Bubuljice, izrasline i kvržice na jeziku: Razlog za brigu?

Pojava bubuljica, izraslina i kvržica na jeziku je uobičajena pojava.

Različiti su uzroci koji dovode do pojave izbočina na jeziku, uključujući povrede, alergije i infekcije. Iako bubuljice na jeziku mogu izazvati zabrinutost, obično su bezopasne.

Ove izbočine mogu se pojaviti bilo gde na jeziku, kod odraslih i kod dece. Mesta na kojima se javljaju uključuju:

• Na vrhu jezika
• Na korenu jezika
• Sa strane jezika
• Na resi ispod jezika

Većina ljudi koji primete bilo kakvu izraslinu na jeziku, odmah se zabrinu da je u pitanju najgora mogućnost, oralni kancer.

Srećom, oralni karcinomi su relativno retki, dok su drugi razlozi koji su znatno benigniji daleko češći.

U ovom članku ćemo se detaljno baviti pojavom bubuljica i drugih izraslina na jeziku, objasniti šta su mogući uzroci, koji su načini lečenja i brojne druge askpekte ovog problema.

Uzroci

Pojava bubuljica, izraslina i kvržica na jeziku može imati mnogo mogućih uzroka.

U nastavku slede najčešći razlozi zašto nsataju ovakve promene na jeziku.

Povrede jezika

Povreda jezika može dovesti do pojave izbočina i bola. Kao i drugi delovi tela, jezik može da otekne kao odgovor na povredu.

Kod ljudi koji se slučajno ugrizu ponekad može da se razvije izbočina ili otok, a ovo stanje traje nekoliko dana od povrede.

Ujedanje može da se dešava naročito često kada krenu da niču umnjaci koji nemaju dovoljno prostora da pravilno izrastu. Zbog ovoga je vađenje umnjaka najbolja opcija.

Pored toga, drugi čest način povrede jezika predstavljaju opektoine od vruće tečnosti i hrane.

Otok jezika retko je povezan sa uzrocima otoka zuba, pa ova dva stanja ne treba mešati.

Prolazni lingvalni papilitis

Više od polovine ljudi se u nekom trenutku života susretne sa ovim stanjem, i iako naziv zvuči ozbiljno, u pitanju je prolazno stanje koje se povlači spontano kroz nekoliko dana.

Ove bele ili crvene bubuljice nastaju kada se papile iritiraju ili postanu blago natečene.

Tačan uzrok ovog stanja nije poznat, ali se veruje da faktori rizika uključuju strest, hormonski disbalans i konzumaciju određenih namirnica.

Ove izbočine se javljaju na gornjoj strani jezika, a mogu izazvati bol, svrab, osetljivost i osećaj peckanja na jeziku.

Srećom, lingvalni papilitis prolazi bez terapije nakon nekoliko dana.

Eruptivni lingvalni papilitis

Eruptivni lingvalni papilitis često dovodi do pojave bubuljice na jeziku kod dece i zarazan je.

Ponekada, eruptivni lingvalni papilitis može biti praćen groznicom, povišenom temperaturom i otečenim limfnim čvorovima, i takođe najčešće ne zahteva lečenje, već se svi simptomi povlače u roku od dve nedelje.

Neki ljudi su skloni češćoj pojavi lingvalnog papilitisa, te se kod njih ovo stanje može ponavljati relativno često.

Afte

Afte su među najčešćim uzrocima izraslina u ustima. Iako se uobičajeno javljaju na unutrašnjoj strani usana, mogu se pojaviti i bilo gde na jeziku.

Ovo uključuje celu gornju površinu jezika, strane jezika, a mogu se javiti čak i ispod jezika ili na resici.

Rane od afta su obično crvene, bele ili žute i mogu biti veoma neprijatne i bolne.

Uzrok pojave afti je veoma slabo shvaćen, mada neki pacijenti primećuju da se one pojavljuju nakon konzumacije određenih vrste hrana.

Osim toga, pad imuniteta i loša higijena usta čest je faktor rizika za pojafu afti.

Afte nisu zarazne, i prolaze same od sebe kroz sedam do 10 dana bez potrebe za bilo kakvim terapijama.

Tokom ovog perioda, ispiranje usta razblaženim hidrogenom ili slanim rastvorom može da pomogne.

Oralni herpes

Herpes je česta virusna infekcija, koja pogađa oko 60% odraslih. Jedan od osnovnih simptoma herpesa jeste pojava plikova oko nosa ili usta.

Iako retko, plikovi se mogu razviti na jeziku ili desnima, izazivajući intenzivan bol, a ovi plikovi mogu trajati nedelju dana ili više.

Oralni herpes je zarazan i širiti se pljuvačkom, direktnim kontaktom sa zaraženim područjem ili kontaktom sa sluzokožom usta i jezika.

Pojava herpesa može biti jedna od posledica herpetičnog stomatitisa, upalnog procesa sluzokože usta.

Oralni herpes ili afta?

Oralni herpes i afte se često mešaju, i pacijenti ne mogu da lako zaključe o kom stanju je reč.

Oba stanja izazivaju pojavu ranica, no njihovi uzroci su, kao što je prethodno opisano, veoma različiti.

Pojava ovih ranica može biti praćena upalom usne duplje, odnosno stomatitisom.

Kako bi se utvrdilo o kom stanju je reč, najlakše je u obzir uzeti mesto na kome je došlo do njihovog izbijanja. Ukoliko se ranica nalazi u ustima, najverovatnije da je reč o afti. U suprotnom, radi se o herpesu.

U članku koji obrađuje temu razlikovanja i prepoznavanja herpesa ili afte bavili smo se ovom temom detaljno.

Alergije

Netolerancija na hranu i alergijske reakcije mogu izazvati pojavu različitih simptoma, uključujući i izbočine na jeziku i otok jezika.

Iznenadno, trenutno oticanje celog jezika može biti znak opasne reakcije poznate kao anafilaksa ili anafilaktički šok.

Simptomi anafilaktičkog šoka, zbog kojih treba potražiti hitnu medicinsku pomoć uključuju:

• Oticanje usana, usta ili jezika
• Razvijanje iznenadnog osipa ili koprivnjače
• Škripanje pluća ili bilo koje druge poteškoće sa disanjem

Infekcije

Bakterije su konstantno prisutne u ustima, a infekcija u ustima ili na jeziku može da izazove otok i bol na inficiranom mestu.

Ako jezik otekne u većoj meri nakon povrede poput ujeda, neophodno je javiti se stomatologu ili lekaru, budući da svaka povreda može omogućiti bakterijama da uđu u tkiva i naprave problem.

Najčešća infekcija u ustima je gingivitis, odnosno upala desni, ali kada se javi na jeziku, infekcija može da prouzrokuje pojavu izraslina i može biti praćena groznicom.

Infekcije najčešće zahtevaju lečenje antibioticima i drugim lekovima, te ukoliko pacijent sumnja na infekciju, potrebno je da se javi svom lekaru ili stomatologu.

Ponekada prirodni lekovi mogu biti od koristi kod blagih infekcija i upalnih procesa.

Oralni drozd

Oralni drozd je gljivična infekcija u ustima, a ovo stanje naziva se i oralna kandidijaza ili oralna gljivica.

Oralni drozd je zapravo vrsta kvasca, i vrlo često se javlja kod beba, posebno novorođenčadi, kao i kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom.

Drugi faktori rizika za razvoj oralnog drozda uključuju:

• Dijabetes
• Upotrebu kortikosteroida, uključujući inhalatore za astmu
• Stanja koja slabe imuni sistem, kao što su HIV, transplantacija organa, autoimune bolesti i rak
• Lekovi ili stanja koja izazivaju suva usta

Kod pacijenata sa oralnim drozdom najčešće se pojavljuju grube bele mrlje na jeziku ili usnama, kao crvenilo, bol, osećaj suvoće usta i bela pljuvačka.

Napredovanje kandidijaze i sprečavanje razmnožavanja može se redukovati smanjenom konzumacijom šećera, i njegovom zamenom poliolima, poput eritritola ili ksilitola, ili pak upotrebom stevije i proizvoda na bazi ovog prirodnog zaslađivača.

Oralni drozd može se javiti bilo gde u ustima, što pored jezika uključuje gornje nepce, unutrašnjost obraza, usne i desni.

Osim usta, kandida može da se prekomerno razmnoži i na genitalijama ili u crevima čoveka. Kada je prisutna u prevelikoj meri u sistemu organa za varenje, javlja se prisustvo kandide u stolici, koja se na taj način izbacuje iz organizma.

Iritacija

Određene namirnice, posebno veoma kisela ili začinjena hrana, može da iritira jezik, desni i usne.

Ovo može dovesti do tvrdih ili izpupčenih tačaka na jeziku koje traju nekoliko dana.

Ovakva stvanja ne zahtevaju lečenje i spontano prolaze nakon nekoliko dana, a redukcijom unosa kisele hrane odnosno hrane koja izaziva ovake reakcije kod pacijenta se uspešno prevenira neprijatan osećaj.

Leukoplakija, odnosno pojava belih leka na jeziku i drugim delovima usta podrazumeva pojavu belih mrlja.

Najčešće je izazvana pušenjem, loše postavljenim protezama ili grubim, nepravilno izraslim zubima.

Posebno su česte povrede jezika tokom perioda privikavanja na lingvalne proteze, koje se postavljaju sa unutrašnje strane zuba i lako dolaze u kontakt sa jezikom.

Ređe, može biti prvi simptom oralnog kancera pa je važno pravilno i rano postavljanje dijagnoze.

Sifilis

Kod pacijenata koji boluju od sifilisa ponekad mogu da se razviju sa sifilisom rane na jeziku kao rani simptom bolesti.

Sifilis je bakterijska infekcija koja se može lečiti, ali je potencijalno opasna po život.

Ljudi se mogu zaraziti infekcijom direktnim kontaktom sa ranama od sifilisa tokom vaginalnog, analnog ili oralnog seksa.

Rane na jeziku prouzrokovane sifilisom češće su kada je mesto infekcije upravo jezik.

Ovo stanje zahteva medicinsku terapiju.

Tuberkuloza

Tuberkuloza je zarazna bolest koja obično pogađa pluća, a kod nekih pacijenata može doći do pojava lezija i rana na telu.

Rane mogu biti bilo gde, uključujući i jezik.

Ipak, lezije jezika usled tuberkuloze su izuzetno retke, ali mogu biti prvi simptom poremećaja kod novoinficirane osobe.

Rak

Iako vrlo retko, izrasline na jeziku mogu biti rak.

Kancerogene izbočine i kvržice se češće javljaju sa strane jezika, tvrde su i bezbolne.

Ako se pojavi ovakva kvržica, a ne nestaje nakon nedelju ili dve dana, potrebno je konsultovati se sa stomatologom ili lekarom.

Drugi uzroci

Osim gorepomenutih uzroka, neki od retkih uzroka pojave bubuljica i sličnih stanja na jeziku mogu da budu:

• Humani papiloma virus (HPV)
• Šarlahna groznica (Šarlah)
• Glositis (zapaljenje jezika)
• Traumatski fibrom
• Limfoepitelna cista
• Epštajnovi biseri
• Mukozna cista (oralna mukokela)
• Hiperdoncija

Na kraju, jedna od asimptomatskih, bezopasnih promena na jeziku su i izražene plave vene ispod jezika, stanje do kog dolazi pre svega usled starenja.

Kada posetiti lekara ili stomatologa?

Izuzimajući izuzetno intenzivne alergijske reakcije i anafilaktički šok, otok jezika nije stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Ipak, ukoliko je jezik veoma otekao ili izraslina otežava disanje na bilo koji način, potrebno je bez odlaganja potražiti pomoć lekara.

Većina bubuljica na jeziku, i drugih oblika izraslina i promena su prolaznog karaktera i ne zahtevaju lečenje.

Ukoliko nisu prisutni drugi simptomi, poput groznice ili intenzivnog bola, u najvećem broju slučajeva je bezbedno sačekati nekoliko dana pre posete stomatologu ili lekaru.

Ako izraslina na jeziku raste, ne prolazi, izaziva intenzivan bol ili druge poteškoće nakon nekoliko dana, potrebno je obratiti se stomatologu i lekaru radi kontrole.

Kod pacijenata kod kojih se problemi sa jezikom često ponavljaju preporučuje se poseta lekaru ili stomatologu, jer neki drugi medicinski problem može biti primarni uzročnik problema koji se manifestuju promenama i izraslinama na jeziku.

Dakle, doktora bi trebalo posetiti u sledećim slučajevima:

• Problemi sa disanjem
• Bolovi traju više od nekoliko dana
• Rane koje ne zarastaju
• Ozbiljne opekotine
• Bol koji je izuzetno intenzivan i ometa žvakanje ili gutanje
• Izrasline koje menjaju u veličinu ili izgled
• Neprijatan zadah
• Kvržice koje ne nestaju nakon nekoliko nedelja

Lečenje

Lečenje bubuljica na jeziku i drugih izraslina zavisi od uzroka njihove pojave.

Većina ovih izbočina prolazi sama od sebe, i ne zahteva nikakvu terapiju. Herpes nije izlečiv, ali određeni antivirusni lekovi mogu da pomognu u sprečavanju ponovne pojave.

Za lečenje oralnog drozda primenjuju se antifungalni lekovi, dok se bakterijske infekcije tretiraju antibioticima.

Različita medicinska stanja mogu da oslabe imuni sistem i da povećaju rizik od pojave promena na jeziku, tako da lečenje može uključivati i testiranje na druge bolesti, kao što je dijabetes.

Ponekada se lečenjem primarnih zdravstvenih problema rešavaju i ove neželjene promene na jeziku.

Bez obzira na uzrok neke promene navika i ponašanja će pomoći u suzbijanju simptoma, uključujući:

• Izbegavanje kisele i začinjene hrane dok simptomi ne prestanu
• Konzumacija što više vode
• Redovno ispiranje usta slanim rastvorom ili sodom bikarbonom
• Ispiranje usta antibakterijskim tečnostima bez alkohola
• Primena lekova protiv bolova
• Korišćenje gelova protiv afti i sličnih preparata

Održavanje dobre higijene usta i zuba najbolji je vid prevencije svih oralnih problema, ukljujući i probleme sa jezikom i pojavu oralnog kancera.

Ovo podrazumeva pranje zuba dva puta dnevno od po najmanje dva minuta i korišćenje konca za zube.

Upotrebom čistača jezika bakterije se mogu efikasnije ukloniti sa jezika nego četkicom za pranje zuba, pa kod problema sa nakupljanjem naslaga na jeziku ovo pomoćno sredstvo može biti od koristi.

Osim toga, uvođenje tečnosti za ispiranje usta, izbegavanje hrane koja iritira jezik i slatkiša i prestanak pušenja takođe će imati veoma pozitivan uticaj na oralno zdravlje.

Povećana konzumacija hrskavog voća i povrća bogatog vlaknima pomoćiće da se uklone bakterije i plak koji može do pojave zubnog kamenca i karijesa još jedan je vid prevencije.

Redovno uklanjanje kamenca važan je vid prevencije različitih stomatoloških problema, uključujući i eroziju zuba. U zavisnosti od navika pacijenta, zavisi i koliko često treba skidati zubni kamenac.

Osim toga, na ovaj način povećaće se unos vitamina i minerala važnih za zdravlje zuba i desni.

Neki ljudi tvrde da je najbolji prirodni lek za lečenje kvržica na jeziku ispiranje hidrogenom, no sa ovim treba biti oprezan i nije opšta preporuka budući da hidrogen može oštetiti zubnu gleđ.

Zaključak

Problemi sa jezikom koji uključuju pojavu bubuljica, izraslina i kvržica su česti, a mogu biti veoma neprijatni i ponekad čak veoma bolni.

Bubuljice na jeziku kod dece nisu retkost, a mogu se javiti čak i kod beba.

Srećom, velika većina uzroka koji dovode do ovih stanje ne treba da predstavljaju razlog za brigu, a simptomi se povlače spontano, bez lečenja, kroz nekoliko dana do jedne sedmice.

Ipak, postoji i nekoliko uzroka koji zahtevaju lečenje, te ukoliko se simptomi ne poboljšavaju i ne prolaze nakon jedne do dve nedelje, potrebno je javiti se stomatologu ili lekaru.

Ako dođe do intenzivnog bola ili oticanja jezika koji na bilo koji način utiče na disanje, nužno je što pre zatražiti lekarsku pomoć.

Na kraju, iako većina ljudi kada vidi izraslinu na delu jezika, obično pomisli na oralni kancer, ova bolest je relativno retka.