Kondilomi ili genitalne bradavice, predstavljaju jednu od češćih polno prenosivih bolesti, koje najčešće nastaju usled infekcije određenim tipovima humanog papiloma virusa, skraćeno HPV.
Mada se pojam kondilomi obično veže za bradavice koje se javljaju u genitalnoj ili analnoj regiji, ređe se mogu pojaviti i na oralnoj sluzokoži, uključujući usta ili jezik, ili na koži, nakon kontakta sa inficiranim mestima.
Ipak, se mogu javiti, kondilomi u ustima ili kondilomi na jeziku se u praksi retko sreću.
Budući da se povezuju sa HPV infekcijom, kondilomi mogu izazvati zabrinutost, stigmu i nelagodu kod pacijenata, naročito jer se često smatra da je svaka promena na koži u genitalnoj regiji izrazito opasna.
Srećom, kondilomi ne izazivaju rak i relativno lako se uklanjaju, a kod jednom zaražene osobe virus ostaje pasivan, i ne može doći do ponovnog razvoja bradavica zbog razvijenog imuniteta.
Pored toga, treba biti svestan da postoje i takozvani lažni kondilomi, odnosno različite promene koje mogu ličiti na kondilome, ali se zapravo radi o drugim stanjima ili bezazlenim pojavama.
U ovom članku objasnićemo šta su kondilomi, kako izgledaju i koji su simptomi, načini dijagnostike dijagnostike i lečenja.
Pored toga, biće reči o uzrocima i faktorima rizika, načinu prenošenja, kao i prevenciji i mogućim komplikacijama.
Šta su kondilomi?
Kondilomi su, u najširem smislu, bradavičaste promene na koži i sluzokoži, uglavnom u predelu genitalija.
Ipak, iako se najčešće razvijaju u genitalnoj regiji, ovo nije isključivo pravilo i simptom kondiloma. Regije na kojima se mogu javiti kondilomi uključuju:
- Genitalnu regiju, odnosno vulvu, vaginu, penis, skrotum
- Anus, koji može biti pogođen kondilomima usled direktnog kontakta sa zaraženim površinama, često tokom analnog seksa
- Usta i jezik, najčešće kao prosledica oralnog seksa
- Koža tela, nakon kontakta sa bradavicama, virusna infekcija može se proširiti bilo gde na koži tela
- Grlo, pre svega kod novorođenčadi, kada se infekcija prenosi sa majke na dete
Ipak, u praksi se najčešće sreću kondilomi u genitalnoj regiji i anusu, a ove genitalne bradavice izazivaju različiti tipovi HPV-a, najčešće HPV 6 i HPV 11, koji sa sobom nose nizak rizik od razvoja karcinoma.
Ovo znači da se kondilomi generalno ne povezuju s razvojem raka, ali ipak mogu biti neugodni i zahtevaju terapiju, naročito kad izazivaju neprijatne simptome ili se brzo šire.
Kondilomi mogu izgledati kao sitne, mekane izrasline koje mogu biti karfiolastog ili šiljatog oblika.
Pored ovih, postoje i ravni kondilomi, koji su obično u nivou kože, a karakteriše ih samo promena boje kože. Ravni kondilomi se mogu teže uočiti, pogotovo kod žena u unutrašnjosti vagine ili na grliću materice.
Kao što je pomenuto u uvodu, često se može čuti i termin lažni kondilomi, koji zapravo ukazuje na promene na koži koje izgledom podsećaju na kondilome, ali zapravo nisu HPV promena.
Uzroci lažnih kondiloma mogu biti brojni, uključujući benigne promene lojnih žlezda, fisure, izrasline ili papule koje liče na kondilome, pa je pravilna dijagnostika presudna kako bi se potvrdilo da li je reč o kondilomu ili drugom stanju.
Kondilomi pogađaju podjednako osobe oba pola, a reč je o izuzetno zaraznu bolest.
Kondilomi kod žena se obično javljaju u predelu vulve, vagine, na grliću materice i oko anusa.
Takođe, treba biti svestan činjenice da se kondilomi kod žena mogu biti i unutrašnji, kada su teže vidljivi i često se otkrivaju tek prilikom ginekološkog pregleda.
Kondilomi kod muškaraca se uglavnom javljaju na penisu, obično na glansu ili prepucijumu, ali i na skrotumu i u analnoj regiji.
Pored toga, mogu se javiti i u mokraćnoj cevi, izazivajući tegobe prilikom mokrenja, ili u predelu perineuma, između skrotuma i anusa.
Kod muškaraca kondilomi često ostaju neprimećeni ukoliko su sitni i ne izazivaju simptome, sve dok ne dođe do izraženog porasta ili iritacije.
Kako izgledaju kondilomi?
Kondilomi su najčešće sitne, mesnate izrasline koje mogu biti pojedinačne ili u grupicama.
Tekstura može podsećati na cvet karfiola, sa brazdicama i ispupčenjima, a njihova boja obično odgovara boji kože, iako u nekim slučajevima mogu biti svetliji ili tamniji.
Kod ravnih kondiloma, promene mogu izgledati kao blago uzdignuti pečati, jedva primetni na dodir, naročito kada se nalaze na sluzokoži, ili potpuno u nivou kože, kada se manifestuju isključivo promenom boje kože.
Iako se najčešće nalaze u genitalnoj regiji ili oko anusa, kondilomi se mogu takođe pojaviti i u ustima i na jeziku.
Simptomi
Prethodno je objašnjeno kaok kondilomi izgledaju, i upravo vidljive ili opipljive izrasline u predelu genitalija, anusa ili usne duplje jesu glavna indikacija koja navodi pacijente na pregled.
Ipak, treba imati u vidu da mnogi kondilomi ne izazivaju izražene simptome, pa mogu duže stajati neprimećeni, naročito ako su mali, ravni ili sakriveni u pregibima kože ili sluzokože.
Kada se pojave simptomi, oni mogu uključivati:
- Estetsku nelagodu: Iako ne uzrokuju bol, kondilomi mogu biti primetni i neprijatni u estetskom smislu.
- Svrab ili peckanje: Nekada dolazi do svraba, posebno ako se kondilomi nalaze na vlažnoj i osetljivoj sluzokoži. Takođe, mogu biti uzrok svraba anusa.
- Pojava krvi: Kod većih kondiloma, ili kada se oni nalaze na mestima koja su podložna trenju, poput anusu, na penisu ili vulvi, usled iritacije može doći do pojave krvi ili sekundarne bakterijske infekcije
- Bol i neprijatnost: Iako retko izazivaju bol, veći ili brojni kondilomi na mestima sklonim iritaciji i trenju, kondilomi mogu uzrokovati bol pri seksualnom odnosu, sedenju ili prilikom nošenja tesne odeće.
Kod oralnih kondiloma, mogu se javiti osećaj stranog tela u ustima, grebuckanje, pa i blag bol ako dođe do povrede. Kondilomi na jeziku ili unutar obraza mogu otežavati žvakanje, govorne funkcije i slično.
Lažni kondilomi
Osobe koje primete izrasline na genitalnoj regiji mogu pogrešno zaključiti da imaju kondilome, dok zapravo mogu biti u pitanju druge vrste izraslina, kao što su fibromi, lojne žlezde ili papule.
Lažni kondilomi mogu podsećati na druge polne bolesti ili stanja, uključujući:
- Herpes genitalis: Izrasline koje se javljaju kao mali mehurići ispunjeni tečnošću, koji potom pucaju, stvarajući bolne ranice. Iako se kondilomi obično ne pojavljuju u obliku mehurića, u nekim slučajevima se mogu pomešati zbog sličnog izgleda.
- Sifilis: U početnim fazama sifilisa, može doći do pojave čvorića ili čira na genitalijama, koji mogu izgledati slično kondilomima, ali obično su bezbolni i imaju jasno definisane ivice.
- Moluscum contagiosum: Virusna infekcija koja izaziva male, okrugle izrasline koje izgledaju kao biserni čvorići. Može se javiti na genitalnoj regiji i može biti lako pomešana sa kondilomima, iako se uzrok i lečenje razlikuju.
- Fibromi i papule: Mali benigni tumori i čvrste kvržice na koži, koje mogu izgledati slično kondilomima, ali nisu uzrokovani HPV-om i nisu zarazni.
- Bakterijske ili gljivične infekcije: U nekim slučajevima, bakterijske ili gljivične infekcije mogu izazvati izrasline ili lezije na genitalnom području, što može podsećati na kondilome, ali ove lezije obično imaju različit izgled i uzrok.
Pravilna dijagnostika je ključna kako bi se tačno utvrdio tačan uzrok, jer lečenje ovih stanja može biti veoma različito.
Dijagnostika
Dijagnostika kondiloma zasniva se pre svega na kliničkom pregledu, tokom kog lekar vizuelno procenjuje prisustvo bradavica i njihovu tipičnu morfologiju.
U slučajevima kondiloma retko se obavlja biopsija, odnosno uzimanje uzorka tkiva koji se potom detaljno pregleda.
Biopsija se sprovodi samo kada postoji sumnja da promene mogu imati maligni potencijal ili kada izgled nije tipičan za kondilome, naročito kod sumnjivih promena na grliću materice ili analnoj sluzokoži.
Postavljanje dijagnoze kondiloma kod muškaraca je gotovo nemoguće pre nego što se pojave prvi simptomi, pa se najčešće otkrivaju tek kada simptomi postanu vidljivi.
Iako HPV infekcija može proći bez simptoma duže vreme, u većini slučajeva simptomi se javljaju u roku od tri meseca nakon intimnog kontakta sa zaraženom osobom.
Kod žena, prisustvo HPV-a koji najčešće uzrokuje kondilome može se otkriti PAPA testom, ali nije dovoljan za postavljanje dijagnoze kondiloma.
Umesto toga, neohodan je kolposkopski pregled koji omogućava detaljan pregled grlića materice, vaginalnog zida i vulve.
Ovaj pregled se koristi za detekciju promena, kao što su kondilomi i druge promene izazvane HPV infekcijom, kao i druge lezije koje mogu ukazivati na prisustvo predkancerogenih ili kancerogenih promena.
Lečenje i uklanjanje kondiloma
Lečenje kondiloma može se obaviti različitim terapijskim metodama, zavisno od veličine, lokacije i broja kondiloma, kao i od opšteg stanja pacijenta.
Najčešće korišćeni postupci uključuju:
- Terapija laserom: Ova metoda ima visok procenat uspešnosti, uz minimalno oštećenje okolnog tkiva i brz oporavak. Laserom se precizno uklanjaju kondilomi, a pacijent brzo nastavlja sa svakodnevnim aktivnostima.
- Terapija elektrokauterom: Ovaj elektrohirurški postupak koristi visoko-frekventnu struju za spaljivanje kondiloma, što se naziva elektrokoagulacija.
- Hirurgija: Za kondilome većih dimenzija, hirurško uklanjanje može biti najbolji ili jedini izbor. Ovaj postupak obuhvata isecanje ili uklanjanje kondiloma hirurškim putem, uz pomoć specijalnih instrumenata koji omogućavaju precizno uklanjanje.
- Krioterapija: U ovoj metodi se koristi tečni azot za zamrzavanje kondiloma, čime dolazi do stvaranja plika koji otpada zajedno sa kondilomima. Iako je ranije bila široko primenjivana za skidanje virusnih bradavica, uključujući i genitalne bradavice, ova metoda se sve ređe koristi u savremenoj praksi.
- Tečni preparati na bazi podofilina: Ovi preparati se ređe koriste, ali mogu biti efikasni u tretmanu manjih lezija, jer podofilin ima sposobnost da spreči širenje HPV infekcije.
- Ubrizgavanje interferona: Ovaj tretman se primenjuje u kondilome, čime se stimuliše imuni odgovor organizma i stvara se imunost na HPV virus. Ova terapija je ređe korišćena.
- Lokalna aplikacija masti: U lečenju kondiloma mogu se koristiti masti na bazi citostatika, interferona ili imiqimoda, uglavnom kod recidiva ili kada su kondilomi otporni na druge tretmane.
- Kombinacija hirurškog i hemijskog uklanjanja: Ova metoda je najčešći vid terapije u praksi, jer omogućava efikasno uklanjanje kondiloma uz dodatnu primenu hemijskih preparata, što povećava šanse za potpuno izlečenje.
Svaka od ovih terapija ima svoje prednosti i primenjuje se u zavisnosti od specifičnih potreba pacijenta. Lekar će odabrati najbolju opciju u zavisnosti od opsega infekcije i individualnih faktora.
Važno je da lečenje i uklanjanje kondiloma obavlja isključivo lekar.
Uzroci i faktori rizika
Najčešći uzrok kondiloma je HPV infekcija, i to tipična HPV 6 i HPV 11 za genitalne bradavice.
HPV je rasprostranjen i izuzetno lako se prenosi bliskim, uglavnom seksualnim kontaktom.
Jednom kada se osoba zarazi, virus može neko vreme biti u stanju mirovanja, sve dok dođe do pada imuniteta ili pogodnih uslova za razvoj simptoma. U najvećem broju slučajeva, genitalne bradavice se razvijaju u roku od tri meseca od infekcije.
Postoji više od 200 genotipova HPV-a, među kojima se izdvajaju:
- Tipovi niskog rizika, kao što su HPV 6 i HPV 11, koji su odgovorni za većinu kondiloma
- Tipovi visokog rizika, kao što su HPV 16, HPV 18, koji su povezani s prekanceroznim i kanceroznim promenama, poput raka grlića materice, penisa, anusa ili usne duplje
Osobe s oslabljenim imunskim sistemom, kao što su HIV pozitivne osobe, transplantirani pacijenti, ili ljudi koji pate od hroničnih bolest su pod povećanim rizikom od razvoja kondiloma.
Pored toga, rani početak seksualne aktivnosti, česta promena partnera, a pre svega nezaštićeni odnosi, značajni su faktori rizika za razvoj ove, ali i drugih polnih bolesti, kao što su gonoreja, hlamidija ili ureaplazma.
Takođe, drugi faktori, kao što su pušenje, stres i loša ishrana, takođe mogu smanjiti odbrambene mehanizme sluzokože i slabljenju opšteg imuniteta.
Kako se prenose kondilomi?
Kondilomi su izuzetno zarazni i lako se prenose, a najčešći način prenosa je direktan kontakt sa kožom i sluzokožom, naročito tokom vaginalnog, analnog ili oralnog seksa.
Korišćenje kondoma smanjuje rizik, ali ne pruža apsolutnu zaštitu, jer virus može biti prisutan i na okolnoj koži koja nije prekrivena kondomom, kao što su stidna regija, koren penisa ili stidne dlačice.
Pored seksualnog kontakta, moguće je, mada daleko ređe, preneti infekciju bliskim kontaktom s aktivnim lezijama, na primer deljenjem peškira koji je bio u direktnom kontakta s vlažnim bradavicama.
Takođe, do širenja može doći dodirivanjem kondiloma, a zatim drugih regija tela, a posebno kontaktom sa drugim sluzokožama. Na ovaj način može lako doći do prelaska kondiloma sa genitalija na anus.
Kada su u pitanju kondilomi u ustima i kondilomi na jeziku, najčešće nastaju usled oralnog seksualnog kontakta s osobom koja ima aktivne ili latentne HPV promene na genitalijama.
Ipak, kondilomi u usnoj duplji značajno su ređi u odnosu na one u genitalnoj regiji.
Prevencija
Zaštita tokom odnosa, kao što je korišćenje kondoma, značajno smanjuje rizik od prenosa HPV-a.
Iako nije potpuno efikasan, upotreba kondoma igra ključnu ulogu u sprečavanju širenja polno prenosivih infekcija.
Pored toga, održavanje zdravog imunološkog sistema je takođe važno, što može pomoći organizmu da se bori protiv HPV-a ili spreči njegovu aktivaciju.
Ovo podrazumeva zdravu, izbalansiranu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, kvalitetan san i smanjenje stresa.
Redovni ginekološki pregledi, kao što su PAPA test i kolposkopija za žene, kao i pregledi kod urologa ili dermatovenerologa za muškarce, ključni su za rano otkrivanje eventualnih promena i sprečavanje komplikacija.
Vakcinacija protiv HPV-a
Dostupne su vakcine koje štite od više tipova HPV-a, uključujući visokorizične sojeve poput tipova 16 i 18, ali i niskorizične, poput tipova 6 i 11, koji uzrokuju većinu kondiloma.
Postoje različite vrste vakcina, kao što su dvovalentne, četvorovalentne i devetovalentne, koje pokrivaju najvažnije tipove HPV-a.
Vakcinacija se obično preporučuje adolescentima, pre nego što započnu seksualnu aktivnost.
Takođe, vakcinacija je moguća i za starije osobe, no treba imati u vidu da se najbolji efekat postiže vakcinisanjem pre dolaska u kontakta sa virusom.
Vakcina ne može eliminisati HPV koji je već prisutan u organizmu, ali može sprečiti infekciju novim sojevima i smanjiti rizik od novih bradavica, prekanceroznih lezija i drugih komplikacija.
Moguće komplikacije
Kondilomi sami po sebi, naročito oni izazvani HPV tipovima 6 i 11, obično nisu kancerogeni, pa ne dovode direktno do karcinoma.
Ipak, prisustvo HPV infekcije dužeg trajanja može dovesti do drugih neprijatnosti i potencijalnih komplikacija.
Bez adekvatnog lečenja, kondilomi mogu rasti, umnožavati se i spajati u veće lezije, što stvara veći estetski i funkcionalni problem, kao što su otežano mokrenje, seksualni odnosi ili krvarenje.
Pored toga, ako se jave u mokraćnoj cevi ili analnom kanalu, mogu fizički ometati pražnjenje bešike ili dovesti do bolnog pražnjenja creva.
Na kraju, ne treba zanemariti ni činjenicu da stid, osećaj krivice ili anksioznost nisu retki, posebno zbog stigma koje prate polno prenosive infekcije.
Zaključak
Kondilomi su česte polno prenosive infekcije izazvane HPV-om, koje se obično pojavljuju u genitalnoj, analnoj, a ponekad i oralnoj regiji.
Iako uzrokuju nelagodnost i estetske smetnje, uglavnom nisu povezani sa razvojem raka.
Lečenje kondiloma obuhvata različite terapijske metode, kao što su terapija laserom, elektrokauterom, ili krioterapija, a odabir tretmana zavisi od veličine i broja kondiloma.
Prevencija uključuje upotrebu kondoma, vakcinaciju i održavanje zdravog imunološkog sistema, a redovni medicinski pregledi i vakcinacija mogu pomoći u ranom prepoznavanju infekcije i smanjenju rizika od komplikacija.
