Celijakija, ili glutenska enteropatija, je autoimuno oboljenje koje stvara probleme u digestivnom traktu kada se konzumira gluten, protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži.
Ovo stanje je ozbiljnije od intolerancije na gluten i dovodi do toga da imuni sistem napada gluten u tankom crevu, što ga oštećuje i sprečava normalno funkcionisanje tankog creva.
Simptomi celijakije mogu da variraju u velikoj meri od pacijenta do pacijenta, a mogu da uključuju bolove u stomaku, nadimanje, zatvor ili dijareju.
Pored ovih simptoma, celijakija može da utiče i na oralno zdravlje, uzrokujući stanja poput hipoplazije gleđi, pojave afti, odloženog nicanja zuba ili loš zadah.
U ovom članku bavićemo se celijakijom, objasniti simptome bolesti, kako se dijagnostifikuje i leči, da li je izlečiva i šta dovodi do nje.
Osim toga, osvrnućemo se i na vezu celijakije i oralnog zdravlja.
Simptomi
Celijakija, ili glutenska entropatija kako se takođe naziva, izaziva imunološki odgovor u tankom crevu nakon konzumacije glutena.
Vremenom ova reakcija oštećuje sluznicu tankog creva i sprečava ga da apsorbuje neke hranjive materije, odnosno dovodi do malapsorpcije.
Kod dece, malapsorpcija može da utiče na rast i razvoj, kao dodatni simptomi pored onih koji se javljaju kod odraslih.
Simptomi celijakije mogu se veoma razlikovati od osobe do osobe, kao i kod odraslih i dece.
Problemi vezani za varenje i digestivni trakt kod odraslih uključuju:
- Dijareju
- Umor
- Gubitak težine
- Nadimanje i gasove
- Bol u stomaku
- Mučninu i povraćanje
- Zatvor
- Rektalne tenzeme
Pojava sluzi u stolici usled učestale dijareje je takođe simptom koji se može javiti kod određenih osoba.
Međutim, više od polovine odraslih sa celijakijom ima znakove i simptome koji nisu povezani sa digestivnim sistemom, uključujući:
- Anemiju
- Gubitak gustine kostiju (osteoporoza) ili omekšavanje kostiju (osteomalacija)
- Svrab
- Afte
- Glavobolju i umor
- Probleme sa nervnim sistemom
- Bol u zglobovima
- Smanjeno funkcionisanje slezine (hiposplenizam)
Kod dece, često se javljaju mučnina i povraćanje, dijareja ili zatvor, naduven stomak, uspored rast i razvoj, oštećenje zubne gleđi, gubitak telesne mase, nizak rast i odložen ulazak u pubertet.
Pored toga, hronični zatvor i dijareja mogu biti uzrok pojave hemoroida ili dovesti do pogoršanja njihovih simptoma.
Stomatološki problemi i celijakija
Jedna manifestacija koja se često zanemaruje je efekat celijakije na oralno zdravlje, iako može dovesti do odloženog nicanja zuba, oštećenja zubne gleđi, afti koje se često javljaju i drugih problema.
Hipoplazija zubne gleđi
Hipoplazija zubne gleđi, defekt gleđi povezan sa ishranom koji dovodi do erozije zuba, prema različitim studijama je češća kod osoba sa celijakijom.
Smatra se da je ovaj defekt sekundaran zbog nedostataka u ishrani i imunoloških poremećaja tokom perioda formiranja gleđi u prvih sedam godina života.
Još jedan defekt gleđi koji može biti povezan sa celijakijom je delimični ili potpuni gubitak gleđi.
Zapravo, velika epidemiološka studija na deci urađena u Italiji pokazala je da defekti zubne gleđi ponekad mogu biti jedini simptom celijakije kod dece.
Odloženo nicanje zuba
Još jedna oralna manifestacija celijakije je odloženo, odnosno kasno nicanje zuba kod dece.
Ovaj simptom je zabeležen kod 27% pacijenata sa celijakijom.
Pretpostavlja se da do odloženog nicanja zuba dolazi usled malapsorpcije, odnosno smanjene apsorpcije hranjivih materija.
Do odloženog nicanja zuba kod dece može doći i zbog neuhranjenosti, koja takođe može biti posledica celijakije. Za procenu telesne mase kod dece, preporučuje se upotreba BMI kalkulatora sa godinama.
Učestala pojava afti
Afte koje se često javljaju su uobičajen simptom kako kod dece, tako i kod odraslih koji pate od celijakije.
Gastrointestinalne bolesti generalno utiču na pojavu afti, i nisu strogo specifični za celijakiju.
Uporno pojavljivanje afti povezano je i sa drugim stanjima, kao što su inflamatrne bolesti creva (IBD) poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, ili Behčetovog sindroma.
Kada osoba pređe na bezglutenski režim ishrane, stopa pojava afti se vrlo često značajno smanjuje ili čak u potpunosti prestaje.
Na kraju, pojavu afti ne treba mešati sa herpesom na usni, koji je izazvan virusom herpes simplex i reč je o potpuno drugom stanju.
Članak posvećen prepoznavanju afte ili herpesa može pomoći u samopregledu i dijagnostici. U njemu su objašnjene sličnosti i razlike ova dva stanja.
Smanjeno lučenje pljuvačke
Sindrom suvih usta, ili xerostomia, razvija se ponekad kod pacijenata sa celijakijom.
Dijeta bez glutena vrlo često u potpunosti rešava ovaj simptom, no smanjeno lučenje pljuvačke može da negativno utiče na zdravlje zuba i desni na više načina.
Pre svega, uloga pljuvačke u oralnom zdravlju je velika, i ona prvenstveno ima zadatak da spira i razblažuje kiseline sa zuba i pomaže uklanjanju ostataka hrane.
Kada se ne luči u dovoljnoj meri, količina kiselina u ustima se povećava, što može dovesti do nakupljanja plaka, koji potom može očvrsnuti u zubni kamenac i olakšati bakterijama stvaranje karijesa.
Ipak, čak i nakon rešavanja problema suvih usta kamenac se neće sam povući. Skidanje kamenca sa zuba obavlja stomatolog u rutinskoj i najčešće potpuno bezbolnoj proceduri koja ne zahteva anesteziju ili lekove protiv zubobolje.
Koliko često treba skidati kamenac zavisi pre svega od stanja zuba i životnog stila osobe.
Upala jezika
Glositis ili upala jezika je stanje kod kog jezik postaje upaljen i otečen, a vizuelno može izgledati glatko ili sjajno. U nekim slučajevima ovo je uzrok belog jezika.
Do upale jezika može doći kao direktna posledica celijakije, ali i drugi simptomi celijakije nepovoljno utiču na zdravlje jezika. Oni uključuju nedostatke nutrijenata, nizak nivo gvožđa, suva usta i druge.
Kao jedan od simptoma upale jezika, može se javiti osećaj peckanja ili trnjenja jezika.
Osobe koje nose fiksnu protezu ili protezu za nadoknadu zuba poput valplast proteze su pod povećanim rizikom od razvoja upale jezika.
Neprijatan zadah
Neprijatan zadah jedan je od čestih problema sa kojima se susreću pacijenti sa gastrointestinalnim problemima, a celijakija nije izuzetak.
Osobe često opisuju ovu vrstu zadaha kao zadah iz želuca, a njegov miris kao sumporast.
Drugi problemi sa oralnim zdravljem
Osim prethodnih, relativno čestih simptoma celijakije povezanih sa oralnim zdravljem, i druga retka stanja se mogu javiti.
Tako na primer može dođi do razvoja različitih oboljenja usana, hejlita (cheilitis exfoliativa) ili hronične upale sluzokože usta (oral lichen planus).
Ova stanja su ipak znatno ređa u odnosu na probleme sa gleđi zuba, pojavom afti i suvih usta ili upale jezika.
Celijakija ili intolerancija na gluten
Jedno od najčešćih pitanja u vezi ovog stanja je koja je razlika između celijakije i intolerancije na gluten.
Intolerancija ili alergija na gluten može dovesti do sličnih simptoma poput celijakije.
Iako oba stanja uzrokuju negativan odgovor tela na gluten, ova dva tipa odgovora nemaju isto trajanje i posledice.
Kada osoba sa celijakijom unese gluten, njen imuni sistem će napasti tkivo sopstvenog tela, dok kod osoba sa intolerancijom na gluten, ovo će izazvati kratkotrajno nadimanje i bol u stomaku.
Za razliku od celijakije, intolerancija na gluten obično ne uzrokuje dugotrajnu štetu organizmu.
Budući da su uzroci i posledice alergije na hranu i intolerancije na hranu veoma različite, važno je pravilno uspostavljanje dijagnoze.
Test i dijagnoza
Kada se sumnja na celijakiju, što najčešće podrazumeva gastrointestinalne probleme nakon jela glutena, postoji nekoliko načina da se utvrdi da li je u pitanju celijalija ili intolerancija na gluten.
Celijakija pogađa oko 1% svetske populacije, dok je intolerancija ili osetljivost na gluten prisutna kod 0.6 do 13% ljudi, u zavisnosti od studije.
Intolerancija na gluten može izazvati neprijatne simptome nakon jela, ali ne oštećuje creva kao celijakija. Zbog toga je važno sa sigurnošću utvrditi o kom stanju se radi.
Važno je da se testiranje na celijakiju obavi pre nego prelaska na ishranu bez glutena, kako bi test na celijakiju mogao otkriti kako gluten zapravo utiče na organizam.
Kada osoba sa celijakijom iz ishrane izbaci gluten, creva počinju da zarastaju, što je pozitivno, ali će otežati pravilnu dijagnostiku.
Testiranje na celijakiju
Postoje dva načina testiranja na celijakiju, i često se koriste oba kako bi se postavila dijagnoza:
- Ispitivanje krvi
- Biopsija tankog creva
Prilikom testiranja na celijakiju iz krvi, provera se prisustvo antitela na gluten koja dovode do oštećivanja creva.
Druga vrsta analize krvi kod dijagostike celijakije je genetsko testiranje.
Biopsija tankog creva porazumeva uzimanje malog uzorka tkiva tankog creva, koje se potom ispituje i utvrđuje da li postoje oštećenja.
Endoskopska procedura uzimanja uzorka podrazumeva prolazak male kamere niz grlo do početka tankog creva, a doktor će vođen kamerom uzeti mali uzorak koji će se ispitati.
Kućni testovi na celijakiju nisu pozdani i njihovo korišćenje se ne preporučuje.
Najčešće, pacijent će prvo biti testiran uzimanjem uzorka iz krvi, a ukoliko se dobije pozitivan rezultat, on će biti potvrđen ili opovrgnut biopsijom tkiva tankog creva.
Fekalni kalprotektin i celijakija nisu u direktnoj vezi, iako vrednosti ovog markera mogu biti povišene kod osoba koja pate od glutenske enteropatije.
Ova analiza koristi se za detekciju upalnih procesa creva i treba je raditi po preporuci doktora.
Lečenje
Prvi i osnovni korak u lečenju celijakije je prestanak konzumacije glutena, budući da je nemoguće promeniti način na koji telo reaguje na gluten.
S toga, neophodno je sprečiti gluten da izazove reakciju organizma.
Kada se počne sa ishranom bez glutena, tanko crevo počinje da se regeneriše i relativno brzo simptomi će se poboljšati do potpunog povlačenja simptoma.
Stroge ishrane bez glutena je nužno pridržavati se celog života kako bi se sprečilo ponovno oštećenje tankog creva.
Dodatni tretman može uključivati:
- Dodatke ishrani koji će nadoknaditi nedostatke nutrijenata izazvanih celijakijom
- Kortikosteroide za tešku upalu koja ne reaguje dovoljno brzo na dijetu
- Kontinuirano praćenje, uključujući redovno testiranje kako bi se osiguralo da je bolest pod kontrolom
U pravom smislu te reči, lek za celijakiju ne postoji, već se terapija svodi isključivo na bezglutensku dijetu.
Koliko traje lečenje?
Pridržavanje striktne bezglutenske ishrane je doživotno, ali srećom kod najvećeg broja ljudi koji imaju celijakiju simptomi počinju da se poboljšavaju gotovo odmah po otpočinjanju ovakvog režima ishrane.
Ipak, nadoknada nutrijenata i nedostataka u ishrani može potrajati nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od stepena nedostatka.
Najčešće osobe od celijakije razvijaju nedostatak minerala poput bakra, gvožđa, cinka i vitamina B9 (folata), B12, D i K.
Neki od ovih mikronutrijenata igraju važnu ulogu u oralnom zdravlju, poput vitamina D i vitamina K koji u velikoj meri utiču na čvrstoću zuba i gleđi, ali i pomažu kod prevencije upale i krvarenja desni.
Nakon nekoliko meseci, tanko crevo će se u potpuno regenerisati i obnoviti i početi da funkcioniše u potpunosti normalno.
Tačan period oporavka zavisi od stepena oštećenja i dužine trajanja nelečene celijakije.
Ukoliko se pacijent ne pridržava striktno bezglutenske ishrane, oporavak može biti usporen ili do njega uopšte neće doći.
Uobičajeno je da oporavak kod dece teče brže nego kod odraslih osoba.
Ishrana
Kao što je ranije pomenuto, lečenje celijakije pre svega se odnosi na promenu režima ishrane, odnosno pridržavanje bezglutenske dijete.
Pored pšenice, sledeće žitarice sadrže gluten: ječam, bulgur, durum, farina, graham brašno, slad, raž, semolina i spelta.
Zanimljivo je pomenuti da iako se dobija od spelte ili pšenice, sok od spelte ne sadrži gluten, budući da se koriste samo mladi listovi ali ne i zrno ovih žitarica.
Treba biti oprezan i kod kupovine drugih žitarica, te uvek tražiti proizvode na kojima je istaknuto da ne sadrže gluten.
Na primer, ovsene pahuljice se veoma često obrađuju u istim proizvodnom pogodnima sa žitaricama koje sadrže gluten, pa iako ovas ne sadrži gluten sam po sebi, može doći do kros-kontaminacije, odnosno male količine glutena mogu se naći u nekim ovsenim proizvodima.
Ovo predstavlja problem za osobe sa celijakijom, pa treba obratiti pažnju na sadržaj deklaracija i tražiti bezglutenske proizvode, i one kod kojih nije naznačeno da mogu sadržati gluten u tragovima.
Osim unakrsne kontaminacije, gluten se može naći i u određenim lekovima, suplementima, balzamima za usne, pastama za zube i tečnostima za ispiranje usta i drugim proizvodima, pa je oprez neophodan.
Uzroci
Tačan uzrok nastajanja celijakije nije poznat, no genetika u kombinaciji sa konzumacijom hrane sa glutenom i drugim faktorima mogu doprineti pojavi bolesti.
Takođe nije poznato zašto su simptomi kod nekih ljudi blagi, dok drugi razvijaju ozbiljne simptome.
Ipak, za nekoliko faktora je jasno da predstavljaju faktor rizika.
Na prvom mestu, porodična istorija. Ukoliko osoba ima bliskog rođaka koji pati od celijakije, poput roditelja, brata ili sestre, rizik je znatno povećan.
Kod osoba sa porodičnom istorijom problema sa celijakijom, rizik od razvoja ovog stanja je oko 10%.
Drugi, spoljašni faktori takođe imaju uticaja na verovatnoću razvoja celijakije. Tako su osobe koje su imale infekciju digestivnog trakta, poput rotavirusa, tokom ranog detinjstva pod povećanim rizikom.
Današnje preporuke doktora govore da je najbolje sačekati da beba napuni najmanje šest meseci pre uvođenja glutena u ishranu.
Druga stanja kod kojih je primećena veća učestalost cekijalije uključuju dijabetes tipa 1, probleme sa tiroidnom žlezdom, reumatoidni artritis, kao i Daunov i Turetov sindrom.
Zaključak
Celijakija je ozbiljno stanje koje može izazvati širok spektar simptoma, uključujući probleme sa varenjem, nedostatke u ishrani, gubitak težine, umor i različite oralne probleme.
Međutim, simptomi mogu varirati kod ljudi sa celijakijom. Kod nekih ljudi simptomi su blagi, dok se kod drugih razviti ozbiljni zdravstveni problemi.
Celijakija nije izlečiva, i njena terapija se svodi na izbacivanje glutena iz ishrane. Osobe sa glutenskom entropatijom moraju se pridržavati stroge bezglutenske dijete tokom celog života.
