Eserihija koli: Šta je, simptomi, lečenje, prenošenje

Ešerihija koli je bakterija koja se prirodno nalazi u crevima ljudi, gde uglavnom ima korisnu ulogu u varenju.

Ipak, neki sojevi ove bakterije su patogeni i izazvaju različite zdravstvene tegobe, od blažih, kao što su nadutost i dijareja, do ozbiljnih infekcija urinarnog trakta, krvi ili bubrega.

E. coli se najčešće pominje u kontekstu urinarnih infekcija i trovanja kontaminiranom hranom, ali njen značaj prevazilazi ta dva slučaja.

Ešerihija koli je veoma rasporostranjena i ima potencijal da izazove neprijatne tegobe i ozbiljne komplikacije.

U ovom članku objasnićemo šta je E. coli, koji su simptomi, kako se postavlja dijagnoza, kao i kako se leči i prenosi, ali i druge važne teme povezane sa infekcijom ovom bakterijom.

Šta je Ešerihija koli?

Ešerihija koli, latinski Escherichia coli ili skraćeno E. coli, je gram-negativna, štapićasta bakterija koja je normalno prisutna u donjem delu digestivnog trakta čoveka i mnogih životinja.

U crevima ima značajnu ulogu i učestvuje u procesu varenja hrane, proizvodnji vitamina K i sprečavanju razmnožavanja štetnih mikroorganizama.

Većina sojeva Ešerihije koli ne izaziva bolesti kod ljudi, ali postoje patogeni sojevi koji mogu uzrokovati infekcije, najčešće infekcije urinarne ili crevne.

U ređim slučajevima, E. coli može izazvati i infekcije drugih organa, pa čak i ozbiljne sistemske infekcije.

Na primer, soj E. coli O157:H7 proizvodi snažan toksin koji može dovesti do teških oboljenja sa komplikacijama poput oštećenja bubrega.

Simptomi infekcije Ešerihijom koli

Simptomi infekcije Ešerihijom koli zavise od toga koji dela tela je pogođen.

E. coli najčešće izaziva infekciju urinarnog sistema i digestivnog trakta, na čemu će i biti fokus ovog članka.

Ipak, treba imati u vidu da ova bakterija može izazvati i druge vrste infekcija, iako ređe.

Simptomi urinarne infekcije

Infekcije urinarnog sistema izazvane Ešerihijom koli najčešće obuhvataju uretru i bešiku, a ponekad se mogu proširiti i na bubrege.

Uobičajeni simptomi urinarne infekcije uključuju:

• Učestalo mokrenje
• Snažan nagon za neodložnim mokrenjem, često praćen osećajem pritiska u donjem delu stomaka
• Peckanje i bol tokom mokrenja
• Zamućen urin neprijatnog mirisa, ponekad uz tragove krvi
• Povišena telesna temperatura, groznica i malaksalost, što obično ukazuje da se infekcija proširila na bubrege, posebno ako je prisutan i bol u slabinama

U slučajevima kada je infekcija zahvatila samo bešiku, visoka temperatura često izostaje ili je samo blago povišena.

Međutim, jaka groznica i bolovi u slabinama ukazuju na moguću infekciju bubrega, što zahteva hitnu medicinsku negu i lečenje.

Simptomi crevne infekcije

Kada E. coli dospe u digestivni trakt putem kontaminirane hrane ili vode, može izazvati gastroenteritis, odnosno stomačnu infekciju.

Glavni simptomi crevne infekcije E. coli su:

• Iznenadna dijareja koja može biti vodena, a kod nekih sojeva i krvava
• Grčevi i bol u stomaku, često praćeni nadimanjem
• Mučnina i povraćanje
• Blago povišena temperatura u nekim slučajevima
• Malaksalost i znaci dehidratacije kao što su suva usta, žeđ i smanjeno mokrenje usled gubitka tečnosti

Simptomi obično počinju nekoliko dana nakon kontakta sa bakterijom, a u većini slučajeva crevna infekcija prolazi za nekoliko dana do nedelju dana.

Ipak, ako dijareja postane obilna ili krvava, traje duže od dva do tri dana ili je praćena visokom temperaturom, neophodno je javiti se lekaru zbog rizika od komplikacija.

Simptomi drugih infekcija uzrokovanih Ešerihijom koli

U težim slučajevima, E. coli može dospeti i izvan urinarnog ili digestivnog trakta i izazvati ozbiljne infekcije.

Na primer, ako bakterija uđe u krvotok može doći do sepse, odnosno infekcije krvi, koju prate visoka temperatura, jaka drhtavica, ubrzan puls, konfuzija i naglo pogoršanje opšteg stanja.

Sepsa je ozbiljno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć i lečenje, budući da je reč o infekciji opasnoj po život, sa visokim rizikom od komplikacija.

Takođe, prodor E. coli iz creva u trbušnu duplju, na primer usled pucanja slepog creva, može izazvati peritonitis, koji karakterišu jaki bolovi u stomaku, tvrd trbuh i visoka temperatura.

Peritonitis je takođe ozbiljna infekcija koja zahteva neodložno lečenje.

Dijagnoza infekcije Ešerihijom koli

Dijagnoza infekcije E. coli postavlja se na osnovu kliničke slike i laboratorijskih analiza.

Kod sumnje na infekciju urinarnog trakta, lekar će zatražiti analizu mokraće, a prisustvo Ešerihije u urinu potvrđuje se urinokulturom.

Urinokulturom, odnosno mikrobiološkim pregledom urina, identifikuje se prisutvo bakterija i određuje na koje antibiotike je soj osetljiv, što se naziva antibiogram.

Kod crevnih infekcija, posebno ako su teže ili praćene krvlju u stolici, radi se mikrobiološka analiza stolice, odnosno koprokultura, kako bi se utvrdilo da li je uzročnik E. coli i o kom soju se radi.

U težim sistemskim slučajevima, poput sepse, uzimaju se uzorci krvi za hemokulturu, a kod sumnje na meningitis uzorak likvora, da bi se identifikovala bakterija.

Brza identifikacija uzročnika omogućava ciljano lečenje, a lekar ponekad može započeti takozvanu empirijsku terapiju i pre dobijanja konačnih rezultata, a zatim je prilagoditi prema laboratorijskim nalazima.

Lečenje infekcije Ešerihijom koli

Lečenje infekcija izazvanih Ešerihijom koli zavisi od mesta i težine infekcije.

Lečenje obično uključuje antibiotike za uklanjanje bakterije, uz dodatne mere za ublažavanje simptoma i sprečavanje komplikacija.

U nastavku slede mogući pristupi lečenju za različite vrste infekcija.

Lečenje urinarne infekcije

Najčešće se za lečenje infekcija mokraćnih puteva propisuju antibiotici poput nitrofurantoina ili trimetoprim-sulfametoksazola.

Kod težih ili komplikovanih slučajeva koriste se jači antibiotici, poput cefalosporina treće generacije, kao što je cefiksim, ili fluorohinoloni, poput ciprofloksacina.

Izbor leka i dužina terapije zavise od težine infekcije i rezultata antibiograma, pri čemu se nekomplikovane infekcije bešike obično leče tri do sedam dana.

Primena antibiotika kod urinarnih infekcija često dovodi do smanjenja ili povlačenja simptoma i pre završetka propisane terapije.

Ipak, važno je dovršiti uzimanje terapije do kraja, tačno onako kako je prepisano, čak i ako simptomi ranije nestanu.

Prevremeni prekid antibiotske terapije može dovesti do povratka infekcije i razvoja rezistencije bakterija, značajnog problema u savremenoj medicini.

Pored antibiotika, kod jačeg bola ili povišene temperature mogu se koristiti lekovi za ublažavanje tegoba, poput analgetika i antipiretika.

Takođe, preporučuje se unos dosta tečnosti tokom lečenja, pre svega vode ili blagih čajeva, kako bi se mokraćni putevi ispirali i brže eliminisala bakterija.

Infekcija E. coli u trudnoći zahteva posebnu pažnju, a lečenje antibiotikom koji je bezbedan u trudnoći započinje se odmah, čak i ako simptomi nisu izraženi.

Nelečena urinarna infekcija u trudnoći može dovesti do pijelonefritisa kod majke i povećava rizik od prevremenog porođaja ili komplikacija za plod.

Lečenje crevne infekcije

Većina crevnih infekcija uzrokovanih E. coli prolazi spontano za nekoliko dana do nedelju dana, uz pravilnu negu i rehidrataciju, bez potrebe za upotrebom antibiotika.

Nadoknada tečnosti i elektrolita je ključna zbog gubitka kroz dijareju i povraćanje.

U ovom periodu treba piti dovoljno vode, čaja i konzumirati bistre supe, dok se kod ozbiljnijih slučajeva dijareje i povraćanja uvode i oralni rehidracijski rastvori, posebni praškovi ili rastvori za nadoknadu soli i šećera.

Odmor i lagana ishrana su od velike važnosti za oporavak.

Tokom trajanja dijareje i drugih tegoba treba izbegavati masnu i začinjenu hranu, mlečne proizvode i hranu bogatu vlaknima dok se creva ne oporave.

Ishranu treba bazirati na namirnicama poput pirinča, dvopeka, kuvane šargarepe i banana, a kako se stanje poboljšava, postepeno uvoditi i druge namirnice.

Uz konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom, mogu se uzimati probiotici koji pomažu uspostavljanje zdrave crevne flore, što može skratiti trajanje dijareje i ubrzati oporavak sluzokože creva.

Takođe, preporučuje se izbegavanje preparata protiv dijareje koji usporavaju rad creva, poput loperamida, budući da zadržavanje bakterija u crevima može produžiti ili pogoršati infekciju, posebno kod sojeva koji luče toksine.

Iako se u većini slučajeva ne propisuju antibiotici, lekar može proceniti da je korisno uvesti lekove poput nifuroksazida, kako bi se ubrzala eliminacija E. coli.

Uz prethodnu konsultaciju sa lekarom, pacijent može koristiti prirodne dodatke ishrani kao što su aktivni ugalj ili diosmektit, adsorbense koji mogu ubrzati izbacivanje bakterije i toksina iz creva.

Lečenje težih oblika infekcije

Teške infekcije izazvane E. coli, poput sepse ili meningitisa, zahtevaju hitno bolničko lečenje uz intenzivnu negu.

U takvim situacijama intravenozno se primenjuju snažni antibiotici širokog spektra često čak i pre dobijanja svih laboratorijskih nalaza.

Po dobijanju nalaza terapija se prilagođava, a ovakvo rano otpočinjanje lečenja značajno smanjuje rizik od komplikacija koje mogu biti opasne po život.

Zajedno sa antibioticima, mogu se primenjivati i drugi lekovi i mere održavanja vitalnih funkcija u intenzivnoj nezi.

Brz početak agresivnog lečenja u jedinici intenzivne nege značajno povećava šanse za oporavak pacijenta.

Srećom, ovako teški oblici infekcije Ešerihijom koli relativno su retki.

Kako se prenosi Ešerihija koli?

Bakterija E. coli najčešće se prenosi takozvanim fekalno-oralnim putem, što znači da bakterija iz fecesa zaražene osobe ili životinje dospeva u usta druge osobe putem kontaminirane hrane, vode ili prljavih ruku.

Glavni načini prenosa su:

• Kontaminirana hrana: Konzumacija hrane zagađene E. coli najčešći je put infekcije. To podrazumeva nedovoljno termički obrađeno meso, posebno mlevenu govedinu, nepasterizovano mleko i mlečne proizvode, kao i sirovo voće i povrće kontaminirano fekalijama.
• Kontaminirana voda: Pijenje ili gutanje vode u kojoj je prisutna E. coli, poput neprečišćene bunarske vode, zagađene prirodne vode ili nedovoljno hlorisane vode u bazenu, može dovesti do infekcije.
• Loša lična higijena: Prljave ruke lako prenose E. coli. Izostankom pranja ruku nakon korišćenja toaleta ili menjanja pelena, kojima se potom dodiruju usta ili priprema hrana, bakterija može ući u sistem za varenje.
• Sa creva na urinarni trakt: E. coli iz analnog područja može dospeti u mokraćne puteve, naročito kod žena zbog blizine anusa i uretre. Do infekcije često dolazi usled nepravilnog brisanja ili tokom seksualnog odnosa, kada se bakterija prenese ka uretri.

Kao što se može zaključiti, načini širenja su raznovrsni, ali se infekcija najčešće dobija unošenjem bakterija fekalnog porekla kroz usta ili njihovim dospevanjem iz creva u mokraćne puteve.

Dobra lična higijena, bezbedna priprema namirnica i korišćenje ispravne vode za piće predstavljaju najbolju zaštitu od infekcije Ešerihijom koli.

Moguće komplikacije infekcije Ešerihijom koli

Većina infekcija Ešerihijom koli uz pravovremeno lečenje prolazi bez ozbiljnih ili trajnih posledica.

Ipak, u određenim slučajevima mogu se razviti komplikacije, naročito ako je infekcija teška ili se ne leči adekvatno.

Neke od mogućih komplikacija su:

• Infekcija bubrega: Nelečena ili nepravilno lečena urinarna infekcija može se proširiti iz bešike na bubrege. Pijelonefritis može dovesti do trajnog oštećenja bubrega i praćen je jakim bolom u bubrezima, visokom temperaturom i povraćanjem. Ovo stanje može izazvati ozbiljne komplikacije, a u trudnoći značajno povećava rizik od prevremenog porođaja.
• Teška dehidratacija: Kod crevnih infekcija, obilna dijareja i povraćanje mogu izazvati dehidrataciju i poremećaj ravnoteže elektrolita. Posledice su slabost, vrtoglavica, nizak krvni pritisak i poremećaj rada srca. Deca i stariji su posebno osetljivi na tešku dehidrataciju, koja može zahtevati bolničko lečenje tokom kog se tečnost i elektroliti nadoknađuju intravenski.
• Hemolitičko-uremički sindrom: Retka ali ozbiljna komplikacija, najčešće povezana sa sojevima E. coli koji proizvode toksine, O157:H7, kod koje dolazi do oštećenja bubrega uz istovremeno razaranje crvenih krvnih zrnaca i smanjenje trombocita. Ovo stanje može biti opasno po život, naročito kod male dece, i često zahteva dijalizu i intenzivnu negu dok se bubrezi ne oporave.
• Sepsa: Ako E. coli dospe u krvotok i izazove sistemsku infekciju, može doći do sepse i septičkog šoka, koji sa sobom nosi rizik od višestrukog otkazivanja organa i visokog rizika od smrtnog ishoda uprkos terapiji. Sepsa zahteva hitno intenzivno lečenje antibioticima i podršku vitalnim funkcijama.

Rano prepoznavanje komplikacija je ključno za uspešno lečenje i oporavak.

Ukoliko se kod osobe sa infekcijom E. coli jave simptomi poput jakog bola u leđima, izrazite žeđi uz smanjeno mokrenje, konfuzije ili vrlo visoke temperature, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Prevencija infekcije Ešerihijom koli

Rizik od infekcije Ešerihijom koli može se smanjiti pridržavanjem mera lične higijene i bezbednog rukovanja hranom i vodom, kao i brigom o zdravlju urinarnog trakta.

Najvažnije mere prevencije uključuju:

• Pranje ruku: Redovno i temeljno pranje ruku sapunom i toplom vodom ključno je za sprečavanje širenja bakterija. Ruke treba prati nakon korišćenja toaleta, menjanja pelena, kontakta sa životinjama, kao i pre pripreme hrane i pre jela.
• Bezbedna obrada hrane: Hranu, posebno meso, važno je kuvati ili peći dovoljno dugo na odgovarajućoj temperaturi kako bi se uništile bakterije. Pored toga, treba izbegavati konzumaciju sirovog ili nedovoljno pečenog mesa i jaja. Takođe, treba voditi računa o higijeni u kuhinji, te noževe i daske za sečenje koji su bili u kontaktu sa sirovim mesom dobro operati pre upotrebe za drugu hranu kako ne bi došlo do unakrsne kontaminacije.
• Izbegavanje nepasterizovanih namirnica: Konzumacija isključivo pasterizovanog mleka i sokova, kao i mlečnih proizvoda napravljenih od pasterizovanog mleka smanjuje rizik od zaraze, budući da sirovo nepasterizovano mleko, sirevi od nepasterizovanog mleka ili sveže ceđeni sokovi neproverenog porekla mogu sadržati E. coli i druge patogene.
• Pranje svežeg voća i povrća: Voće i povrće neophodno je temeljno oprati pre jela, posebno ono koje se konzumira sirovo. Ljuštenje povrća kao što je krastavac ili šargarepa može dodatno smanjiti rizik od infekcije.
• Bezbedna voda za piće: Ne treba konzumirati vodu ukoliko postoji sumnja u njenu sigurnost. U ovim slučajevima trebalo bi koristiti flaširanu, filtriranu ili prokuvanu vodu, a na putovanjima u područja sa upitnim sanitarnim uslovima, trebalo bi potpuno izbegavati upotrebu neflaširane vode i leda u napicima.
• Prevencija urinarnih infekcija: Za žene je posebno važno da pravilno održavaju intimnu higijenu, pre svega brisanjem od napred ka nazad posle toaleta. Takođe, korisno je mokriti nakon seksualnog odnosa, ne zadržavati dugo mokraću i unositi dovoljno tečnosti tokom dana.

Pridržavanje ovih preventivnih mera značajno smanjuje rizik od zaraze Ešerihijom koli.

Zaključak

Ešerihija koli je bakterija koja prirodno nastanjuje creva čoveka i učestvuje u varenju, ali u određenim okolnostima može postati uzročnik ozbiljnih infekcija.

E. coli najčešće izaziva urinarne i crevne infekcije, ali može dovesti i do komplikovanijih stanja kao što su infekcije bubrega, sepsa ili meningitis.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma, dijagnostikovanje i adekvatna terapija najvažniji su za uspešno lečenje i sprečavanje komplikacija.

U zavisnosti od toga gde se nalaze, infekcije se leče simptomatski ili antibioticima.