Krpelji su sitni paraziti iz reda paukova koji se hrane krvlju ljudi i životinja.
Ujedi krpelja najčešće su bezbolni i neprimetni u trenutku kada se dese, budući da pljuvačka krpelja sadrži supstance koje umanjuju bol i svrab, pa krpelj može ostati pričvršćen za kožu i po nekoliko dana neometano sisajući krv.
Većina ujeda krpelja prođe bez ozbiljnih posledica, ali ponekad krpelji mogu preneti različite bolesti, od kojih je najznačajnija lajmska bolest.
U Srbiji se svake godine beleže slučajevi lajmske bolesti, koja je na našem području prisutna od 1987. godine.
Srećom, pravovremeno prepoznavanje, reakcija i pravilno uklanjanje krpelja mogu smanjiti rizik ili sprečiti prenos zaraze.
U ovom članku objasnićemo gde i kada se najčešće javljaju krpelji, kako prepoznati ujed, šta preduzeti odmah nakon ujeda i kako izvaditi krpelja, kada potražiti lekarsku pomoć, kao i koji su rizici, te kako se najbolje zaštititi od ujeda.
Gde i kada se najčešće javljaju krpelji?
Krpelji su široko rasprostranjeni u prirodi, posebno u područjima sa bujnom vegetacijom.
Najčešće se mogu naći u šumama, livadama, u visokoj travi i žbunju.
Oni obitavaju u niskoj vegetaciji, na vrhovima travki i niskog rastinja, odakle lako prelaze na prolaznike ili životinje koje se kreću kroz takav teren.
U prirodnim staništima, najaktivniji su tokom proleća i leta, a sezona krpelja u Srbiji obično traje od ranog proleća, čim temperature pređu oko 7°C, pa sve do kasne jeseni.
Aktivnost krpelja je najveća u aprilu, maju i junu, ali mogu biti aktivni i tokom toplih jesenjih dana.
Blage zime olakšavaju preživljavanje krpelja, pa se često beleži veći broj krpelja u proleće nakon blagih zima.
Važno je napomenuti da se krpelji ne nalaze samo u prirodi, već mogu biti prisutni i u gradskim parkovima, baštama i na drugim zelenim površinama, prisustvo zaraženih krpelja zabeleženo je i velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i drugih.
Na primer, istraživanje Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju pokazalo je da je od 17 pregledanih lokacija na području Beograda na 15, odnosno na 88% lokacija, pronađena bakterija Borrelia burgdorferi koja izaziva lajmsku bolest.
Ovo uključuje i popularna izletišta kao što su Košutnjak, Avala, Zvezdarska šuma, Banjička šuma i park Ušće.
Ovi podaci govore da je neophodno obratiti pažnju i prilikom šetnje gradskim parkovima.
Nakon što dospeju na odeću ili telo, krpelji mogu puzati i nekoliko sati pre nego što se pričvrste za kožu, a najčešće se pričvršćuju za kožu na mestima gde je ona meka i vlažna, poput pazuha, prepona, iza ušiju, na vratu ili u kosi.
Budući da su krpelji mali, kao i da regije tela na koje se obično kače, oni se često ne primećuju odmah, pa je pažljivo pregledanje kože i istresanje i pranje garderobe neophodno nakon boravka u prirodi.
Kako izgleda ujed krpelja?
Krpelj pričvršćen za kožu obično izgleda kao mala tamna tačka na koži, koja može biti tamno braon, crne ili smeđe-crvene boje, u zavisnosti od vrste.
U početku, krpelj je vrlo sitan i pljosnat, jedva primetan golim okom.
Kako se hrani krvlju, njegovo telo otiče i poprima svetliju, sivkastu boju, i može dostići veličinu zrna graška kod većih vrsta krpelja.
Slika ujeda krpelja koja sledi pokazuje koliko se može razlikovati veličina krpelja pre i posle hranjenja:
Sam ubod ne izaziva bol, tako da osoba često nije svesna prisustva krpelja sve dok ga ne primeti na sebi.
Mesto ujeda može biti blago crveno, a moguće je i otok oko ujeda, do čega kao posledica lokalne reakcije kože, iako ujed obično nije naglašen u prvom momentu.
Ako je krpelj već otpao ili uklonjen, na koži ostaje mali crveni pečat ili tačkica, slična ubodu komarca, koja obično nestaje nekoliko dana.
Normalna reakcija na ujed krpelja je minimalno crvenilo ili blagi otok na mestu uboda, koji prolazi brzo.
Međutim, treba obratiti pažnju na pojavu neobično širokog crvenila ili osipa u danima nakon ujeda.
Prepoznatljiv znak lajmske bolesti je osip koji se širi kružno od mesta ujeda, često formirajući takozvani oblik bikovog oka.
Ovo podrazumeva da centralni deo osipa bledi, dok se oko njega se širi crveni prsten.
Slika koja sledi pokazuje moguć izgled krpelja koji prenosi lajmsku bolest:
Ovakav osip, nazvan erythema migrans, odnosno migrirajuće crvenilo, obično se javlja nekoliko dana do par nedelja nakon ujeda i postepeno se širi do prečnika i preko 5 cm.
Kod oko 70 do 80% obolelih od lajmske bolesti se pojavi ovakav osip, ali ne kod svih.
S druge strane, ujed krpelja sam po sebi ne ostavlja veliki trag, te ako nema infekcije, mesto uboda neće biti posebno upadljivo nakon što se koža smiri.
Šta kada se primeti krpelj na koži?
Prvi korak nakon otkrivanja krpelja na koži jeste ostati smiren i reagovati razumno, budući da panika može dovesti do nepravilnog postupanja.
Najvažnije je krpelja ukloniti što pre, jer se rizik od prenosa infekcije povećava sa dužinom njegovog boravka na telu.
Studije pokazuju da je verovatnoća prenosa bakterije borelije, koja je uzročnik lajmske bolesti, mala u prvih 24 časa od trenutka pričvršćivanja krpelja, pa je zato važno ukloniti krpelja u ovom roku kada god je to moguće.
Šta ne treba raditi
Nakon što se primeti da je krpelj na koži, ne treba pokušati ubijanje, gušenje ili paljenje krpelja sa alkoholom, acetonom, petrolejom, uljima, kremama niti otvorenim plamenom.
Ove metode su štetne, iako su široko rasprostranjene i često se smatraju pravilnim postupanjem.
Nadraživanjem krpelja hemikalijama na ovaj način može dovesti do toga da krpelj povrati i oslobodi sadržaj creva u ranu, što povećava rizik prenosa zaraze.
Takođe, krpelja ne treba dodirivati, cepati ili gnječiti.
Ovo može dovesti do pucanja krpelja i otpuštanja zaraznog materijala u kožu, a naglo čupanje može otkinuti telo krpelja i ostaviti rilice i glavu u koži.
Šta treba raditi
Umesto navedenog, potrebno je pripremiti se za pravilno mehaničko uklanjanje krpelja ili otići u dom zdravlja ili drugu zdravstvenu ustanovu radi vađenja krpelja.
U slučaju da se krpelj vadi kod kuće, odmah po uočavanju krpelja treba pronaći čistu pincetu finog špicastog vrha i sredstvo za dezinfekciju, odnosno alkohol 70% ili povidon-jod.
Pre vađenja krpelja neophodno je temeljno oprati ruke sapunom i vodom, a nakon uklanjanja krpelja mesto uboda treba dobro očistiti i dezinfikovati, i ponovo oprati ruke.
Izvađen krpelj se može sačuvati u maloj bočici ili kesi, ukoliko dođe do iritacije ili crvenila, te bude potrebno laboratorijsko ispitivanje vrste krpelja ili patogena.
Ipak, ovo nije običajena procedura ukoliko se ne pojavi otok ili ozbiljno crvenilo, pa je prvenstveno važno fokusirati se na pravilno i blagovremeno vađenje krpelja.
Kako pravilno izvaditi krpelja?
Uklanjanje krpelja obavlja se mehanički, pincetom, bez izlaganja parazita bilo kakvim hemikalijama.
Kada je to moguće, najbolja opcija je da vađenje krpelja obavi medicinsko osoblje radi maksimalne sigurnosti, ali krpelj se može uspešno ukloniti i u kućnim uslovima ako se postupak izvede pravilno.
Slede koraci za pravilno vađenje krpelja.
Priprema
Pre samog postupka vađenja krpelja neophodno je temeljno oprati ruke i dezinfikovati pincetu alkoholom.
Kada god je moguće, trebalo bi koristiti finu pincetu sa uskim vrhom, jer obična velika pinceta ili prsti mogu zgnječiti krpelja.
Hvatanje krpelja
Pinceta se postavlja što bliže koži, obuhvatajući krpelja za njegov prednji deo, odnosno glavu ili usta pričvršćena za kožu.
Važno je uhvatiti što bliže koži, kako bi se zahvatilo celo telo krpelja, a ne samo naduveni deo.
Takođe, treba izbegavati previše jako stezanje, kako bi se izbeglo presecanje krpelja.
Povlačenje
Krpelj se izlači iz kože laganim, kontinuiranim potezom.
Naglo trzanje ili uvrtanje pincete treba izbegavati, već je krpelja potrebno povući pravolinijski u smeru u kom je i ušao u kožu.
Ponekad se preporučuje vrlo blago rotiranje pincete, odnosno uvrtanje levo-desno, tokom izvlačenja kako bi se rilice lakše izvukle, ali ključno je to raditi polako i kontrolisano.
Ceo postupak može potrajati nekoliko sekundi kontinuiranog povlačenja dok se krpelj ne otpusti.
Provera mesta ujeda
Nakon što krpelj izađe, vrlo je važno dobro proveriti da li je izvučen ceo krpelj, odnosno da li je izašla i njegova glava i rilice.
Ukoliko su praćene prethodne smernice, uobičajeno i normalno je da se krpelj izvadi u celosti.
Ako je u koži ostao sitan tamni deo, kožu ne treba bosti ili seći kako bi se po svaku cenu izvadio, budući da taj mali ostatak obično ne povećava rizik od zaraze jer je reč o delovima usnog aparata, iako može izazvati lokalnu iritaciju.
U slučaju da krpelj nije izvađen u celosti, najbolje je obratiti se lekaru koji može sterilnim instrumentom ukloniti preostali deo.
Dezinfekcija posle vađenja
Mesto uboda nakon uklanjanja krpelja treba temeljno dezinfikovati, koristeći alkohol koji sadrži 70% etanola, povidon-jos rastvor ili drugo antiseptičko sredstvo.
Nakon vađenja krpelja i dezinfekcije mesta uboda, potrebno je još jednom temeljno oprati ruke.
U danima nakon vađenja krpelja treba pratiti kako izgleda koža na mestu ujeda.
Blago, kratkotrajno crvenilo je normalno, i predstavlja blagu iritaciju kože, ali ukoliko se javi ozbiljnije ili uporno crvenilo, otok, ili bilo koji drugi simptom koji izaziva sumnju, neophodno je javiti se lekaru.
Alternativne metode
Alternativne metode vađenja, poput vađenja krpelja noktima ili koncem predstavljaju rizičnije opcije, i treba ih primenjivati samo u slučaju da pinceta ili medicinska ustanova nisu i neće biti uskoro dostupni.
Vađenje krpelja noktima obavlja se slično kao i pincetom, i podrazumeva da se krpelj uhvati što bliže koži, uz poseban oprez da se ne zgnječi, dok vađenje krpelja koncem podrazumeva da se petlja veže oko rilica, a zatim lagano povuče napolje.
Ove metode treba koristiti isključivo u slučajevima kada je to neophodno, kao što je višednevno kampovanje, bez pincete i pristupa zdrastvenim ustanovama.
Vađenje krpelja ni u kom slučaju ne treba pokušavati iglom, nožem i drugim oštrim predmetima, koji mogu napraviti veću ranu i dovesti do infekcije.
Crvenilo posle ujeda krpelja
Blaga, lokalna reakcija kože u vidu crvenila je česta neposredno nakon ujeda krpelja, koja je uzrokovana blagom upalnom reakcijom kože na ubod i pljuvačku krpelja, a ne infekcijom.
Crvenilo od krpelja obično se javlja u prvih nekoliko sati ili do jednog dana nakon što je krpelj uklonjen, najčešće ne prelazi širinu od 1 do 2 cm i povlači se u roku od 24 do 48 sati bez posebne terapije.
Uobičajeno crvenilo može se ublažiti jednostavnim merama, kao što je primena hladnih obloga na mestu ujeda nekoliko puta dnevno po 15 minuta, čime se smanjuje otok i peckanje.
Kod izrazito osetljive kože može se primeniti tanak sloj blagih lokalnih kortikosteroidnih krema, kao što je hidrokortizon, jednu do dve večeri, ali isključivo uz prethodnu konsultaciju sa lekarom.
Ipak, u nekim slučajevima crvenilo nije samo prolazna iritacija već može ukazivati na početak infekcije.
U sledećim situacijama neophodno je javiti se lekaru radi procene:
- Široko crvenilo: Prečnik pečata veći od oko 5 cm ili crvenilo koje se postepeno širi nekoliko dana zaredom.
- Oblik „bikovog oka“: Centralni deo koji bledi dok se oko njega formira kružni prsten može biti rani znak lajmske bolesti.
- Crvenilo koje traje duže od dva dana: Crvenilo ili otok koji se ne povlače ili se pojačavaju posle 48 sati uprkos dobroj higijeni i hlađenju.
- Sistemski simptomi: Povišena temperatura, glavobolja, umor, bolovi u mišićima i zglobovima ili uvećani lokalni limfni čvorovi.
- Lokalna infekcija kože: Toplota, gnojni, intenzivno crvenilo i bol na mestu ujeda.
Pravovremeno postavljanje dijagnoze i rano lečenje eventualne infekcije antibioticima smanjuje rizik od komplikacija i ubrzava oporavak.
Kada se obratiti lekaru?
Većinu ujeda krpelja ljudi zbrinu sami bez komplikacija, no oni koji su zabrinuti da postupak ne mogu obaviti samostalno ili kod kojih postupak izaziva strah i uznemirenost, uvek mogu potražiti pomoć u najbližoj zdravstvenoj ustanovi.
Takođe, ukoliko se krpelj nalazi na nepristupačnom delu tela, a ne postoji druga osoba koja bi mogla pomoći u vađenju, neophodno je javiti se lekaru ili medicinskom radniku.
Pored toga, postoje situacije kada je neophodno potražiti lekarsku pomoć:
- Deo krpelja ostao u koži: Ukoliko posle vađenja krpelja u koži ostanu rilice ili delovi glave krpelja koji se ne mogu lako ukloniti, potrebno je javiti se lekaru. Korišćenje igle i druge metode ne treba koristiti, budući da može doći do infekcije.
- Jača lokalna reakcija: Uobičajeno blago crvenilo na mestu ujeda obično prolazi za dan ili dva. Ako se razvije izraženo crvenilo koje se širi ili veći otok koji ne prolazi nakon jednog ili dva dana, neophodno je posetiti lekara. Crvenilo koje se širi kružno oko ujeda, prečnika većeg od 5 cm može biti rani znak lajmske bolesti i zahteva medicinsku procenu.
- Simptomi infekcije: Bilo kakvi sistemski simptomi u danima i nedeljama posle ujeda zahtevaju pažnju. Ovo uključuje povišenu temperaturu, glavobolju, malaksalost, bolove u mišićima ili zglobovima, otečene limfne čvorove ili pojavu osipa na drugom mestu na koži. Ovi simptomi mogu ukazivati na razvoj lajmske ili drugih bolesti koje prenose krpelji.
- Simptomi krpeljskog encefalitisa: Ako nekoliko dana do par nedelja nakon ujeda dođe do ozbiljnih simptoma poput jake glavobolje, ukočenog vrata, mučnine ili vrtoglavice, potrebno je odmah potražiti lekarsku pomoć. Krpeljski meningoencefalitis je retka ali teška bolest, a rani simptomi liče na grip, dok kasnije može doći do upale moždanih opni sa visokom temperaturom i ukočenošću vrata, što zahteva bolničko lečenje.
- Višestruki ujedi ili alergija: Ukoliko je osoba istovremeno ugrizena od više krpelja, preporučljivo je javiti se lekaru radi procene rizika. Takođe, ukoliko dođe do alergijska reakcija na ujed, kao što je intenzivan otok, osip po telu, problemi sa disanjem, potrebna je hitna medicinska pomoć. Ipak, ozbiljne alergijske reakcije na ujed krpelja su veoma retke.
U svim navedenim situacijama lekar će izvršiti pregled i po potrebi preporučiti dalje korake.
To može biti preventivna terapija antibioticima u slučaju sumnje na lajmsku bolest, ili serološko testiranje krvi na određene infekcije nakon nekoliko nedelja.
Ipak, antibiotik za ujed krpelja nije nešto za čim treba posezati samoinicijativno, već isključivo po preporuci lekara.
Rano započinjanje lečenja, naročito kod bakterijskih infekcija poput borelioze, ključno je za uspešno izlečenje i oporavak.
Na kraju, čak iako nisu prisutni jasni ili ozbiljni simptomi, ali osoba oseća zabrinutost nakon ujeda krpelja, nije greška konsultovati se sa lekarom.
Koje bolesti prenose krpelji?
Najveći broj ujeda krpelja prolazi bez komplikacija, ali ne treba zanemariti činjenicu da se svake godine beleže i infekcije do kojih dolazi ujedom krpelja.
Lajmska bolest je najčešća bolest koju prenose krpelji i njoj se sa pravom pridaje najviše pažnje, no krpelji mogu preneti i druge infekcije.
Rizik od lajmske bolesti raste nakon 24 sata prisutnosti krpelja na koži, dok virus encefalitisa može preći i ranije.
Iz ovog razloga, što ranije uklanjanje krpelja i praćenje simptoma je ključno, a u slučaju sumnje na infekciju treba se odmah obratiti lekaru.
U nastavku sledi kratak pregled mogućih bolesti koje krpelji mogu preneti, i na koje simptome treba obratiti pažnju u danima i nedeljama nakon ujeda.
Lajmska bolest
Lajmska bolest je najčešća bolest koju prenose krpelji u našem regionu, a uzrokovana je bakterijom borrelia burgdorferi.
Infekcija nastaje kada zaražen krpelj prenese bakteriju prilikom ujeda, a obično se kao prvi simptom javlja crvenilo u obliku prstena koje se javlja nekoliko dana do mesec dana nakon ujeda.
Crvenilo se javlja kod 70 do 80 zaraženih ljudi, ali ne i kod svih zaraženih osoba.
Kada se javlja, crvenilo nakon ujeda zaraženog krpelja obično je prečnika preko 5 cm, bledo u sredini, a tamnije u spoljnom prstenu.
Prate ga groznica, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, a ako se ne leči, bolest može zahvatiti zglobove, nervni sistem ili srce.
Terapija antibioticima je efikasna, posebno ako se primeni na vreme, pa je važno nakon ujeda obratiti pažnju na simptome, i po potrebi se javiti lekaru.
Krpeljski meningoencefalitis
Krpeljski meningoencefalitis je virusna infekcija centralnog nervnog sistema izazvana virusom TBEV.
Većina zaraženih nema simptome, ali se kod nekih osoba mogu javiti simptomi u dve faze.
Prva faza podseća na grip, dok druga može uključivati meningitis ili encefalitis sa teškim neurološkim simptomima.
Lečenje je simptomatsko budući da ne postoji antivirusna terapija.
Krpeljski meningoencefalitis se retko pojavljuje u Srbiji.
Rikecioze
Rikecioze, poput mediteranske pegave groznice, izaziva bakterija rickettsia conorii, a prenose ih krpelji koji parazitiraju na psima i drugim životinjama.
Simptomi uključuju visoku temperaturu, osip i tamnu krasticu na mestu ujeda.
Iako ređe, rikecioze se povremeno javljaju u Srbiji, a obično se leče antibioticima poput doksiciklina.
Tularemija
Tularemija ili zečja groznica izazvana je bakterijom francisella tularensis, koja se češće prenosi kontaktom sa zaraženim životinjama, iako u nekim slučajevima prenosioci mogu biti i krpelji.
Simptomi tularemije uključuju visoku temperaturu, ranu na mestu ujeda i uvećanje limfnih čvorova.
Ovo stanje je retko, a kada se na vreme prepozna, efikasno se leči antibioticima.
Ređe bolesti
Krpelji mogu preneti i ređe infekcije poput babezioze i erlihioze.
Babezioza je parazitska bolest koja napada crvena krvna zrnca i izaziva simptome slične malariji.
Erlihioza pogađa bela krvna zrnca i izaziva povišenu temperaturu i slabost. O
ba oboljenja su retka kod ljudi u Srbiji, ali se javljaju u regionu, a leče se antiprotozoarnim lekovima ili antibioticima.
Prevencija
Najbolji način da se izbegnu komplikacije ujeda krpelja jeste sprečiti sam ujed koliko god je to moguće.
Prilikom boravka u prirodi trebalo bi primeniti mere zaštite, ali su preventivne mere i nakon toga podjednako važne.
U nastavku slede osnovne mere prevencije ujeda krpelja.
- Odeća i obuća: Prilikom boravka u prirodi preporučuje se nošenje odeće svetlijih boja, radi lakšeg uočavanja krpelja, kao i odeće dugih rukava i nogavica. Poželjno je nogavice uvući u čarape ili nositi visoke čarape ili cipele, kako bi se krpeljima otežao pristup koži nogu. Na glavu se može staviti kapa ili marama ako se prolazi kroz gustu vegetaciju, kako bi se zaštitilo teme glave.
- Repelenti protiv krpelja: Upotreba sredstava koja odbijaju insekte i krpelje je od velike koristi. Na otvorenu kožu mogu se naneti repelenti koji sadrže dietiltoluamid ili pikaridin, a dostupni su i sprejevi na bazi eteričnih ulja poput citronele, čije je dejstvo kratkotrajnije. Za odeću i opremu može se koristiti insekticidni rastvor permetrin, kojim se odeća poprska, a koji efikasno ubija ili odbija krpelje na odeći i obući. Važno je pridržavati se uputstava i upozorenja kod primene repelenta, naročito kod dece.
- Pregled tela posle boravka na otvorenom: Nakon povratka iz prirode, potrebno je detaljno pregledati celo telo. Krpelji se najčešće kače na mestima gde je koža tanka i vlažna, zato posebnu pažnju obratiti na pregibe, poput regija iza kolena, prepone i pazuhe, zatim na stomak, područje pojasa, vrat i skalp, pa je važno pročešljati kosu, iza i oko ušiju. Pregled se najlakše radi uz dobro osvetljenje, a uvek je preporučljivo zamoliti drugu osobu da pregleda teško vidljiva mesta na telu. Što se krpelj pre uoči i ukloni, to je manja šansa prenosa bolesti.
- Tuširanje i pranje odeće: Preporučljivo je istuširati se relativno brzo po povratku iz prirode, čime se mogu sprati krpelji koji se nisu još pričvrstili za kožu. Odeću koja je nošena na izletu treba dobro istresti i oprati, budući da krpelji mogu ostati na odeći, pa čak i u kući otpuzati do ljudi ili kućnih ljubimaca. Visoka temperatura pranja od preko 60°C ili sušenje u sušilici na visokoj temperaturi može eliminisati krpelje koji su ostali na garderobi.
- Zaštita kućnih ljubimaca: Psi i mačke često pokupe krpelje tokom trčanja kroz travu i žbunje, i mogu ih uneti u domaćinstvo. Iz ovog razloga je važno redovno primenjivati preparate za zaštitu ljubimaca u vidu ampula, ogrlica ili sprejeva protiv krpelja, prema savetu veterinara. Nakon šetnje, važno je pregledati i ljubimce, a posebno regije su oko ušiju, na vratu, stomaku i između prstiju šapa. Ukoliko se primeti krpelj kod životinje, potrebno je ukloniti ga na isti način kao i kod ljudi.
Vakcina za lajmsku bolest kod ljudi ne postoji, ali je vakcina za krpeljski encefalitis dostupna efikasna vakcina.
U zemljama gde je ova bolest česta, poput Austrije, Slovenije i baltičkih zemalja, vakcina se često preporučuje stanovništvu u endemskim područjima.
U Srbiji vakcinacija protiv krpeljskog encefalitisa nije uobičajena za opštu populaciju zbog relativno retke učestalosti oboljevanja, ali se može primiti na lični zahtev.
Zaključak
Ujedi krpelja u najvećem broju slučajeva ne izazivaju ozbiljne zdravstvene posledice, ali zbog mogućnosti prenosa bolesti poput lajmske bolesti i krpeljskog encefalitisa, važno je znati kako se pravilno zaštititi, prepoznati ujed i reagovati na vreme.
Pravovremeno uklanjanje krpelja, praćenje mesta ujeda i simptoma, kao i obavezan pregled kod lekara u slučaju neobičnih reakcija, ključni su za sprečavanje komplikacija.
Jednostavne mere opreza, od pravilnog oblačenja do korišćenja repelenata i pregleda tela nakon boravka u prirodi, mogu značajno smanjiti rizik od ujeda i posledičnih infekcija.
