Povraćanje i dijareja mogu za kratko vreme dovesti do značajnog gubitka vode i elektrolita, zbog čega je nadoknada tečnosti jedan od najvažnijih koraka tokom oporavka.
Kod trovanja hranom, virusnog gastroenteritisa i drugih akutnih digestivnih infekcija, organizam kroz povraćanje i učestale tečne stolice gubi vodu, natrijum, kalijum i druge elektrolite, pa njihov nedostatak može dovesti do dehidratacije.
Kada se simptomi počnu smirivati, važno je postepeno vratiti hranu, ali i birati namirnice koje se lako vare i koje neće dodatno iritirati želudac i creva.
U ovom članku objasnićemo zašto je važan izbor hrane posle povraćanja i dijareje, kao i koje namirnice su dobar izbor, a koje treba privremeno ograničiti ili izbegavati.
Zašto je važno šta jedete nakon povraćanja i dijareje?
Tokom povraćanja i dijareje digestivni sistem može biti posebno osetljiv, ali to ne znači da treba potpuno gladovati.
Organizam i dalje troši energiju i hranljive materije, dok gubitak tečnosti i elektrolita može biti značajan.
Iz ovog razloga cilj ishrane tokom oporavka jeste da se hrana ponovo uvede kada je podnošljiva i da obroci budu dovoljno hranljivi, bez nepotrebnog opterećenja sistema za varenje.
Prvi obrok nakon povraćanja ne mora biti posebno propisan, već kada se mučnina smiri, može se početi manjom količinom hrane i proceniti kako organizam reaguje.
Ako se hrana dobro podnosi, količina i raznovrsnost obroka mogu se postepeno povećavati.
Najbolje je u prvoj fazi nakon povraćanja i dijareje birati namirnice koje se lako vare i ne sadrže mnogo masti.
Kuvani krompir ili batat, pirinač, ovsena kaša, tost, hleb, testenina, banana i druge jednostavne namirnice često se lakše podnose u ranoj fazi oporavka.
Ipak, nema potrebe da se ishrana ograniči isključivo na ove namirnice ako se druga hrana dobro podnosi.
Ono što je veoma važno je izbegavanje hrane i pića koja mogu dodatno pogoršati dijareju.
Namirnice sa mnogo masti, pržena hrana, veće količine jednostavnih šećera, kofein i kod nekih osoba mleko i mlečni proizvodi mogu pojačati digestivne tegobe.
Nakon gastroenteritisa kod pojedinih osoba privremeno se javlja slabija sposobnost varenja laktoze, pa mlečni proizvodi mogu izazvati nadutost ili pogoršati dijareju čak i kada ih osoba inače dobro podnosi.
Šta piti nakon povraćanja ili dijareje?
Nadoknada tečnosti je najvažniji deo oporavka.
Povraćanje i dijareja ne dovode samo do gubitka vode, već i do gubitka elektrolita, posebno natrijuma i drugih minerala, pa samo vraćanje vode nije uvek dovoljno, naročito kada je dijareja učestala ili traje duže.
U slučajevima kada je prisutna mučnina, veće količine tečnosti odjednom mogu ponovo izazvati povraćanje, a tečnost se bolje podnosi kada se uzima često i u malim gutljajima.
Kod blažih tegoba mogu se koristiti voda i bistre tečnosti poput čaja ili bistre supe, dok oralni rehidratacioni rastvor ima posebno važnu ulogu kada postoji veći gubitak tečnosti i elektrolita.
Oralni rehidratacioni rastvori sadrže precizno određenu kombinaciju glukoze i elektrolita koja omogućava efikasniju apsorpciju vode u tankom crevu, zbog čega nisu isto što i obična voda ili zaslađeni napitak.
Ovakvi rastvori su posebno važni kod izraženije dijareje i znakova blage dehidratacije.
Voćni sokovi i gazirana pića nisu najbolji izbor tokom aktivne dijareje budući da veća količina prostih šećera može povući vodu u creva i pogoršati dijareju.
Šta jesti kada prestane povraćanje?
Kada povraćanje prestane i pojavi se osećaj gladi, hrana se može postepeno vratiti.
Nema potrebe da se čeka određen broj sati ako se tečnost i hrana dobro podnose, niti postoji dokaz da višednevno gladovanje ubrzava oporavak.
Nakon povratka apetita najčešće se može nastaviti sa uobičajenom ishranom, čak i ako dijareja još traje.
U početku manji obroci sa jednostavnijim namirnicama mogu biti najbolji izbor.
Kuvani krompir, pirinač, ovsena kaša, hleb ili tost, banana, kuvana šargarepa i testenina mogu predstavljati praktične opcije.
Kako se mučnina i nelagodnost smanjuju, obroci mogu postajati raznovrsniji.
Izbegavanje svežeg voća i povrća nije neophodno, ali se preporučuje umerenost i praćenje reakcije organizma.
S druge strane, veoma masna, pržena ili jako začinjena hrana može biti teže podnošljiva neposredno nakon akutnih tegoba, kao i veliki obroci koji mogu biti neprijatni kada je apetit tek počeo da se vraća.
Šta jesti tokom oporavka od dijareje?
Tokom oporavka od dijareje najvažnije je nastaviti sa unosom tečnosti i vratiti dovoljno energije i hranljivih materija.
Stroga dijeta koja se sastoji samo od pirinča, banane, tosta i sličnih namirnica nije neophodna, već kada se apetit vrati, većina osoba može postepeno da se vrati na svoju uobičajenu ishranu.
Ukoliko određena hrana očigledno pogoršava dijareju, treba je privremeno izostaviti iz ishrane.
Do pogoršanja simptoma najčešće dovode pržena i masna hrana, proizvodi sa velikom količinom dodatog šećera, napici sa kofinom i mlečni proizvodi.
Kod nekih osoba privremena intolerancija na laktozu može potrajati i nakon što se osnovna infekcija povuče.
Kako se stolica normalizuje, ishrana se može proširivati bez potrebe za dugotrajnim ograničenjima.
Povratak na raznovrsnu ishranu je važan jer produženo izbegavanje većeg broja namirnica može nepotrebno smanjiti unos energije, proteina, vitamina i minerala.
Kod izražene slabosti, veoma učestale dijareje, nemogućnosti zadržavanja tečnosti, krvi u stolici ili pojave crne stolice, visoke temperature, jakih bolova ili znakova dehidratacije neophodno je javiti se lekaru.
Namirnice koje treba izbegavati
Nakon povraćanja, trovanja hranom ili akutne dijareje nije neophodno izbaciti veliki broj namirnica iz ishrane.
Savremene preporuke ne podržavaju gladovanje niti stroge restriktivne dijete, budući da ovakav pristup ne ubrzava oporavak.
Umesto toga, kada se apetit vrati, hrana se uglavnom može postepeno vratiti na uobičajeni nivo.
Ipak, treba imati u vidu da određene namirnice i pića mogu privremeno pogoršati dijareju, mučninu, grčeve ili nadutost.
Najčešće problem predstavljaju namirnice sa mnogo masti, velike količine prostih šećera, kofein i alkohol.
Masna i pržena hrana može biti teža za varenje i kod nekih osoba pojačati digestivne tegobe.
Kofein može stimulisati rad creva, dok velike količine šećera mogu povećati količinu vode u crevima i doprineti ređoj stolici.
Iz ovog razloga tokom trajanja simptoma i neposredno nakon njihovog povlačenja privremeno bi trebalo izbegavati:
- Prženu i veoma masnu hranu: Poput pomfrita, prženih peciva i brze hrane.
- Hranu i pića sa mnogo dodatog šećera: Uključujući slatkiše, zaslađene napitke i veće količine voćnih sokova.
- Kofeinska pića: Kao što su kafa, energetska pića i crni i zeleni čaj kao i matcha čaj.
- Alkohol: Koji može dodatno doprineti gubitku tečnosti i iritaciji digestivnog sistema.
- Mleko i mlečne proizvode: Ukoliko nakon bolesti izazivaju nadutost, grčeve ili pogoršavaju dijareju.
Posebnu pažnju zaslužuju mlečni proizvodi.
Nakon akutne infekcije creva ili trovanja hranom, varenje laktoze može biti privremeno otežano.
Kod nekih osoba ova pojava traje nekoliko nedelja, a povremeno i duže, pa njihovo ponovno uvođenje treba prilagoditi tome kako digestivni sistem reaguje.
Voćni sokovi takođe nisu idealan izbor tokom aktivne dijareje.
Iako mogu sadržati vitamine i minerale, veća količina šećera može pogoršati dijareju.
Važno je razlikovati privremeno izbegavanje hrane koja pogoršava simptome od nepotrebnog ograničavanja ishrane.
Na primer, nema razloga da se tokom oporavka automatski isključe sve žitarice, voće, povrće ili drugi izvori hranljivih materija ako se dobro podnose.
Cilj nije što jednostavnija ishrana, već dovoljan unos energije i hranljivih materija uz što manje digestivnih tegoba.
Šta jesti posle trovanja hranom?
Trovanje hranom može izazvati kombinaciju mučnine, povraćanja, dijareje, bolova u stomaku i gubitka apetita.
Najčešći uzroci trovanja hranom su bakterije poput salmonele, kampilobaktera, E. coli i listerije, kao i stomačni virusi poput norovirusa, dok ređi uzroci uključuju parazite i toksine koji mogu biti prisutni u kontaminiranoj hrani ili vodi.
Kada se povraćanje smiri i ponovo se javi glad, nije potrebno nastaviti sa gladovanjem, već treba postepeno preći na uobičajenu ishranu, čak i ako blaga dijareja još traje.
U početku se često lakše podnose manji obroci nego unos velike količine hrane odjednom.
Lako svarljive namirnice, kao što su ranije pomenuti kuvani pirinač, krompir, ovsena kaša, tost, hleb, testenina, banana i kuvano povrće mogu biti odličan izbor.
Ipak, treba znati da nijedna od ovih namirnica nije obavezna i ne postoji posebna namirnica koja mora da se jede nakon trovanja hranom.
Kako se apetit i varenje popravljaju, obroci mogu postajati raznovrsniji, te se postepeno mogu uključivati izvori proteina i druge hranljive namirnice koje se dobro podnose.
Produženo oslanjanje samo na pirinač, tost i sličnu hranu može nepotrebno ograničiti unos proteina, vitamina, minerala i drugih važnih hranljivih materija.
Kod osoba koje se hrane pretežno biljnom hranom, tokom ranog oporavka mogu biti praktični kuvani krompir, pirinač, ovsena kaša, banana, kuvana šargarepa, hleb ili testenina.
Nakon toga, važno je postepeno uvoditi mahunarke kao što su pasulj, mungo pasulj, sočivo i leblebije, tofu, tempeh i druge izvore biljnih proteina kada se digestivni simptomi smire.
Pored toga, tokom trovanja hranom nije dovoljno razmišljati samo o izboru namirnica.
Nadoknada tečnosti i elektrolita je jedan od najvažnijih delova oporavka.
Ukoliko povraćanje ili dijareja sprečavaju dovoljan unos tečnosti, rizik od dehidratacije raste i tada sama promena ishrane nije dovoljna.
Kod izraženog povraćanja mogu biti korisni mali, česti gutljaji tečnosti umesto velike količine odjednom, dok su oralni rehidratacioni rastvori izuzetno značajni kod ozbiljnijeg gubitka vode i elektrolita, budući da su posebno formulisani za njihovu nadoknadu.
Koliko dugo treba paziti na ishranu nakon bolesti?
Ne postoji univerzalan broj dana tokom kojih je potrebno pridržavati se posebne ishrane.
Kod većine akutnih epizoda povraćanja i dijareje najvažnije je pratiti tok simptoma, održavati adekvatan unos tečnosti i postepeno širiti ishranu kako se apetit i varenje normalizuju.
Najčešće je korisno birati jednostavnije obroke tokom prvih nekoliko dana, posebno ako postoji osetljivost želuca ili creva.
Kada se stolica normalizuje, mučnina nestane i hrana se dobro podnosi, nema medicinske potrebe za dugotrajnim pridržavanjem posebnog režima ishrane ili izbora isključivo veoma blage hrane.
Kod pojedinih osoba određene tegobe mogu potrajati i nakon što se osnovna bolest povuče.
Privremena intolerancija na laktozu je jedan od mogućih primera kada mleko i mlečni proizvodi mogu izazivati simptome još neko vreme.
S druge strane, ako se određena hrana dobro podnosi, nema razloga da se njeno uvođenje odlaže.
Dugotrajna ili veoma intenzivna dijareja, krv u stolici, visoka temperatura, jak bol u stomaku, izražena slabost, veoma malo mokrenja, jaka žeđ, suva usta, vrtoglavica ili nemogućnost zadržavanja tečnosti zahtevaju lekarski pregled.
Deca, starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima su pod povećanim rizikom od dehidracije, te je pravilna nadoknada tečnosti i elektrolita kod ovih grupa od posebnog značaja.
Zaključak
Ishrana nakon povraćanja, trovanja hranom ili dijareje ne mora biti strogo ograničena, već je važno pratiti reakciju organizma.
Najvažnije je nadoknaditi izgubljenu tečnost i elektrolite, a zatim postepeno vratiti hranu u skladu sa apetitom i podnošljivošću.
Jednostavniji obroci mogu biti korisni dok je digestivni sistem osetljiv, ali dugotrajno gladovanje ili veoma restriktivna ishrana uglavnom nisu opravdani i mogu produžiti oporavak.
Ipak, hranu sa mnogo masti, velike količine šećera, kofein, alkohol i namirnice koje dovode do pogoršanja simptoma trebalo bi privremeno izbegavati.
Kada se stanje poboljša, raznovrsna i nutritivno adekvatna ishrana može se postepeno vratiti, čime se obezbeđuju svi potrebni nutrijenti za potpuni oporavak.
