Urinarne infekcije, odnosno infekcije mokraćnih puteva, vrlo su česte u opštoj populaciji i mogu zahvatiti ljude svih uzrasta i polova.
Ipak, urinarne infekcije najčešće pogađaju žene zbog anatomskih razlika, ali mogu se javiti i kod muškaraca, naročito ukoliko su prisutni faktori rizika poput uvećane prostate.
Urinarne infekcije obično uzrokuju bakterije, najčešće Escherichia coli, ali i drugi mikroorganizmi mogu biti odgovorni za bolne i uporne simptome, kao što su peckanje prilikom mokrenja, učestalo mokrenje, zamućen urin, bol u donjem delu stomaka ili leđima.
Budući da su infekcije mokraćnih puteva izuzetno česte, na tržištu je dostupan veliki broj lekova, ali i dodataka ishrani i biljnih preparata koji mogu pomoći u lečenju.
U ovom članku objasnićemo koji su efikasni sastojci koji lekovi za urinarne infekcije bez recepta sadrže, kako bi svako mogao da donese informisanu odluku u vezi sa izborom konkretnog preparata.
Pored toga, objasnićemo koji su to lekovi koji se izdaju samo uz lekarski recept, ali koji su obično efikasniji u suzbijanju infekcije urinarnog trakta.
Vrste urinarnih infekcija
Pre nego što pređemo na primarnu temu ovog članka, lekove za urinarne infekcije, važno je razmeti šta su infekcije urinarnog trakta i koje vrste postoje.
Pod ovim pojmom obično se smatra prekomerno razmnožavanje bakterija, poput E. coli, ili upalni proces koji pogađa određeni deo urinarnog trakta.
Urinarni trakt čine bubrezi, ureteri, odnosno mokraćni kanali koji vode urin iz bubrega u bešiku, bešika i uretra, odnosno cev kroz koju urin izlazi iz tela.
U zavisnosti od toga koji deo urinarnog trakta pogađaju, mogu se razlikovati sledeće infekcije:
- Cistitis, upala bešike
- Uretritis, upala uretre, odnosno mokraćne cevi
- Pijelonefritis, infekcija bubrega
Većina nekomplikovanih infekcija javlja se u donjem delu mokraćnih puteva, poput cistitisa i uretritisa.
Simptomi urinarne infekcije mogu uključivati:
- Učestalo i bolno mokrenje
- Peckanje prilikom mokrenja
- Zamućen ili taman urin
- Pritisak ili bol u predelu bešike ili donjeg dela stomaka, koji se može širiti ka leđima
- Bol u krstima
- Bol tokom seksualnog odnosa
- Prisustvo krvi u urinu
Pored ovih tegoba, mogu se javiti i opšta slabost i malaksalost, povišena temperatura, mučnina i povraćanje.
Važnost pravilnog lečenja i potpuno suzbijanje infekcije je od velike važnosti, ne samo zbog brzog rešavanja tegoba, već i zbog sprečavanja mogućih komplikacija.
Naime, neadekvatno lečena ili nelečena urinarna infekcija može dovesti do ozbiljnih komplikacija, čak i oštećenja bubrega ili sepse, ukoliko se bakterije prošire u krvotok.
Lekovi za urinarne infekcije na recept
Urinarne infekcije su u oko 80% slučajeva uzrokovane bakterijskom infekcijom, najčešće bakterijom Escherichia coli.
Lečenje bakterijske infekcije često zahteva upotrebu antibiotika, koji se izdaju isključivo uz lekarski recept.
Ovo se posebno odnosi na umereno teške i teške infekcije, pogotovo kada su prisutni simptomi poput povišene telesne temperature, bolova u leđima i drugih sistemskih simptoma.
Ipak, važno je razumeti da bakterije nisu jedini mogući uzročnik infekcije, te da antibiotike nikada ne treba primenjivati samoinicijativno, kada to nije propisano od strane lekara.
Neracionalna i nepravilna upotreba antibiotika može dovesti do nepotpunog eliminisanja bakterija ili razvoja rezistencije bakterija na antibiotike.
Rezistencija na antibiotike je sve veći problem koji u velikoj meri otežava lečenje, budući da se sužava spektar lekova koji mogu efikasno eliminisati bakterije uzročnike.
Osim toga, samo lekar može proceniti da li je infekcija bakterijska i kojoj grupi pripada patogen.
U većini slučajeva, potrebno je obaviti pregled urina sa urinokulturom pre uzimanja antibiotika, kako bi se napravio pravi izbor najefikasnijeg antibiotika.
U nastavku slede neki od mogućih antibiotika za lečenje bakterijskih infekcija urinarnog trakta, koji se navode isključivo u informativne svrhe.
Nitrofurantoin
Nitrofurantoin je antibiotik koji je obično prvi izbor za lečenje akutnog nekomplikovanog cistitisa kod žena.
Doziranje i način upotreba zavise od konkretnog leka i preporuke lekara. Uobičajeno, lekovikao što je Nitrofinn, a koji sadrže nitrofurantoin, uzimaju se tri puta dnevno, po jedna tableta od 50 mg, a terapija traje pet dana.
Nitrofurantoin je efikasan protiv različitih sojeva bakterija koje izazivaju urinarne infekcije, uključujući i većinu sojeva E. coli, koja je najčešći uzročnik infekcije.
Ovaj antibiotik može izazvati blag bol u stomaku ili mučninu, posebno ukoliko se uzima na prazan stomak, iako se generalno dobro podnosi i ima visoku efikasnost.
Ipak, važno je znati da se nitrofurantoin ne sme koristiti ukoliko postoji ozbiljno oštećenje bubrega, budući da se u tom slučaju ne izlučuje adekvatno i može dostići toksične nivoe.
Fosfomicin
Fosfomicin je savremen antibiotik koji ima drugačiju hemijsku strukturu od ranijih antibiotika, a dostupan je u obliku granula za oralni rastvor.
Fosfomicin se koristi za nekomplikovane slučajeve upale bešike, a dostupne su doze od 2 g i 3 g.
Ovaj lek je specifičan jer je često dovoljna samo jedna doza leka, odnosno samo jedno uzimanje leka u propisanoj dozi, za iskorenjivanje većine sojeva E. coli.
Kod upornih, ponavljajućih ili težih infekcija, lekar može preporučiti uzimanje dodatne doze 24 sata nakon uzimanja prve doze.
Fosfomicin se uzima na prazan stomak, najbolje dva do tri sata posle jela, a preporučuje se uzimanje uveče, neposredno pre spavanja, nakon pražnjenja bešike.
Kesicu Fosfomicina potrebno je rastvoriti u čaši vode i progutati ovako dobijen rastvor odmah nakon pripreme.
Ipak, iako je veoma efikasan i ima jednostavnu primenu, Fosfomicin nije najbolji izbor za infekcije bubrega poput pijelonefritisa ili komplikovani slučajeve infekcija urinarnog trakta.
Pored toga, primećeno je da rezistencija na ovaj lek polako raste.
Beta-laktamski antibiotici
Ukoliko su prisutne rezistencije, alergije na druge antibiotike ili određene indikacije, lekar može prepisati beta-laktamske antibiotike.
Ovo uključuje pre svega:
- Zaštićene peniciline: Kao što je amoksicilin sa klavulanskom kiselinom, na primer Panklav
- Cefalosporine: Lekove kao što su cefaleksin ili cefuroksim
Amoksicilin, bez dodatka klavulanske kiseline, na primer Sinacilin, može biti dobar izbor za neke pacijente, dok se kod težih slučajeva ili rezistencija koristi u kombinaciji sa klavulanskom kiselinom, koja povećava efikasnost leka.
Beta-laktamski antibiotici deluju tako što onemogućavaju sintezu ćelijskog zida bakterija, a dnevna doza i dužina terapije zavise od težine infekcije i rezultata antibiotikograma, koji pokazuje osetljivost izolovane bakterije na pojedine lekove.
Kod blagih oblika infekcija terapija može trajati pet do sedam dana, dok je kod ponavljajućih ili komplikovanih slučajeva obično duža.
Fluorohinoloni
Fluorohinoloni, kao što su ciprofloksacin, levofloksacin, su određeno vreme bili vrlo čest izbor za lečenje urinarnih infekcija zbog efikasnosti na gram-negativne bakterije, uključujući mnoge sojeve E. coli.
Ipak, zbog mogućih ozbiljnijih nuspojava, poput poremećaja tetiva, mogućeg rizika za srce i nervni sistem, i sve učestalije rezistencije mikroorganizama, danas se ovi antibiotici čuvaju za komplikovanije situacije ili onda kada drugi antibiotici ne mogu biti primenjeni.
Doza i trajanje terapije prilagođavaju se individualno, a često se primenjuju sedam do 14 dana, u zavisnosti od kliničke slike i preporuke lekara.
Lekovi za urinarne infekcije bez recepta
Antibiotici za lečenje akutnih, umerenih i težih urinarnih infekcija izdaju samo na recept, ali postoje i proizvodi koji su dostupni bez lekarskog recepta.
Ovi proizvodi mogu ublažiti simptome, smanjiti rizik od ponavljanja infekcije i pružiti podršku organizmu dok se telo samostalno bori s blagim infekcijama ili nakon završene antibiotske terapije.
Ipak, važno je razumeti da se većina ovih lekova i dodataka ne može smatrati glavnim lekom za ozbiljne bakterijske infekcije, kada su antibiotici za urinarnu infekciju neophodni, ali mogu biti korisni kao dodatna terapija ili preventiva.
Kao preduslov za uspešno suzbijanje infekcije, nezavisno od načina lečenja, jeste povećan unos vode i nezaslađenih biljnih čajeva, što omogućava ispiranje i eliminaciju bakterija iz urinarnog trakta.
D-manoza
D-manoza je prost šećer koji se prirodno nalazi u određenim vrstama voća, poput brusnice, ali je dostupan i u obliku dodataka ishrani.
Dejstvo D-manoze zasniva se na vezivanju za bakterije E. coli, što onemogućava bakterijama da se prilagode sluzokoži bešike i mokraćnih puteva i na ovaj način olakšava njihovo ispiranje i izbacivanje prilikom mokrenja.
Preparati s D-manozom u vidu kapsula ili praha mogu se kupiti bez recepta, a preporučuju se kod blagih cistitisa i za sprečavanje čestih epizoda infekcija.
Ipak, važno je pratiti uputstvo o doziranju i pridržavati se preporuka proizvođača ili farmaceuta.
Kod ozbiljnijih simptoma i trajnijih tegoba, D-manoza ne može zameniti antibiotike, već može poslužiti kao dopunska mera.
Uvin čaj i biljne mešavine
Različiti biljni čajevi i diuretični napici, poput uvinog čaja, peršuna, kukuruzne svile i preslice, vekovima se koriste kao pomoć u ispiranju mokraćnih puteva.
Uvin čaj je najpopularniji čaj za urinarne infekcije, a dobija se od lišća biljke uva ursi.
Čaj od uve sadrži sastojke koji mogu imati blagi antiseptični efekat i diuretičko dejstvo, čime se povećava količina urina i olakšava eliminacija bakterija.
Iako uvin i drugi čajevi i biljne mešavine ne leče bakterijsku infekciju u pravom smislu, mogu doprineti ublažavanju blagih simptoma i sprečavanju zadržavanja urina.
Analgetici
Određeni lekovi ili kombinovani preparati, poput fenazopiridina, paracetamola ili ibuprofena mogu smanjiti bolove usled infekcije urinarnog trakta, i smanjiti peckanje tokom mokrenja.
Većina analgetika se može kupiti bez lekarskog recepta, ali je važno znati da oni ne uklanjaju uzrok infekcije i ne suzbijaju je, već samo ublažavaju simptome i olakšavaju vreme do početna dejstva antibiotske terapije.
Kod dugotrajnih simptoma, važno je biti oprezan sa upotrebom analgetika, posebno onih iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kao što su Brufen ili Dexomen.
Ovi lekovi mogu izazvati iritaciju sluzokože želuca kada se prekomerno koriste i dovesti do gastritisa ili čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, kao i do pogoršanja stanja i pucanja čira na želucu kod ljudi sa već prisutnim problemima.
Brusnica
Brusnica i prerađeni proizvodi koji sadrže brusnicu, kao što su sok, ekstrakt u kapsulama ili tablete, već dugo važe kao jedan od najboljih prirodnih lekova za urinarne infekcije.
Veruje se da sastojci brusnice, naročito proantocijanidini, otežavaju bakterijama, a posebno E. coli, da se vežu za sluzokožu mokraćnih puteva.
Ipak, rezultati naučnih studija su mešoviti, te neke pokazuju koristi, druge nisu pokazale značajan efekat brusnice.
Međutim, anegdotalna iskustva ljudi govore u prilog činjenici da redovna upotreba preparata od brusnice pomaže u sprečavanju ponovljenih upala bešike.
Iako može biti samo pomoćno sredstvo, brusnica se često preporučuje osobama s učestalim infekcijama, u kombinaciji sa drugim merama, koje uključuju dobru hidratacija, adekvatna higijena i druge mere.
Beli luk
Beli luk se u tradicionalnoj medicini pominje kao prirodni antiseptik i antimikrobni agens.
Većina zdravstvenih koristi belog luka dolazi od supstance alicin, jedinjenja koje se oslobađa kada se sveži beli luk seče ili gnječi, a kojem se pripisuju antimikrobna svojstva.
Neki preparati za imunitet i protiv infekcija sadrže koncentrisane ekstrakte belog luka, no podaci o efikasnosti konkretno na urinarne infekcije su ograničeni.
Ipak, povremena upotreba svežeg belog luka u ishrani ili suplemenata beli luk može pružiti određenu podršku imunom sistemu, pa u kombinaciji sa drugim merama može doprineti zaštiti od blagih ili ponavljajućih oblika cistitisa.
Za najveće koristi od konzumacije belog luka, najbolje je beli luk veoma sitno iseckati ili nagnječiti, i ostaviti da odstoji pet do deset minuta, kako bi sadržaj alicina dostigao maksimalan nivo.
Pored toga, izlaganje belog luka visokim temperaturama u velikoj meri smanjuje količinu alicina, pa je najbolje konzumirati ga svežeg ili ga dodati na samom kraju kuvanja.
Analgetski i antiseptični praškovi i granule
Na tržištu se mogu pronaći razni praškovi koji se rastvaraju u vodi, često sa antiseptičkim ili alkalizujućim svojstvima.
Njihova primena ima za cilj da ublaži neprijatan osećaj i peckanje prilikom mokrenja, kao i da stvori nepovoljne uslove za razmnožavanje određenih bakterija.
Ovakvi proizvodi mogu pružiti kratkotrajno olakšanje kod blagih ili početnih simptoma cistitisa, ali ne zamenjuju antibiotike kada je prisutna ozbiljnija bakterijska infekcija.
Ukoliko se primenjuju ovakvih preparati, važno je pažljivo pročitati uputstvo i pridržavati se preporuka o dužini i učestalosti uzimanja.
Probiotici
Probiotici koji sadrže sojeve Lactobacillus i druge korisne bakterije doprinose očuvanju zdrave mikroflore, ne samo u crevima, već i u vagini, gde normalna flora deluje kao prva linija odbrane protiv patogenih bakterija.
Redovna upotreba probiotika u vidu kapsula, jogurta ili drugih oblika, naročito kod onih koji imaju česte infekcije, može smanjiti rizik od ponovljene pojave urinarnih infekcija.
Pored oralnih oblika, dostupne su i vaginalne formulacije probiotika namenjene obnovi vaginalne mikroflore, što direktno može smanjiti verovatnoću da će se bakterije iz perinealne regije preneti u mokraćne puteve.
Uprkos tome što nisu lek u pravom smislu reči, probiotici se sve češće preporučuju kao jedna od mera prevencije cistitisa i drugih urogenitalnih tegoba.
Pored izbora probiotika sa adekvatnim probiotskim kulturama, može biti važno i kada i kako se uzima probiotik.
Pre svega, u slučaju da se uzima zajedno sa antibiotskom terapijom, uzimanje probiotika i antibiotika neophodno je vremenski odvojiti nekoliko sati, budući da antibiotici uništavaju bakterije neselektivno, kako one štetne, tako i one korisne.
Pored toga, upotreba antibiotika tokom antibiotske terapije može smanjiti rizik od neželjenih efekata antibiotika, kao što su nadutost, dijareja, mučinina i povraćanje.
Kada se obratiti lekaru?
U slučaju veoma blagih simptoma, kućno lečenje može dati rezultate.
Ipak, ukoliko simptomi traju duže od nekoliko dana bez poboljšanja, odnosno ako je prisutan bol ili peckanje tokom mokrenja, neophodno je javiti se lekaru radi otpočinjanja terapije antibioticima ili drugim lekovima koji će eliminisati patogen koji je doveo do infekcije.
Pored toga, sledeće situacije zahtevaju javljanje lekaru:
- Trudnoća: Infekcije u trudnoći zahtevaju posebno pažljiv odabir leka koji je bezbedan i efikasan.
- Povišena temperatura, jak bol u leđima ili slabinama: Ovi simptomi mogu ukazivati na pijelonefritis, ozbiljniju infekciju bubrega koja često zahteva antibiotsku terapiju i hospitalizaciju.
- Krv u urinu: Hematurija može biti posledica cistitisa, ali i ozbiljnijih stanja, pa može biti neophodna dodatna dijagnostika, poput ultrazvuka bubrega i bešike ili cistoskopije.
- Muškarci i deca: Urinarne infekcije kod muškaraca i dece smatraju se komplikovanim i zahtevaju lekarski pregled radi isključivanja anatomskih anomalija ili drugih predisponirajućih faktora.
- Starije osobe sa pridruženim bolestima: Osobe sa dijabetesom, bubrežnom insuficijencijom ili drugim hroničnim bolesti moraju potražiti savet lekara, jer upotreba određenih antibiotika i preparata koji se mogu nabaviti bez recepta mogu izazvati interakcije i neželjene efekte.
Prevencija ponovljenih urinarnih infekcija
Osobe koje pate od ponavljajućih cistitisa ili drugih oblika urinarnih infekcija mogu preduzeti određene korake kako bi smanjile rizik od ponavljanja infekcije.
Preventivne mere uključuju:
- Adekvatnu hidrataciju: Unos dovoljno vode tokom dana omogućava češće ispiranje bakterija iz bešike.
- Redovno i potpuno pražnjenje bešike: Zadržavanje urina i nepotpuno pražnjenje bešike olakšavaju razmnožavanje mikroorganizama.
- Korišćenje pamučnog donjeg veša i izbegavanje pretesnih pantalona: Obezbeđuje bolju cirkulaciju vazduha i smanjuje rizik od vlažnosti.
- Pravilna higijena: Kod žena, pranje genitalne regije spreda ka pozadi i korišćenje blagih sredstava za intimnu higijenu smanjuje rizik od prenosa bakterija iz analne regije.
- Mokrenje pre i posle seksualnog odnosa: Pomaže u eliminaciji bakterija koje mogu dospeti u mokraćne puteve.
- Konzumacija dodataka ishrani: Preparati s brusnicom ili D-manozom mogu biti od koristi za osobe sa čestim infekcijama urinarnog trakta.
Zaključak
Urinarne infekcije su čest zdravstveni problem koji može značajno uticati na kvalitet života, naročito kod osoba sklonih ponavljanju ovih infekcija.
U gotovo 80% slučajeva, infekcije urinarnog trakta izazvane su bakterijama, najčešće različitim sojevima E. Coli.
Pravovremena dijagnostika i lečenje antibioticima su ključni za brzo suzbijanje infekcije i sprečavanje komplikacija.
Mere poput povećanog unosa tečnosti, pravilne higijene i primene dodataka ishrani poput D-manoze, uvinog čaja i brusnice, mogu pomoći kod ranih i blagih stadijuma infekcije, koristiti se kao dopuna terapiji antibioticima, ili čak preventivno.
