utonu u san, smanjujući percepciju tinitusa tokom noći.

Tinitus Retraining terapija

Terapija ponovnog treniranja sluha koristi sposobnost mozga da se navikne na zujanje u ušima i filtrira ga na podsvesnom nivou, tako da ne dopire do svesti.

Tinitus Retraining terapija kombinuje upotrebu neutralnih zvukova sa savetovanjem kako bi se pacijentima pomoglo da prestanu da obraćaju pažnju na tinitus.

Terapija traje između 12 i 24 meseca i sastoji se od korišćenja uređaja koji emituju neutralne zvuke, a koje pacijent nosi svakodnevno i individualnog savetovanja koje pomaže pacijentu da razume kako tinitus funkcioniše i kako da ga ignoriše.

Ova terapija je veoma efikasna kod pacijenata koji se bore sa hroničnim tinitusom.

Bimodalna terapija

Bimodalna terapija koristi kombinaciju zvučne i taktilne stimulacije kako bi pomogla mozgu da promeni način na koji percipira tinitus.

Ova terapija uključuje korišćenje neinvazivnih uređaja koji emituju zvuke i pružaju blagu električnu stimulaciju kroz jezik ili zglob.

Na taj način, terapija istovremeno stimuliše slušni i taktilni sistem, pomažući mozgu da nauči da ignoriše tinitus.

Jedan od popularnih pristupa koristi aplikaciju za slušanje zvukova dok specijalna narukvica vibrira na zglobu, potvrđujući prisustvo spoljašnjih zvukova.

Ova terapija se primenjuje nekoliko minuta dnevno i pomaže u treniranju mozga da smanji percepciju tinitusa.

Tehnike opuštanja

Tehnike opuštanja mogu biti od velike pomoći u smanjenju zujanja u ušima, jer stres i anksioznost često pogoršavaju simptome.

Vežbe za smanjenje stresa, poput dubokog disanja, meditacije, joge i drugih, pomažu pacijentima da se opuste i smanje tenziju u telu.

Ove tehnike pomažu u smanjenju fizioloških reakcija koje pojačavaju percepciju tinitusa.

Stomatološko lečenje

Kod nekih pacijenata, zujanje u ušima može biti povezano sa problemima temporomandibularnog, odnosno viličnog zgloba.

Problemi sa viličnim zglobom poput dislokacije ili napetosti u mišićima vilice, mogu izazvati ili pogoršati tinitus.

U takvim slučajevima, stomatološki tretman, kao što su nošenje proteze za ispravljanje zuba, najčešće fiksne proteze, ili hirurška korekcija, može pomoći u smanjenju pritiska na zglob i smanjenju simptoma tinitusa.

Pored toga, od velike pomoći mogu biti i vežbe za viličnih zglob.

Prirodni lekovi za zujanje u ušima

Prirodni načini kako zaustaviti zujanje u ušima mogu da uključuju biljne suplemente, jogu, akupukturu i meditaciju.

Ipak, više istraživanja je neophodno kako bi se definitivno potvrdila efikasnost ovih tretmana.

Tehnike opuštanja i zvučna terapija

Tehnike opuštanja mogu pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti, koji često pogoršavaju simptome tinitusa.

Ove metode ne samo da pomažu u smanjenju fokusa na zujanje, već poboljšavaju i celokupno mentalno zdravlje.

Duboko disanje pomaže u opuštanju tela i uma. Jednostavna tehnika uključuje polagano udisanje kroz nos, zadržavanje daha, a zatim polagano izdisanje kroz usta.

Ove vežbe mogu smiriti nervni sistem i smanjiti tenziju.

Različite vrste meditacije mogu dovesti do opuštanja i smanjivanja tegoba izazvanih tinitusom.

Meditacija prisutnost, takozvana mindfullness meditacija omogućava se fokusira na sadašnji trenutak, kroz pažljivo posmatranje misli i osećaja, što može pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti, ali i smanjenju tininuta.

Zvučna terapija se često koristi za maskiranje tinitusa i ublažavanje simptoma.

Ova tehnika koristi zvuke iz okruženja ili posebne uređaje koji stvaraju bele šumove, ambijentalne zvuke ili prilagođene tonove kako bi maskirali zujanje u ušima.

Prirodni suplementi

Iako naučni dokazi nisu uvek potpuno jasni, prirodni suplementi mogu pomoći u smanjenju simptoma tinitusa kod nekih ljudi.

Mnogi koriste biljne dodatke kako bi ublažili neprijatne zvuke u ušima.

Neki od najpopularnijih suplemenata uključuju:

  • Ginkgo biloba: Ginkgo biloba je jedan od najčešće korišćenih biljnih suplemenata za tinitus. Smatra se da poboljšava cirkulaciju uha i ima antioksidativna svojstva, ali rezultati studija su kontradiktorni, pa se ne može tvrditi da je ginko biloba od koristi za sve osobe koje pate od zujanja u ušima.
  • Crveni azijski ženšen: Ginseng se koristi vekovima u tradicionalnoj medicini za poboljšanje cirkulacije i zaštitu sluha. Istraživanja sugerišu da ginseng može pomoći u smanjenju oštećenja sluha uzrokovanog bukom i smanjenju težine tinitusa.
  • Acai bobice: Acai ili asai bobice su bogate antioksidansima i imaju snažna antiinflamatorna svojstva, što može pomoći u smanjenju nelagodnosti izazvane tinitusom. Iako su istraživanja ograničena, kod nekih ljudi dolazi do smanjenja simptoma nakon upotrebe acai suplemenata.

Dijagnostika

Dijagnostikovanje tinitusa uključuje detaljan pristup kako bi se identifikovali uzroci i isključila ozbiljna stanja koja bi mogla doprineti pojavi ovog simptoma.

Lekar će prvo uzeti detaljnu anamnezu kako bi dobio uvid u sve moguće faktore koji mogu doprineti tinitusu. Ovo uključuje pitanja o trajanju simptoma, izloženosti glasnim zvucima i povredama glave, prisustvu zujanja u jednom ili oba uha, lekovima i medicinskim stanjima.

Nakon anamneze, lekar će izvršiti fizički pregled, posebno fokusirajući se na uši, glavu, vrat i usta, kako bi se isključili očigledni problemi poput nakupljanja ušnog voska ili infekcija koje bi mogle biti uzrok tinitusa.

Slušni problemi su često povezani sa tinitusom, pa je audiogram test veoma važan za postavljanje dijagnoze.

Audiogram je standardni test sluha koji procenjuje stepen gubitka sluha, tokom kog pacijent sluša različite tonove i frekvencije, na osnovu čega se procenjuje kako slušni sistem reaguje.

U slučaju da lekar sumnja na prisustvo tumora ili drugih abnormalnosti u slušnom nervu ili mozgu, mogu biti preporučeni ultrazvučni pregled, kao CT snimanje ili magnetna rezonanca.

Zaključak

Tinitus, odnosno zujanje u ušima, je simptom koji može značajno uticati na kvalitet života, a do kog mogu dovesti različiti faktori, od spoljašnjih okidača poput glasne buke, do unutrašnjih stanja kao što su hipertenzija ili povrede glave.

Pored toga, način života, lekovi i određena zdravstvena stanja dodatno mogu pogoršati simptome.

Lečenje tinitusa zavisi od uzroka, a često uključuje rešavanje osnovnih zdravstvenih problema.

Kada to nije moguće ili tinitus ne prolazi, postoje različite vrste terapija koje mogu pomoći u smanjenju ili maskiranju simptoma, poput medikamentne terapije, maskirnih i slušnih aparata.

Pored toga, prirodni lekovi i tehnike opuštanja mogu biti korisni za neke ljude. Ipak, neophodno je više istraživanja kako bi se potvrdila njihova efikasnost.