Flukonazol tablete (Diflucan, Fluconal): Šta su, primena

Flukonazol tablete predstavljaju jedan od najčešće korišćenih sistemskih antigljivičnih lekova u savremenoj medicinskoj praksi.

Primena flukonazola obuhvata širok spektar gljivičnih infekcija koje mogu zahvatiti kožu, sluzokožu, unutrašnje organe i krvotok.

Flukonazol se najčešće koristi kod infekcija izazvanih gljivicama roda Candida, ali i kod drugih ozbiljnih sistemskih mikotičnih oboljenja, naročito kod osoba sa oslabljenim imunskim sistemom.

Osim u obliku tableta koje su dostupne u dozama od 50 mg i 150 mg, ovaj lek je dostupan i u obliku rastvora za infuziju koji se prvenstveno koristi u bolničkim uslovima.

U ovom članku bavimo se isključivo flukonazol tabletama namenjenim za oralnu upotrebu, te ćemo objasniti šta je i kako deluje ovaj lek, kada i kako se koristi, kao i na koje moguće neželjene reakcije i interakcije treba obratiti pažnju.

Šta je flukonazol i kako deluje?

Flukonazol je sintetski antigljivični lek koji pripada grupi triazola.

Mehanizam dejstva zasniva se na inhibiciji ključnog enzima u metabolizmu gljivica, lanosterol 14-alfa-demetilaze, koja omogućava konverziju lanosterola u ergosterol.

Ergosterol kod gljivica ima ulogu sličnu holesterolu u ljudskim ćelijama, jer obezbeđuje stabilnost, propustljivost i pravilno funkcionisanje ćelijske membrane gljivica.

Blokiranjem enzima lanosterol-14-alfa-demetilaze, flukonazol dovodi do poremećaja strukture ćelijske membrane gljivica a kao posledica toga, ćelije gube integritet, povećava se njihova propustljivost i dolazi do prestanka rasta i razmnožavanja gljivica, a u određenim uslovima i do njihove smrti.

Zahvaljujući ovakvom mehanizu delovanja, flukonazol deluje selektivno na gljivične ćelije, uz relativno mali uticaj na ljudske ćelije, te se generalno dobro podnosi i retko izaziva ozbiljne neželjene efekte.

Nakon oralne primene, flukonazol se brzo i gotovo potpuno apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta, sa biopristupačnošću preko 90%, koja ne zavisi od prisustva hrane.

Lek se ravnomerno raspoređuje po tkivima i telesnim tečnostima, uključujući cerebrospinalnu tečnost, što ga čini posebno efikasnim za lečenje sistemskih gljivičnih infekcija, ali i određenih gljivičnih infekcija centralnog nervnog sistema.

Poluvreme eliminacije flukonazola iznosi približno 30 sati, što omogućava primenu jednom dnevno i doprinosi boljem pridržavanju propisanog režima uzimanja leka.

Ipak, treba imati u vidu da se ovaj lek pretežno izlučuje putem bubrega, uglavnom u nepromenjenom obliku, što je značajno kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega.

Flukonazol tablete su dostupne pod različitim proizvođačkim nazivima, uključujući:

• Diflucan, kapsule od 50 mg i 150 mg
• Flukozol, kapsule od 50 mg i 150 mg
• Fluconal, kapsule od 50 mg i 150 mg

Svi lekovi sadrže istu aktivnu supstancu i imaju isti farmaceutski oblik, te se mogu koristiti kao ravnopravna zamena, uz poštovanje propisane doze i načina upotrebe.

Čemu je namenjen i za šta se koristi?

Flukonazol tablete namenjene su lečenju i prevenciji različitih gljivičnih infekcija kod odraslih, ali i kod dece i adolescenata.

Indikacije uključuju širok spektar gljivičnih infekcija, od površinskih do sistemskih oblika.

Najčešći uzročnik gljivičnih infekcija koje se leče flukonazolom je kvasnica Candida, mada je lek efikasan i protiv drugih patogenih gljivica.

Najčešće indikacije za primenu flukonazola u obliku tableta obuhvataju sledeća stanja:

• Kandidijaza sluzokože: Obuhvata infekcije usne duplje, grla i jednjaka, ali i infekcije u crevima, koje se često javljaju kod osoba sa oslabljenim imunitetom, dugotrajnom antibiotskom terapijom ili nošenjem zubnih proteza. Takođe, lek se primenjuje i kod hroničnih oblika kandidijaze na prelazima kože u sluzokožu, naročito u predelu telesnih otvora.
• Vaginalna kandidijaza: Flukonazol u dozi od 150 mg koristi se kao jednokratna terapija kod akutnih oblika vaginalne gljivične infekcije, kao i u višednevnim režimima za sprečavanje čestih recidiva. Budući da je često dovoljna jedna tableta protiv kandide, ovaj lek je često lek izbora za lečenje vaginalne kandidijaze.
• Invazivne kandidijaze: Odnose se na ozbiljne sistemske infekcije izazvane gljivicama roda Candida, koje mogu zahvatiti krv, unutrašnje organe i druge duboke strukture. Ove infekcije su posebno ozbiljne kod osoba sa oslabljenim imunitetom.
• Kriptokokni meningitis: Teška gljivična infekcija centralnog nervnog sistema, koja se češće javlja kod pacijenata sa HIV infekcijom ili drugim oblicima imunosupresije.
• Dermatomikoze i onihomikoze: Gljivične infekcije kože, pregiba, stopala i noktiju, koje nisu odgovarajuće za lokalnu terapiju ili zahtevaju sistemsku terapiju. Ovo uključuje atletsko stopalo, gljivične infekcije u obliku prstena, gljivične infekcije pregibnih površina, kao i onihomikozu, odnosno gljivice na noktima.
• Balanitis izazvan kandidom: Gljivična infekcija glansa penisa, kada lokalni preparati ne daju zadovoljavajuće rezultate.
• Kandidurija: Infekcija urinarnog trakta izazvana gljivicom Candida, koja je česta kod osoba sa oslabljenim imunitetom ili nakon dugotrajne primene antibiotika.
• Kokcidioidomikoze: Gljivične infekcije pluća i bronhija izazvane gljivicom Coccidioides, koja može izazvati ozbiljne sistemske infekcije, naročito kod osoba sa oslabljenim imunitetom.

Osim lečenja aktivnih infekcija, flukonazol se koristi i u preventivne svrhe kod pacijenata sa visokim rizikom od razvoja gljivičnih infekcija.

Ovakav vid upotrebe flukonazola primenjuje se kod osoba sa produženom neutropenijom, pacijenata na hemioterapiji, kao i one koji su imali transplantaciju matičnih ćelija ili organa.

Flukonazol se ne koristi za svaku gljivičnu infekciju i njegova primena zavisi od procene lekara, uzimajući u obzir vrstu uzročnika, lokalizaciju infekcije i opšte stanje pacijenta.

Samim tim, ovo nije univerzalni lek za gljivične infekcije koje treba uzimati samoinicijativno, već isključivo onda kada, i kako je to propisano od strane lekara.

Način primene

Flukonazol tablete primenjuju se oralno, uz gutanje cele tablete sa dovoljnom količinom tečnosti.

Lek se može uzimati nezavisno od obroka, budući da hrana ne utiče značajno na njegovu apsorpciju.

Kako bi se održao stabilan nivo aktivne supstance u organizmu, flukonazol tablete bi trebalo uzimati svakog dana u isto vreme.

Doziranje flukonazola zavisi od vrste i težine gljivične infekcije, kao i od individualnih karakteristika pacijenta, uključujući starost, telesnu masu i funkciju bubrega.

U nastavku slede uobičajeni načini primene leka kod odraslih osoba, u zavisnosti od indikacije:

• Za lečenje kriptokoknog meningitisa: 400 mg prvog dana, a zatim 200 mg do 400 mg jednom dnevno tokom šest do osam nedelja ili duže ukoliko je potrebno. U teškim slučajevima doza se može povećati do 800 mg.
• Za sprečavanje ponovne pojave kriptokoknog meningitisa: 200 mg jednom dnevno, sve dok lekar ne odredi prekid terapije.
• Za lečenje kokcidioidomikoze: 200 mg do 400 mg jednom dnevno u trajanju od 11 do 24 meseca ili duže ako je potrebno, a u određenim slučajevima doze se povećavaju do 800 mg.
• Za lečenje unutrašnjih gljivičnih infekcija izazvanih kandidom: 800 mg prvog dana, a zatim 400 mg jednom dnevno, sve dok lekar ne odredi završetak lečenja.
• Za lečenje infekcija sluzokože usne duplje, grla i rana izazvanih zubnom protezom: 200 mg do 400 mg prvog dana, a zatim 100 mg do 200 mg jednom dnevno, prema uputstvu lekara.
• Za lečenje gljivičnih oboljenja sluzokože: 50 mg do 400 mg jednom dnevno tokom sedam do 30 dana, u zavisnosti od lokalizacije infekcije i preporuke lekara.
• Za sprečavanje ponovnog javljanja infekcija sluzokože usne duplje i grla: 100 mg do 200 mg jednom dnevno ili 200 mg tri puta nedeljno, dok postoji povećan rizik od infekcije.
• Za lečenje gljivičnih infekcija polnih organa: 150 mg kao pojedinačna doza.
• Za sprečavanje ponovne pojave vaginalnog gljivičnog oboljenja: 150 mg svakog trećeg dana do ukupno tri doze, prvog, četvrtog i sedmog dana, a zatim jednom nedeljno tokom šest meseci dok traje rizik od infekcije.
• Za lečenje gljivičnih infekcija kože i noktiju: U zavisnosti od mesta infekcije, 50 mg jednom dnevno, 150 mg jednom nedeljno ili 300 mg do 400 mg jednom nedeljno tokom jedne do četiri nedelje. Kod atletskog stopala terapija može trajati do šest nedelja, a kod infekcija noktiju sve do potpune zamene inficiranog nokta.
• Za sprečavanje infekcija izazvanih kandidom kod oslabljenog imuniteta: 200 mg do 400 mg jednom dnevno, sve dok postoji povećan rizik od razvoja infekcije.

Doziranje kod dece mlađe od 11 godina se određuje na osnovu telesne mase deteta, do maksimalne doze od 400 mg flukonazola dnevno, prema sledećim preporukama:

• Gljivične infekcije sluzokože usne duplje i grla uzrokovane gljivicom Candida: Doza i trajanje terapije zavise od težine i lokalizacije infekcije, a preporučena doza iznosi 3 mg po kg telesne mase jednom dnevno, pri čemu se prvog dana može primeniti doza od 6 mg po kg telesne mase.
• Kriptokokni meningitis ili unutrašnje gljivične infekcije uzrokovane gljivicom Candida: Preporučena doza iznosi od 6 mg do 12 mg po kg telesne mase jednom dnevno, u zavisnosti od težine infekcije i kliničkog odgovora.
• Sprečavanje ponovnog javljanja kriptokoknog meningitisa: Terapija se sprovodi u dozi od 6 mg po kg telesne mase jednom dnevno.
• Sprečavanje infekcije gljivicom Candida kod dece sa oslabljenim imunskim sistemom: Doziranje se kreće od 3 mg do 12 mg po kg telesne mase jednom dnevno, u zavisnosti od stepena imunodeficijencije.

Upotreba kod dece uzrasta do četiri nedelje određuje se prema prethodnoj tabeli, ali se kod beba uzrasta do dve nedelje lek daje jednom u tri dana, dok se kod beba uzrasta tri do četiri nedelje lek daje svakog drugog dana.

Maksimalna dnevna doza kod beba je 12 mg po kg telesne mase na 72 sata kod dece mlađe od dve nedelje, odnosno na svakih 48 sati kod beba uzrasta između tri do četiri nedelje.

Kod dece uzrasta od 12 do 17 godina, lekar može propisati doze koje se primenjuju kod odraslih osoba, ili doze koje se primenjuju kod dece, u zavisnosti od individualnih faktora.

Kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega i smanjenim klirensom kreatinina lekar će obično propisati nižu dozu, dok se kod starijih osoba sa normalnom funkcijom bubrega propisuje uobičajena doza za odrasle.

Trajanje terapije može varirati od jednog dana do više meseci, u zavisnosti od težine i lokalizacije infekcije, kao i odgovora na terapiju.

Kod infekcija noktiju, uzimanje leka se često nastavlja sve dok ne dođe do potpune zamene inficiranog nokta zdravim.

Rizici i moguće neželjene reakcije

Kao i svi lekovi, flukonazol može izazvati neželjene reakcije, iako se one ne javljaju kod svih pacijenata. Većina neželjenih dejstava je blaga do umerena i prolaznog karaktera, ali postoje i retke, potencijalno ozbiljne reakcije koje zahtevaju poseban oprez.

Najčešće prijavljene neželjene reakcije uključuju tegobe povezane sa varenjem i digestivnom sistemom, kao što su mučnina, povraćanje, bol u stomaku i dijareja.

Pored toga, tokom terapije flukonazolom relativno često se javljaju i glavobolja i kožni osip.

Druge moguće nuspojave uključuju:

• Digestivne poremećaje: Mučnina, povraćanje, dijareja, nelagodnost u stomaku, nadutost, otežano varenje, gasovi i suva usta.
• Neurološki i psihički simptomi: Glavobolja, vrtoglavica, pospanost, nesanica, promene čula ukusa, osećaj peckanja ili utrnulosti, nesvestica, a ređe i napadi.
• Kožne reakcije: Osip, svrab, koprivnjača, pojačano znojenje i lokalne reakcije na koži, dok se u veoma retkim slučajevima mogu javiti ozbiljne kožne reakcije poput Stevens-Johnsonov sindrom, toksične epidermalne nekrolize ili eksfolijativnog dermatitisa.
• Poremećaji funkcije jetre: Povećanje vrednosti enzima jetre u krvi, povišene vrednosti bilirubina, pojava žutice, a retko i upala ili smanjena funkcija jetre.
• Poremećaji krvi: Anemija, kao i retke ali ozbiljne promene u krvnoj slici poput leukopenije, neutropenije, agranulocitoze i trombocitopenije, koje mogu povećati rizik od infekcija ili krvarenja.
• Metabolički poremećaji i neravnoteža elektrolita: Povećane vrednosti holesterola i masnoća u krvi, kao i smanjen nivo kalijuma u krvi.
• Poremećaji u radu srca: Poremećaji srčanog ritma ili promene u brzini otkucaja srca, naročito kod predisponiranih pacijenata.
• Opšti simptomi: Zamor, opšti osećaj slabosti i groznica.
• Ostale reakcije: Bol u mišićima i gubitak kose, koji se javljaju retko i uglavnom su prolaznog karaktera.

Posebnu pažnju zahteva mogućnost razvoja ozbiljnih alergijskih reakcija, kao što su angioedem, koji može izazvati otok lica, usana, očiju ili grla, i sistemske reakcije preosetljivosti, koje mogu dovesti do otežanog disanja, pada krvnog pritiska i drugih ozbiljnih simptoma koji ugrožavaju život.

U slučaju da se jave ovakvi simptomi neophodno je odmah prekinuti terapiju i potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Interakcije sa drugim lekovima

Flukonazol može stupati u interakcije sa velikim brojem lekova, pre svega zbog uticaja na enzimske sisteme jetre koji učestvuju u razgradnji drugih supstanci.

Zbog toga se kod istovremene primene pojedinih lekova mogu javiti pojačani neželjeni efekti, promene u delovanju terapije ili ozbiljni poremećaji srčanog ritma.

Postoje lekovi koji se ne smeju uzimati zajedno sa flukonazolom, jer kombinacija može dovesti do opasnih srčanih aritmija.

U tu grupu spadaju antibiotik eritromicin, antihistaminici astemizol i terfenadin, lek za gorušicu i GERB podnazivom cisaprid, antipsihotik pimozid, kao i antiaritmik hinidin.

Ukoliko pacijent već koristi takvu terapiju, razmatraju se moguće alternativne terapije.

Pored toga, postoji i veći broj lekova kod kojih je potrebna posebna pažnja, praćenje ili prilagođavanje doze, kao što su:

• Lekovi za srce i krvni pritisak: Antiaritmici poput amjodarona, kao i pojedini lekovi za hipertenziju, mogu imati pojačan efekat i povećan rizik od poremećaja srčanog ritma.
• Lekovi za razređivanje krvi: Varfarin i slični antikoagulansi mogu imati jači efekat, što povećava rizik od krvarenja i zahteva kontrolu parametara koagulacije.
• Lekovi za epilepsiju: Istovremena primena sa lekovima karbamazepin i fenitoin može uticati na njihovu koncentraciju u krvi, što utiče na kontrolu napada.
• Lekovi za snižavanje holesterola: Statini kao što su atorvastatin, simvastatin, rosuvastatin, fluvastatin i slični, mogu dostići više koncentracije u krvi, čime se povećava rizik od oštećenja mišića.
• Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem: Benzodiazepini, pojedini antidepresivi i antipsihotici mogu imati produženo ili pojačano dejstvo.
• Imunosupresivi: Lekovi koji se koriste nakon transplantacije organa mogu dostići toksične nivoe ukoliko se ne prati terapija.
• Lekovi za bolove i zapaljenja: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, uključujući ibuprofen, naproksen, diklofenak i druge, kao i opioidni analgetik metadon mogu imati pojačano dejstvo i povećan rizik od neželjenih reakcija.
• Hormonska terapija i kontraceptivi: U nekim slučajevima može doći do promena u efikasnosti terapije prilikom upotrebe oralnih kontraceptiva ili hormona kao što je prednizon.

Važno je naglasiti da lista mogućih interakcija ne obuhvata sve moguće interakcije, već samo one sa lekovima koji se često propisuju.

Iz ovog razloga neophodno je da lekar bude obavešten o svim lekovima, suplementima i dodacima ishrani koje pacijent koristi pre započinjanja terapije flukonazolom, kako bi se izbegli neželjeni efekti i obezbedila bezbedna primena leka.

Ovo uključuje lekove koji se izdaju na recept ili bez lekarskog recepta, ali i prirodne dodatke ishrane.

Upotreba u trudnoći i dojenju

Osim kada je to neophodno, primena flukonazola u trudnoći se ne preporučuje.

Podaci ukazuju na to da primena flukonazola, naročito u prvom trimestru trudnoće, može povećati rizik od spontanog pobačaja.

Pored toga, primena leka u prvom trimestru može blago povećati rizik od urođenih anomalija kod fetusa, koje najčešće pogađaju kosti i mišiće, naročito pri dugotrajnoj ili višekratnoj primeni.

Kada je reč o dojenju, flukonazol prelazi u majčino mleko.

Nakon primene pojedinačne doze od 150 mg, dojenje se u većini slučajeva može nastaviti.

Međutim, kod ponovljenih ili dugotrajnih terapijskih režima, preporučuje se prekid dojenja tokom trajanja terapije.

Zaključak

Flukonazol je efikasan i široko korišćen lek za lečenje i prevenciju gljivičnih infekcija, najčešće izazvanih gljivicama roda Candida, ali i drugih patogenih gljivica.

Njegovo delovanje zasniva se na inhibiciji ključnog enzima u metabolizmu gljivica, što ometa njihov rast i razmnožavanje, a dobra apsorpcija leka iz digestivnog trakta omogućava oralnu primenu.

Flukonazol tablete se koriste za lečenje raznih vrsta infekcija, od površinskih do sistemskih, uključujući infekcije usne duplje, grla, genitalnog trakta, kao i ozbiljnije sistemske infekcije kao što su kriptokokni meningitis i invazivne kandidijaze.

Takođe, primenjuje se u preventivne svrhe kod osoba sa oslabljenim imunitetom, kao što su pacijenti sa HIV-om, na hemoterapiji ili transplantacijama.

Iako se generalno dobro podnosi, ovaj lek može izazvati neželjene efekte, uključujući probleme sa varenjem, kožne reakcije, glavobolje i, u retkim slučajevima, ozbiljne reakcije poput poremećaja funkcije jetre ili alergijskih reakcija.

Takođe, flukonazol može stupiti u brojne interakcije sa drugim lekovima, pa je važan dodatni oprez i konsultacija sa lekarom u slučaju istovremene upotrebe sa drugim lekovima i suplementima.