Ranitidin, u Srbiji poznat i pod zaštićenim imenom Ranisan, decenijama je bio jedan od najčešće korišćenih lekova za ublažavanje gorušice, lečenje gastritisa i gastroezofagealne refluksne bolesti.
Ranisan je omogućavao pacijentima relativno brzo smanjenje lučenja želudačne kiseline i smanjenje simptoma poput osećaja pečenja iza grudne kosti i bolova u gornjem delu stomaka.
Ipak, u poslednjih nekoliko godina, ovaj popularni H2 blokator našao se u centru pažnje zbog otkrivanja nečistoća koje mogu potencijalno biti kancerogene, što je dovelo do globalnog povlačenja mnogih preparata na bazi ranitidina sa tržišta, uključujući i Ranisan.
U ovom članku objasnićemo zašto je ranitidin povučen, koje su posledice toga za pacijente, kao i šta je adekvatna zamena za Ranisan, odnosno koje su alternative dostupne onima kojima je ranitidin bio deo redovne terapije.
Zašto je ranitidin povučen?
Povlačenje ranitidina iz upotrebe širom sveta izazvalo je veliku pažnju javnosti i zabrinutost kod pacijenata koji su ga godinama koristili, budući da je ova supstanca dugo vremena predstavljala najkorišćeniji H2 blokator.
Ključni razlog povlačenja ranitidina je otkriće da preparati ranitidina mogu sadržati N-nitrozodimetilamin (NDMA) potencijalno kancerogenu supstancu.
Naime, tokom rutinskih ispitivanja kvaliteta i bezbednosti lekova, ustanovljeno je da određeni proizvodni procesi ili uslovi skladištenja ranitidina mogu dovesti do razgradnje molekula i stvaranja NDMA.
Nadležne institucije poput Evropske agencije za lekove i Američke agencije za hranu i lekove sprovele su istrage, pri čemu su pronađene povećane koncentracije NDMA u nekim serijama ranitidina.
Kao mera predostrožnosti, doneta je odluka o postepenom ili momentalnom povlačenju većine proizvoda, bez obzira na brend.
Veruje se da NDMA nastaje oksidacijom ili interakcijom ranitidina sa drugim komponentama u proizvodnom procesu ili prilikom neadekvatnog skladištenja na višim temperaturama.
NDMA je supstanca koja se svrstava u supstance s mogućim kancerogenim dejstvom za ljude.
Iako se rizik od razvoja karcinoma usled kratkotrajnog unosa ranitidina procenjuje kao nizak, dugotrajna upotreba potencijalno zagađenih preparata predstavlja razlog za zabrinutost.
Mnoge farmaceutske kompanije i apoteke preventivno su povukle zalihe dok se ne donesu jasni zaključci, čime su pacijenti ostali bez jednog od najčešće korišćenih lekova za gorušicu i čir na želucu.
Posledice za pacijente
Za veliki broj pacijenata koji su redovno koristili Ranisan ili druge preparate na bazi ranitidina, povlačenje s tržišta znači trenutno ukidanje pristupa leku koji im je potencijalno dobro kontrolisao simptome.
Dva osnovna razloga za zabrinutost zbog povlačenja koja su se javila tiču se ugrožavanja zdravlja usled dugogodišnjeg uzimanja ranitidina, kao i koja je najbolja zamena za Ranisan.
Da li postoji rizik za one koji su već koristili ranitidin?
Ranisan i drugi lekovi na bazi ranitidina su široko korišćeni dug vremenski period, pa je jedno od osnovnih pitanja i dilema pacijenata koji su ga uzimali, da li su na ovaj način izloženi riziku od razvoja kancera usled produžene upotrebe.
Razloga za preteranu brigu nema.
Podaci ukazuju da su povišene koncentracije NDMA identifikovane tek u određenim serijama i da se rizik od razvijanja karcinoma verovatno ne povećava dramatično kratkoročnom i umerenom upotrebom i izloženosti ovoj supstanci.
Pored toga, u Srbiji nisu zabeležene neželjene reakcije na ranitidin.
Trenutno se smatra da izloženost NDMA putem ranitidina nije bila dovoljno velika da masovno izazove kancerogene efekte, a neki stručnjaci porede taj nivo NDMA sa onim koji se nalazi u određenim prehrambenim proizvodima, poput dimljenog mesa.
Ipak, dugotrajna upotreba može povećati akumulativnu dozu NDMA, pa su različite zdravstvene organizacije, uključujući Evropsku agenciju za lekove i Američku agenciju za hranu i lekove, preventivno potpuno povukle ovaj lek kako se ne bi ostavilo prostora za mogućnost ozbiljnijih komplikacija.
Preporuke zdravstvenih tela ne uključuju obavezne skrininge ili testove za osobe koje su koristile ranitidin.
S druge strane, ukoliko postoji zabrinutost ili porodična istorija kancerogenih stanja, preventivni pregledi su uvek preporuka, nezavisno od uzimanja ranitidina.
Ono što je ključno, jeste prelazak na druge lekove koji se koriste kao zamena za Ranisan, što je u najvećem broju slučajeva famotidin, o čemu će biti reči u nastavku članka.
Pored famotidina, druge opcije uključuju prelazak na lekove iz grupe inhibitora protonske pumpe, posebno kod ozbiljnijih stanja i težih simptoma.
Zamena za Ranisan
Ranitidin pripada grupi lekova poznatih kao H2 blokatori, koji smanjuju lučenje želudačne kiseline u želucu blokirajući histaminske receptore na parijetalnim ćelijama želuca.
Parijetalne ćelije su specijalizovane ćelije u sluzokoži želuca koje proizvode hlorovodoničnu kiselinu, ključnu za proces varenja.
Ove ćelije se aktiviraju kada histamin veže svoje receptore na njihovoj površini, što dovodi do povećanog lučenja kiseline.
Blokiranjem tih receptora, ranitidin smanjuje proizvodnju kiseline, što pomaže u ublažavanju simptoma kao što su gorušica, bol u želucu kod gastritisa i čirevi na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Ranisan se najčešće koristio u sledećim situacijama:
- Kod blagih ili umerenih oblika gastroezofagealne refluksne bolesti
- Kao pomoć kod gastritisa i erozije sluzokože izazvane kiselinom
- Preventivno kod osoba koje redovno uzimaju nesteroidne antiinflamatorne lekove, radi smanjenja rizika od razvoja čira na želucu
- Za smanjenje noćne gorušice ili kratkoročno ublažavanje simptoma prekomernog lučenja želudačne kiseline
Ranitidin je prvobitno uveden na tržište krajem sedamdesetih godina prošlog veka za lečenje čira na želucu i čira na dvanaestopalačnom crevu.
Ovaj lek je bio je pristupačniji i sa manje nuspojava od dotadašnjih opcija, ali su inhibitori protonske pumpe, H2 blokatori izgubili primat kod težih oblika refluksa, ostajući prvi izbor kod lakših i akutnih stanja zbog brzine dejstva i pristupačnosti.
U nastavku slede moguće zamene za Ranisan i druge lekove na bazi ranitidina.
Drugi H2 blokatori
Za najveći broj pacijenata koji su uzimali ranitidin, kao najbolja zamena prepisuje se famotidin.
Famotidin se već dugo koristi kao alternativa za ranitidin, budući da ima isti princip delovanja, blokirajući H2 receptore i time smanjuju proizvodnju želudačne kiseline.
Pacijentima s blagim GERB-om, povremenom gorušicom ili blagim gastritisom, lekar će najverovatnije prepisati famotidin kao zamenu za Ranisan.
Famotidin se generalno dobro toleriše, ne izaziva neželjene efekte, a podjednako je efikasan, ako ne i nešto efikasniji u odnosu na ranitidin.
Svi H2 antagonisti, uključujući ranitidin i famotidin, vremenom mogu početi da budu manje efikasni, kako se telo navikava na unos leka.
Famotidin se može kupiti pod različitim proizvođačkim nazivima, uključujući Gastal, Famotidin i Pepticaid, no radi se o istom leku.
Inhibitori protonske pumpe
Inhibitori protonske pumpe, često nazivani IPP, su savremeni lekovi koji pružaju snažniju i dugotrajniju supresiju kiseline.
Samim tim, inhibitori protonske pumpe koriste se u težim slučajevima, poput čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, ozbiljnih slučajeva GERB-a i drugih ozbiljnih poremećaja povezanih sa prekomernim lučenjem kiseline.
Štaviše, IPP su bolji izbor za pacijente koji pate od ovih stanja, budući da je lučenje kiseline značajno smanjeno upotrebom ovih lekova, čak i preko 90%, a rezultati su dugotrajniji.
Međutim, inhibitori protonske pumpe imaju sporiji početak delovanja i dostižu pun efekat obično posle nekoliko dana, što ih čini lošijim izborom kod akutnih i povremenih tegoba.
Za dugoročnu primenu i terapiju ozbiljnijih stanja, IPP su obično bolji izbor.
Postoje različiti lekovi koji spadaju u grupu inhibitora protonske pumpe, kao što su omeprazol, pantoprazol, esomeprazol ili lansoprazol.
IPP mogu se kupiti pod različitim nazivima, kao što su Nolpaza i Controloc kada je u pitanju pantoprazol, te Omeprol, Emanera i Gastroprazol za lekove na bazi omeprazola, esomeprazola i rabeprazola.
Treba imati u vidu da snažna dugoročna primena IPP može dovesti do smanjene apsorpcije određenih vitamina i minerala, kao što su vitamina B12, magnezijuma, cink, gvožđe ili kalcijum.
Ovo može dovesti do smanjenog nivoa ovih materija u krvi, te povećanog rizika od infekcija, osteoporoze i preloma.
Druge alternative za Ranisan
Osobe sa blagom i povremenom gorušicom prelazak na antacide, kao što su Rupurut ili Gastal, može biti dobra opcija.
Preparati bazirani na aluminijum-hidroksidu, magnezijum-hidroksidu ili kalcijum-karbonatu ili alginatima, koji stvaraju zaštitnu barijeru u želucu, ne smanjuju lučenje kiseline, već neutrališu postojeću i na taj način smanjuju simptome.
Treba imati u vidu da ovi lekovi mogu dovesti do brzog smanjenja tegoba, ali da nemaju preventivnu ulogu i ne podstiču oporavak oštećene sluzokože želuca i jednjaka.
Pored toga, upotreba prirodnih lekova, čajeva i napitaka za gorušicu u blagim slučajevima može biti dovoljno.
Ne treba zanemariti ni životne navike koje u velikoj meri mogu da olakšaju tegobe, poput konzumacije više manjih obroka tokom dana, izbegavanja kisele i jako začinjene hrane i povećanja fizičke aktivnosti.
U određenim slučajevima ove jednostavne promene mogu potpuno eliminisati potrebu za upotrebom lekova za želudac i unaprediti kvalitet života.
Prelazak sa ranitidina na druge lekove
Prelazak sa ranitidina na famotidin obično ne zahteva prelazni period, poseban protokol niti se tokom perioda privikava očekuju tegobe ili simptomi.
Uz konsultaciju sa lekarom, ranitidin se jednostavno zamenjuje famotidinom u prepisanim dozama.
Prelazak sa H2 blokatora na inhibitore protonske pumpe može biti komplikovaniji, i zavisi od ozbiljnosti tegoba i zdravstvenog stanja.
Famotidin brzo deluje i često je dovoljan kod blažih simptoma, kod dugotrajnih problema može biti potrebno jače i stabilnije smanjenje kiselosti.
IPP ne deluju odmah, već je potrebno 24 do 48 sati da dostignu pun efekat, pa se ponekad u prelaznom periodu može preporučiti upotreba famotidina ili antacida, kako bi se ovaj premostio period i izbeglo pogoršanje simptoma.
Naravno, konkretne i svaka promena leka mora biti uz konsultaciju i pod nazorom lekara.
Nakon prelaska na IPP, važno je pratiti kako telo reaguje, te ako simptomi postanu ređi i blaži, terapija je verovatno adekvatna.
Međutim, treba obratiti pažnju na moguće nuspojave, poput glavobolje, dijareje, nadutosti ili osipa.
Kod pacijenata sa istorijom čira na želucu ili refluksa, može biti potrebno povremeno obavljanje gastroskopskog pregleda ili testiranje na heliko bakteriju.
Takođe, dugotrajna upotreba IPP može uticati na apsorpciju vitamina i minerala, pa se često savetuju laboratorijske analize kojima se proveravaju nivoi ovih nutrijenata.
Zaključak
Povlačenje ranitidina sa tržišta zbog prisustva potencijalno kancerogene supstance NDMA dovelo je do potrebe za alternativnim terapijama.
Famotidin, H2 blokator kao i ranitidin, je najčešća zamena za Ranisan i druge lekove na bazi ranitidina, budući da deluje na veoma sličan način, dok su inhibitori protonske pumpe poput pantoprazola efikasniji kod težih stanja.
Procedura prelaska na alternativni lek za Ranisan zavisi od ozbiljnosti simptoma i individualnog stanja pacijenta.
Prelazak se mora obaviti uz konsultaciju i pod nazdorom lekara, kako bi se sprečili neželjeni efekti i vraćanje simptoma.
