Gastritis: Šta je, simpomi, ishrana, lekovi i lečenje

Gastritis je opšti termin koji obuhvata stanja izazvana upalom sluzokože želuca.

Do upale sluznice želuca, odnosno gastritisa, najčešće dolazi usled bakterijske infekcije, dok drugi uzroci mogu biti alkohol, određeni lekovi, alergije ili neka imunološka stanja.

Gastritis može da se pojavi iznenada, kada je reč o akutnom gastritisu, ili da bude stalno prisutan i tada se radi o hroničnom gastritisu.

Neki oblici gastritisa poput hroničnog atrofičnog gastritisa su povezani sa povaćanim rizikom od razvoja raka želuca ili pojave čira na želucu.

Za većinu ljudi, međutim, gastritis nije ozbiljan i brzo se poboljšava lečenjem.

U ovom članku govorimo o gastritisu i objasnićemo koji su simptomi i uzroci koji dovode do njega, kako se leči, ishrani, kao i lekovima i načinima prevencije ovog stanja.

Šta je gastritis?

Kao što je već objašnjeno, termin gastritis je široki termin koji obuhvata različita stanja izazvana upalom sluznice želuca.

Sluzokoža je meko tkivo koje oblaže želudac, štiteći ga od negativnog uticaja kiselina, enzima i mikroorganizama koji svakodnevno prolaze kroz njega.

Gastritis može biti akutni, kada se javlja iznenadno i privremen je, ili hronični, kada se razvija i prisutan je tolikom više meseci ili godina.

Pored toga, gastritis može biti erozivan ili neerozivan.

Ukoliko gastritis izaziva oštećenje sluzokože želuca, stvarajući čireve na želucu, reč je o erozivnom gastritisu.

Neerozivni gastritis ne ostavlja ovu vrstu promena, no može izazvati iritaciju ili crvenilo sluznice želuca.

Poseban oblik neerozivnog gastritisa koji može izazvati probleme sa varenjem usled istanjivanja i trošenjem sluzokože naziva se atrofični gastritis.

Akutni gastritis je često stanje, koje pogađa oko osam od svakih hiljadu ljudi, i obično je povezan sa uobičajenim kratkotrajnim infekcijama, upotrebom lekova ili alkohola.

Situacija kada dolazi do akutnog gastritisa često se naziva i napad gastritisa.

Hronični gastritis pogađa oko dvoje od svakih deset hiljada ljudi, a čak polovina ovih stanja uzrokovano je infekcijom heliko bakterijom.

Gastritis kod dece

Gastritis se može javiti i kod dece kao i kod odraslih.

Simptomi, uzroci, lečenje, postavljanje dijagnoze i prevencija gastritisa kod dece ista je kao i kod odraslih, pa se sve u ovom članku može primeniti i na gastritis dece.

Naravno, svako stanje koja pogađa decu zahteva dodatni oprez, pa ukoliko su kod deteta prisutni simptomi gastritisa koji slede, preporučuje se javljanje pedijatru radi postavljanje što preciznije i brže dijagnoze.

Simptomi

Gastritis ne mora da izaziva nikakve simptome kod ljudi koje pate od ovog stanja, a ukoliko izaziva, verovatno da je reče o težem ili duže prisutnom stanju.

Do ispoljavanja simptoma gastritisa dolazi kada je sluzokoža želuca oštećena u većoj meri, i više ne obavlja zaštitnu funkciju, odnosno želudac postaje podložan uticaju kiselina i enzima.

Simptomi gastritisa se razlikuju među pojedincima, i ne moraju biti prisutni svi simptomi. Simptomi mogu da se javljaju i nestaju bez jasnog razloga.

Najčešći simptomi gastritisa uključuju:

• Mučninu ili povraćanje, sa ili bez prisustva krvi
• Bol u želucu ili drugim delovima abdomena, poput bola u donjem delu stomaka
• Probleme sa varenjem i nadutost stomaka
• Osećaj pečenja u stomaku, posebno između obroka ili noću, a koji podseća na gorušicu
• Štucanje
• Gubitak apetita
• Crnu, katranastu stolicu usled prisustva krvi u stolici

U slučajevima povraćanja koje uključuje krv ili kada se primeti krv u stolici, neophodno je hitno javljanje lekaru.

Pojava krvi može biti znak da je došlo do komplikacija poput pucanja ili perforacije čira na želucu, što može biti stanje opasno po život.

Simptomi slični gastritisu mogu se javiti i kod drugih stanja koja pogađaju digestivni trakt, od kojih neka mogu zahtevati hitnu medicinsku pomoć, poput upale slepog creva.

Uzroci

Gastritis ima tri uzroka koja u daleko najvećem broju slučajeva dovode do ovog stanja:

1. Infekcija heliko bakterijom
2. Upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova
3. Zloupotreba alkohola

Najčešći uzrok gastritisa je gastrointestinalna bakterijska infekcija heliko bakterijom, koja inficira sluzokozu želuca.

U pitanju je izuzetno česta infekcija i studije govore da gotovo polovina populacije u razvijenom svetu pati od nje.

Iako najčešće ne izaziva nikakve simptome, vodeći je uzrok gastritisa i čira na želucu.

Kada izaziva tegobe, one mogu podrazumevati bol ili pečenje u stomaku, gubitak apetita, mučninu, povraćanje, nadimanje, probleme sa varenjem i neprijatan zadah koji se često opisuje kao zadah iz želuca.

Tegobe se mogu u velikoj meri smanjiti pridržavanjem režima ishrane koji neće izazivati iritaciju i pogoršanje upale, odnosno pridržavanjem takozvane ishrane za heliko bakteriju.

Osim heliko bakterije, veoma čest uzrok gastritisa je dugotrajna upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL).

Ovi lekovi imaju izuzetno široku primenu, a između ostalog koriste se kao lekovi za zubobolju. U ovu grupu spada i jedan od najčešće korišćenih lekova, ibuprofen.

Osobe koje pate od čira na želucu trebalo bi da izbegavaju ili u potpunosti prekinu sa njihovom upotrebom, kako bi se omogućilo lečenje čira, oporavljanje sluzokože želuca i sprečile komplikacije poput pucanja čira na želucu.

Zloupotreba, odnosno prevelika konzumacija alkohola takođe je jedan od čestih uzroka pojave gastritisa.

Druge navike i okolnosti mogu da povećaju rizik od razvoja ovog stanja, a ovo uključuje upotrebu narkotika, starenje, pušenje, stres, autoimune bolesti, virusne infekcije i digestivne bolesti poput Kronove bolesti.

Ishrana kod Kronove bolesti može pomoći da se tegobe drže pod kontrolom i produže periodi bez tegoba, odnosno remisija bolesti.

Ishrana

Dijeta za gastritis, odnosno režim ishrane za gastritis je osmišljen tako da ublaži akutne simptome gastritisa i spreči komplikacije kod osoba sa hroničnim gastritisom.

Ishrana za gastritis podrazumeva ograničavanje hrane i pića koje izazivaju iritaciju želuca i povećan unos namirnica koje mogu doprineti regenerisanju i oporavku oštećene sluzokože želuca.

U zavisnosti od učestalosti, težine prisutnih simptoma i osnovnog uzroka upale zavisi koliko dugo je neophodno pridržavati se dijete za gastritis.

Šta jesti?

Iako ishrana ne izaziva gastritis, konzumacija određenih namirnica i pića može pomoći da se smanji rizik od pojave i komplikacija gastritisa, smanje tegobe i podstakne oporavak.

Namirnice koje se preporučuju uključuju:

• Hranu bogatu dijetetskim vlaknima, poput žitarica, voća, povrća i mahunarki
• Hranu sa niskim sadržajem masti, poput ribe, nemasnog mesa i povrća
• Hranu i piće sa niskim sadržajem kiselina, poput povrća i mahunarki
• Negazirana pića i pića bez kofeina, a pre svega voda

Studije pokazuju da upotreba probiotika takođe može da pomogne kod tegoba izazvanih infekcijom heliko bakterijom.

Budući da neke vrste gastritisa mogu negativno uticati na apsorpciju gvožđa ili vitamina B12, suplementacija ovih mikronutrijenata može biti od koristi u nekim slučajevima.

Pre početka primene suplemenata, preporučuje se konsultacija sa lekarom uz proveru krvne slike i nivoa materija na čije se snižene vrednosti sumnja.

Prekomerno lučenje želudačne kiseline može pogoršati simptome, pa je korišćenje napitaka i čajeva protiv kiseline može biti od koristi za smanjenje simptoma.

Šta izbegavati?

Hrana sa visokim sadržajem masti može da dovede do pogoršanja upalnog procesa sluzokože želuca, pa je pre svega potrebno redukovati unos masti.

Gastritis može biti izazvan alergijskom reakcijom na određene hrane, pa identifikovanje i ograničavanje ovih namirnica dovodi do sprečavanja i lečenja upale.

Namirnice koje iritiraju želudac i mogu dovesti do pogoršanja tegoba uključuju:

• Kisele namirnice, poput paradajza i proizvoda od paradajza
• Citrusno voće, kivi, ananas i još neke vrste voća
• Gazirana pića, kafa i drugi napici sa kofeinom
• Masna, pržena, kisela i jako začinjena hrana
• Voćni sokovi

Vođenje dnevnika ishrane u koji će se beležiti koje namirnice su konzumirane i kakav je intenzitet toga nakon toga bio prisutan, može se utvrditi koje namirnice su okidači.

Ograničavanje ili izbacivanje ovih namirnica iz ishrane može u velikoj meri uticati na smanjenje tegoba.

Neke od najčešćih alergija i intolerancija na hranu su intolerancija na gluten i celijakija, intolerancija na laktozu, kofein, neke vrste orašastih plodova, jaja, ribu i morske plodove, soju i druge.

Na našem sajtu dostupan je spisak hrana bez glutena koje osobe sa celijakijom ili intolerancijom na gluten mogu slobodno konzumirati.

Kada jesti?

Za osobe koje pate od gastritisa može biti veoma važno ne samo šta jedu, već i kada jedu i koliku pauzu između obroka prave.

Najvećem broju ljudi koji imaju simptome gastritisa odgovara konzumacija više manjih obroka u toku dana u odnosu na konzumaciju tri velika i obilna obrika.

Neka istraživanja pokazala su da je kod akutnog gastritisa najbolje pojesti nešto svaka dva sata, makar to bila i mala užina.

Ukoliko se nikakva hrana ne konzumira duže od dva sata, rizik od pogoršanja tegoba raste najmanje šest puta.

Lečenje

Lečenje gastritisa zavisi od uzroka koji je doveo do njegovog razvoja.

Budući da je infekcija heliko bakterijom najčešći uzročnik gastritisa, lečenje ove infekcije dovešće do rešavanja simptoma gastritisa.

Heliko bakterija se rutinski leči upotrebom antibiotika.

Drugi najčešći uzrok gastritisa je upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova, pa izbegavanje ili potpuni prestanak upotrebe ovih lekova može biti dovoljna promena koja će dovesti do ublažavanja tegoba.

Ukoliko osoba hronično uzima lekove iz ove grupe, trebalo bi da se konsultuje sa lekarom ili farmaceutom o najboljim zamenskim lekovima iz drugih grupa lekova.

Pored lečenja primarnog stanja koji dovodi do gastritisa, dostupni su i lekovi za želudac koji mogu da pomognu u smanjenju tegoba koje izaziva gastritis i pomognu u njegovom lečenju.

Lekovi budu korišćeni u terapiji gastritisa uključuju:

• Inhibitore protonske pumpe (IPP). Ovi lekovi smanjuju proizvodnju želudačne kiseline i pomažu oporavku sluznice želuca. Tipični predstavnici su Nolpaza i Controloc.
• H2 blokatori i antacidi. Ovi lekovi takođe utiču na smanjenje želudačne kiseline i mogu doneti brzo olakšanje, ali neće dovesti do regeneracije sluzokože želuca.
• Probiotici. Probiotici pomažu u obnavljanju crevne flore, kod lečenja čira na želucu i heliko bakterije.

Ograničavanje ili potpunak prestanak konzumacije alkohola takođe će pomoći u smanjenju tegoba i doprineti oporavku oštećene sluzokože želuca.

Dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze gastritisa neophodan je lekarski pregled, tokom kog se obavlja fizički pregled i uzimanje anamneze, informacija o prisutnim simptomima i porodične istorije bolesti.

Test na heliko bakteriju je veoma često jedan od prvih koraka u postavljanju dijagnoze.

Ovaj test može se obaviti iz krvi ili analizom stolice, no najčešće je reč o izdisajnom tekstu.

Izdisajni test koristi se i za dijagnozu stanja koje se naziva SIBO, a koje podrazumeva prekomerno razmnožavanje bakterija u tankom crevu.

Pored toga, dodatna dijagnostička sredstva i analize mogu biti neophodni, kao što su:

• Gastroskopija. Endoskopski pregled gornjeg dela gastrointestinalnog trakta, tokom kog se kroz usta pacijenta uvodi tanka cev sa kamerom kojom se snimaju jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo.
• Radiološki pregledi. Rendgenski ili ultrazvučni pregled abdomena često je deo dijagnostike gastritisa. Nekada podrazumeva konzumiranje rastvora barijuma.
• Analiza krvi i stolice. Različiti parametri koji se mogu proveriti analizom krvi i stolice koriste se radi utvrđivanja uzroka pojave gastritisa.

Komplikacije

Ukoliko se gastritis ne leči, on može dovesti do različitih komplikacija.

Neke vrste gastritisa mogu povećati rizik od kancera želuca, posebno ukoliko je došlo do oštećenja sluzokože želuca.

Druge komplikacije gastritisa mogu uključivati:

• Anemiju
• Nedostatak vitamina i minerala, poput vitamina B12, D, C, i folne kiseline, cinka, kalcijuma i magnezijuma
• Pojavu čira na želucu
• Krvarenje u želucu ili perforaciju čira na želucu
• Razvoj prekanceroznih lezija u želucu
• Ahloridiriju, stanje koje dovodi do smanjene proizvodnje kiselina neophodnih za normalno varenje hrane
• Karcinom želuca

Imajući u vidu moguće komplikacije, važno je što pre pristupiti lečenju i konsultovati se sa lekarom u slučaju da su prisutni simptomi gastritisa, posebno kada su oni hronični i duže prisutni.

Prevencija

Prevencija gastritisa zavisi od zdravstvenog stanja pojedinca i navika koje mogu da predstavljaju faktor rizika za razvoj gastritisa.

Ipak, gastritis ponekada nema jasan uzrok, pa je apsolutna prevencija nemoguća.

Faktori rizika na koje se može uticati i ponašanja koja će dovesti do smanjene šanse pojave od gastritisa uključuju:

• Održavanje dobre higijene ruku, kako bi se sprečile bakterijske i virusne infekcije
• Smanjenje nivoa stresa
• Konzumaciju manjih obroka, sporije i redovno jelo
• Ograničavanje pržene, veoma začinjene, slane ili hrane sa velikom količinom dodatog šećera
• Povećan unos vlaknaste hrane
• Izbegavanje ili ograničavanje konzumacije alkohola i kofeina
• Prestanak pušenja

Zaključak

Gastritis je medicinsko stanje kod kog dolazi do upale sluzokože želuca, a koji ima različite uzroke, poput infekcije heliko bakterijom, upotrebe nekih lekova ili alkoholizma.

Gastritis može biti akutno ili hronično stanje, a simptomi i njihov intenzitet se razlikuju od osobe do osobe.

Kod nekih ljudi gastritis ne izaziva nikakve tegobe, a tegobe mogu i da se javljaju i nestaju tokom vremena.

Lečenje je najčešće usmereno na lečenje primarnog stanja koji do gastritisa dovodi, a dostupni su i različiti lekovi koji će pomoći u olakšavanju simptoma i promovisati oporavak sluznice želuca.