Atletsko stopalo, stanje poznato i kao tinea pedis, je gljivična infekcija koja najčešće zahvata kožu stopala, posebno područje između prstiju.
Ova infekcija je veoma česta, naročito kod sportista i osoba koje često nose usku obuću ili provode vreme u vlažnim uslovima kao što su bazeni ili svlačionice.
Osnovni simptomi atletskog stopala su svrab, perutanje i crvenilo, a infekcija se može proširiti i na nokte ili ruke.
U ovom članku objasnićemo šta je atletsko stopalo, koji su simptomi i uzroci, načini lečenja, i druge važne teme povezane sa ovim stanjem.
Šta je atletsko stopalo?
Atletsko stopalo, stanje koje se naziva i lišaj stopala ili tinea pedis, je gljivična infekcija kože stopala, uzrokovana gljivicama koje uspevaju u toplim i vlažnim sredinama.
Obično se pojavljuje između prstiju, ali može zahvatiti i druga područja stopala.
Ovo neugodno stanje najčešće pogađa sportiste zbog čega i nosi ovaj naziv, ali osobe koje nose usku obuću ili često borave u zajedničkim prostorima poput bazena i svlačionica su takođe pod povećanim rizikom.
Lišaj na koži koji se javlja na stopalu se lako prenosi, stoga je prevencija i brzo lečenje od ključne važnosti.
Simptomi
Simptomi atletskog stopala uključuju svrab, crvenilo i perutanje kože, najčešće između prstiju.
Pogođena područja mogu biti bolna, ispucala ili formirati plikove, uz osećaj pečenja ili svraba.
Koža može postati suva, zadebljala i ljuskava, a u težim slučajevima može doći do oštećenja noktiju ili širenja gljivične infekcije na nokte.
Simptomi se često pogoršavaju u toplim i vlažnim uslovima, a nelagodnost može otežati hodanje ili nošenje obuće.
Uzroci
Uzroci atletskog stopala su gljivice iz grupe dermatofita poput gljivica Trichophyton, Epidermophyton i Microsporum, koje rastu u toplim, vlažnim uslovima kao što su bazeni, svlačionice i javni tuševi.
Kontakt sa zaraženim površinama ili osobama omogućava širenje infekcije.
Nošenje zatvorene obuće koja ne dozvoljava koži da diše, kao i znojenje stopala, dodatno povećava rizik.
Faktori rizika uključuju nošenje mokrih ili nepromenjenih čarapa, deljenje obuće ili peškira, oštećenja na koži koja omogućavaju ulaz gljivicama, kao i oslabljen imuni sistem.
Sportisti su pod većim rizikom zbog čestog korišćenja zajedničkih prostorija i opreme, kao i dugog vremena koji provode u zatvorenoj obući.
Pored toga, loša higijena i nedovoljno sušenje stopala posle tuširanja takođe doprinose razvoju infekcije. Hodanje bosih nogu po javnim mestima dodatno izlaže stopala potencijalno zaraženim površinama, stvarajući idealne uslove za razvoj i širenje infekcije.
Dijagnoza
Dijagnoza atletskog stopala obično se postavlja na osnovu kliničkog pregleda kože i prepoznatljivih simptoma poput crvenila, perutanja i svraba između prstiju.
Za postavljanje precizne dijagnoze, dermatolog može uzeti uzorak zahvaćene kože za mikroskopsku analizu ili kultivaciju kako bi potvrdio prisustvo gljivica kao što su Trichophyton, Epidermophyton ili Microsporum.
U nekim slučajevima može se koristiti i Woodova lampa za dodatnu potvrdu dijagnoze, jer određene gljivice mogu fluorescentno sijati pod UV svetlom.
Lečenje
Lečenje atletskog stopala zahteva korišćenje lokalnih antifungalnih lekova poput Kanestena, koji sadrži aktivnu supstancu klotrimazol, a koji se nanosi na zahvaćenu kožu dva do tri puta dnevno.
Klotrimazol deluje direktno na gljivice, suzbijajući njihov rast i širenje.
Kod težih slučajeva infekcija, preporučuje se oralna terapija lekovima kao što su terbinafin ili flukonazol, posebno ako se infekcija širi na nokte ili ne reaguje na lokalne tretmane.
Pored lekova, neophodno je i strogo održavanje higijene.
Ovo uključuje redovno pranje i temeljno sušenje stopala i nošenje prozračne obuće i čarapa od prirodnih materijala.
Pored toga, dezinfekcija obuće je neophodan postupak za uspešno lečenje i sprečavanje recidiva.
Takođe, preporučuje se upotreba antifungalnih pudera ili sprejeva unutar obuće kako bi se eliminisale preostale gljivice.
Lečenje atletskog stopala obično traje od jedne do četiri nedelje, zavisno od težine infekcije i načina lečenja.
U težim slučajevima ili kod infekcija koje ne reaguju na lokalne tretmane, kada je neophodna upotreba oralnih antifungalnih lekova, lečenje može trajati duže, čak i do nekoliko meseci.
Razlike između lokalnog i oralnog tretmana
Lokalni tretman, koji uključuje upotrebu krema, gelova, masti ili sprejeva, koristi se kod blagih do umerenih slučajeva lišaja na stopaju i deluje direktno na zahvaćenu kožu.
Jedan od najpopularnijih lekova za atletsko stopalo je Kanesten, lek koji kao aktivnu supstanu ima klotrimazol, snažan antifungal.
Prelazak na oralne lekove kao što su terbinafin ili flukonazol preporučuje se kada lokalna terapija ne daje rezultate, kod težih ili upornih infekcija, kao i u slučajevima kada se infekcija vraća.
Pored toga, oralni lekovi mogu biti neophodni ukoliko dođe do širenja gljivica i lišaja na nokte i druge delove tela.
Za razliku od lokalnih, oralni lekovi deluju sistemski, što ih čini efikasnijim za dugotrajnije ili komplikovane slučajeve infekcije.
Prirodni lekovi
Kod blagih slučajeva ili kao dodatak terapiji, od koristi mogu biti različiti prirodni lekovi za atletsko stopalo.
Kao preduslov za uspešno lečenje jeste održavanje odlične higijene stopala, kao i temeljno sušenje, uz izbegavanje nošenja zatvorene obuće koliko god je to moguće.
Prirodni lekovi koji mogu da budu od koristi uključuju:
- Ulje čajevca: Ima snažna antifungalna svojstva. Može se naneti direktno na kožu, obično razblaženo u kokosovom ulju, kako bi se smanjila iritacija.
- Jabukovo sirće: Koristi se kao kupka za stopala, a pomaže u ubijanju gljivica i smanjenju svraba.
- Kokosovo ulje: Prirodni antifungal i hidratant koji smanjuje svrab i suvoću kože.
- Kurkuma: Poznata po antiinflamatornim svojstvima, može se koristiti kao pasta napravljena od vode ili kokosovog ulja, naneta direktno na kožu.
- Beli luk: Snažan prirodni antifungal, može se razblažiti u ulju i nanositi na pogođena mesta.
- Ulje od origana: Sadrži karvakrol i timol, koji imaju snažna antifungalna svojstva. Pre upotrebe treba ga razblažiti s nosivim uljem kako bi se izbegla iritacija kože.
Prevencija
Prevencija atletskog stopala podrazumeva održavanje stopala suvim i čistim, što uključuje redovno pranje i temeljno sušenje, naročito između prstiju.
Pored toga, preporučuje se nošenje pamučnih čarapa koje upijaju vlagu i redovno menjanje čarapa.
Obuća treba biti prozračna i suva, što se može postići izbegavanjem nošenja iste obuće dva dana zaredom.
U javnim prostorima, kao što su bazeni i svlačionice, neophodno je nositi papuče, kako bi se sprečio ili smanjio kontakt sa kontaminiranim površinama.
Na kraju, lične predmete poput peškira, obuće i čarapa nikada ne treba deliti sa drugima kako bi se smanjio rizik od infekcije.
Komplikacije
Komplikacije atletskog stopala mogu nastati ako se infekcija ne leči ili ako se ponavlja.
Najčešća komplikacija je sekundarna bakterijska infekcija koja može izazvati crvenilo, oticanje i bol, a ponekad i gnojne rane.
Infekcija se može proširiti na nokte, uzrokujući onihomikozu, što otežava lečenje i može trajati mesecima.
U težim slučajevima, infekcija se može proširiti na ruke ili druge delove tela, naročito kod osoba sa oslabljenim imunitetom.
Zaključak
Atletsko stopalo je česta gljivična infekcija koja zahvata kožu stopala, naročito u toplim i vlažnim uslovima.
Iako je često povezan sa sportistima, svako ko nosi zatvorenu obuću ili provodi vreme u zajedničkim prostorijama može biti izložen riziku od pojave lišajeva na stopalima.
Efikasno lečenje podrazumeva upotrebu lokalnih ili oralnih antifungalnih lekova, uz strogo održavanje higijene i mera prevencije.
