Pancef i Cefapan su antibiotici koji sadrže cefiksim, antibiotik iz grupe cefalosporina treće generacije.
Cefiksim je antibiotik širokog spektra, što znači da je efikasan u borbi protiv velikog broja različitih bakterija, uključujući gram-pozitivne i gram-negativne bakterije.
Pored toga, Pancef i Cefapan su značajni zahvaljujući činjenici da su ovi antibiotici efikasni i kod nekih vrsta rezistentnih bakterija, pa se propisuju kada drugi antibiotici ne daju željene rezultate ili kada se utvrdi rezistentnost.
Kao i drugi antibiotici, Pancef i Cefapan se izdaju isključivo uz lekarski recept, i važno je strogo se držati propisanog načina upotrebe, uključujući način doziranja i trajanje lečenja.
U ovom članku objasnićemo šta su Pancef i Cefapan, kako deluju, kada se propisuje njihova upotreba, kao i kako se pije ovaj antibiotik.
Šta su Pancef i Cefapan i kako deluju?
Pancef i Cefapan su zaštićena imena lekova čiji je aktivni sastojak cefiksim.
Cefiksim pripada klasi cefalosporinskih antibiotika treće generacije, a koji baktericidni efekat postiže tako što ometa sintezu ćelijskog zida bakterija, što dovodi do slabljenja i pucanja zida i na kraju odumiranja bakterijske ćelije.
Zahvaljujući ovom mehanizmu delovanja na ćelijski zid, cefiksim je efikasan protiv niza gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija, te predstavlja antibiotik širokog spektra.
Kao predstavnik treće generacije cefalosporina, cefiksim je otporan na dejstvo određenih beta-laktamaznih enzima koje luče neke rezistentne bakterije.
Ovi enzimi mogu da smanje ili u potpunosti neutrališu efekte mnogih drugih antibiotika, što znači da Pancef i Cefapan mogu biti delotvorni i kod infekcija gde su uzročnici razvili otpornost na uobičajene antibiotike.
Ipak, važno je istaći da ovi lekovi nisu efikasni protiv svih bakterija.
Na primer, većina bakterijskih sojeva Pseudomonas i nekih Staphylococcus prirodno je neosetljiva na cefiksim.
Pancef i Cefiksim se uzimaju oralno, nakon čega se lek apsorbuje iz digestivnog trakta, a dostupni su u dva oblika:
- Film tablete: Takozvani Pancef 400 i Cefapan 400, budući da svaka tableta sadrži 400 mg cefiksima.
- Prašak ili granule za oralnu suspenziju: Koriste se za pripremu Pancef sirupa, odnosno Cefapan sirupa. Količina aktivne supstance cefiksim u ovom obliku je 100mg/5mL.
Odrasle osobe i deca starija od 10 godina obično koriste tablete, dok se sirup koristi kod dece mlađe od 10 godina, budući da ovaj oblik omogućava precizno doziranje na osnovu uzrasta, o čemu će biti reči nešto kasnije.
Za šta se koristi?
Pancef i Cefapan imaju široku primenu u lečenju akutnih bakterijskih infekcija i propisuju se za lečenje infekcija koje izazivaju mikroorganizmi osetljivi na cefiksim.
Najčešće indikacije obuhvataju infekcije respiratornog i urinarnog trakta, kao i neke specifične bakterijske infekcije.
Cefiksim se obično koristi u situacijama kada prvi izbor antibiotika nije adekvatan zbog otpornosti bakterija, neželjenih reakcija, kontraindikacija ili neuspeha prethodne terapije.
Najčešći prvi izbori kod blagih do umerenih infekcija gornjih disajnih puteva i urinarnog trakta su penicilinski antibiotici, kao što su amoksicilin, amoksicilin u kombinaciji sa klavulanskom kiselinom ili amoksicilin sirup, i određeni makrolidi, poput azitromicina.
U slučaju rezistencije bakterija na amoksicilin, netolerancije na peniciline ili neefikasnog odgovora na terapiju makrolidima, lekari se odlučuju za upotrebu cefalosporina treće generacije kao što je cefiksim.
Takođe, cefiksim je lek izbora za neke specifične bakterijske infekcije kao što je nekomplikovana gonoreja, gde jednostavna primena jedne doze olakšava terapiju.
Kod težih infekcija donjih disajnih puteva, poput pneumonije, ili komplikovanih urinarnih infekcija, cefiksim se primenjuje kada se proceni da uobičajeni antibiotici neće biti dovoljno efikasni ili kada je poznato da je uzročnik osetljiv upravo na cefiksim.
Neke od stanja kod kojih se koristi cefiksim uključuju:
- Infekcije gornjih disajnih puteva: Kao što akutni sinuzitis odnosno upala sinusa, upala krajnika i ždrela poput streptokokne angine i upala srednjeg uva. Lekar obično propisuje cefiksim za lečenje ovih stanja u slučajevima rezistencije na uobičajene antibiotike ili neuspeha prethodnog lečenja.
- Infekcije donjih disajnih puteva: Stanja kao što su bronhitis i upala pluća, mogu se lečiti cefiksimom kada su uzročnici osetljivi na ovaj antibiotik.
- Infekcije urinarnog trakta: Cefiksim je efikasan protiv uobičajenih uzročnika urinarnih infekcija, kao što su Escherichia coli, Proteus mirabilis, pa se može koristiti za lečenje upale bešike, uretre i nekomplikovane upale bubrega.
- Polno prenosive infekcije: Cefiksim se često propisuje za lečenje nekomplikovane gonoreje, zbog jednostavne primene koja podrazumeva uzimanje jedne doze od 400 mg cefiksima.
Pancef ili Panklav?
Jedna od čestih dilema i pitanja koje se javljaju jeste kada je bolje koristiti cefiksim, a kada amoksicilin sa klavulanskom kiselinom, odnosno da li je bolji izbor Pancef ili Panklav.
Odgovor na ovo pitanje može dati samo lekar, uzimajući u obzir zdravstveno stanje i sve individualne karakteristike pacijenta.
Uopšteno govoreći, Panklav sadrži amoksicilin i klavulansku kiselinu, i najčešće se bira kao prva terapija kod blažih do umerenih bakterijskih infekcija gornjih disajnih puteva, kože i stomatoloških infekcija, budući da klavulanska kiselina proširuje dejstvo amoksicilina.
Pancef, s druge strane, spada u cefalosporine treće generacije, koji se obično uvodi u sledećim slučajevima:
- Kada uzročnik pokazuje otpornost na peniciline
- Kada prethodna terapija nije dala rezultat
- Kod nekomplikovane gonoreje
- Kod infekcija urinarnog trakta izazvanih rezistentnim gram-negativnim bakterijama
Panklav češće uzrokuje gastrointestinalne smetnje i porast jetrenih enzima, dok Pancef zahteva oprez pri ozbiljnoj bubrežnoj insuficijenciji.
Izbor između ovih lekova zasniva se na antibiogramu, lokalizaciji infekcije, sklonosti alergijama, funkciji jetre i bubrega te iskustvu sa neželjenim dejstvima, pri čemu amoksicilin sa klavulanskom kiselinom ostaje uobičajena početna opcija, dok se cefiksim koristi kao rezervni ili ciljani tretman.
Način upotrebe
Doziranje i trajanje terapije cefiksimom zavisi od vrste i težine infekcije, kao i od uzrasta i opšteg stanja pacijenta.
Uzevši sve relevantne parametre u obzir, lekar propisuje dozu i način uzimanja leka.
Uobičajena doza kod odraslih osoba, uključujući starije osobe, kao i decu stariju od 10 godina, ili decu čija je telesna masa veća od 50 kg, je jedna 400 mg dnevno.
Lekar može propisati uzimanje jedne tablete od 400 mg kao pojedinačne doze, ili podeljeno u dve jednake doze od 200 mg, što odgovara polovini tablete.
U slučaju blagih infekcija kod odraslih i dece starije od 10 godina, lekar može propisati ukupnu dnevnu dozu od 200 mg.
Kod dece mlađe od 10 godina, kao i dece čija je telesna masa manja od 50 kg, ne preporučuje se upotreba film tableta, već granula za oralnu suspenziju, odnosno pripremu sirupa.
Pancef sirup, odnosno Cefapan sirup, omogućavaju precizno doziranje kod dece.
Uobičajena doza kod dece mlađe od 10 godina iznosi 8 mg/kg na dan.
Lek se može uzimati kao pojedinačna oralna doza ili podeljena u dve jednake doze.
Kao uobičajene dnevne doze kod dece, često se koriste doze, izražene u zapreminskim jedinicama sirupa:
- Deca od šest meseci do jedne godine: 3,75 mL dnevno
- Deca od jedne do četiri godine: 5 mL dnevno, odnosno jedna merna kašika
- Deca od pet do 10 godina: 10 mL dnevno, odnosno 2 merne kašike
Efikasnost i bezbednost primene kod dece mlađe od 6 meseci nije potvrđena, pa se lek ne propisuje osim u izuzetnim slučajevima.
Lečenje obično traje sedam dana, a u nekim slučajevima je potrebno produžiti lečenje na ukupno 14 dana.
Uzimanje leka ne treba prekidati samoinicijativno, već je važno završiti ceo propisan ciklus, čak i u slučaju da se simptomi ranije povuku.
Prerano prekidanje terapije može dovesti do nepotpune eliminacije bakterija kao i razvoja bakterijske rezistencije.
Pancef ili Cefapan treba uzimati u isto vreme svakog dana, sa dovoljnom količinom tečnosti, nezavisno od obroka.
Ipak, tokom primene antibiotika savetuje se uzimanje probiotika, kako bi se smanjio rizik od problema sa varenjem ili gljivičnih infekcija usled narušene crevne flore.
Probiotik i antibiotik ne treba uzimati istovremeno, budući da će antibiotik uništiti i korisne bakterije, kao i one štetne.
Više o tome kada i kako se uzima probiotik može se pročitati u odvojenom članku.
Za odabir najboljeg probiotskog soja najbolje je konsultovati se sa lekarom ili farmaceutom, a određena istraživanja sugerišu da Saccharomyces boulardii ima bolju stopu preživljavanja i pruža snažniji efekat kada se uzima tokom antibiotske terapije od nekih drugih sojeva.
Osetljive grupe
Kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom, odnosno smanjenom funkcijom bubrega, lekar može prepisati manju dozu.
Prema zvaničnom uputstvu, ako je klirens kreatinina manji od 20 ml/min, ne bi trebalo uzimati dozu veću od 200 mg cefiksima dnevno.
Kod blažih oblika oštećenja bubrega, gde je klirens kreatinina veći od 20 ml/min, obično se mogu se primenjivati uobičajene doze.
Uzimanje Pancefa ili Cefapana tokom trudnoće i dojenja se ne preporučuje, osim u slučajevima kada je to neophodno.
Konsultacija sa lekarom, koji će uzeti u obzir sve individualne fakore i zdravstveno stanje, proceniće da li je moguća upotreba nekog drugog antibiotika.
Rizici i neželjena dejstva
Cefiksim se uglavnom dobro podnosi, ali postoje situacije u kojima ga ne treba koristiti ili ga treba primenjivati s oprezom.
Pre svega, ovaj lek ne treba koristiti u slučaju alergije na beta-laktame, a poseban oprez je neophodan ako je ranije zabeležena anafilaktička reakcija na peniciline.
Kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijentijom, maksimalna dnevna doza cefiksima iznosi 200 mg, uz obavezno praćenje funkcije bubrega.
Ovaj lek se ne preporučuje tokom trudnoće i dojenja, i koristi se samo kada lekar proceni da su koristi veće od rizika.
U slučaju terapije tokom dojenja, obično se preporučuje privremeni prekid dojenja.
Tokom primene cefiksima, može doći do neželjenih reakcija, koje su većinom blage, i povlače se po završetku terapije.
Ovakve nuspojave uključuju probleme sa varenjem, kao što su dijareja, mučnina, nadutost ili bol u stomaku, glavobolja i vrtoglavica, kao i povišeni enzimi jetre bez kliničkih simptoma.
Retke, ali ozbiljne reakcije uključuju:
- Anafilaksu i teški kožni osipi: Reakcije kao što su Stevens–Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza ili DRESS zahtevaju trenutno prekidanje uzimanja leka i hitno lečenje.
- Hematološki poremećaji: Mogu se javiti prolazna leukopenija ili trombocitopenija, a ređe i agranulocitoza ili hemolitička anemija.
- Pseudomembranozni kolitis: Jaka, uporna dijareja sa grčevima i temperaturom, koja zahteva specifičnu terapiju.
Interakcije sa drugim lekovima
Istovremena primena cefiksima sa drugim lekovima može uticati na njihovu efikasnost i bezbednost, i obrnuto, drugi lekovi mogu potencijalno stupiti u interakciju sa cefiksimom.
Iz ovog razloga, važno je upoznati lekara sa svim lekovima koji se uzimaju ili koji su nedavno uzimani, uključujući lekove koji se izdaju sa ili bez lekarskog recepta, dodatke ishrani, kao i biljne preparate.
Za razliku od nekih drugih antibiotika, cefiksim ređe supa u interakcije, a najznačajniji rizik od interakcija odnosi se na antikoagulanse.
Cefiksim može produžiti protrombinsko vreme, što znači da može usporiti zgrušavanje krvi, što je naročito važno za pacijente koji uzimaju lekovi protiv zgrušavanja krvi, poput varfarina.
Kod pacijenata koji uzimaju antikoagulanse može doći do produženja protrombinskog vremena, retko praćenog krvarenjem, pa je potreban je pojačan oprez i kontrola parametara koagulacije, uz moguće prilagođavanje doze antikoagulansa.
Dodatan oprez je potreban i kod istovremene upotrebe sa aminoglikozidnim antibioticima i drugi nefrotoksičnim lekovima.
Kombinacija cefiksima sa aminoglikozidnim antibioticima, kao što su gentamicin i amikacin, ili sa lekovima koji mogu oštetiti bubrege, poput jakih diuretika, povećava rizik od oštećenja bubrega.
Ukoliko je neophodno koristiti ovakvu kombinaciju, neophodno je pažljivo pratiti bubrežnu funkciju tokom terapije.
Takođe, cefiksim može uticati na rezultate pojedinih laboratorijskih analiza.
Poznato je da može ovaj lek dati lažno pozitivan rezultat na prisustvo glukoze u urinu kod testova koji koriste bakarne soli, pa stoga, ukoliko je potrebno ispitivanje šećera u mokraći tokom terapije cefiksimom, treba koristiti enzimske metode.
Pored toga, tokom lečenja cefalosporinima može se javiti lažno pozitivan direktni Coombsov test, koji se koristi za detekciju antitela vezanih za crvena krvna zrnca.
Zaključak
Pancef i Cefapan, čiji je aktivni sastojak cefiksim, predstavljaju efikasne antibiotike širokog spektra iz grupe cefalosporina treće generacije, namenjene lečenju bakterijskih infekcija respiratornog, urinarnog i genitalnog trakta.
Zahvaljujući otpornosti na određene enzime koje luče rezistentne bakterije, ovi lekovi se često primenjuju kada standardna terapija ne daje očekivane rezultate.
Pravilno doziranje i poštovanje trajanja terapije su presudni su za bezbednu i uspešnu primenu.
Iako se cefiksim generalno dobro podnosi, neophodan je oprez kod pacijenata sa oštećenjem bubrega, tokom trudnoće i dojenja, kao i pri upotrebi drugih lekova zbog mogućih interakcija.
