Otežano gutanje (disfagija): Simptomi, uzroci, lečenje

Disfagija je medicinski termin kojim se opisuje otežano gutanje, stanje kod kog je potrebno više napora kako bi se progutala svega hrana, pića i pljuvačka.

Otežano gutanje može biti bolno stanje i obično je uzrokovano problemima sa nervima ili mišićima, a češće pogađa stariju populaciju i bebe.

Disfagija se može posmatrati kao simptom drugog stanja, ili kako samostalno stanje.

Ukoliko se događa retko, verovatno nije znak ozbiljnijeg zdravstvenog stanja, no ako se ponavlja može biti simptom koji zahteva posetu lekaru.

U ovom članku biće reči o mogućim uzrocima otežanog gutanja, simptomima i lečenju.

Simptomi

Otežano gutanje je simptom sam po sebi, koji karakteriše povećan napor kako bi se hrana, piće ili pljuvačka progutala.

Ovo može podrazumevati otežano pokretanje ili dovršavanje gutanja, a mogu biti prisutni i drugi prateći simptomi.

Oni uključuju:

• Bol u grlu tokom gutanja
• Gušenje ili kašljanje tokom jela
• Povećano lučenje pljuvačke ili balavljenje
• Vraćanje hrane ili kiseline u grlo, odnosno regurgitacija ili refluks kiseline
• Česta gorušica
• Promuklost
• Osećaj da je hrana zaglavljena u grlu ili grudima
• Neobjašnjiv gubitak telesne mase
• Česte upale pluća

Ove tegobe mogu dovesti do smanjenog apetita, izbegavanja jela i preskakanja obroka.

Otežano gutanje kod dece može dovesti do odbijanja konzumacije određenih namirnica, vraćanja hrane kroz usta ili nos i probleme sa disanjem tokom jela.

Uzroci

Preko 50 parova mišića i nerava učestvuju u procesu gutanja, pa postoji jako veliki broj uzroka koji mogu dovesti do otežanog gutanja, odnosno disfagije.

Neki od njih uključuju sledeća stanja:

• Amiotrofična lateralna skleroza. Ovaj neizlečivi oblik progresivne neurodegeneracije nervi u kičmi i mozgu tokom vremena može dovesti do problema sa gutanjem.
• Ahalazija jednjaka. Stanje kod kog se donji mišić jednjaka ne opušta dovoljno da omogući prolazak hrane u želudac.
• Difuzni spazam jednjaka. Poremećaj glatkih mišića jednjaka koji se ne kontrahuju na pravilan način.
• Moždani udar. Usled umiranja ćelije mozga zbog nedostatka kiseonika do kog dolazi kao posledica smanjenog protoka krvi, može se javiti otežano gutanje.
• Suženje donjeg ezofagealnog sfinktera. Usled suženja donjeg ezofagealnog prstena može doći do otežanog prolaska čvrste hrane kroz jednjak.
• Eozinofilni ezofagitis. Eozinofilni ezofagitis je retka alergijska disfunkcija jednjaka, koju karakteriše značajno povišen nivo eozinofila, vrste belih krvnih zrnaca, u jednjaku. Eozinofili rastu na nekontrolisan način i napadaju digestivni sistem, što dovodi do povraćanja i disfagije.
• Multipla skleroza. MS je autoimuna bolest kod koje je centralni nervni sistem napadnut od strane imunološkog sistema, uništavajući mijelin, koji inače štiti nerve. Jedna od mogućih posledica su i problemi sa gutanjem.
• Miastenija gravis. Naziva se i mišićna slabost, a dovodi do toga da mišići postaju lako umorni i slabi usled nepravilnog funkcionisanja nerava koji stimulišu kontrakciju mišića. Ovo je autoimuni poremećaj može pogoditi i mišiće koji učestvuju u gutanju i otežati ga.
• Parkinsonova bolest. Parkinsonova bolest je postepeno progresivni, degenerativni neurološki poremećaj koji narušava motoričke sposobnosti.
• Zračenje. Radioterapija u predelu vrata i glave može biti uzrok poteškoća sa gutanjem.
• Rascep usne i nepca. Ove promene na nepcu i usnama javljaju se usled nepravilnog razvoja lica i spajanja kostiju u glavi, što dovodi do praznina u predelu nepca i usana i nosa.
• Sklerodermija. Ovu grupa retkih autoimunih bolesti karakteriše zategnutost i očvrsnjavanje kože i vezivnog tkiva, što može uticati na pravilnu sposobnost gutanja.
• Rak jednjaka. Kancer jednjaka obično je povezan sa prekomernim konzumiranjem alkoholom i pušenjem, ili gastroezofagealnom refluksnom bolešću (GERB).
• Striktura jednjaka. Suženje jednjaka vrlo često može izazvati otežano gutanje, a obično je povezano sa GERB-om.
• Sindrom suvih usta. Kserostomija ili suva usta, jeste stanje kod koga iz različitih razloga usta usled nedostatka pljuvačke postaju suva, što otežava gutanje i govor.

Dijagnoza

Proces gutanja je veoma složen i uključuje mozak i mišiće u ustima, grlu, govornoj kutiji i jednjaku.

Gutanje se može podeliti u dve osnovne faze:

• Orofaringealna faza. Orofaringealna disfagija proizilazi iz problema sa gutanjem u orofarinksu, što je medicinski termin za usta i strukture koje se nalaze na zadnjem delu grla, poput krajnika i zadnjeg dela jezika.
• Ezofagealna faza. Disfagija jednjaka potiče od problema sa gutanjem u jednjaku, cevastog organa koji prenosi hranu iz usta u želudac.

Prilikom postavljanja dijagnoze disfagije, prvi korak predstavlja određivanje u kojoj fazi gutanja dolazi do problema.

Ovaj korak uključuje pažljivu procenu prisutnih simptoma i njihove učestalosti, kao i da li se otežano gutanje javlja samo prilikom gutanje čvrste hrane, ili je otežano gutanje i tečnosti.

Pored toga, za postavljanje dijagnoze važno je u obzir uzeti i druge simptome, poput neočekivanog gubitka težine, vraćanja kiseline, alergija na hranu i drugih povezanih stanja i simptoma.

Na kraju, doktor će u obzir uzeti i prethodnu medicinsku istoriju, ali i to da li pacijent uzima određene lekove ili dodatke ishrani poput vitamina ili minerala.

Kada se utvrdi u kojoj fazi dolazi to problema sa gutanjem, na raspolaganju su različiti dijagnostički testovi kako bi se postavila precizna dijagnoza.

Dijagnostičke procedure kod otežanog gutanja mogu da uključuju:

• Studije gutanja. Pregled koji obično obavljaju logopedi, proveravajući različite konzistentnosti hrane i tečnosti, kako bi se utvrdilo šta izaziva tegobe.
• Rendgensko snimanje. Obično je neophodna upotreba kontrastog sredstva, barijuma, koji omogućava da se dobije detaljniji i precizniji snimak jednjaka.
• Gastroskopija. Gastroskopski pregled podrazumeva uvođenje tankog creva sa kamerom na kraju kroz usta pacijenta kako bi se snimio i pregledao gornji deo digestivnog trakta. Tokom ovog pregleda moguće je uzeti i uzorak tkiva radi biopsije u slučaju otkrivanja promena.
• Manometrija jednjaka. Ovaj test gutanja koristi se kako bi se procenila funkcija donjeg sfinkera i mišića jednjaka, i može biti od koristi ukoliko gastroskopskim pregledom nisu utvrđene promene koje mogu izazivati otežano gutanje.

Drugi pregledi mogu biti neophodni ukoliko se sumnja da otežano gutanje nije izazvano problemima sa organima digestivnog trakta, već sa drugim stanjima poput neuroloških bolesti.

Funkcionalna disfagija

Ukoliko su isključeni svi potencijalni uzroci disfagije, odnosno nije pronađena ni jedna organska bolest ili promena koja bi dovela do otežanog gutanja, a simptomi su prisutni duži vremenski period, može se postaviti dijagnoza funkcionalne disfagije.

Poput funkcionalne dispepsije ili nervoznih creva, funkcionalna disfagija nema jasan uzrok.

Ipak, funkcionalna disfagija nije uobičajeno stanje, i javlja se znatno ređe od prethodno pomenutih funkcionalnih poremećaja koji pogađaju digestivni trakt.

Sa povećanim rizikom od funkcionalne disfagije dovode se stres i anksioznost, upotreba određenih lekova, pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, genetski faktor i gojaznost.

Lečenje

Lečenje zavisi od vrste disfagije, koja može biti orofaringealna, odnosno takozvana visoka disfagija, ili disfagija jednjaka, koja se naziva i niska ili ezofagealna disfagija.

Orofaringealna disfagija često za uzroj ima neurološke probleme, pa lečenje može biti izazovno.

Lečenje i terapija primarnog stanja, poput Parkinsonove bolesti, može dovesti do smanjenja tegoba otežanog gutanja.

Pored toga, radom sa logopedom može se korigovati način gutanja, kako bi se ova telesna funkcija olakšala ili smanjio bol i nelagoda. Dodatno, vežbanjem se može poboljšati stanje mišića koji učestvuju u gutanju.

Korigovanjem načina ishrane, odnosno izborom namirnica koje se lakše gutaju mogu se smanjiti tegobe izazvane disfagijom.

U slučaju korekcije režima ishrane, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom kako bi se izbegli nutritivni nedostaci, odnosno kako bi se osiguralo da osoba prati izbalansiran režim ishrane koji će organizmu pružiti dovoljno energije kao i sve potrebne nutrijente, uključujući i vitamine i minerale.

Namirnice koje često mogu biti teške za gutanje, i koje bi trebalo izbegavati uključuju grašak i kukuruz, meso, pirinač, sladoled, hleb, kikiriki puter, veoma vlaknasto voće i povrće.

Osim korigovanja ishrane i konzumiranih vrsta hrana, i način pripreme hrane utiče na njihovu teksturu. Temeljno kuvanje, usitnjavanje, mlevenje i pasiranje su neki od načina pripreme hrane koji mogu olakšati njeno gutanje.

Sa druge strane, lečenje disfagije jednjaka može zahtevati hiruršku intervenciju.

Najčešća hirurška intervencija za lečenje otežanog gutanja je dilatacija i stentiranje jednjaka, tokom koje se jednjak širi, čime se olakšava prolazak hrane.

Ova operacija najčešće se obavlja endoskopski.

Ukoliko je uzrok otežanog gutanja ukočenost nekog od mišića jednjaka, odnosno ahalazija jednjaka, ubrizgavanjem botoksa u njega on se može paralizovati i smanjiti spazam i stezanje koje uzrokuje.

Na neke uzroke može se direktno uticati, poput GERB-a, alergija ili intolerancija na hranu, upotrebe određenih lekova i slično.

Korekcijom ishrane, lekovima, ili isključivanjem i zamenom konzumiranih hrana i korišćenih lekova može se smanjiti ili u potpunosti rešiti problem otežanog gutanja.

Rizici i komplikacije

Učestale pneumonije, odnosno upale pluća, i infekcije gornjih disajnih puteva mogu se javiti ukoliko se progutani sadržaj nađe u plućima, što je jedan od rizika kod otežanog gutanja.

Pored toga, osobe koje pate od otežanog gutanja, a posebno ljudi koji nisu svesni prisustva ovog stanja su pod povećanim rizikom od neuhranjenosti i nutritivinih nedostataka.

Ukoliko disfagija otežava i konzumaciju tečnosti, postoji povećana šansa da dođe do dehidratacije, što može biti naročito opasno kod beba i male dece.

Njihova tela su mala, pa teška dehidratacija može nastupiti veoma brzo. Ukoliko bebe ili mala deca odbijaju tečnost, neophodno je neodložno posetiti lekara.

Zaključak

Otežano gutanje je stanje koje se naziva i disfagija, a može biti izazvano velikim brojem uzroka.

Dve osnovne vrste disfagije su orofaringealna, visoka disfagija, i ezofagealna disfagija, koja se naziva i niska ili disfagija jednjaka.

Postavljanje dijagnoze zahteva pažljivo uzimanje anamneze, fizički pregled i druge dijagnostičke procedure, koje mogu uključivati studije gutanja, endoskopski pregled ili rendgensko snimanje, kao i manometriju jednjaka.

Lečenje zavisi od uzroka, a može uključivati uključivati promene režima ishrane, upotrebu lekova, vežbe, promenu korišćenih lekova ili hirurške intervencije.