Ciprocinal, Marocen, Citeral i Ciprinol, su proizvođački nazivi za antibakterijski lek ciprofloksacin iz grupe fluorohinolona.
Ciprofloksacin se često koristi u savremenoj medicinskoj praksi zbog širokog spektra delovanja i efikasnosti protiv brojnih gram-negativnih i gram-pozitivnih bakterija.
Od kada je uveden u upotrebu krajem osamdesetih godina prošlog veka, ciprofloksacin zauzima važno mesto u lečenju infekcija mokraćnog i respiratornog sistema, gastrointestinalnog trakta, kože, mekih tkiva i kostiju.
Ciprofloksacin je dostupan u različitim farmaceutskim oblicima, uključujući tablete, oralnu suspenziju i rastvor za intravensku primenu te kapi za oči i uši.
U ovom članku bavimo se pre svega ciprofloksacinom u obliku tableta, koje dolaze u dozi od 500 mg, pa se obično označavaju sa Ciprocinal 500, Marocen 500, Citeral 500, Ciprinol 500 i tako dalje.
Ciprofloksacin tablete se najčešće propisuju za sistemsko lečenje infekcija, a u nastavku ćemo objasniti šta je ovaj lek, kako deluje i čemu služi, kako se koristi, kao i koji su rizici i moguće nuspojave.
Šta je i kako deluje?
Ciprofloksacin je antibiotik koji pripada grupi fluorohinolonskih antibiotika, a koji deluje tako što suzbija enzime u bakterijama koji su neophodni za razmnožavanje i popravku DNK.
Na ovaj način ciprofloksacin sprečava njihovo razmnožavanje i dovodi do smanjenja broja, ali je važno napomenuti da je efikasan samo protiv određenih vrsta bakterija.
Pre svega, ovaj lek je efikasan protiv brojnih gram-negativnih bakterija, kao što su Escherichia coli, Salmonella ili Pseudomonas aeruginosa, kao i određenih gram-pozitivnih.
Kao i drugi antibiotici, lek treba primenjivati ciljano, za terapiju infekcija izazvanih osetljivim bakterijama.
Zbog širokog spektra dejstva i potentnosti, ciprofloksacin se obično koristi za teže ili komplikovane infekcije, kako bi se izbegao razvoj rezistencije bakterija.
Za šta se koristi?
Ciprofloksacin u obliku tableta koristi se za lečenje niza različitih infekcija kod odraslih pacijenata, kada su one izazvane bakterijama osetljivim na ovaj antibiotik, a posebno u slučajevima drugi antibiotici nisu doveli do suzbijanja infekcije.
Neke od indikacija kod kojih lekar može propisati upotrebu lekova koji sadrže ciproflaksacin, kao što su Ciprocinal, Marocen i Citeral, uključuju:
- Respiratorne infekcije: Teže infekcije donjih disajnih puteva poput upale pluća i pogoršanja hroničnog bronhitisa, kao i dugotrajni sinusitis.
- Infekcije uha i sinusa: Hronične ili ponavljajuće infekcije srednjeg uva i sinusa, naročito ako su prethodni antibiotici bili neuspešni u eliminaciji infekcije.
- Infekcije urinarnog trakta: Infekcije mokraćnih puteva, uključujući komplikovane urinarne infekcije i infekciju bubrega. Ciprofloksacin se često koristi kod upornijih ili komplikovanih urinarnih infekcija, a može biti propisan i za akutni nekomplikovani cistitis u posebnim okolnostima.
- Infekcije genitalnih organa: Bakterijske infekcije reproduktivnog trakta kod muškaraca i žena, uključujući i polno prenosive infekcije, poput gonoreje, infekcije prostate kod muškaraca i upala genitalnog trakta kod žena. Ipak, kod gonoreje je prvi izbor često Pancef ili drugi antibiotik na bazi cefiksima, zbog jednostavne primene.
- Infekcije gastrointestinalnog trakta i abdomena: Određene crevne infekcije, poput teške dijareje izazvane bakterijskom infekcijom ili trovanja hranom, kao i intraabdominalne infekcije. Ciprofloksacin se ponekad koristi u kombinaciji sa drugim antibioticima za lečenje ozbiljnih infekcija, kao što su peritonitis ili intraabdominalni apscesi.
- Infekcije kože i mekih tkiva: Bakterijske infekcije kože, potkožnog tkiva i rana, naročito one izazvane gram-negativnim bakterijama. Ciprofloksacin može biti opcija za lečenje komplikovanih infekcija rana, čireva ili apscesa kože.
- Infekcije kostiju i zglobova: Teže infekcije kostiju, kao što je osteomijelitis, ili zglobova, kao što septički artritis, izazvane osetljivim bakterijama. Zbog dobre penetracije u tkiva, ciprofloksacin se ponekad primenjuje kod određenih koštano-zglobnih infekcija, često uz dugotrajnu terapiju.
- Infekcije kod pacijenata sa neutropenijom: Lečenje bakterijskih infekcija praćenih temperaturom kod pacijenata sa neutropenijom, odnosno smanjenim brojem jedne vrste belih krvnih zrnaca. Ciprofloksacin se može dati samostalno ili u kombinaciji sa drugim antimikrobnim lekovima kako bi se pokrio širok spektar mogućih uzročnika kod imunokompromitovanih bolesnika.
- Prevencija određenih infekcija: Profilaktička primena ciprofloksacina može biti od koristi kod visokorizičnih pacijenata sa neutropenijom kako bi se sprečile teške infekcije. Takođe, jednokratna doza ciprofloksacina može biti data kao prevencija meningokokne infekcije osobama koje su bile u bliskom kontaktu sa obolelim od meningokoknog meningitisa.
- Antraks: U slučajevima inhalacije spora antraksa, ciprofloksacin je jedan od glavnih lekova za postekspozicionu profilaksu i lečenje inhalacionog oblika antraksa. Terapija se započinje što pre nakon sumnje ili potvrde izlaganja antraksu i traje više nedelja.
Ciprofloksacin se ponekad može kombinovati sa drugim antibiotikom ukoliko se radi o teškoj infekciji ili infekciji uzrokovanoj sa više različitih bakterija, kako bi se obuhvatili svi verovatni uzročnici.
Način upotrebe
Ciprofloksacin tablete treba uzimati tačno onako kako je propisao lekar, bez samostalne promene doze i režima uzimanja.
Način upotrebe zavisi od vrste i ozbiljnosti infekcije, kao i od zdravstvenog stanja pacijenta.
Kod odraslih osoba, najčešća doza iznosi između 250 mg i 750 mg na svakih 12 sati, u zavisnosti od vrste infekcije, a tablete treba progutati cele, sa dosta vode, bez lomljenja ili žvakanja.
Žvakanje ili lomljenje tableta uništavaju zaštitni film tablete, omotač koji omogućava pravilno oslobađanje leka u digestivnom traktu.
Lek bi trebalo uzimati svakog dana u isto vreme, a iako se može uzimati nezavisno od obroka, treba izbegavati konzumaciju mlečnih proizvoda ili sokova obogaćenih kalcijumom istovremeno s lekom.
Naime, kalcijum može smanjiti apsorpciju leka, iako manje količine mlečnih proizvoda tokom obroka obično ne predstavljaju problem.
Takođe, treba izbegavati istovremenu upotrebu antacida kao što je Rupurut, ili inhibitora protonske pumpe na bazi omeprazola, kao i suplemenata koji sadrže magnezijum, kalcijum, aluminijum ili gvožđe.
Ovi lekovi i dodaci mogu smanjiti efikasnost ciprofloksacina, pa ciprofloksacin treba uzimati najmanje dva sata pre ili četiri sata nakon njegove primene.
Tabela koja sledi pokazuje uobičajene doze i trajanje terapije kod odraslih, u zavisnosti od stanja koje se leči:
| Indikacija | Dnevna doza u mg | Ukupno trajanje terapije |
|---|---|---|
| Infekcije donjih respiratornih puteva | 500 mg do 750 mg dva puta dnevno | 7 do 14 dana |
| Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa | 500 mg do 750 mg dva puta dnevno | 7 do 14 dana |
| Hronični supurativni otitis media | 500 mg do 750 mg dva puta dnevno | 7 do 14 dana |
| Maligni otitis externa | 750 mg dva puta dnevno | 28 dana do 3 meseca |
| Nekomplikovan cistitis | 250 mg do 500 mg dva puta dnevno | 3 dana |
| Komplikovani cistitis, nekomplikovani pijelonefritis | 500 mg dva puta dnevno | 7 dana |
| Komplikovani pijelonefritis | 500 mg do 750 mg dva puta dnevno | najmanje 10 dana; moguće produženje preko 21 dan kod apscesa |
| Akutni i hronični prostatitis | 500 mg do 750 mg dva puta dnevno | 2 do 4 nedelje u slučaju akutnog, i 4 do 6 nedelja u slučaju hroničnog |
| Gonokokni uretritis i cervicitis | 500 mg kao pojedinačna doza | 1 dan |
| Epididimo orhitis i pelvične inflamatorne bolesti | 500 mg do 750 mg dva puta dnevno | najmanje 14 dana |
| Dijareja prouzrokovana Shigella spp, osim Shigella dysenteriae tip 1, i teška putnička dijareja | 500 mg dva puta dnevno | 1 dan |
| Dijareja prouzrokovana Shigella dysenteriae tip 1 | 500 mg dva puta dnevno | 5 dana |
| Dijareja prouzrokovana Vibrio cholerae | 500 mg dva puta dnevno | 3 dana |
| Tifusna groznica | 500 mg dva puta dnevno | 7 dana |
| Intraabdominalne infekcije izazvane gram-negativnim bakterijama | 500 mg do 750 mg dva puta dnevno | 5 do 14 dana |
| Infekcija kože i potkožnog tkiva | 500 mg do 750 mg dva puta dnevno | 7 do 14 dana |
| Infekcije kostiju i zglobova | 500 mg do 750 mg dva puta dnevno | maksimalno 3 meseca |
| Terapija ili profilaksa infekcija kod neutropeničnih pacijenata | 500 mg do 750 mg dva puta dnevno | tokom celog perioda neutropenije |
| Profilaksa infekcija uzrokovanih Neisseria meningitidis | 500 mg kao pojedinačna doza | 1 dan |
| Profilaksa inhalacionog antraksa nakon izlaganja | 500 mg dva puta dnevno | 60 dana od potvrde ekspozicije Bacillus anthracis-om |
Upotreba kod dece
Ciprofloksacin se primarno koristi kod odraslih, ali se nekim slučajvima može propisati i kod dece i adolescenata, pod nadzorom lekara specijaliste.
Kod dece, lekovi na bazi ciprofloksacina koriste se za lečenje sledećih stanja:
- Infekcije pluća i bronhija kod dece i adolescenata koji boluju od cistične fibroze
- Komplikovane infekcije urinarnog trakta, uključujući infekciju bubrega
- Terapija nakon inhalacije uzročnika antraksa
Lek Ciprocinal se može koristiti i za lečenje drugih specifičnih, teških infekcija kod dece kada lekar proceni da je to nužno.
Generalno, zbog rizika od oštećenja hrskavica u fazi rasta, ciprofloksacin se ne daje deci osim ako lekar proceni da je potencijalna korist veća od mogućeg rizika.
U nastavku slede uobičajene doze i režim uzimanja leka kod dece:
| Indikacija | Dnevna doza u mg | Ukupna dužina trajanja terapije |
|---|---|---|
| Cistična fibroza | 20 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 750 mg po dozi | 10 do 14 dana |
| Komplikovana infekcija urinarnog trakta i pijelonefritis | 10 mg/kg do 20 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 750 mg po dozi | 10 do 21 dan |
| Profilaksa i terapija inhalacijskog antraksa nakon izlaganja | 10 mg/kg do 15 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 500 mg po dozi | 60 dana od potvrde ekspozicije Bacillus anthracis-om |
| Ostale teške infekcije | 20 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 750 mg po dozi | Zavisi od tipa infekcije |
Rizici i neželjena dejstva
Upotreba lekova koji sadrže ciprofloksacin, kao i svi drugi lekovi, nosi određene rizike i može izazvati neželjena dejstva kod nekih pacijenata.
Pre svega, poseban oprez pri primeni ciprofloksacina je neophodan u sledećim slučajevima:
- Prethodne alergijske reakcije: Osobe koje su ranije imale alergijsku reakciju na ciprofloksacin ili neki drugi antibiotik iz grupe hinolona, kao što su levofloksacin ili norfloksacin, ne smeju uzimati ovaj lek, jer bi ponovna primena mogla izazvati ozbiljnu reakciju.
- Istovremena primena tizanidina: Ciprofloksacin se ne sme uzimati zajedno sa lekom tizanidin, budući da ova kombinacija može izazvati nagli pad krvnog pritiska, izraženu pospanost i druge ozbiljne neželjene efekte. U nekim slučajevima, lekar može privremeno prepisati drugi mišićni relaksans, poput tolperisona.
- Trudnoća: Primena ciprofloksacina tokom trudnoće se obično ne preporučuje, budući da može dovesti do oštećenja hrskavica fetusa u razvoju, pa se koristi samo kada je to neophodno i kada lekar proceni da je korist veća od rizika.
- Dojenje: Ciprofloksacin prolazi u majčino mleko, pa se dojiljama savetuje da ne uzimaju ovaj lek. Ako je terapija ciprofloksacinom neophodna tokom dojenja, potrebno privremeno prekinuti dojenje kako bi se izbegao štetan uticaj na bebu.
- Bolesti tetiva: Osobe koje su ranije imale probleme sa tetivama usled primene hinolonskih antibiotika ne treba da uzimaju ciprofloksacin zbog rizika od ponovnog oštećenja tetiva. Takođe, stariji pacijenti i oni koji uzimaju kortikosteroide imaju veći rizik od tendinitisa ili čak pucanja tetive, a najčešće Ahilove tetive, tokom lečenja ovim lekom.
- Epilepsija i neurološki poremećaji: Kod pacijenata koji pate od epilepsije i imaju istoriju napada ili druge neurološke probleme, poput preživljenog moždanog udara, ciprofloksacin može povećati rizik od nuspojava koje pogađaju centralni nervni sistem, pa je neophodan poseban oprez, i trenutni prekid terapije u slučaju neuroloških reakcija i napada.
- Mijastenija gravis: Ciprofloksacin može pogoršati simptome mijastenija gravis, odnosno mišićne slabosti, pa se upotreba ovog antibiotika izbegava ili propisuje uz poseban oprez.
- Kardiovaskularni poremećaji: Pacijenti sa poremećajem srčanog ritma ili faktorima rizika za produženje QT intervala, kao i oni koji uzimaju druge lekove koji utiču na srčani ritam, treba da koriste ciprofloksacin sa posebnim oprezom. Ovaj antibiotik može produžiti QT interval i u retkim slučajevima izazvati ozbiljne aritmije.
- Dijabetes: Kod osoba sa dijabetesom ciprofloksacin može izazvati fluktuacije nivoa šećera u krvi. Kao nuspojave mogu se javiti slučajevi hipoglikemije, koji obično pogađaju starije pacijenate na oralnim antidijabeticima, ali i slučajevi hiperglikemije. Dijabetes ne predstavlja apsolutnu kontraindikaciju, ali je neophodno češće pratiti vrednosti glikemije tokom terapije i po potrebi prilagođavanje terapije za dijabetes.
Pored prethodno pomenutih grupa koje lek moraju izbegavati ili koristiti sa posebnim oprezom, važno je biti svestan i mogućih neželjenih efekata.
Većina nuspojava je blaga i prolazna, a kao najčešći se izdvajaju različiti gastrointestinalni poremećaji, kao što su mučnina, nelagodnost u stomaku, bol u želucu i dijareja.
Kao i u slučaju drugih jačih antibiotika, može se razviti težak oblik dijareja usled prekomernog rasta bakterije Clostridioides difficile, stanje koje se naziva pseudomembranozni kolitis, što zahteva medicinsku pomoć i prekid terapije.
Pored problema sa varenjem, mogu se javiti glavobolja, vrtoglavica, nesanica ili pospanost, a u ređim slučajevima moguće su ozbiljnije neurološke reakcije poput drhtavice, periferne neuropatije ili napada kod predisponovanih pacijenata.
Takođe, mogu se javiti retke psihičke reakcije kao što su konfuzija, halucinacije ili depresija.
Ako se tokom terapije pojave izraženi neurološki ili psihički simptomi, potrebno je odmah prekinuti sa uzimanjem leka i obratiti se lekaru.
Ciprofloksacin može prouzrokovati bol u mišićima i zglobovima, a jedan od značajnih rizika je zapaljenje ili pucanje tetive, naročito Ahilove.
Ovaj rizik je veći kod starijih pacijenata i onih koji paralelno uzimaju kortikosteroide, a problemi s tetivama mogu nastati već tokom prvih dana terapije ili čak nedeljama nakon njenog završetka.
Pri pojavi bola ili otoka u području tetiva, neophodno je prekinuti sa terapijom i javiti se lekaru.
Pored toga, ciprofloksacin može poremetiti regulaciju glikemije, pa može doći do hipoglikemije ili hiperglikemije, posebno kod osoba sa dijabetesom.
U nekim slučajevima mogu se javiti i privremene promene krvne slike, kao što je smanjenje broja belih krvnih zrnaca ili trombocita, kao i prolazno povećanje nivoa jetrenih enzima.
Alergijske reakcije na koži, poput osipa, svraba ili koprivnjače su relativno retke ali moguće, a veoma retko mogu se javiti i ozbiljne alergijske reakcije, koje uključuju i anafilaktički šok.
Interakcije sa drugim lekovima
Ciprofloksacin može imati interakcije sa mnogim lekovima, što može uticati na efikasnost terapije ili povećati rizik od neželjenih efekata.
Iz ovog razloga je važno obavestiti lekara o svim drugim lekovima koji se koriste ili su nedavno korišćeni, uključujući i one koji se izdaju bez recepta, kao i vitaminske i biljne preparate.
Neke od značajnih interakcija ciprofloksacina uključuju sledeće:
- Antacidi i mineralni suplementi: Lekovi za želudačnu kiselinu koji sadrže aluminijum, magnezijum ili kalcijum, kao i dodaci ishrani sa gvožđem ili cinkom, mogu značajno smanjiti apsorpciju ciprofloksacina, pa ovaj lek treba uzimati najmanje dva sata pre ili oko četiri sata nakon uzimanja ovih suplemenata i antacida.
- Tizanidin: Kao što je ranije pomenuto, ovaj lek za mišićne spazme ne sme da se koristi zajedno sa ciprofloksacinom, budući da može doći do značajnog povećanja nivoa tizanidina u krvi, što može dovesti do opasno niskog krvnog pritiska, izrazite pospanosti i drugih ozbiljnih efekata.
- Varfarin i slični antikoagulansi: Ciprofloksacin može pojačati dejstvo varfarina i sličnih lekova za sprečavanje zgrušavanja krvi, što povećava rizik od krvarenja. U slučaju da se ovi lekovi uzimaju istovremeno, neophodno je pojačano praćenje parametara koagulacije krvi i po potrebi prilagođavanje doze antikoagulansa.
- Teofilin: Ciprofloksacin usporava razgradnju teofilina, pa može doći do povećanja nivoa ovog leka za astmu u krvi i pojave znakova toksičnosti teofilina, kao što su nesanica, drhtavica i aritmije. U slučajevima kada se teofilin mora primeniti zajedno sa ciprofloksacinom, obično je potrebno smanjiti dozu teofilina.
- Fenitoin: Ciprofloksacin može poremetiti metabolizam fenitoina, leka za epilepsiju, što ponekad može dovesti do promena njegove koncentracije u krvi, pa je kod istovremene primene preporučljivo pratiti nivo fenitoina i po potrebi prilagoditi dozu ovog leka.
- Ciklosporin: Istovremena primena ciprofloksacina može povisiti koncentraciju imunosupresiva ciklosporina u krvi i pojačati njegovo štetno dejstvo na bubrege, pa se kod istovremene primene preporučuje praćenje bubrežne funkcije i nivoa ciklosporina.
- Oralni antidijabetici: Određeni lekovi za dijabetes, poput sulfonilureje, u kombinaciji sa ciprofloksacinom mogu dovesti do naglog pada šećera u krvi. Ovo zahteva poseban oprez i češće proveravanje statusa glikemije, a u nekim slučajevima i prilagođavanje doze antidijabetika kako bi se izbegla hipoglikemija.
- Lekovi koji utiču na srčani ritam: Određeni antiaritmici, triciklični antidepresivi, makrolidni antibiotici kao što je eritromicin, i antipsihotici mogu produžiti QT interval slično kao ciprofloksacin. Istovremena primena takvih lekova sa ciprofloksacinom dodatno povećava rizik od aritmija, pa zahteva oprez i po potrebi praćenje EKG-a.
- Kofein: Ciprofloksacin usporava razgradnju kofeina, zbog čega dejstvo napitaka sa kofeinom, kao što su kafa i energetska pića, može biti pojačano i produženo. Preporučuje se izbegavanje prekomernog konzumiranja kofeina tokom terapije ciprofloksacinom, kako bi se smanjila mogućnost pojave nervoze, nesanice ili ubrzanog rada srca.
Važno je imati u vidu da ovo nisu sve moguće interakcije, pa je neophodno upoznati lekara ili farmaceuta o svim lekovima koji se koriste kako bi se izbegle štetne kombinacije ili blagovremeno prilagodile doze.
Zaključak
Ciprofloksacin, aktivni sastojak lekova kao što su Ciprocinal, Marocen, Citeral i Ciprinol, predstavlja snažan antibiotik iz grupe fluorohinolona, sa širokim spektrom delovanja i primenom u lečenju brojnih bakterijskih infekcija.
Koristi se kod infekcija respiratornog i urinarnog trakta, kože, mekih tkiva, kostiju, kao i kod gastrointestinalnih i sistemskih infekcija, uključujući prevenciju i terapiju antraksa.
Zbog potencijalnih ozbiljnih neželjenih dejstava i interakcija s drugim lekovima, upotreba ciprofloksacina zahteva poseban oprez, naročito kod pacijenata sa bolestima tetiva, neurološkim poremećajima, dijabetesom, kardiovaskularnim bolestima i tokom trudnoće i dojenja.
