Vazelin ili petrolatum je polučvrsta, masna supstanca koja se decenijama koristi u medicini i kozmetici kao sredstvo za negu i zaštitu kože.
Ovaj proizvod je otkriven krajem 19. veka tokom bušenja nafte, kada su radnici primetili da gusta, voštana supstanca koja se skupljala na opremi ubrzava zarastanje posekotina i opekotina na njihovoj koži.
To je podstaklo dalja istraživanja i dovelo do razvoja prečišćenog oblika poznatog kao vazelin.
Danas je vazelin široko dostupan i koristi se u različite svrhe, zahvaljujući sposobnosti da stvori zaštitnu barijeru na površini kože, čuvajući vlagu i pomažući regeneraciji.
Najčešće se primenjuje za negu suvih i ispucalih usana, peta, ruku i laktova, kao i za zaštitu kože od hladnoće, trenja i manjih iritacija, kao i za brže zarastanje površinskih rana.
U ovom članku objasnićemo šta je vazelin, koje vrste postoje i kako deluje, u kojim oblicima i za šta se koristi, kao i koji su rizici i alternative.
Šta je vazelin i kako deluje
Vazelin je mešavina mineralnih ulja i parafinskih voskova dobijenih iz nafte, koja ima gustu, providnu strukturu bez mirisa i ukusa.
U prečišćenom obliku, poznatom kao beli vazelin ili medicinski vazelin, ne sadrži nečistoće i bezbedan je za upotrebu na koži.
Žuti, nerefinisani vazelin zadržava tragove sirove nafte i koristi se uglavnom u tehničke svrhe, dok se u medicini i kozmetici preporučuje isključivo beli, visoko prečišćen oblik.
Glavno dejstvo vazelina je okluzivno, što znači da na površini kože stvara tanak, nepropustan sloj koji sprečava isparavanje vode.
Nakon nanošenja, vazelin formira tanak zaštitni sloj koji sprečava gubitak vlage i štiti kožu od spoljašnjih uticaja.
Za razliku od krema koje se upijaju, vazelin ostaje na površini i gotovo potpuno zadržava vlagu ispod sebe, čime pomaže oštećenoj koži da se oporavi i povrati elastičnost.
Vazelin ne dodaje vlagu već čuva postojeću, a zbog inertnog sastava ne izaziva iritacije ni alergije, pa je pogodan i za osetljivu kožu.
Nanet u tankom sloju, vazelin može smanjiti gubitak vode iz kože i do 99%, čineći je mekšom, zaštićenom i otpornijom.
Vrste vazelina i oblici
Postoje dve osnovne vrste vazelina, beli i žuti.
Beli vazelin je visoko prečišćen, bele do providne boje i koristi se u medicinske i kozmetičke svrhe, pa se često naziva i medicinski vazelin.
Medicinski vazelin je dostupan u čistom obliku, ali često se nalazi i u sastavu krema, masti i proizvoda za negu kože jer je bezbedan i ne sadrži nečistoće.
Žuti vazelin je manje prečišćen i zadržava žućkastu boju zbog ostataka prirodnih nečistoća iz sirove nafte.
Gušće je teksture i namenjen isključivo tehničkim primenama, poput podmazivanja šarki ili metalnih delova, ali ne i za upotrebu na koži.
Za negu kože uvek treba birati proizvode označene kao medicinski ili farmaceutski vazelin.
Vazelin se proizvodi u različitim oblicima koji odgovaraju različitim potrebama.
Najčešći je čist vazelin u teglicama ili tubama, namenjen za negu suve kože, usana i ispucalih delova tela.
Popularni su i balzami za usne na bazi vazelina, često obogaćeni aromama ili vitaminima radi dodatne nege i zaštite.
U farmaciji vazelin se koristi kao osnova u mastima i kremama, pa se tako sreće u antibiotskim mastima, melemima sa nevenom, preparatima sa pantenolom, aloe verom ili vitaminom E koji regenerišu i štite kožu.
U medicinskoj nezi primenjuju se i sterilne gaze natopljene belim vazelinom, koje sprečavaju lepljenje zavoja za ranu i ubrzavaju zarastanje.
Pored toga, u kozmetici se često nalaze losioni i kreme sa manjim procentom vazelina koji pružaju blažu hidrataciju, zadržavaju vlagu i čine kožu mekom, bez teškog i masnog osećaja koji može ostaviti čisti vazelin.
Zdravstvene i kozmetičke koristi
Zahvaljujući svojim jedinstvenim svojstvima, vazelin ima veoma široku primenu u nezi kože i kose.
Njegove koristi obuhvataju zaštitu i obnovu kožne barijere, tretiranje suve i ispucale kože na različitim delovima tela, kao i ublažavanje simptoma pojedinih kožnih oboljenja.
U nastavku slede glavne zdravstvene i kozmetičke prednosti vazelina i načini na koje se može koristiti za konkretne potrebe.
Zaštita kože i obnova barijere
Vazelin štiti kožu od spoljašnjih uticaja i pomaže u obnovi oštećene barijere.
Kada se nanese, na koži stvara tanak zaštitni sloj koji sprečava gubitak vlage i prodor nadražujućih supstanci.
Vazelin može biti posebno koristan tokom hladnih i vetrovitih dana jer sprečava crvenilo, perutanje i pucanje kože lica i ruku.
Kod osetljive i atopične kože, vazelin ublažava iritacije i nadoknađuje prirodnu barijeru.
Posle tuširanja, nanošenje na blago vlažnu kožu zadržava vlagu i pomaže zaceljivanju mikropukotina.
Održavanjem hidriranosti, koža se prirodno obnavlja i jača lipidni sloj, što je naročito važno kod suve kože.
Kod beba sklonih atopijskom dermatitisu, svakodnevno nanošenje tankog sloja može odložiti pojavu ekcema i očuvati vlažnost kože.
Vazelin takođe smanjuje trenje i sprečava ojede.
Na mestima gde se koža tare, kao što su butine ili pazusi, stvara klizav sloj koji štiti od osipa i ranica.
Za lice
Vazelin može biti koristan kod suve i osetljive kože lica jer zadržava vlagu i štiti od isušivanja.
Čist, medicinski vazelin ne zapušava pore i bezbedan je za upotrebu ako se koristi pravilno.
Najčešće se nanosi kao tanak sloj preko kreme ili seruma pre spavanja, čime se sprečava gubitak vlage i poboljšava dejstvo aktivnih sastojaka, što dovodi do toga da koža ujutru postaje mekša i glađa.
Posebno je koristan na suvim delovima lica, oko nosa i usta, gde umiruje iritiranu kožu i sprečava perutanje.
Vazelin takođe pomaže i kod suvih kapaka i područja ispod očiju, ublažavajući osećaj zatezanja i suvoće.
Ipak, osobe sa masnom ili aknama treba da budu oprezne.
Vazelin se uvek nanosi na čistu i hidriranu kožu u vrlo tankom sloju, a ukoliko se pojave bubuljice ili komedoni, upotrebu treba prekinuti.
Za usne
Vazelin je jednostavno i efikasno sredstvo za negu suvih i ispucalih usana.
Budući da stvara zaštitni sloj koji sprečava gubitak vlage i omekšava ispucale delove, usne brže zarastaju i postaju mekše.
Iz obog razloga, dermatolozi često preporučuju vazelin kao balzam za usne, budući da ne sadrži mirise ni boje i ne izaziva iritacije.
Najbolje ga je nanositi na blago navlažene usne, posebno posle konzumacije vode, kako bi zadržao vlagu.
Tokom noći se može naneti i deblji sloj vazelina, koji deluje kao regenerativna maska, pa su usne ujutru mekše i glađe.
Za razliku od mnogih balzama koji sadrže alkohol ili mirise, vazelin ne isušuje i ne stvara zavisnost od stalnog nanošenja što ga čini pogodnim za svakodnevnu upotrebu, čak i kod osetljive kože.
Za pete i stopala
Vazelin efikasno omekšava i obnavlja ispucalu i suvu kožu peta.
Kada se koristi za tretiranje suvih i ispucalih peta, vazelin se obično nanosi uveče, nakon kratkog potapanja stopala u toplu vodu radi omekšavanja kože.
Nakon potapanja, pete i stopala se blago obrišu peškirom, kako bi se zadržalo nešto vlage, nakon čega se nanosi deblji sloj vazelina na problematična mesta.
Pre spavanja je najbolje obući pamučne čarape koje pojačavaju dejstvo i sprečavaju prljanje posteljine.
Ovakva procedura obično pruža brze rezultate, pa koža već posle jedne noći postaje mekša, a bol od pukotina se smanjuje.
Redovnim nanošenjem, koža peta može se potpuno oporaviti u roku od nekoliko nedelja.
Na sličan način može se koristiti i za druge grube predele, poput laktova ili kolena.
Takođe, kod dužeg hodanja ili treninga, tanak sloj vazelina između prstiju ili na mestima gde obuća stvara trenje, vazelin može sprečiti nastanak plikova i žuljeva, koji potencijalno mogu dovesti do razvoja kurjeg oka.
Ipak, važno je biti oprezan i naneti umerenu količinu kako stopala ne bi postala klizava.
Za opekotine od sunca
Vazelin nije namenjen za prvu pomoć kod opekotina od sunca, ali može pomoći u kasnijoj fazi oporavka.
Odmah nakon opekotina, koža je crvena, vrela i upaljena, pa masni preparati poput vazelina nisu preporučljivi jer zadržavaju toplotu i produžavaju upalu.
U toj fazi je bolje koristiti proizvode poput gela sa aloe verom, pantenol kreme, Jekoderma ili hladnih obloga, koji hlade, umiruju i smanjuju upalnu reakciju kože.
Kada se koža ohladi i prestane da bude vrela na dodir, obično posle nekoliko sati ili narednog dana, može se početi sa primenom vazelina.
Tada se tanak sloj nanosi na čistu i potpuno ohlađenu kožu, čime se sprečava isušivanje i ljuštenje, a nova koža ostaje elastična i zaštićena.
Vazelin treba nanositi nežno, bez trljanja, naročito ako postoje mehurići. U tom slučaju nanosi se samo oko njih ili vrlo pažljivo preko neoštećenih delova kože.
Ako su opekotine jače, praćene plikovima, bolom ili povišenom temperaturom, potrebno je obavezno potražiti lekarsku pomoć.
Vazelin se tada koristi tek u fazi zarastanja, kao dopuna terapiji.
Za kosu
Vazelin može pomoći u nezi suve i oštećene kose jer stvara zaštitni sloj koji zadržava vlagu i smanjuje isušivanje.
Najčešće se koristi u malim količinama za krajeve, zaštitu i oblikovanje kose.
Postoji nekoliko praktičnih načina primene vazelina u nezi kose:
- Ispucali krajevi i suva kosa: Mala količina vazelina utrljana na krajeve privremeno zalepi ispucale vlasi, vraća im sjaj i sprečava dalje isušivanje. Potrebno je naneti minimalno, jer prevelika količina može otežati kosu i učiniti je masnom.
- Zaštita od spoljašnjih faktora: Pre plivanja ili izlaganja vetru i hladnoći, tanak sloj vazelina na krajevima kose smanjuje prodor hlorisane ili slane vode i čuva vlagu u dlaci.
- Uređivanje neukrotivih vlasi: Trunka vazelina pomešana s malo vode zaglađuje neposlušne i naelektrisane vlasi, dajući im blagi sjaj i uredan izgled.
- Koža glave i perut: Direktno nanošenje na teme se ne preporučuje, ali mala količina može pomoći kod izrazito suvih i perutavih delova. Nakon tretmana kosu treba oprati blagim šamponom.
Zbog svoje masnoće, vazelin se teško ispira, a ako se nanese previše, kosa može izgledati slepljeno.
U ovim slučajevima može pomoći suvo šamponiranje pre dodavanja vode ili korišćenje šampona za dubinsko pranje.
Kod kose uvek važi pravilo da je manje više, odnosno uvek se preporučuje upotreba minimalne količine vazelina.
Za psorijazu
Vazelin može ublažiti simptome psorijaze tako što omekšava ljuspe i zadržava vlagu u koži.
Kao neutralan emolijens, vazelin smanjuje suvoću, svrab i osećaj zatezanja, stvarajući zaštitnu barijeru koja sprečava dodatne iritacije.
Najbolje je nanositi ga odmah nakon tuširanja, dok je koža još blago vlažna, kada na čistoj koži formira sloj koji sprečava gubitak vlage i čini promene mekšim i manje izraženim.
Kod težih oblika može se koristiti i kao dodatak terapiji, nakon što se medicinska krema upije, tanki sloj vazelina pomaže boljoj apsorpciji i produžava dejstvo leka.
Ipak, kombinovanje sa lekovima za psorijazu, kao što su kortikosteroidne masti poput Beloderm ili Elocom masti, se ne preporučuje bez konsultacije sa lekarom ili farmaceutom.
Važno je napomenuti da Vazelin ne utiče na sam uzrok psorijaze, ali redovnom upotrebom ublažava neprijatne simptome i pomaže u održavanju kože elastičnom.
Zbog odsustva mirisa i aditiva, dobro se podnosi čak i kod osetljive i upaljene kože.
Za manje rane i iritacije
Vazelin ubrzava zarastanje manjih rana jer održava kožu vlažnom i sprečava isušivanje.
Vlažno okruženje omogućava novim ćelijama kože da se brže formiraju, što smanjuje stvaranje krasta i ožiljaka.
Nakon čišćenja i dezinfekcije, na ranu se nanosi tanak sloj vazelina, a po potrebi pokriva sterilnim zavojem.
Tako rana ostaje elastična, a zavoj se ne lepi za kožu.
Efikasnost vazelina često je slična antibiotskim mastima, uz manji rizik od iritacija.
Kod blagih opekotina, posle hlađenja pod mlazom vode, nanošenje tankog sloja vazelina sprečava pucanje kože i zadržava vlagu.
Ako se pojave plikovi, ne treba ih bušiti već vazelin nanositi oko njih ili vrlo pažljivo preko.
Vazelin takođe pomaže i kod svakodnevnih iritacija, poput crvenila od brijanja, suve kože oko nosa ili grubih laktova.
Ipak, ako rana pokazuje znake infekcije neophodno je potražiti lekarski pregled koji može propisati odgovarajuću terapiju.
Druge upotrebe
Osim osnovnih namena, vazelin ima i brojne druge praktične primene u svakodnevnoj nezi kože.
Koristi se za ublažavanje tegoba, zaštitu i održavanje kože mekom i elastičnom, te može biti od koristi u sledećim situacijama:
- Hemoroidi: Vazelin smanjuje trenje i štiti osetljivu kožu analne regije. Tanak sloj nanet na čistu i suvu kožu ublažava svrab, peckanje i bol pri pražnjenju creva. Iako vazelin ne leči hemoroide, olakšava tegobe i sprečava dodatnu iritaciju, što može skratiti trajanje hemoroida.
- Gljivične infekcije: Vazelin nema antifungalno dejstvo, ali omekšava suvu kožu i štiti zdrave delove od širenja infekcije. Važno je da se nanosi samo na čistu, potpuno suvu kožu, i isključivo kao dopuna uz propisanu terapiju, jer previše vlage može pogoršati infekciju. Ukoliko se kombinuje sa antimikotikom poput Canestena, neophodno je konsultovati se sa lekarom ili farmaceutom.
- Uklanjanje šminke: Mala količina vazelina rastvara vodootpornu šminku poput maskare i karmina. Nakon lagane masaže, šminka se briše mekom tkaninom, a lice zatim pere blagim sredstvom. Ova metoda je nežna i pogodna za osetljivu kožu oko očiju.
- Zaštita pri farbanju kose i noktiju: Nanet duž linije kose ili oko noktiju, vazelin sprečava boju i lak da oboje kožu. Posle tretmana se lako uklanja, ostavljajući kožu čistu i bez mrlja.
- Nega zanoktica i noktiju: Redovno utrljavanje male količine vazelina omekšava zanoktice, smanjuje pucanje i čini nokte glatkijim i sjajnijim. Upotreba vazelina u ovu svrhu je posebno korisna zimi ili kod čestog pranja ruku.
Rizici i mere opreza
Vazelin je bezbedan i hipoalergen, ali postoje situacije kada je potrebna pažnja pri upotrebi.
Pre svega, vazelin je namenjen isključivo za spoljašnju upotrebu i ne treba ga unositi u organizam, iako male količine slučajno unesene obično nisu štetne.
Ne preporučuje se kao lubrikant tokom seksualnih odnosa uz lateks kondome, jer mineralna ulja u vazelinu oštećuju lateks i mogu dovesti do pucanja kondoma.
Zbog masne teksture, teško se ispira sa sluzokože i može poremetiti vaginalnu floru, pa je bolji izbor lubrikant na bazi vode ili silikona.
Pri nanošenju blizu nosa, naročito kod dece, treba izbegavati stavljanje u nosne kanale, budući da dugotrajno udisanje sitnih količina mineralnog ulja može izazvati lipoidnu pneumoniju.
Ukoliko se koristi za suve nosnice, dovoljno je naneti ga površno i retko, a kod dece sa respiratornim problemima preporučuje se savet lekara.
Alergijske reakcije na vazelin su veoma retke, ali moguća je iritacija kod osoba osetljivih na dodatke u proizvodu.
U ovim slučajevima treba koristiti čisti, 100% vazelin bez mirisa i boja.
Pored toga, važna je higijena proizvoda, jer kontaminiran vazelin može izazvati infekciju.
Pre svake upotrebe treba temeljno oprati ruke, i nanositi ga isključivo na čistu kožu.
Vazelin na kontaminiranoj ili prljavoj koži može zadržati bakterije i vlagu, stvarajući uslove za razvoj infekcija i upala.
Kod osoba sklonih aknama, vazelin može izazvati pojavu mitesera jer zadržava druge nečistoće u porama.
U ovom slučaju treba ga izbegavati na masnim i problematičnim delovima lica i nanositi samo na suve regije.
Na kraju, treba imati u vidu da je vazelin zapaljiv i da se ne sme koristiti u blizini otvorenog plamena.
Koža, gaza ili odeća natopljena njime mogu lako planuti, pa je potreban oprez prilikom kuvanja ili upotrebe sveća.
Zamene i slični proizvodi
Postoji više alternativa vazelinu koje se koriste za omekšavanje, vlaženje i zaštitu kože.
Neke su prirodnog porekla, druge imaju lakšu teksturu, a izbor zavisi od potreba i tipa kože.
Lanolin je prirodna mast dobijena od ovčije vune i po izgledu i funkciji sličan je vazelinu.
U pitanju je odličan emolijens koji stvara zaštitni sloj na koži, ali češće izaziva alergije kod osetljivih osoba u odnosu na vazelin.
Lanolin ostavlja manje masan trag od vazelina i delimično se upija, što ga čini pogodnim za negu suve kože i bradavica kod dojilja.
Pčelinji vosak u kombinaciji sa biljnim uljima i puterima, poput maslinovog, kokosovog ili ši butera, često se koristi u prirodnim balzamima.
Takve mešavine štite kožu i omekšavaju je, ali su manje okluzivne od vazelina i kraće zadržavaju vlagu.
Prednost ovakvih preparata je prirodan sastav i prijatan miris, dok osobe alergične na proizvode od meda treba da ih izbegavaju.
Mineralno ulje, poznato i kao tečni parafin, je lakša varijanta vazelina koja daje osećaj glatkoće i štiti kožu, ali se brže upija i kraće deluje.
Parafin je često sastojak dečjih ulja i losiona, namenjenih svakodnevnoj hidrataciji.
Biljna ulja i puteri, poput kokosovog, maslinovog, ši i kakao butera, hrane i omekšavaju kožu, ali ne zadržavaju vlagu toliko efikasno kao vazelin.
Ipak, prirodni su, sadrže korisne vitamine i prijatnog su mirisa, mada mogu užegnuti vremenom.
Silikoni poput dimetikona stvaraju tanak, zaštitni sloj koji zadržava vlagu bez osećaja masnoće, i česti su u medicinskim i kozmetičkim kremama za ekcem i suvu kožu.
Ovi proizvodi obezbeđuju glatkoću i zaštitu, ali neki ljudi ne vole njihov sintetički osećaj na koži.
Uprkos brojnim alternativama, vazelin ostaje najjednostavniji i najefikasniji okluzivni preparat.
Vazelin ili glicerin?
Vazelin i glicerin deluju različito, ali se često koriste zajedno u nezi suve kože.
Glicerin je humektans, odnosno privlači i vezuje vodu u površinskom sloju kože, dok vazelin deluje okluzivno, zadržava postojeću vlagu i sprečava isušivanje.
Glicerin hidrira kožu iznutra, dok vazelin stvara zaštitni sloj spolja.
Zbog toga se često kombinuju, glicerin privuče vlagu, a vazelin je zadržava u koži, čime se postiže dublja i dugotrajnija hidratacija.
Glicerin se brže upija, ne ostavlja mastan trag i daje trenutnu mekoću, ali njegov efekat kratko traje ako nema zaštitnog sloja preko.
S druge strane, vazelin je gušći i masniji, ali pruža dugotrajnu zaštitu i štiti od spoljašnjih uticaja.
Za suvu i ispucalu kožu preporučuje se kombinacija, i to nanošenjem proizvoda sa glicerinom prvo, a zatim preko njega nanošenjem tankog sloja vazelina.
Za masniju kožu pogodnije su kreme sa glicerinom jer ne maste.
Glicerin se lako ispira vodom, dok je vazelin postojan i teže se uklanja.
Zaključak
Vazelin je prečišćen okluziv koji zadržava vlagu, štiti kožnu barijeru i podstiče zarastanje površinskih oštećenja.
Najveću korist donosi kod suvih i ispucalih delova kože, usana i peta, kao i pri nezi manjih rana i iritacija.
Važno je da se nanosi u tankom sloju na čistu, po mogućstvu blago vlažnu kožu, uz minimalnu količinu.
Vazelin nije namenjen za prvu pomoć kod svežih opekotina od sunca, niti za upotrebu uz lateks kondome, a oprez je potreban kod primene blizu nosa i kod osoba sklonih aknama.
Kada se koristi zajedno sa medicinskim kremama, može služiti kao okluzivni, zaključavajući, sloj, ali kombinacije sa kortikosteroidima, antibioticima, antimikoticima i drugim lekovima treba sprovoditi uz konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom.
Kao zamena za vazelin mogu se koristiti lanolin, biljni voskovi i ulja, silikoni i humektansi poput glicerina, a najbolji efekat postiže se kombinovanjem hidratacije humektansom i okluzije vazelinom.
