Afta ili herpes: Kako prepoznati o čemu je reč?

Afta i herpes na usni na prvi pogled mogu izgledati slično i uzrokovati slične tegobe i simptome, ali zapravo imaju različite uzroke.

Afte se javljaju samo na mekim tkivima usta, odnosno na desnima, unutrašnjoj strani obraza ili ređe jeziku, a do njih mogu dovesti različiti faktori, poput povreda, nedostatka vitamina i pada imuniteta.

Herpes se najčešće javlja na usnama i oko njih, a ređe unutar usta. Uzrok pojave herpesa je infekcija virusom herpes simplex.

U nastavku ćemo objasniti sličnosti i razlike u njihovom izgledu, simptomima, uzrocima i terapiji.

Kako prepoznati da li se radi o afti ili herpesu?

Simptomi afti i herpesa mogu biti veoma slični i izazvati bol, nelagodu, osećaj peckanja i druge neprijatnosti.

Iako nisu opasna, ova stanja mogu da otežaju govor, žvakanje i gutanje hrane i pića.

Tegobe traju između sedam i 14 dana, a njihov intenzitet se menja kako vreme prolazi.

Osim toga, nisu sve tegobe uvek prisutne, niti su podjednako izražene svaki put kada do izbijanja dođe.

Afte

Afte se javljaju samo na unutrašnjoj strani usta, a najčešće se pojavljuju u sledećim oblastima:

• Na desnima
• Na unutrašnjoj strani obraza ili usana
• Na jeziku
• Na nepcu

Pre pojave afte, često će se javiti osećaj peckanja na mestu na kom će afta izbiti.

Afte su obično pravilnog, okruglog ili ovalnog oblika. Mogu biti bele ili žute boje, a mogu imati crvenu ivicu.

One mogu biti različite veličine, a mogu se javiti i herpetiformne afte. Ovaj tip afti javlja se manje često, a čini ga grupa malih afti veličine uboda igle.

Herpetiformne afte se obično razvijaju u kasnijem životnom dobu.

Kada se jave na jeziku, mogu da izazovu osećaj trnjenja jezika.

Ipak, afte na jeziku nisu toliko česte kao druge izrasline i bubuljice na jeziku. Srećom, ove izrasline su najčešće prolazne i bezopasne.

Još jedno stanje koje je relativno često i nije povezano sa aftama i infekcijom virusom herpesa, a najčešće je potpuno bezopasno i posledica lošeg održavanja oralne higijene, jeste pojava belog jezika.

Faze razvoja afti

Afte se obično razvijaju kroz nekoliko prepoznatljivih faza, a iako su male i naizgled bezazlene, njihov ciklus može biti neprijatan.

Prva faza je faza pre samog izbijanja afte, u kojoj se javlja osećaj peckanja, zatezanja ili blage nelagodnosti na mestu gde će se afta pojaviti. Ovaj period može trajati od nekoliko sati do jednog dana.

Sledi faza formiranja, kada se na sluzokoži razvija mala, okrugla ili ovalna promena sa beličastim ili žućkastim centrom i jasno crvenim rubom.

U ovoj fazi bol i osetljivost su najizraženiji, naročito pri jelu, govoru i dodiru.

Treća faza je stacionarna faza, tokom koje afta ostaje stabilna po veličini, ali simptomi i dalje mogu biti prisutni.

Tokom ove faze pacijenti najčešće osećaju najviše smetnji, posebno kod većih afti.

Na kraju dolazi faza zarastanja, u kojoj se bol smanjuje, centar afte postepeno gubi bledunjavu boju, a sluzokoža počinje da se obnavlja.

Najčešće afta nestane bez ožiljaka u roku od jedne do dve nedelje, u zavisnosti od njenog tipa i veličine.

Herpes

Herpes se najčešće javlja na usnama i oko njih, znatno ređe u samim ustima. Osim usana, može se javiti i na nosu i drugim mestima na licu.

Uzročnik herpesa na usni je virus, koji kada se osoba zarazi u njoj ostaje doživotno.

Simptomi zavise od toga da li je infekcija nova, ili je virus već prisutan u organizmu.

Uobičajeno, prva infekcija izaziva više tegoba i simptoma, koji mogu da uključuju:

• Peckanje i osećaj toplote, praćen razvojem čireva na ili oko usana, nosa i drugih delova lica
• Bol u grlu
• Povišenu telesnu temperaturu
• Glavobolju
• Mučninu
• Otok limfnih čvorova

Kada je virus duže prisutan u organizmu, pojava groznice može se dešavati sporadično, obično bez ovih simptoma.

Pojava groznice u ovim slučajevima podrazumeva nekoliko faza:

1. Peckanje ili svrab na mestu izbijanja
2. Pojava groznice ispunjene tečnošću, često praćena bolom
3. Stvaranje kore na herpesu, nakon otvaranja rane i formiranja kraste
4. Zarastanje herpesa

Ove faze uobičajeno traju od nedelju do dve dana, a nakon zarastanja herpesa najčešće ne ostaju ožiljci.

Virus herpes simplex može dovesti i do upale jezika, koja kao glavne simptome ima bol i osetljivost jezika, prebojenost i natečenost.

Kako razlikovati afte i herpes?

Lokacija rane često je najlakši način da se utvrdi da li se radi o afti ili herpesu.

Afte se javljaju samo unutar usta, dok se herpes javlja na spoljašnjoj strani usta.

Herpes se ponekad meša sa ispucalim ustima, iako su uzroci koji dovode do ovih stanja potpuno drugačiji.

Slika koja sledi takođe može pomoći da se prepozna da li je rana zapravo afta ili groznica.

Faze razvoja herpesa

Herpes na usni obično prolazi kroz više jasno definisanih faza, pri čemu svaka donosi specifične simptome i nivo nelagodnosti.

Poznavanje i razumevanje ovih faza pomaže da se herpes lakše prepozna i na vreme započne odgovarajuća terapija.

1. Prodromalna faza: Ovo je prvi znak da će herpes izbiti. Na usni ili oko nje pojavljuje se peckanje, svrab, zatezanje ili blaga nelagodnost, a neki ljudi osećaju i blage bolove. Ova faza traje od nekoliko sati do jednog dana, a rana primena antivirusnih krema ili gelova može značajno ublažiti simptome i skratiti trajanje izbijanja.
2. Eritem i otok: Nakon početnog peckanja, koža postaje crvena, blago otečena i osetljiva na dodir. Ovaj period je kratak, ali ukazuje na početak aktivnog izbijanja virusa.
3. Formiranje mehurića: Vezikularna faza je najprepoznatljivija, i tokom nje se na crvenoj i otečenoj koži formiraju mali, providni ili žućkasti mehurići ispunjeni tečnošću, koji mogu biti pojedinačni ili grupisani u klastere. Ova faza je veoma zarazna, a mehurići mogu biti bolni ili peckati.
4. Pucanje mehurića: Mehurići pucaju i ostavljaju sitne, bolne ranice. Ovo je jedna od najneprijatnijih faza i period maksimalnog rizika za širenje virusa na druge osobe, ali i na druge delove tela.
5. Formiranje krasti: Na mestu ranica formira se žućkasta ili smeđkasta krasta. Koža se zateže, može pucati pri govoru ili smejanju, što može biti bolno. Krasta je znak da započinje zarastanje.
6. Zarastanje: Krasta se postepeno suši, ljušti i otpada. Koža ispod nje je u početku ružičasta i osetljiva, ali vremenom poprima normalnu boju. Ova faza traje nekoliko dana, a herpes obično potpuno zaraste u roku od jedne do dve nedelje.

Slike

Na slici iznad su prikazani tipičan izgled afte i herpesa.

Na levoj strani slike je fotografija afte na usni, dok fotografija desno prikazuje herpes na usni, odnosno groznicu.

Izgled afte i herpesa naravno može da se razlikuje po mestu na kom se nalazi, veličini, boji, obliku i po drugim karakteristikama.

Na izgled takođe utiče i vreme koje je proteklo od njihovog izbijanja.

Kako razlikovati aftu i herpes?

Iako se afte i herpes na prvi pogled mogu pomešati jer oba izazivaju bolne promene u usnoj duplji, njihov vizuelni izgled, struktura i faze razvoja jasno se razlikuju.

Afte su uvek izolovane ranice bez mehurića, ne stvaraju kruste i nisu zarazne.

Na početku su male, okrugle ili ovalne, a zatim dobijaju sivkasto-beli centar i jarko crveni, upaljeni rub.

Uglavnom se nalaze na mekim tkivima unutar usne duplje, kao što su unutrašnja strana usana, obraza ili donje strane jezika.

Herpes, s druge strane, počinje karakterističnim grupisanim mehurićima ispunjenim bistrom tečnošću.

Mehurići pucaju, stvaraju otvorenu ranicu, a potom žutu ili tamniju krustu. Najčešće se javlja na spoljašnjoj strani usana, ivici usana ili koži oko njih.

Herpes je virusna infekcija i veoma je zarazan, naročito u fazi pucanja mehurića.

Uzroci

Kao što smo objasnili, uzroci pojave afti i herpesa su veoma različiti.

Stomatitis, upale sluzokože usne duplje, može biti aftozni ili herpetični i dovesti do pojave ovih ranica i čireva.

Afte

Uzroci pojave afti još uvek nisu u potpunosti jasni. Ono što je pak sigurno je da afte nisu zarazne, za razliku od herpesa.

Samim tim, afte se ne mogu dobiti kao posledica deljenja pribora za jelo, flašica, peškira ili ljubljenja.

Neki od mogućih uzroka pojava afti mogu biti povreda usta, nedostatak vitamin i minerala kao što su vitamin B12, gvožđe ili folna kiselina.

Promene u nivou hormona, takođe su faktor rizika za pojavu afti. Iz ovog razloga afte su relativno česte u trudnoći, kao i trudnički gingivitis.

Više o oralnom zdravlju tokom drugog stanja može se pročitati u odvojenom članku.

Pad imuniteta, ili reakcije na neke vrste hrana poput čokolade, oraha ili začinjene hrane mogu biti okidač za pojavu afti.

Na kraju, osobe koje pate od autoimunih bolesti ili bolesti creva i sistema za varenja takođe su pod povećanim rizikom od pojave afti.

Ovo uključuje i intoleranciju na gluten i celijakiju, koja često kao simptom ima pojavu afti.

Konzumiranjem samo hrana bez glutena kod osoba koje pate od ovih stanja učestalost pojave afti se može znatno redukovati.

Herpes

Herpes je uzrokovan infekcijom virusom herpes simplex, pre svega njegovim sojem HSV-1.

Ipak, i HSV-2, soj koji uzrokuje genitalni herpes, takođe može izazvati herpes na usnama.

Herpes simplex je izuzetno zarazan, a najzarazniji je kada je prisutna groznica na usnama, iako se može preneti čak i ako nema groznice.

Herpes se može preneti deljenjem pribora za jelo, flašice, pribora za ličnu higijenu i ljubljenja.

Nakon što je osoba inficirana, neki faktori mogu dovesti do izbijanja herpesa, uključujući:

• Stres
• Umor
• Grip ili prehladu
• Izlaganje jakom sunčevom zračenju
• Promene u hormonima

Osim ovih uzroka, stomatološki tretmani mogu da utiču na njihovo izbijanje.

Terapija

Afte

Afte obično ne zahtevaju lečenje i spontano nestaju roku od jedne do dve nedelje.

Ukoliko je afta velika ili veoma bolna, u terapiji afti može da pomogne korišćenje krema i gelova za afte.

Korišćenje tečnosti za ispiranje usta koje sadrže deksametazon može biti od pomoći.

Ukoliko ništa ne pomaže, korišćenje steroidnih lekova može biti od koristi. Ove lekove treba koristiti isključivo po preporuci lekara.

Ispiranje usta hidrogenom, razblaženim sa vodom u jednakoj razmeri jedan je od popularnih načina lečenja.

Ukoliko do pojave afti dolazi kao posledica nedostatka određenih nutrijenata, njihova suplementacija može biti dobar način prevencije.

Herpes

Poput afti, herpes na usni obično prolazi sam od sebe u roku od nekoliko nedelja.

Tretmani koji mogu dovesti do ublažavanja simptoma i pomoći u zarastanju uključuju upotrebu određenih preparata koji se mogu kupiti bez recepta.

Ovi preparati su najčešće u formi kreme ili gela, i sadrže anestetik ili aktivne supstance koje će ubrzati zarastanje.

U ređim slučajevima, lekar ili stomatolog može prepisati upotrebu antivirusnih lekova.

Različiti prirodni lekovi mogu da pomognu, a vredi napomenuti da učinkovitost nanošenja paste za zube na groznicu nije podržana naučnim dokazima.

Mitovi o aftama i herpesu

Afte i herpes često se pogrešno poistovećuju, što dovodi do brojnih zabluda koje otežavaju pravilno prepoznavanje i lečenje.

Iako oba uzrokuju neugodne i bolne promene u ustima ili oko njih, iza njih stoje potpuno različiti mehanizmi.

Afte su nezarazne upalne ranice, dok je herpes virusna infekcija.

U nastavku su najčešći mitovi i objašnjenja zašto nisu tačni:

• Afte i herpes su isto: Afte i herpes izgledaju drugačije, razvijaju se kroz različite faze i nastaju iz potpuno različitih razloga. Afte su upalne ranice sluzokože i nisu zarazne, dok herpes izaziva herpes simplex virus i prenosi se kontaktom.
• Afte nastaju zato što je osoba uhvatila virus: Afte nisu virusnog porekla, već su najčešće su povezane sa stresom, nedostatkom vitamina, manjim povredama u ustima, hormonskim promenama ili imunološkim reakcijama. Virus ih ne izaziva i ne mogu se preneti na drugu osobu.
• Herpes se može izlečiti zauvek: Herpes ostaje u organizmu doživotno. Iako postoje kreme i lekovi koji skraćuju trajanje infekcije i ublažavaju simptome, virus ostaje u nervnim čvorovima i može se ponavljati u periodima stresa, umora ili pada imuniteta.
• Svaka krastica na usni je herpes: Krastice mogu nastati i zbog suve kože, iritacije, alergijske reakcije ili povrede. Herpes je virusna infekcija ima specifičan tok, te nije svaka krastica dokaz infekcije.
• Herpes se prenosi samo kada se vide mehurići: Herpes je najzarazniji kada mehurići pucaju, ali može se preneti i pre nego što se pojave vidljive promene, tokom faze peckanja ili trnjenja, zbog čega se smatra jednom od najzaraznijih oralnih infekcija.
• Afte nastaju zbog loše higijene: Ovo je vrlo rasprostranjen mit, ali higijena nije uzrok afti. One najčešće nastaju zbog imunoloških procesa, mikropovreda, nedostatka nutrijenata ili hormonskih oscilacija.
• Pasta za zube sa fluorom izaziva aftu: Fluor nije uzrok afti, ali neke osobe mogu biti osetljive na natrijum-lauril-sulfat, sastojak pasti za zube koji stvara penu. Natrijum-lauril-sulfat kod osetljivih ljudi može iritirati sluzokožu i povećati verovatnoću da se afta javi, ali ne utiče na herpes.
• Herpes se može preneti putem pribora za jelo nakon pranja: Nakon normalnog pranja posuđa rizik prenosa je praktično zanemarljiv. Virus se prenosi direktnim kontaktom koža-na-kožu ili kontaktom sa tečnošću iz mehurića, a ne kroz standardno opran pribor.

Zaključak

Afte i herpes na usni izazivaju bol i pojavu rana, pa se ova dva stanja često mešaju.

Iako su tegobe koje izazivaju slične, njihov uzrok je različit. Dok je herpes izazvan virusnom infekcijom, odnosno virusom herpes simplex, uzrok pojave afti nije u potpunosti jasan.

Na njihovu pojavu utiče stres, umor, prehlada, ultravioletno zračenje i drugi faktori.

Najlakši način da se napravi distinkcija između afte i herpesa je mesto rane. Ako se nalazi u ustima, verovatno da je reč o afti, dok su rane na spoljnoj strani usne obično herpes ili groznica.

Oba stanja mogu biti bolna, a najčešće prolaze bez posebnog tretmana ili lečenja u roku od nedelju do dve dana, i ne ostavljaju ožiljke i tragove nakon povlačenja.

Za razliku od afti, herpes je izuzetno zarazan, posebno u periodu kada je groznica na usni prisutna.