Želudac kao uzrok neprijatnog zadaha: Uzroci i lečenje

Halitoza, odnosno stanje poznato kao loš zadah, može biti veoma neprijatno i izazvati osećaj nesigurnosti, a problemi sa stomakom mogu biti jedan od uzroka.

Sredstva poput žvakaćih guma ili tečnosti za ispiranje usta mogu da pomognu, ali ovi proizvodi tretiraju simptom a ne uzrok ovog problema.

Kada se govori o uzrocima koji mogu dovesti do pojave neprijatanog zadaha iz usta, želudac može biti jedan od njih.

Neke osobe ovo stanje opisuju kao metalni zadah, ili čak zadah na fekalije, ribu, buđ i slično.

U ovom članku bavićemo se uzrocima lošeg zadaha povezanih sa stomakom, i ponuditi neke od načina za rešavanje ovog problema.

Mogući uzroci lošeg zadaha iz stomaka

Brojni su razlozi zbog kojih probavni sistem može izazvati loš zadah.

U nastavku su najčešći uzroci lošeg zadaha iz stomaka.

Heliko bakterija (Helicobacter pylori)

Jedan od najčešćih uzroka lošeg zadaha iz stomaka je heliko bakterija (Helicobacter pylori).

Heliko bakterija je česta vrsta bakterije koja se nalazi u digestivnom traktu i napada sluznicu želuca. Studije pokazuju da 44% ljudi globalno ima infekciju ovom bakterijom.

Iako su infekcije obično bezopasne, odgovorne su za većinu čireva na želucu i tankom crevu. Čir na dvanaestopalačnom crevu ili želucu mogu izazvati različite simptome, ali kada pukne čir na želucu to može biti stanje opasno po život.

Osim toga, studija iz 2015. godine pokazala je jasnu vezu između halitoze i prisustva heliko bakterije, a više o vezi između zadaha i heliko bakterije može se pročitati u odvojenom članku.

Zbog toga, rana dijagnoza i terapija ove infekcije je važna kako bi se sprečile komplikacije ali i neprijatan zadah.

Iako ne može zameniti medicinsku terapiju i upotrebu antibiotika, ishrana kod heliko bakterije može u osetnoj meri smanjiti probavne tegobe.

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)

Digestivni trakt može biti uzrok lošeg zadaha kod pacijenata koji pate od žgaravice (gorušice) ili refluksa kiseline nakon konzumacije određenih narmirnica, kao što su mlečni proizvodi i začinjena hrana.

Jednjak povezuje usta sa želucem, a refluks može sadržati:

• Nesvarenu hranu
• Stomačne kiseline
• Žuč

Sve ovo može dovesti do pojave neprijatnog, kiselog zadaha.

Studija iz 2022. godine je potvrdila snažnu vezu između GERB-a i lošeg zadaha.

U ovoj studiji je posebno napomenuto kako je halitoza povezana sa tipičnim simptomima GERB-a jednjaka, kao što su žgaravica i kiseo ili gorak ukus u ustima.

Pored toga, vraćanje kiseline može izazvati osećaj pečenja u grudima kao i bola u želucu, a ujedno je i najčešći uzrok upale jednjaka.

Bolest bubrega

Uloga bubrega u organizmu je da izbacuju otpad i toksine iz tela u obliku urina.

Kada bubrezi ne funkcionišu, filtriranje se odvija usporedno ili se uopšte ne dešava što dovodi do nagomilavanja toksina u krvi.

Ljudi sa bubrežnom bolešću se često žale da njihov dah miriše na urin, odnosno amonijak ili ribu.

Osim toga, pacijenti koji pate od bolesti bubrega često imaju metalni ukus kao jedan od simptoma bolesti.

Prekomerni rast bakterija u tankom crevu (SIBO)

Prekomerni rast bakterija u tankom crevu, stanje poznato pod skraćenicom SIBO od engleskog naziva, može biti uzrok lošeg zadaha.

SIBO simptomi obično uključuju i gasove, nadimanje i podrigivanje, a ovi simptomi se javljaju zbog prekomernog rasta bakterija u tankom crevu.

Osim ovih problema, pojava lošeg zadaha je relativno česta, a najčešće se radi o trulom mirisu.

Do prekomernog rasta bakterija obično dolazi nakon stomačne infekcije, kod ljudi sa intolerancijom na laktozu ili malapsorpcijom fruktoze, ali i drugih intolerancija na hranu.

Opstrukcija creva

Opstrukcija creva je delimična ili potpuna blokada debelog ili tankog creva.

Kod zdravih osoba, probavljeni sadržaj prolazi kroz creva bez problema, ali kada dođe do opstrukcije creva, dolazi do nakupljanja hrane, tečnosti, gasova i fecesa.

Ovaj nakupljeni materijal fermentiše i sve zajedno se vraća u jednjak i izazviva loš zadah.

Kada je opstrukcija ili blokada creva uzrok lošeg zadaha, ovaj miris se često opisuje kao zadah na izmet ili fekalije.

Kronova bolest i celijakija

Malapsorpcija hrane je jedan glavnih uzroka lošeg zadaha.

Kronova bolest je vrsta inflamatorne bolesti creva, i izaziva oticanje tkiva u digestivnom traktu, što može dovesti do bolova u stomaku, teške dijareje, umora, gubitka težine i neuhranjenosti.

Druga vrsta inflamatorne bolesti dreva koja može dovesti do sličnih simptoma je ulcerozni kolitis.

Celijaklija je bolest koja podrazumeva da imuni sistem napada tkiva kada se konzumira gluten.

Prelazak na bezglutensku ishranu praktično je jedini način terapije celijakije.

Ove bolesti dovode do poremećaja varenja zbog koje u digestivnom traktu ostaje više hrane koju bakterije koje smanjuju sumpor mogu razgraditi.

Problemi sa žučnom kesom

Upalna žučne kese ili pojava kamena u žuči takođe može dovesti do pojave lošeg zadaha.

Loš zadah sam po sebi nije ozbiljan simptom problema sa žučnom kesom, no ukoliko su prisutni i drugi simptomi poput bola ispod desnog rebra ili u desnom ramenu, trebalo bi se javiti doktoru.

Ovo mogu biti simptomi napada žučne kese, kada kamenje blokira kanal žuči, ne samo što može biti veoma bolno, već komplikacije mogu biti opasne po život.

Osim toga, kod nekih ljudi nakon vađenja žučne kese dolazi do pojave lošeg zadaha.

Lečenje lošeg zadaha iz stomaka

Zadah iz stomaka može biti izazvan različitim bolestima i stanjima, pa je rešavanje primarnog problema osnovni vid borbe protiv halitoze.

Osim toga, sledeći postupci mogu pomoći kod eliminacije i lečenja zadaha iz usta zbog stomaka.

Adekvatan unos vode

Konzumacija dovoljno vode može drastično da poboljša varenje i pozitivno utiče na prevenciju zadaha iz usta.

Voda ima pozitivan uticaj kroz povećano lučenje pljuvačke, razblaživanje stomačnih kiselina i poboljšanu apsorpciju nutrijenta.

Osim toga, adekvatan unos vode podstiče peristaltiku, odnosno pokrete creva, i sprečava zatvor, a ima i pozitivan efekat na bubrežnu funkciju i izbacivanje toksina.

Održavanje dobre oralne higijene

Oralna dobra higijena ne samo što će sprečiti nakupljanje plaka, pojavu zubnog kamenca i karijesa, već će pomoći da se neprijatan zadah drži pod kontrolom.

Dva osnovna vida održavanja dobre oralne higijene podrazumevaju pranje zuba dva puta dnevno u trajanju od najmanje dva minuta, i korišćenje zubnog konca najmanje jednom dnevno.

Pored toga, ispiranje usta tečnostima za ovu namenu i korišćenje aparata za ispiranje usta mogu doprineti boljem zdravlju zuba i usta, ali i svežijem dahu.

Upotreba aparata za ispiranje usta naročito može biti korisna kod osoba sa protetskim radovima poput zubnih mostova, ili osoba sa fiksnom protezom.

Osim toga, rutinske posete stomatologu tokom kojih će biti uklonjen kamenac i temeljno očišćeni zubi u svakom slučaju će pozitivno uticati na miris iz usta.

Skidanje zubnog kamenca najčešće je potrebno obavljati jednom godišnje, a kod nekih pacijenata i češće, u zavisnosti od stanja zuba i životnih navika.

Izbegavanje određenih namirnica

Kao što je lako zaključiti na osnovu čitanja ovog teksta, loš zadah i zdravlje creva su usko povezani.

Zbog toga je jako važno kakve ishrane se osoba drži, posebno ukoliko su prisutni problemi sa varenjem ili zatvorom.

Namirnice koje mogu da poremete varenje, mikrofloru creva i izazovu konstipaciju uključuju:

• Gazirana pića
• Kofein
• Prženu hranu
• Alkohol
• Citrusnu hranu

Hrana bazirana na celovitoj, odnosno neprerađenoj biljnoj hrani pružiće najviše benefita osobama koje imaju problema sa varenjem.

Voće, povrće, lisnato zeleno povrće, koštunjavo voće, semenke i integralne žitarice su pune vlakana, minerala i vitamina /a> koji su od vitalnog značaja za oralno zdravlje.

Osim toga, ograničavanje hrane koja može iritirati sluzokožu želuca, poput kofeina, začinjene ili kisele hrane, može pomoći kod varenja i umanjiti simptome gastrointerstinalnih oboljenja.

Fizička aktivnost

Fizička aktivnost promoviše peristaltiku creva, ubrzava metabolizam i deluje protiv konstipacije.

Sve ovo dovodi do znatno boljeg varenja, a posledično i do manje problema sa lošim zadahom povezanog sa stanjima vezanim za loše varenje, kao što je funkcionalna dispepsija.

Neka istraživanja pokazuju da povećana fizička aktivnost može pomoći i kod sindroma nervoznih creva.

Ispiranje usta

Upotrebom tečnosti za ispiranje zuba moguće je trenutno smanjiti loš zadah.

Prilikom izbora ovih sredstava, najbolje je odabrati preparate koji imaju antibakterijska svojstva, budući da ona ne samo da će pomoći kod lošeg zadaha, već će dugoročno poboljšati oralno zdravlje.

Pored toga, preporučuje se korišćenje tečnosti koje ne sadrže alkohol koji može izazvati suva usta i na taj način podstaći razmnožavanje bakterija i pojavu neprijatnog zadaha.

Korišćenje probiotika

Na kraju, korišćenje probiotika može biti od višestruke koristi po ljudsko zdravlje.

Zdrav mikrobiom creva doneće brojne zdravstvene koristi, a može uticati pozitivno i na lečenje lošeg zadaha iz stomaka.

Pored toga, najnovija istraživanja ukazuju na to određeni sojevi dobrih bakterija, takozvanih oralnih probiotika, mogu da pomognu kod prevencije pojave upalnih procesa desni i karijesa.

Zaključak

Loš zadah, poznat kao halitoza, može biti uzrokovan problemima u digestivnom traktu i želucu.

Neki od uzroka uključuju heliko bakteriju, gastroezofagealni refluksnu bolest, bolest bubrega, prekomerni rast bakterija u tankom crevu i opstrukciju creva.

Sredstva za osvežavanje daha, kao što su žvakaće gume ili tečnosti za ispiranje usta, mogu da privremeno ublaže simptome, ali najvažnije je lečiti primarni uzrok problema koji dovodi do neprijatnog zadaha.

Rana dijagnoza i terapija ovih stanja mogu pomoći u sprečavanju komplikacija i ublažavanju neugodnog zadaha iz usta.