Lajmska bolest ili lajmska borelioza je infektivna bolest koja se prenosi ujedom zaraženog krpelja.
U pitanju je sistemska bolest koja može zahvatiti kožu, zglobove, nervni sistem i druge organe.
Slučajevi lajmske bolesti su sve učestaliji poslednjih decenija, posebno tokom prolećnih i letnjih meseci kada su krpelji najaktivniji.
Lajmska bolest može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme i posledice ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme, ali važno je znati da je lajmska bolest izlečiva u najvećem broju slučajeva uz pravovremenu terapiju.
U ovom članku objasnićemo šta je lajmska bolest, koji su simptomi, način dijagnoze i lečenja uzroci, kao i koje su moguće posledice i komplikacije.
Šta je lajmska bolest?
Lajmska bolest je multisistemska infektivna bolest, koja se sa životinja prenosi na ljude putem krpelja.
Lajmsku bolest izaziva spiralna bakterija iz grupe spiroheta pod nazivom borrelia burgdorferi.
Nakon što se borrelia burgdorferi unese u organizam, ona putem krvi može dospeti do raznih tkiva, pa lajmska bolest može zahvatiti različite organske sisteme.
Bolest je prvi put identifikovana 1975. godine u mestu Lajm u SAD, po čemu je i dobila naziv, dok je u Srbiji prvi slučaj registrovan 1987. godine na području Beograda.
Simptomi
Simptomi lajmske bolesti mogu biti raznovrsni i često se razvijaju u fazama.
Inkubacija kod lajmske bolesti, odnosno vreme od ujeda do pojave prvih simptoma, obično traje između tri i 30 dana, najčešće oko jedne do dve nedelje.
Rani simptomi
Rani, lokalizovani stadijum infekcije obično pogađa kožu i daje karakterističan osip, dok kasniji stadijumi mogu zahvatiti nervni sistem, srce i zglobove.
U prvim nedeljama nakon ujeda krpelja, najtipičniji znak je kožni osip poznat kao erythema migrans, migrirajuće crvenilo.
Ovaj osip se najčešće javlja od tri do 30 dana posle ujeda, najčešće nakon oko sedam dana, na mestu uboda.
Na početku izgleda kao malo crvenilo ili kvržica, a zatim se širi u vidu kružnog ili prstenastog crvenila koje može imati prečnik i do 30 cm.
Centralni deo osipa ponekad može bledeti, dajući izgled mete ili koncentričnih krugova, ali osip ne mora uvek imati klasičan oblik mete.
Na slici na početku članka može se videti kako izgleda karakterističan osip kod lajmske bolesti.
Osip uglavnom ne boli bolan niti svrbi, ali može biti topao na dodir.
Pored osipa, rani simptomi mogu uključivati i opšte tegobe slične gripu, uključujući groznicu, malaksalost, umor, glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, kao i uvećanje lokalnih limfnih čvorova.
Kod nekih osoba ovi simptomi mogu proći nezapaženo ili biti vrlo blagi, a pored toga, važno je znati da se prepoznatljiv osip i crvenilo ne javlja kod svih, već kod 70 do 80% inficiranih.
Iz ovog razloga je važno obratiti pažnju kako na osip, tako i na druge simptome u danima i nedeljama nakon ujeda krpelja.
Kasniji simptomi
Ako se infekcija ne prepozna i ne leči u ranoj fazi, bakterija se može proširiti putem krvotoka po telu tokom narednih nedelja i meseci.
U ovoj fazi mogu se javiti ozbiljniji simptomi koji se razlikuju od toga koji organi su pogođeni infekcijom, a mogu da uključuju:
- Neurološke simptome: Upala moždanih ovojnica, meningitis, može izazvati jaku glavobolju i ukočenost vrata. Može se javiti i paraliza facijalnog nerva, Bellova paraliza, koja dovodi do slabost ili spuštenosti jedne strane lica. Kod nekih pacijenata mogu se javiti trnci, obamrlost ili slabost u ekstremitetima usled zahvaćenosti perifernih nerava.
- Srčane tegobe: Bakterija može zahvatiti srčani mišić i provodni sistem srca, što dovodi do poremećaja ritma. Simptomi lajmskog karditisa uključuju lupanje srca, nepravilnosti u radu srca, bol u grudima ili nesvesticu usled prolaznog poremećaja srčane provodljivosti. Ove tegobe obično su privremene, ali u težim slučajevima mogu zahtevati bolničko lečenje.
- Bolovi i otoci zglobova: Nakon više nedelja ili meseci, može se razviti lajmski artritis, najčešće na velikim zglobovima poput kolena. Javljaju se otok i bol u zahvaćenom zglobu, često naizmenično i obično nesimetrično, što ovo stanje razlikuje od reumatoidnog artritisa. Koleno može biti otečeno i ukočeno, sa nakupljanjem tečnosti u zglobu, što može da ograniči pokretljivost. Problemi sa zglobovima mogu se javljati u talasima i potrajati više meseci.
- Višestruki osipi: Kod nekih pacijenata može se razviti više promena na koži sličnih prvobitnom osipu oko ujeda, ali na različitim delovima tela, što ukazuje da se infekcija proširila.
Pored navedenog, mogu se javiti i opšti simptomi kao što su izražen umor, osećaj slabosti, vrtoglavica ili kratak daha.
Naravno, simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe.
Kod nekih pacijenata mogu se razviti samo blage tegobe, dok kod drugih dolazi do više ozbiljnih simptoma iz različitih sistema organa.
Uzroci
Direktan uzrok lajmske bolesti je infekcija bakterijom borrelia burgdorferi, koja dospeva u ljudski organizam putem ujeda krpelja.
Krpelji se sami zaraze borelijom kada se hrane krvlju zaraženih životinja, najčešće šumskih glodara, ptica, jelena i drugih, a koje služe kao prirodni rezervoari ove bakterije.
Bakterija se zatim zadržava u crevima krpelja i prilikom sledećeg hranjenja može preći na novog domaćina, uključujući čoveka.
Važno je znati da do prenošenja borelije ne dolazi istog trenutka kada krpelj ubode, već krpelj mora biti pričvršćen za kožu određeno vreme da bi došlo do značajnijeg prenosa bakterija.
Prema epidemiološkim podacima, rizik od infekcije značajno raste ako krpelj ostane pričvršćen duže od 24 sata, a naročito preko 36 sati.
Drugim rečim, brzo uočavanje i pravilno uklanjanje krpelja sa kože može sprečiti zarazu ili značajno smanjiti verovatnoću obolevanja.
Krpelja treba ukloniti pažljivo, upotrebom fine pincete, hvatajući ga što bliže koži i izvlačeći laganim, postojanim povlačenjem, bez gnječenja, naglog čupanje ili izlaganja hemikalijama poput alkohola i acetona.
Ukoliko se uklanjanje pravilno obavi u prvih 24 sata od uboda, rizik od prenosa infekcije je minimalan, ali je dalje potrebno pratiti mesto ujeda i obratiti pažnju na eventualnu pojavu simptoma narednih nedelja.
Da li je lajmska bolest izlečiva?
Lajmska bolest je izlečiva, posebno ako se dijagnostikuje i leči u ranoj fazi.
Pravovremeno otpočinjanje terapije, pre nego što dođe do težih oštećenja organa, dovodi do potpunog izlečenja kod najvećeg broja pacijenata.
Lečenje lajmske bolesti podrazumeva upotrebu antibiotika, koji efikasno eliminišu bakteriju iz organizma i kod većine pacijenata dovode do povlačenja simptoma.
Osobe koje prime adekvatnu terapiju u početnom stadijumu obično se potpuno oporave u roku od nekoliko nedelja.
U slučaju da se dijagnoza postavi kasnije, kada je bolest već zahvatila nervni sistem, zglobove ili srce, i dalje postoji velika verovatnoća izlečenja uz odgovarajuće lečenje, iako oporavak može potrajati duže.
Antibiotici mogu uspešno eliminisati infekciju i u uznapredovalim stadijumima, ali je moguće da će oštećenja tkiva nastala tokom bolesti sporije zarastati ili da neke tegobe mogu trajati izvesno vreme i nakon što je bakterija uništena.
Na primer, bolovi u zglobovima ili osećaj zamora mogu potrajati nedeljama ili mesecima i nakon eliminacije infekcije, a ovo stanje se naziva poslajmski sindrom.
Javljanje poslajmskog sindroma ne znači da antibiotici nisu delovali, već da se organizam sporije oporavlja od posledica infekcije.
Prisustvo simptoma je u ovoj fazi najčešće je rezultat imunoloških i upalnih procesa koji su se razvili tokom infekcije, a ne znak prisustva bakterije.
Samim tim, dugotrajne ili ponovljene terapije antibioticima obično ne donose dodatnu korist, već se lečenje fokusira na smanjivanje simptoma, dok se funkcija pogođenih organa postepeno ne normalizuje.
U retkim slučajevima kada lajmska bolest nije prepoznata niti lečena godinama, posledice mogu biti teže, a oporavak nepotpun.
Ipak, čak i u ovim slučajevima primena antibiotika može sprečiti dalje pogoršanje i dovesti do poboljšanja stanja.
Pored toga, važno je znati da preležana lajmska bolest ne ostavlja trajni imunitet, te da je moguće ponovo se zaraziti ukoliko dođe do novog ujeda zaraženog krpelja, pa mere zaštite ostaju važne i ubuduće.
Lečenje
Kao što je prethodno pomenuto, lečenje lajmske bolesti bazira se na primeni antibiotika koji mogu eliminisati bakteriju borrelia burgdorferi iz organizma.
Izbor antibiotika, način primene i trajanje terapije zavise od stadijuma bolesti i prisutnih simptoma.
Lečenje lajmske bolesti u ranoj fazi
U ranoj fazi, gde je infekcija lokalizovana i kada su od simptoma prisutni pre svega promene na koži i blage simptomatske tegobe, terapija se sprovodi oralnim antibioticima.
Najčešće se propisuje doksiciklin, antibiotik iz grupe tetraciklina, u trajanju od dve do tri nedelje.
Doksiciklin je efikasan kod odraslih i dece starije od osam godina, dok se za mlađu decu, trudnice i dojilje, kod kojih se tetraciklini ne preporučuju, koriste alternativni antibiotici.
U ovim slučajevima, lekar može propisati antibiotike kao što su amoksicilin ili cefuroksim.
Ponekad, ukoliko postoje alergije na prethodno pomenute antibiotike, lekar može propisati azitromicin ili eritromicin.
Rano i pravilno lečenje u ranoj fazi gotovo uvek sprečava razvoj kasnijih komplikacija bolesti i dovodi do potpunog oporavka nakon nekoliko nedelja.
Ukoliko se pojave simptomi lajmske bolesti, pacijenti se neodložno moraju javiti lekaru.
Samostalnom uzimanju antibiotika za lajmsku bolest, na osnovu pretpostavke ili nepotvrđene dijagnoze, čak iako se razviju karakteristični simptomi nakon ujeda krpelja, nikako ne treba pribegavati.
Nepravilan izbor antibiotika, način i dužina primene, mogu dovesti do nepotpunog oporavka, komplikacija, ili razvoja otpornosti bakterije na antibiotik.
Lečenje lajmske bolesti u kasnijoj fazi
Diseminovana ili kasna faza predstavlja ozbiljnije stanje, kod kog je došlo do širenja infekcije na nervni sistem, zglobove ili srce.
Lečenje u ovoj fazi zahteva agresivniju terapiju, a često je potrebno dati antibiotike intravenozno, kako bi se postigle više koncentracije leka u pogođenim tkivima.
Uobičajeno, lekar propistuje cefalosporinski antibiotik pod nazivom ceftriakson, koji se primenjuje intravenozno, obično tokom 14 do 28 dana.
U težim slučajevima, kada dođe do infekcije nervnog sistema, poput meningitisa ili encefalitis, ili srčanih komplikacija, neophodno je bolničko lečenje kako bi se pratilo stanje pacijenta i pravovremeno reagovalo u slučaju komplikacija.
Nakon završene intravenske terapije, često se nastavlja sa oralnim antibioticima još nekoliko nedelja, zavisno od preporuka lekara i odgovora pacijenta na terapiju.
Tokom lečenja važno je pridržavati se kompletne terapije onoliko dugo koliko je propisano, čak i ako simptomi počnu da se povlače ranije.
Prevremeni prekid terapije može dovesti do nepotpuno izlečene infekcije i komplikacija.
Većina pacijenata na odgovarajućoj terapiji oseti poboljšanje stanja kroz nekoliko dana do nedelju dana od početka uzimanja lekova, ali simptomi poput umora i bolova mogu potrajati još neko vreme, uz postepeno smanjenje intenzitata.
Pored antibiotika, lečenje može po potrebi uključivati i simptomatsku terapiju.
Na primer, za povišenu temperaturu i bolove mogu se dati analgetici i antipiretici kao što su paracetamol ili ibuprofen, dok u slučaju problema sa zglobovima od koristi mogu biti antiinflamatorni lekovi, fizikalna terapija ili rehabilitacija.
Kod težih neuroloških simptoma, nakon eliminacije infekcije, nekim pacijentima je potrebna neurološka rehabilitacija.
Dijagnoza i test na lajmsku bolest
Postavljanje dijagnoze lajmske bolesti zahteva kombinaciju kliničkog pregleda i analize simptoma i laboratorijskih analiza.
U ranoj fazi, prisustvo karakterističnog osipa na mestu ujeda krpelja predstavlja klinički jasan znak i dovoljnu osnovu za početak terapije, pa se laboratorijska potvrda ne smatra obaveznom.
U svim ostalim slučajevima, naročito kada promena na koži nisu prisutne, ili se pojavljuju neurološke, kardiološke ili zglobne manifestacije, potrebna je serološka provera.
Postoji nekoliko vrsta testova na lajmsku bolest, a dvostepeni serološki test predstavlja standardni test na lajmsku bolest.
Ova analiza se obavlja u dve etape.
Prvo se radi visoko osetljiv enzim-imunotest, kojim se otkrivaju IgM i IgG antitela na borrelia burgdorferi.
Pozitivan ili graničan rezultat potvrđuje se imunoblot metodom, koja precizno identifikuje specifična antitela i smanjuje rizik lažno pozitivnih nalaza.
Igm antitela obično mogu da se detektuju jednu do dve nedelje nakon infekcije, a IgG nešto kasnije.
Iz ovog razloga serološki testovi mogu biti negativni u prvim danima bolesti, pa se kod sumnje na lajmsku bolest u ranoj fazi testiranje ponavlja nakon dve do tri nedelje ukoliko je prvi nalaz negativan.
Kada se jave neurološki simptomi, neophodno je obaviti analizu cerebrospinalne tečnosti.
Lumbalna punkcija omogućava procenu ćelijskog sastava i intratekalne sinteze antitela na borrelia burgdorferi, što potvrđuje neuroboreliozu.
Takođe, u nekim slučajevima koriste se i PCR testovi za potvrđivanje lajmske bolesti.
Molekularna detekcija DNK borrelia burgdorferi primenjuje se na uzorcima zglobne tečnosti ili kožnih biopsija, ali zbog promenljive osetljivosti služi kao dopunska, a ne primarna metoda.
Kod postavljanja dijagnoze, važno je isključiti druge uzroke sličnih simptoma, poput virusnih meningoencefalitisa, reumatskih artritisa ili nespecifičnih dermatitisа, čime se obezbeđuje tačnost dijagnoze.
Važno je napomenuti da se serološki testovi ne rade kod asimptomatskih osoba nakon ujeda krpelja, budući da najveći broj ujeda krpelja, posebno kada su oni na vreme uočeni i pravilno izvađeni, sa sobom nosi nizak rizik od infekcije.
Posledice i moguće komplikacije
Nelečena ili zakašnjelo lečena lajmska bolest može dovesti do niza komplikacija i posledica po zdravlje.
Neke od komplikacija i posledica uznapredovale bolesti uključuju stanja kao što su:
Da, evo skraćene i sažete verzije, sa očuvanom suštinom svakog odlomka:
- Neuroborelioza: Lajmska bolest može zahvatiti nervni sistem i izazvati meningitis, encefalitis ili radikuloneuropatiju, što dovodi do bolova, trnjenja, slabosti ili facijalne paralize. Teže posledice su retke uz pravovremeno lečenje, ali nelečena infekcija može ostaviti trajne neurološke smetnje.
- Lajmski artritis: U kasnijim fazama infekcija može izazvati hroničnu upalu velikih zglobova, najčešće kolena. Terapija antibioticima je obično uspešna, ali oporavak zgloba može trajati duže.
- Lajmski karditis: Upala srca može izazvati poremećaje ritma i zahtevati privremenu elektrostimulaciju. Većina bolesnika se uz terapiju oporavi bez trajnih posledica.
- Poslajmski sindrom: Kod nekih pacijenata simptomi poput umora, bolova i problema sa pamćenjem traju i nakon izlečenja. Uzrok ovog nije aktivna infekcija, već produžena reakcija organizma koja se leči simptomatski.
Srećom, lajmska bolest retko ostavlja trajne posledice ukoliko se na lečenju pristupi na vreme.
Većina pacijenata se potpuno oporavi nakon terapije ili ima samo prolazne rezidualne simptome.
Smrtni ishod od lajmske bolesti izuzetno je redak, ali bez lečenja, komplikacije mogu značajno narušiti kvalitet života.
Iz ovog razloga je veoma važna rana dijagnoza i terapija, kako bi se sprečio prelazak bolesti u hroničnu fazu i razvoj pomenutih komplikacija.
Na kraju, treba pomenuti i da je najbolji način borbe protiv lajmske bolesti prevencija, odnosno zaštita od ujeda krpelja i brzo vađenje krpelja ukoliko do ujeda dođe.
Zaključak
Lajmska bolest je ozbiljna, ali izlečiva infektivna bolest koja se prenosi ujedom zaraženog krpelja.
Iako u većini slučajeva počinje blagim simptomima, ako se ne prepozna i ne leči na vreme, može zahvatiti nervni sistem, zglobove, srce i izazvati dugotrajne posledice.
Za uspešno i brzo lečenje, od velike važnosti je rana dijagnoza i pravovremena primena antibiotika, što u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog oporavka u roku od nekoliko nedelja.
Dijagnoza lajmske bolesti podrazumeva klinički pregled i serološko testiranje, a lečenje podrazumeva upotrebu antibiotika, i po potrebi drugih lekova i terapijskih procedura, naročito ako je infekcija zahvatila neke od vitalnih organa.
U većini slučajeva, infekcija se uspešno eliminiše, iako se kod određenih pacijenata može javiti poslajmski sindrom, koji produžava vreme do potpunog oporavka.
