Gastroezofagealna refluksna bolest, skraćeno GERB, je hronični i teži oblik refluksa kiseline.
Do vraćanja kiseline dolazi kada se sadržaj iz želuca vraća nazad u jednjak, a ovo je poznato i pod nazivom regurgitacije kiseline, vraćanje kiseline ili gastroezofagealni refluks.
Za razliku od gorušice i povremenog vraćanja kiseline, GERB je hronično i uporno stanje kod kog dolazi do vraćanja kiseline i osećaja pečenja u grudima, grlu ili stomaku.
Uzroci i faktori rizika uključuju prejedanje i trudnoću, a ovo stanje se obično može držati pod kontrolom promenom načina života i ishrane ili lekovima.
Procenjuje se da gastroezofagealna refluksna bolest pogađa i do 20% populacije u razvijenom svetu, a ukoliko se ne leči može izazvati ozbiljne posledice.
U ovom članku bavimo se GERB-om i objasnićemo koji su simptomi i uzroci ovog stanja, kao i kako se ono leči ishranom, medikamentima, prirodnim lekovima pa i operacijom.
Simptomi
Glavni simptom GERB-a je refluks, odnosno vraćanje kiseline.
Ovo vraćanje želudačne kiseline može izazvati neprijatan osećaj pečenja u grudima, koji se može širiti ka grlu i vratu, koji se naziva gorušica.
Pored toga, vraćanje kiseline može dovesti do pojave kiselog ili gorkog ukusa u ustima, a može se javiti i vraćanje hrane ili tečnosti iz stomaka.
Drugi simptomi GERB-a uključuju:
- Mučninu
- Bol u grudima, koji se ponekad može pomešati sa srčanim udarom ili anginom pektoris
- Otežano gutanje ili bol prilikom gutanja, stanje koje se naziva i disfagija
- Hronični kašalj
- Promukli glas
- Loš zadah iz usta
GERB ili gorušica?
Na samom početku važno je napomenuti da postoji velika razlika između povremene gorušice, koja obično ne zahteva lečenje, i GERB-a.
Gorušica se povremeno javlja kod većine ljudi i ne predstavlja razlog za zabrinutost.
Sa druge strane, ako se vraćanje kiseline javlja više od dva puta nedeljno, a posebno kada je praćeno hroničnim kašljem ili bolom u grudima, može biti reč o GERB-u.
Termini vraćanje kiseline, GERB i gorušica često se koriste kao sinonimi, iako to nisu i imaju veoma različito značenje.
- Refluks kiseline, odnosno vraćanje kiseline je često zdravstveno stanje čiji intenzitet tegoba može biti blag do intenzivan.
- Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je hronični, teži oblik refluksa kiseline.
- Gorušica je simptom refluksa kiseline i GERB-a, odnosno osećaj pečenja u grudima, grlu i vratu.
Uzroci
Povremeno vraćanje kiseline je prilično često, i može se javiti kao posledica jela obilnog obroka, ležanja odmah nakon jela ili konzumacije određene hrane.
GERB obično ima druge uzroke i faktore rizika i može imati ozbiljnije komplikacije.
Gastroezofagealna refluksna bolest se javlja kod ljudi svih uzrasta i ponekad iz nepoznatih razloga.
Do ovoga dolazi kada mišić koji bi trebalo da sprečava da se sadržaj želuca vraća u jednjak, sfinkter, oslabi ili se otvora kada ne bi trebalo.
GERB se češće javlja kod:
- Osoba sa viškom kilograma
- Trudnica, i ovo stanje pogađa oko 40 do 85% žena tokom trudnoće
- Osoba koji uzimaju određene lekove, uključujući neke lekove za astmu, blokatore kalcijumskih kanala, antihistaminike, sedative i antidepresive
- Pušača i onih koji su izloženi pasivnom pušenju
Pored toga, hijatalna ili želudačna kila je stanje kod kog otvor u dijafragmi omogućava da se gornji deo stomaka pomeri u grudni koš, što povećava rizik od GERB-a.
Faktori rizika koji mogu da povećaju rizik od pojave GERB-a uključuju i konzumaciju gaziranih pića, kafe i alkohola, kao i korišćenje nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) u velikoj meri.
Redovno korišćenje lekova iz ove grupe takođe je glavni uzročnik pojave čira na želucu.
Pored toga, osobe koje pate od čira na želucu trebalo bi da izbegavaju upotrebu ovih lekova, kako bi se sprečile komplikacije poput pucanja čira na želucu.
Često konzumiranje nekih jela i namirnica poput hrane pržene u dubokom ulju ili proizvoda od paradajza mogu biti faktor rizika za pojavu bolesti.
Sindrom nervoznih creva je stanje koje pogađa debelo crevo, a simptomi mogu da uključuju bol u stomaku, nadimanje, zatvor ili dijareju, i generalno probleme sa varenjem.
Prema nekim istraživanjima, osobe koje pate od nervoznih creva češće se susreću i sa simptomima GERB-a.
Dijagnoza
Postavljanje dijagnoze gastroezofagealne refluksne bolesti počinje fizičkim pregledom i uzimanjem podataka o svim prisutnim simptomima.
Nakon toga, ukoliko doktor proceni da je potrebno, može zatražiti dodatna ispitivanja i analize.
Neke od najčešće korišćenih testova i analiza za dijagnozu GERB-a su:
- Praćenje pH vrednosti i impedanse jednjaka. Podrazumeva merenje količinu kiseline u jednjaku u različitim stanjima, poput jela ili sna.
- Gastroskopija. Endoskopski pregled gornjeg dela gastrointestinalnog trakta podrazumeva uvođenje tnake cevi sa kamerom kroz usta kojom se snima jednjak i ponekada uzima uzorak tkiva.
- Ezofogram. Nakon konzumacije rastvora barijuma, pravi se rendgenski snimak kako bi se pregledao gornji deo digestivnog trakta.
- Manometrija jednjaka. Fleksibilna cev se uvodi do jednjaka kako bi se izmerila snaga mišića jednjaka.
Lečenje
GERB je hronična bolest koja zahteva dugotrajno lečenje, a dostupne su različite vrste terapija.
Obično se počinje sa promenama u načinu života i ishrane, kao i korišćenjem određenih lekova.
Ukoliko lečenje ne dovodi do poboljšanja, nekoliko hirurških metoda je na raspolaganju.
Ishrana
Kod osoba sa refluksom kiseline, određena hrana može biti okidač koji pogoršava simptome, kao što su začini, jaka i masna jela i gazirana pića.
Ishrana koja je bazirana pre svega na biljnim izvorima, odnosno integralnim žitarica, voću, povrću i zdravim mastima, može dovesti do poboljšanja simptoma.
Iako nijedna specifična hrana ne može izlečiti GERB, neke mogu dovesti do smanjenja tegoba ili potpunog povlačenja simptoma.
Povrće sadrži malo masti i šećera, a odličan je izvor vlakana.
Dobre opcije kada je reč o povrću uključuju boraniju, krompir i mladi krompir, kelj, brokoli, prokelj, karfiol, špargle, spanać, krastavac i gotovo svo drugo povrće, sa izuzetkom belog i crnog luka i paradajza.
Voće je takođe važan deo raznovrsne ishrane, a osim citrusnog voća i ananasa, skoro sve druge opcije su dobro za osobe koje pate od vraćanja kiseline.
Jabuke, banane, bobičasto voće, kruške, breksve i avokado su odlične opcije koje sadrže važne vitamine i minerale.
Proteini koji ne sadrže puno masti su najbolji izbor, a to su namirnice poput belog mesa, ribe i morskih plodova.
Dobri biljni izvori proteina uključuju mahunarke (pasulj, sočivo, grašak, leblebije), orašaste plodove i semenke poput badema ili golice.
Više o najboljim proteinima u hrani može se pročitati u posebnom članku.
Govoreći o mastima, važno je izbegavati zasićene masti koje se nalaze u mesu i mlečnim proizvodima, kao i trans masti iz prerađenih namirnica.
Umesto njih, u ishranu treba uvesti dobre izvore masti. Ovi izvori su avokado, maslinovo ulje, orašasti plodovi i semenke, riblje ulje ili ulje iz algi.
Na kraju, integralne žitarice su prirodno bogate vlaknima, što preventivno utiče na pojavu gorušice, a pored toga sadrže i važne vitamine i minerale.
Sve integralne žitarice su dobar izbor, na primer pirinač, ovsene pahuljice, kinoa, heljda, pšenica, ječam, raž i integralni hlebovi.
Ukoliko osoba pati od intolerancije na gluten ili celijakije, trebalo bi da izbegava, odnosno u potpunosti iz ishrane izbaci žitarice koje sadrže gluten – pšenicu, ječam i raž.
Ove žitarice mogu se zameniti drugim žitaricama bez glutena, kako bi se sprečili nutritivni nedostaci u ishrani.
Sa druge strane, osnovna preporuka je da se izbegavaju namirnice koje sadrže zasićene masti, a to su gotovo sva mesa i mlečni proizvodi, kao i kokos i proizvodi od kokosa.
Pored toga, trebalo bi ograničiti ukupan unos masti i namirnica sa visokim glikemijskim indeksom, odnosno namirnica koje sadrže veliku količinu rafinisanog šećera.
Namirnice koje mogu biti okidači za pogoršanje tegoba GERB-a se razlikuju od osobe do osobe, ali najčešće su to čokolada, nana, gazirana pića, kisela pića poput ceđene pomorandže ili kafe, citrusnog voća i paradajza, začinjene hrane i alkohola.
Vođenje dnevnika ishrane može pomoći da se utvrdi koje namirnice su izazvale pogoršanje simptoma GERB-a.
Ove namirnice se potom mogu izbaciti iz ishrane ili se njihov unos može redukovati. Intolerancija na hranu često je okidač za pojavu tegoba GERB-a.
Lekovi
Ukoliko izmene ishrane i načina života ne dovedu do rešavanja tegoba, uključivanje lekova za GERB može biti neophodno.
Postoji nekoliko vrsta lekova koji se koriste, a to su pre svega antacidi, H2 blokatori i inhibitori protonske pumpe.
Antacidi se koriste kod povremenih i blagih simtoma vraćanja kiseline i GERB-a.
Oni deluju tako što neutrališu želudačnu kiselinu i pružaju veoma brzo smirivanje tegoba, no ukoliko je neophodno koristiti ih svaki dan, moguće je da je potreban jači lek.
Antacidi ne mogu da dovedu do izlečenja jednjaka koji je oštećen vraćanjem kiseline.
H2 receptori takođe deluje smanjujući količinu želudačne kiseline, imaju sporije dejstvo u odnosu na antacide, ali njihov efekat je dugotrajniji.
Neki lekovi iz ove grupe se mogu kupiti bez recepta, dok se određeni lekovi prodaju isključivo uz lekarski recept.
Treća grupa lekova koji se koriste u terapiji gastroezofagealne refluksne bolesti su inhibitori protonske pumpe, često nazivani akronimom IPP.
Kao i prethodni lekovi, i oni smanjuju količinu kiseline u želucu, ali obično daju bolje rezultate budući da mogu da dovedu do zarastanja i oporavka sluznice jednjaka koja može biti oštećena kod osoba koje duže pate od GERB-a.
Slično H2 blokatorima, neki od lekova iz ove grupe su dostupni u slobodnoj prodaji, dok je za neke neophodan lekarski recept.
Lekove za GERB ne bi trebalo uzimati samoinicijativno, već samo po preporuci lekara, koji će proceniti adekvatan izbor i dozu leka kako bi se postigli rezultati a rizik od neželjenih efekata smanjio na minimum.
Operacija
U većini slučajeva, promene načina života, ishrana i lekovi su dovoljni da ublaže simptome GERB-a ili ih u potpunosti eliminišu.
U retkim slučajevima neophodna je operacija, posebno ukoliko dođe do komplikacija GERB-a.
Postoji više vrsta hirurških zahvata za lečenje GERB-a, kao što su fundoplikacija, kod koje se vrh želuca ušiva oko jednjaka, ili barijatrijska hirurgija, kod gojaznih pacijenata kod kojih je GERB izazvan viškom kilograma.
BMI kalkulator može biti od koristi u određivanju statusa telesne mase.
Prirodni lekovi
Osobe koje pate od GERB-a mogu pokušati sa prirodnim lekovima i promenama životnog stila koje mogu da pozitivno utiču na smanjenje tegoba ovog stanja.
Pre svega, ukoliko je prisutan višak kilograma, redukcijom telesne mase mogu se u velikoj meri smanjiti simptomi GERB-a.
GERB se najčešće javlja kod gojaznih ili prekomerno uhranjenih osoba, a višak kilograma, posebno u području stomaka pravi dodatni pritisak na želudac, povećavajući rizik od vraćanja sadržaja želuca i izazivanja gorušice.
Izbegavanje namirnica okidača tegoba takođe je efikasan način smanjenja tegoba.
Ove namirnice najčešće uključuju proizvode od paradajza, masne i pržene namirnice i jela, citrusno voće, gazirane napitke, kofein, čokoladu, beli i crni luk, nanu i alkohol.
Sa druge strane, konzumacijom određenih namirnica može se preventivno uticati na pojavu gorušice.
Pre svega radi se o namirnicama koje su bogate proteinima i vlaknima, a detaljnije o ishrani govorili smo nešto ranije.
Čajevi za GERB koji mogu da budu korisni uključuju kamilicu, đumbir, sladić, crveni brest, kurkumu i beli slez.
Konzumacijom više manjih obroka i izbegavanjem ležanja odmah nakon jela može se preventivno uticati na vraćanje kiseline.
Kod osoba kod kojih se gorušica javlja noću, korišćenje debljih jastuka koji će sprečiti vraćanje kiseline može biti od koristi.
Na kraju, pušenje oštećuje mišić koji ima ulogu da spreči vraćanje kiseline i hrane iz želuca u jednjak, pa prestanak pušenja i izbegavanje sekundarnog pušenja može doneti olakšanje.
Konzumacija rastvora sode bikarbone i vode može da neutrališe kiselinu zahvaljujući alkalnosti sode bikarbone.
Ipak, sa ovim prirodnim lekom za GERB ne treba preterivati jer soda bikarbona ima visok sadržaj soli, a takođe je moguća pojava neželjenih efekata usled česte konzumacije.
Pijenje mleka je još jedan popularan prirodan način za ublažavanje simptoma gorušice, no može dovesti do više štete nego koristi.
Iako u početku može doneti olakšanje, masti i proteini koje se nalaze u mleku na kraju pogoršati simptome kada se mleko svari.
Komplikacije
Kod većine ljudi, GERB ne izaziva ozbiljne komplikacije.
U retkim slučajevima, mogu se javiti sledeće komplikacije:
- Ezofagitis, upala jednjaka
- Striktura jednjaka, sužavanje ili spazam jednjaka
- Baretov jednjak, koji uključuje trajne promene na sluznici jednjaka
- Rak jednjaka, koji pogađa mali deo ljudi sa Baretovim jednjakom
- Erozija zubne gleđi, bolest desni ili drugi problemi sa zubima
Kako bi se sprečile potencijalne komplikacije, važno je da se lečenju GERB-a pristupi na vreme i pod vođstvom doktora.
Zaključak
GERB, odnosno gastroezofagealna refluksna bolest, hronični je i ozbiljan oblik refluksa kiseline.
Osnovni simptom GERB ja vraćanje kiseline, koje dovodi do pojave gorušice, odnosno pečenja u grudima koje se može osetiti i u grlu.
Pored toga, bol u grudima, problemi sa gutanjem, mučnina, promuklost, neprijatan zadah i hronični kašalj simptomi su koji mogu pogađati osobe koje pate od ovog stanja.
Lečenje podrazumeva promenu navika u ishrani i upotrebu lekova, a u retkim slučajevima i operaciju.
Uz pridržavanje izmenjenog režima ishrane i terapiju, simptomi GERB-a mogu se u potpunosti eliminisati i drastično poboljšati kvalitet života osobe koja pati od ovog stanja.
