Zubobolja je čest simptom mnogih stomatoloških problema i može biti blaga do izuzetno intenzivna.
Upravo intenzitet i uzrok bola su važni faktori koje treba uzeti u obzir prilikom odluke koji lek za zubobolju popiti.
Bol može da se širi od zuba ka ostatku vilice ili uhu i otežati jelo i piće.
Lekovi za zubobolju su brojni i većina se može kupiti u apoteci bez recepta, no u zavisnosti od uzroka bola treba odabrati najbolji lek za zubobolju.
Iako će lek za zubobolju u najvećem broju slučajeva pomoći u ublažavanju bola ili potpuno ukloniti bol, ovaj simptom ne treba zanemariti i preporučljivo je posetiti stomatologa, posebno ako bol traje duže od nekoliko dana.
U ovom članku govorićemo šta raditi kada se javi bol u zubu, o različitim vrstama lekova za zubobolju, koji kada treba odabrati i kada se obratiti stomatologu.
Uzroci zubobolje
Zubobolja se može javiti iz različitih razloga, kao što su:
- Karijes
- Zubne infekcije, ili kao komplikacija, zubni apsces
- Povrede zuba ili lica
- Bolesti desni
- Škrgutanje zubima
- Impaktirani umnjak
Identifikovanje uzroka bola je od suštinskog značaja za odabir odgovarajućeg leka za ublažavanje zubobolje, odnosno odnosno odontogenog bola.
Od zavisnosti od uzroka bola može zavisiti i preporuka koji lek popiti za zubobolju.
Najbolji lek za zubobolju
Kada se govori o lekovima protiv zubobolje, često se pominje termin najbolji lek za zubobolju.
On podrazumeva efikasnost leka u otklanjanju bola i brzinu njegovog delovanja, uz što manje rizika i potencijalnih nuspojava.
Odabir pogrešnog leka može usporiti proces oporavka nakon nekih stomatoloških procedura, pre svega nakon operacija, nakon kojih je nužno birati lekove koji ne utiču na proces krvarenja.
Zbog toga je važno u obzir uzeti koji je uzrok bola, a uobičajene preporuke lekova protiv zubobolje u zavisnosti od uzroka su:
- Lek protiv zubobolje izazvane karijesom: Lekovi iz grupe iburpofena (Brufen, Ibuprofen, Nurofen, Upfen, Rupan i drugi), paracetamola ili acetilsalicilne kiseline (Kofan, Caffetine, Panadol, Febricet, Analgin, Andol, Aspirin i drugi)
- Lek nakon hirurških procedura: Lekovi iz grupe iburpofena, koji ne utiču na krvarenje
- Najbrži lek protiv zubobolje: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi formulisani za brzo delovanje (kao što su Rapten Rapid ili Diclorapid)
Vrste lekova u stomatologiji
U zavisnosti od različitih stanja i uzroka bola u stomatologiji se primenjuju različiti lekovi.
Zbog toga je najbolje rešenje pre upotrebe bilo kog leka konsultovati stomatologa, lekara ili farmaceuta.
Ova preporuka uključuje i lekove dostupne u slobodnoj prodaji, odnosno lekove za koji nije potreban lekarski recept (OTC preparate).
U nastavku ćemo dati pregled lekova koji se uobičajeno koriste za zubobolju i druge namene u stomatologiji.
Analgetici
Analgetici su lekovi koji se koriste kod pojave bola i svoju ulogu obavljaju tako što deluju na periferne nerve i inhibišu bol.
U stomatologiji se prevashodno koriste lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL).
U ovu grupu spadaju ibuprofen (Brufen, Ibuprofen, Nurofen, Upfen, Rupan i drugi), diklofenak (Diklofen, Diklofena, Rapten i drugi) i nimesulid (Nimulid, Anulin, Tenaprost, Nimesulid, Nimulid).
Ovi lekovi koriste se i za terapiju bola nakon operacija zuba, uključujući na primer hirurško vađenje umnjaka, ugradnju zubnih implanata i sve druge operacije.
Pacijenti sa čirom na želucu ne bi trebalo da koriste lekove iz ove grupe.
Pomoć kod umnjaka koji rastu, a nisu izvađeni, može biti bilo koja vrsta analgetika.
Dejstvo ovih lekova nastupa u roku od 15 do 30 minuta od uzimanja i dovode do smanjenja ili nestanka bola na određeno vreme.
Osim nesteroidnih antiinflamatornih lekova, primenu imaju i lekovi iz grupe analgoantipiretika na bazi paracetamola ili acetilsalicilne kiseline (Kofan, Caffetine, Panadol, Febricet, Analgin, Andol, Aspirin i drugi).
Uzimanje bilo kog leka na bazi acetilsalicilne kiseline nakon operacije zuba je apsolutno kontraindikovano jer može dovesti do pojave ili intenziviranja krvarenja.
Osim toga, ovi lekovi mogu usporiti proces zarastanja rane od zuba, ili izazvati krvarenje čira na želucu kod osoba koje pate od ovog stanja.
Ovo se događa zbog njihovog dejstva na trombocite, a uzimanje acetilsalicilne kiseline povećava rizik od krvarenja i u malim dozama, čak i ako je uzeta nekoliko dana ranije.
Zbog toga je neophodno apsolutno izbegavanje primene lekova iz ove grupe pre i nakon bilo kakve hirurške operacije zuba.
Ovi lekovi se uzimaju po potrebi i odrasle osobe ga mogu uzimati na svakih četiri do šest sati, po jednu tabletu.
Antibiotici
Uloga antibiotika je uništavanje ili sprečavanje razmnožavanje bakterija, i u zavisnosti od tipa antibiotika mogu se podeliti u dve grupe:
- Bakteriocidi. Antibiotici koji ubijaju bakterije
- Baketriostatici. Antibiotici koji sprečavaju i smanjuju razmnožavanje bakterija
Antibiotici ne deluju direktno na olakšavanje zubobolje.
Primena antibiotika u stomatologiji je velika, pre svega kod pojave dentogenih infekcija, odnosno infekcija nastalih od zuba, kao i nakon nekih hirurških postupaka.
Kod pojedinih pacijenata koji imaju određena hronična oboljenja ili su imali operaciju u skorijem periodu pre stomatološke intervencije, antibiotici se prepisuju kao preventivna zaštita kako bi se sprečila pojava infekcija.
Antibiotici koji se najčešće prepisuju su iz grupe penicilinskih antibiotika kao sto su Amoksicilin i Amoksiklav.
Kod pacijenata koji su alergični na penicilinske preparate, široku primenu imaju antibiotici kao što su Klindamicin i Eritromicin.
Osim navedenih antibiotika, svoju primenu imaju i oni iz grupe tetraciklina, kao što je Dovicin.
Na kraju, metronidazol (Orvagyl) se često prepisuje kod dentogenih infekcija i najčešće se primenjuje u kombinaciji sa drugim antibioticima, budući da deluje na gram negativne bakterije.
Izuzetno je važno napomenuti da se antibiotici za upalu zuba nikada ne trebaju uzimati samoinicijativno, već isključivo u slučajevima kada su prepisani od strane stomatologa ili lekara.
Za njihovo izdavanje neophodan je recept, a obavezno je i korišćenje probiotika kod njihove primene, kako se ne bi poremetila crevna flora.
Lokalni anestetici
Lokalni anestetici se koriste u formi kreme, gela, masti, spreja ili tečnosti i mogu pomoći u smanjenju bolova umrtvljenjem bolnog područja, najčešće mekih tkiva i sluznice usta, zahvaljujući aktivnim supstancama koje utiču na smanjenje ili uklanjanje bola.
Osim toga, mogu se koristiti za simptomatsku terapiju afti ili herpesa na usni.
Ljudi često mešaju ova dva stanja, a najlaški način za utvrđivanje da li je reč o herpesu na usni ili afti, je mesto na kom je došlo do izbijanja ranice.
Afte se javljaju unutar usta, dok je herpes najčešće na usni, ili čak nosu ili obrazu.
U nekim slučajevima, lokalni anestetici se koriste pre ubrizgavanja lokalne anestezije, posebno kod dece i pacijenata koji imaju strah od igle.
Cirkularni karijes kod dece zahteva ozbiljno lečenje, ponekad i vađenje zuba, koje obično podrazumeva više vezanih poseta stomatologu, stoga je potrebno uraditi sve što je moguće da dete ne razvije strah od stomatologa, kod čega je lokalni anestetik veoma koristan.
Lokalna anestezija se ubrizga u meko tkiva usta i deluje tako što inhibira impulse iz nerava koji osećaju bol i stoga se koriste za smanjenje bola, posebno u procedurama koje uključuju bušenje zuba radi uklanjanja karijesa ili lečenja, sečenje tkiva ili brušenja zuba.
Opšti anestetici se inhaliraju i uključuju agense protiv anksioznosti, kao što je azot oksid, koji pomažu da se obezbedi opuštanje tokom posete stomatologu i često se mogu koristiti zajedno sa lokalnim anesteticima, premda je njihova upotreba izuzetno retka.
Anestetici se koriste za privremeno ublažavanje bolova i ne treba ih koristiti duži vremenski period.
Antigljivični lekovi
Antigljivični lekovi se primenjuju kod pojave gljivičnih oboljenja usne duplje.
Najčešće se koriste za lečenje kandidijaze u usnoj duplji, uključujući drozd i stomatitis.
Lekovi iz ove grupe koji se najčešće prepisuju su flukonazol i iktrakonazol.
Slično antibioticima, ove lekove treba uzimati isključivo kada ih prepiše stomatolog, i neophodno je uzimati ih po uputstvu doktora.
Terapija kandidijaze obično podrazumeva i isključivanje šećera iz ishrane, kako bi se bakterijama uskratila hrana i sprečio njihov napredak.
Tokom praćenja ovog režima ishrane, polioli mogu biti dobra zamena. Neki od njih su eritritol, ksilitol ili brezin šećer, sorbitol i drugi.
Osim usta, kandida se može naći u crevima i stolici ili genitalijama.
Drugi lekovi
Osim analgetika, antibiotika, anestetika i antigljivičnih lekova, svoju upotrebu u stomatologiji nalaze i drugi preparati koji mogu da direktno ili indirektno utiči na pojavu bola i otoka.
Fluor
Fluor se nalazi u najvećem broju pasta za zube i tečnosti za ispiranje usta i može poboljšati zdravlje zuba i delovati preventivno kod pojave karijesa.
Ovaj mineral takođe može pomoći kod:
- Obnavljanja (remineralizacije) oslabljene zubnu gleđi, posle izbeljivanja zuba na primer
- Usporavanja gubitka minerala iz zubne gleđi, odnosno usporavanja demineralizacije zuba
- Prevenciji i uklanjanju ranih znaka karijesa
- Sprečavanja rasta štetnih bakterija
Antiseptici
Antiseptici su dostupni pre svega kao sredstva za ispiranje usta, i mogu se kupiti bez recepta u prodavnicama robe široke potrošnje, apotekama i drogerijama.
Ovi proizvodi mogu da pomognu kod upalnih procesa desni poput gingivitisa.
Pored toga, redovno ispiranje antibakterijskim sredstvima dovodi do smanjenja nakupljanja plaka i eliminacije zadaha iz usta.
Zamene za pljuvačku
Pljuvačka igra važnu ulogu u oralnom zdravlju, zahvaljujući svojoj osobini da spira bakterije sa zuba, razblažuje kiseline i pomaže kod uklanjanja ostataka hrane.
Ipak, kod nekih pacijenata javlja se poremećaj lučenja pljuvačke izazvan različitim zdravstvenim stanjima ili prevelikom konzumacijom alkohola i duvana ili neadeakvatnom ishranom.
Hrana bogata vlaknima pomoćiće da se poboljša lučenje pljuvačke, no ukoliko to nije dovoljno mogu se uključiti i dodatna pomoćna sredstva za vlaženje suvih usta.
Veštačka pljuvačka, kako se nekada naziva, najčešće se koristi u formi gela.
Alternativni, prirodni lekovi
Kada lekovi za zubobolju nisu dostupni ili postoji želja da se izbegne korišćenje medikamenata, dostupne su prirodne alternative i narodni lekovi kao i određeni postupci koji mogu pomoći protiv zubobolje i otoka.
Ispiranje usta slanim rastvorom i primena hladnih obloga je prva linija pomoći za bol u zubu.
Pored toga, različiti biljni sastojci mogu da budu od pomoći.
Ovo uključuje korišćenje belog luka, nekih esencijalnih ulja poput ulja origana ili karanfilića, kajenske paprike ili mućkanja kokosovog ulja.
U odvojenom članku detaljno smo objasnili koji prirodni lekovi za zubobolju mogu biti od koristi protiv zubobolje.
Zaključak
Zubobolja se javlja iz različitih razloga, koji mogu da uključuju karijes, infekcije, povrede, bolesti desni ili rast umnjaka.
U zavisnosti od uzroka bola u zubu, može se razlikovati i preporuka šta popiti protiv zubobolje.
Najvažnije je da se nakon hirurških operacija nikako ne smeju uzimati lekovi na bazi acetilsalicilne kiseline, koji mogu dovesti do krvarenja rane i usporenog oporavka.
Osim lekova protiv zubobolje (analgetika) i drugi lekovi imaju široku primenu u stomatologiji, pre svega antibiotici, ali i antiseptici, lekovi protiv gljivica i lokalni anestetici.
Za razliku od lekova koji se mogu kupiti u apoteci bez recepta, antibiotici se nikada ne smeju uzimati bez preporuke stomatologa i lekara.
Ovi lekovi se koriste isključivo kada su prepisani od strane stomatologa, na način na koji su prepisani uz korišćenje probiotika radi očuvanja crevne flore.
