U apotekama se sa ili bez lekarskog recepta može kupiti veliki broj različitih lekova za želudac, no izbor nije uvek jednostavan.
Najbolji lek za želudac je onaj koji će dovesti do prestanka tegoba, uz minimalan rizik od neželjenih efekata.
Lekovi koji se često koriste kod problema sa želucem uključuju lekove koji pomažu u oslobađanju gasova, smanjuju gorušicu, laksativi, lekovi protiv dijareje ili lekovi protiv bolova.
Pored lekova, određeni prirodni i kućni lekovi mogu pomoći da se ublaže tegobe koje pogađaju želudac.
U ovom članku objasnićemo koji lekovi postoje i koji lek je najbolji izbor za koju vrstu simptoma i tegoba koje pogađaju želudac.
Lekovi za želudac prema prisutnim tegobama
Veoma je važno odabrati pravi lek za želudac, budući da pogrešan odabir leka može samo pogoršati stanje.
Tegobe koje pogađaju želudac veoma su različite i uključuju osećaj nadutosti stomaka ili sitosti usled akumulacije gasova ili zatvora, vraćanje kiseline i gorušicu, ili tup ili oštar bol.
U nastavku slede lekovi koji mogu pomoći da se pomogne u ublažavanju prisutnih tegoba sa želucem koje mogu biti veoma neprijatne.
Nadimanje, grčevi i bol usled gasova
Povećana akumulacija gasova u digestivnom traktu može se javiti iz brojnih razloga poput prebrzog jela ili prevelikih obroka, intolerancije na hranu, GERB-a, nervoznih creva ili usled konzumacije određenih namirnica.
Zatvor, naglo povećan unos vlakana, ali i neki lekovi takođe mogu dovesti do povećanog nakupljanja gasova u sistemu organa za varenje.
Simptomi uključuju:
- Nadimanje i nadutost stomaka
- Učestalo podrigivanje
- Osećaj sitosti
- Mučninu
- Grčeve ili bol
- Gorušicu
Lekovi koji se najčešće preporučuju za rešavanje tegoba izazvanih gasovima su lekovi koji sadrže supstancu pod nazivom simetikon.
Simetikon deluje tako što skuplja i grupiše manje mehuriće gasa iz creva u veće mehuriće, što pomaže da se oni lakše izbace.
Smatra se bezbednim za trudnice i dojilje, a lek obično počinje da deluje u roku od pola sata.
Lekovi na bazi simetikona ponekada sadrže i druge supstance poput probiotika, prebiotika ili biljnih dodataka, i obično se koristi u obliku praha za direktnu primenu i tableta za žvakanje.
Šetnja, lagana fizička aktivnost, kao i čajevi od nane, kamilice, đumbira ili korijandera mogu takođe biti od koristi.
Gorušica i vraćane kiseline
Vraćanje kiseline i ozbiljniji oblik ovog stanja, gastroezofagealna refluksna bolest, kao osnovni simptom ima pojavu gorušice.
Gorušica predstavlja osećaj pečenja ili gorenja u grudima i grlu, ali mogu biti prisutni i drugi simptomi, kao što su gorak ukus u ustima, mučnina, promuklost i otežano gutanje.
Uzroci koji dovode do pojave gorušice pored vraćanja kiseline i GERB-a mogu biti i želudačna kila, takozvani podignut želudac, trudnoća, pušenje, gojaznost ili konzumacija kiselih namirnica.
Lekovi koji mogu pomoći u smanjenju želudačne kiseline uključuju lekove iz tri grupe:
- Antacide. Antacidi neutrališu višak želudačne kiseline, a lekovi iz ove grupe prodaju se pod nazivima Gaviscon, Rupurut, Alfogel, Gelusil-lac, Altacid i drugim.
- Inhibitore protonske pumpe. Koriste se za terapiju GERB-a, heliko bakterije, gastritisa i drugih stanja, i izdaju se na lekarski recept. Lekovi iz ove grupe prodaju se pod nazivima Nolpaza, Controloc, Emanera, Nexium, Omeprol i drugim.
- H2 blokatore. Koriste se kod čira na želucu i GERB-a. Lekovi iz ove grupe prodaju se pod nazivima Ranisan, Belomet, Ranitidin, Famotidin i drugim.
Kod osoba koje imaju problema sa varenjem određenih namirnica digestivni enzimi mogu biti od koristi. Na primer, alfa-galaktozidaza može pomoći kod varenja ugljenih hidrata iz mahunarki, dok laktaza može pomoći kod varenja laktoze.
Popularni prirodni lekovi za gorušicu su konzumiranje rastvora sode bikarbone, banana, sladića, jabukovog sirćeta, đumbira, ili žvakanje žvakaće gume.
Zatvor
Zatvor, odnosno konstipacija, je stanje kod kog je pražnjenje creva retko, neredovno ili je stolica veoma suva i tvrda.
Nedovoljan unos tečnosti, ishrana siromašna biljnim vlaknima, nedostatak fizičke aktivnosti i drugi faktori mogu dovesti do ovog neugodnog stanja.
Konstipacija može izazvati osećaj težine u stomaku, bol u donjem delu stomaka, nadutost, ali i ozbiljnijih komplikacije kao što su hemoroidi, analne fisure ili čak rektalno krvarenje, kada dolazi do pojave krvi u stolici.
Lečenje zatvora moguće je prirodnim laksativima, ili lekovima koji se mogu kupiti u apoteci sa ili bez lekarskog recepta.
Najbolji prirodni laksativi uključuju suve šljive, senu, trifalu, psilijum i ricinusovo ulje.
Soda bikarbona je popularan kućni lek za hemoroide i zatvor, i iako njena efikasnost nije potvrđena naučnim studijama, mnoge osobe tvrde da ispijanje rastvora dovodi do pokreta creva.
Tople kupke od sode bikarbone mogu pomoći da se smanje tegobe i skrati trajanje hemoroida.
Kada je reč o medicinskim sredstvima i lekovima, dostupni su različite vrste laksativa i lekova protiv zatvora:
- Omekšivači stolice. Ulja koja omekšavaju stolicu i olakšavaju kretanje kroz creva.
- Sredstva za povećanje zapremine stolice. Vlakna koja povećavaju sadržaj vode u stolici njenu zapremninu što olakšava pražnjenje creva.
- Osmotski laksativi. Povlačenjem vode iz okolnih tkiva povećavaju vlažnost stolice.
- Stimulativni laksativi. Stimulisanjem nerava u crevima povećavaju crevnu peristaltiku, odnosno pokrete creva.
Laksative, uključujući i prirodne laksative, ne bi trebalo koristiti duži vremenski period, već samo za rešavanje akutnih epizoda zatvora.
Njihova upotreba u dužem vremenskom periodu može dovesti do hroničnog zatvora.
Ukoliko se zatvor javlja često ili je hroničan, potrebno je javljanje lekaru radi utvrđivanja osnovnog stanja koje dovodi do ovoga.
Dijareja
Dijareja pogađa gotovo sve češće ili ređe, a uzroci mogu varirati. Neki od uobičajenih uzroka uključuju trovanje hranom, infekcije digestivnog trakta, intolerancije na hranu, stres i druge.
U najvećem broju slučajeva, dijareja spontano prolazi bez lečenja, uz adekvatan unos tečnosti kako bi se sprečila dehidratacija organizma.
Hronična dijareja može biti simptom stanja koja pogađaju gastrointestinalni trakt, poput inflamatornih bolesti creva, Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, ili sindroma nervoznih creva ili SIBO.
Tokom trajanja epizoda dijareje, mogu se javiti i prateći simptomi poput grčeva i bola u stomaku, groznice, zelene stolice ili mučnine.
Ishrana tokom dijareje veoma je važna kako bi se ona zaustavila, a obično se preporučuje BRAT dijeta, odnosno ishrana koja se bazira na bananama, pirinču, pireu od jabuke i tost hlebu.
Osim toga, probiotici i različiti čajevi mogu biti od koristi.
Kod teške dijareje, lekovi koji sadrže loperamid ili bizmut subsalicilat mogu dovesti do značajnog poboljšanja.
Prilikom upotrebe lekova na bazi bizmut subsalicilata može doći do pojave crne stolice, koja prolazi sa prestankom upotrebe leka.
Ipak, ukoliko je crna stolica prisutna i nakon nekoliko pražnjenja creva po prestanku upotrebe leka, trebalo bi javiti se lekaru kako bi se ustanovilo da li je tamna boja posledica krvarenja u gornjem delu digestivnog trakta.
Analgetici
Ukoliko je bol u želucu izazvan drugim uzrocima, upotreba analgetika može biti od pomoći.
Najbolji izbor su analgetici na bazi paracetamola, koji neće dodatno iritirati sluzokožu želuca.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi su jedan od vodećih uzroka pojave čira na želucu i komplikacija poput pucanja čira, pa njihova upotreba može biti kontraproduktivna.
Ovi lekovi uključuju aspirin, ibuprofen i naproksen.
Koji je najbolji lek za želudac
Najbolji lek za želudac zavisi od simptoma i njihovog uzroka.
Na primer, antacidi mogu biti dobar izbor za gorušicu i refluks kiseline, dok se lekovi koji sadrže bizmut subsalicilat koriste za lečenje dijareje i mučnine.
Samim tim, ne može se reći koji su lekovi za želudac najbolji, već koji su najbolji izbor za određeno stanje.
Neki od lekova o kojima je bilo reči mogu se kupiti bez lekarskog recepta, dok se neki od njih, pre svega inhibitori protonske pumpe i H2 blokatori, mogu kupiti isključivo kada su prepisani od strane doktora.
Pravilan izbor leka vrlo je važan kako bi se smanjile ili uklonile prisutne tegobe, uz minimalan rizik od nuspojava ili pogoršanja stanja.
Ukoliko osoba nije sigurna koji je uzrok nelagode, bola, gorušice i drugih tegoba koje pogađaju želudac i druge organe digestivnog trakta, trebalo bi da se pre odabira leka konsultuje sa lekarom kako bi se pronašla najbolja opcija i obavili pregledi radi postavljanja dijagnoze.
Kada se javiti lekaru?
Većina ljudi povremeno pati od problema sa želucem, koji su obično izazvani relativno bezazlenim razlozima, poput obilnih obroka, masne ili prezačinjene hrane ili slatkišima.
Simptomi koji se javljaju su obično bol u želucu, mučnina, dijareja ili žgaravica, a prestaju sami od sebe ili nakon upotrebe nekih od lekova koji se mogu kupiti bez recepta.
Ipak, i neka ozbiljna stanja mogu dovesti do simptoma koji pogađaju želudac. U sledećim slučajevima trebalo bi posetiti doktora radi utvrđivanja uzroka tegoba:
- Jak bol u stomaku ili bol koji traje više dana
- Mučnina i groznica koji traju više dana
- Prisustvo krvi u stolici, crna stolica ili povraćanje krvi
- Bol tokom uriniranja ili pojava krvi u urinu
- Hronični zatvor
- Gorušica koja se ne poboljšava dve nedelje od početka upotrebe lekova koji se mogu kupiti bez recepta
U ovim slučajevima postoji šansa da se radi o ozbiljnijem zdravstvenom stanju koje zahteva lečenje, poput čira na želucu, gastritisa, infekcije heliko bakterijom ili crevnim parazitima.
Gastroenterolog može obaviti dodatne preglede kako bi se utvrdio uzrok simptoma, kao što su analize krv, kolonoskopija ili gastroskopija, analiza urina ili stolice.
Fekalni kalprotektin test, test koji se obavlja iz uzorka stolice, može pomoći u utvrđivanju eventualnog prisustva upale u crevima, dok se izdisajnim testovima može postaviti dijagnoza infekcije heliko bakterijom ili SIBO.
Ponekad je potrebno obaviti i radiološke preglede koji uključuju ultrazvučne preglede, rendgensko snimanje, MR ili CT.
Ukoliko se svi potencijalni uzroci koji mogu dovesti do tegoba isključe, odnosno ne pronađe se uzrok strukturne ili organske prirode, a tegobe su prisutne duži vremenski period, može se postaviti dijagnoza nekog funkcionalnog oboljenja, poput funkcionalne dispepsije ili sindroma nervoznih creva.
Zaključak
Tegobe sa želucem i varenjem su relativno česte, i obično imaju uzroke koji nisu razlog za brigu, poput prevelikih obroka, začinjene i masne hrane, slatkiša, stresa i drugih.
Različiti lekovi za želudac mogu pomoći i pružiti brzo olakšanje, a izbor najboljeg leka zavisi od prisutnih simptoma i njihovog uzroka.
Ređe, uzroci mogu biti organske bolesti i stanja koja pogađaju digestivni trakt i koja zahtevaju lečenje.
Ukoliko su tegobe intenzivne ili ne prestaju duži vremenski period, neophodno je javljanje doktoru gastroenterologije radi utvrđivanja osnovnog stanja koji do njih dovodi i otpočinjanja adekvatne terapije i lečenja.
