Tamna mokraća, odnosno taman urin, najčešće se javlja usled dehidracije, ali može biti i posledica upotrebe nekih lekova, konzumirane hrane, kao i simptom određenih zdravstvenih stanja.
Urin se sastoji od viška vode i nusproizvoda koji nastaju filtriranjem krvi u bubrezima, a najčešće je bledo žute do tamno žute boje, u zavisnosti od odnosa vode i otpadnih proizvoda.
Bledo žut urin se smatra normalnim i ne ukazuje na zdravstvene probleme niti nedovoljnu hidriranost.
Sa druge strane, veoma taman urin, poput braon ili kestenjastog urina, može ukazivati na probleme sa jetrom i prisustva žuči u urinu.
U ovom članku objasnićemo koji su najčešći uzroci koji dovode do tamne mokraće, kao i kada se treba javiti lekaru.
Simptomi tamnog urina
Taman urin je sam po sebi simptom koji može ukazivati na određeno zdravstveno stanje, ali imati i bezazlene uzroke, poput konzumirane hrane, pića, lekova ili suplemenata.
Promenjena boja mokraće može se javiti na različite načine, uključujući:
- Tamno braon
- Mutnu, mlečnu
- Ružičastu, crvenu ili svetlo braon
- Tamno žutu ili narandžastu
- Zelenu ili plavu
Nijansa urina i trajanje promenjene boje od velike je važnosti za postavljanje pravilne dijagnoze i utvrđivanje uzroka.
Pored promenjene boje, urin može biti neprijatnog mirisa, biti prisutan u manjoj količini nego što je to uobičajeno, ili praćen stolicom promenjene boje, poput blede stolice.
Laboratorijska analiza urina može pokazati povećan broj epitelnih ćelija u urinu, što ukazuje na prisustvo infekcije.
Uzroci tamne mokraće
Potpuno providan urin može biti znak prekomernog unosa vode i tečnosti.
Hiperhidracija, kako se još naziva, je stanje koje može biti opasno i dovesti do veoma niskih nivoa elektrolita, kao što su natrijum, magnezijum, kalijum i drugi.
Urin koji je tamno braon, crven ili gotovo crn, može biti simptom nekih zdravstvenih stanja, poput dehidriranosti, konzumacije određenih namirnica, napitaka i lekova, anemije, infekcija urinarnog trakta, problema sa jetrom ili bubrezima.
Dehidracija
Tamni urin najčešće se javlja usled nedovoljnog unosa tečnosti, odnosno dehidracije.
Iako dnevne potrebe za tečnošću variraju od osobe do osobe i zavise od velikog broja faktora, aktuelne preporuke o tome koliko vode treba piti dnevno govore o količini od 2.7 litara za osobe ženskog, odnosno 3.7 litara za osobe muškog pola.
Dehidracija pored tamnog urina može dovesti i do drugih simptoma, koji uključuju suva usta i usne, vrtoglavicu, slabost i umor, probleme sa gutanjem, zatvor i druge.
Blaga dehidracija može se lečiti jednostavnim povećanjem unosa tečnosti, poput vode i biljnih čajeva.
Ozbiljni slučajevi dehidracije mogu zahtevati ozbiljnije lečenje i nadoknadu elektrolita.
Neki od simptoma teške dehidracije uključuju letargiju, veoma suva ista i jezik, uspored rad srca, nizak krvni pritisak i veoma male količine ili odsustvo urina.
Ukoliko su pored tamne mokraće prisutni i ovi simptomi neophodno je javljanje lekaru.
Deca, starije osobe i osobe koje pate od teških bolesti, kao i osobe koje pate dijareje ili povraćanja, pod povećanim su rizikom od dehidracije.
Hrana i lekovi
Konzumirane namirnice, napici i neke vrste lekova mogu da dovedu do promene boje ili mirisa urina.
Na primer, cvekla i crveno voće poput kupina mogu da dovedu do pojave crvenog urina. Rabarbara, sa druge strane, može dati urinu tamno braon boju.
Kada je hrana uzrok promenjene boje urina, ovo obično traje nekoliko odlaska u toalet, nakon čega se boja postepeno vraća u normalu.
Određeni lekovi takođe mogu izazvati promene boje urina, kao što su:
- Laksativi sa senom, hlorpromazin i tioridazin mogu dovesti do crvenog urina
- Rifampin, varfarin i fenazopiridin mogu dovesti do narandžastog urina
- Amitriptilin, indometacin, cimetidin i prometazin mogu dovesti do plavog ili zelenog urina
- Hlorokin, primakin, metronidazol i nitrofurantoin mogu dovesti do tamno braon urina
Višak vitamina B kompleksa, a posebno vitamina B2, odnosno riboflavin, mogu dovesti do privremeno intenzivno žute boje urina.
Budući da je reč o vitaminima koji su rastvorljivi u vodi koji se izlučuju kroz urin, promenjena boja prisutna je sve dok se telo ne oslobodi viška na ovaj način.
Hemolitička anemija
Hemolitička anemija je stanje kod kog ljudski organizam uništava crvena krvna zrcna prevelikom brzinom, brže nego što se ona mogu proizvesti u koštanoj srži.
Proces u kome se uništavaju stare ćelije crvenih krvnih zrnaca naziva se hemoliza, a kada se ovo odvija prekomerno, dolazi do anemije.
Uzrok hemolitičke anemije je je obično genetski poremećaj krvi, a ređe se može javiti i kao nuspojava nekih lekova ili nakon transfuzije krvi.
Pored tamnog urina, simptomi hemolitičke anemije mogu uključivati:
- Umor
- Vrtoglavicu
- Lupanje srca
- Bledu kožu
- Glavobolju
- Žuticu
- Uvećanu jetru ili slezinu
- Hemoglobin u urinu
Teži slučajevi hemolitičke anemije mogu izazvati i groznicu, bol u leđima ili abdomenu i druge ozbiljnije simptome.
Infekcije urinarnog trakta
Kada se bakterije u bešici prekomerno razmnože dolazi do infekcija urinarnog trakta, odnosno upale bešike.
Cistitis, kako se ovo stanje još naziva, češće pogađa žene nego muškarce.
Učestalo mokrenje, koje je obično praćeno bolom, peckanjem ili nelagodom, jedan je od osnovnih simptoma infekcije urinarnog trakta.
Pored toga, upala bešike je često praćena mutnim urinom, koji može biti taman ili izgledati krvavo, a može biti i neprijatnog mirisa.
Drugi simptomi mogu da uključuju bol ili pritisak u stomaku, ali i osećaj za iznenadnim i neodložnim mokrenjem.
Lečenje cistitisa najčešće zahteva upotrebu antibiotika.
Infekcije jetre
Infekcije jetre, poput virusne infekcije hepatitisom C, mogu dovesti do oštećenja jetre.
Rane faze bolesti jetre obično ne izazivaju nikakve simptome, što otežava pravovremeno postavljanje dijagnoze.
Budući da je jetra organ koji filtrira otpadne materije u telu, kod osoba koje pate od infekcije ili bolesti jetre može se javiti taman urin.
Osim tamne mokraće, bolesti jetre mogu izazvati umor, bol u mišićima i zglobovima, groznicu, mučninu, gubitak apetita, bol u stomaku ili leđima, svrab kože i žuticu.
Lečenje i držanje bolesti pod kontrolom je izuzetno važno kako bi se sprečile potencijalne komplikacije i razvoj bolesti koji može izazvati cirozu jetre.
Bolesti bubrega
Bubrezi imaju ulogu da filtriraju krv i izlučuju otpadne proizvode kroz urin. Određena stanja koja pogađaju bubrege mogu dovesti do pojave tamnog ili braon urina.
Braon mokraća može se javiti usled infekcije bubrega, poput post-streptokoknog glomerulonefritisa do kog dolazi nakon streptokokne upale grla.
Ovo stanje dovodi do pojave crevenkasto-braon urina, a obično pogađa decu.
Drugi prateći simptomi bolesti bubrega pored promenjene boje urina mogu da budu otok na licu, na rukama ili stopalima, kao i smanjena potreba za mokrenjem.
Visoke vrednosti kalijuma u krvi ili prisustvo proteina u urinu može biti znak da bubrezi ne funkcionišu na pravilan način.
Drugi uzroci
Osim prethodnih, uobičajenih uzroka tamne mokraće, i drugi uzroci mogu dovesti do promenjene boje urina.
Neki od njih uključuju:
- Povrede bubrega
- Opstrukciju žuči
- Probleme sa jetrom, poput masne jetre
- Kamen u žuči ili bešici
- Kamen u bubregu
- Malariju
- Rabdomiolizu
- Rak bešike, bubrega ili pankresa
Pored toga, preterano naporno vežbanje može dovesti do tamnog urina. Do ovoga dolazi kao posledica traume mišića usled koje se otpadni proizvodi izlučuju kroz urin.
Kao posledica problema sa pankreasom ili jetrom, pored tamnog urina može se javiti i svetla stolica, ili pak žuta stolica.
Urin u ovim slučajevima dobija tamnu boju zbog povećanog prisustva bilirubina, koji se u manjoj meri izbacuje kroz stolicu kod bolesti jetre i pankreasa.
Kada se javiti lekaru?
Dehidracija je najčešći uzrok tamnog urina, pa ukoliko posle povećanog unosa vode urin postane svetliji, može se smatrati da je privremeno promenjena boja posledica blage dehidracije.
Ukoliko se boja urina ne menja ni nakon povećanog unosa tečnosti ili je priusutna krv u mokraći, neophodno je posetiti lekara.
Doktoru je takođe neophodno obratiti se ako je taman urin praćen intenzivnim bolom tokom mokrenja, posebno u predelu stomaka ili leđa, što može biti znak kamena u bubregu ili infekcije urinarnog trakta.
Drugi simptomi koji prate taman urin, a zahtevaju hitnu medicinsku pomoć uključuju groznicu, mučninu i povraćanje.
Lečenje
Lečenje nije uvek neophodno, budući da tamna mokraća može imati brojne uzroke, uključujući i konzumiranu hranu, kao i korišćene lekove i dodatke ishrani.
Ukoliko je dehidracija uzrok braon urina, blaga dehidracija se uspešno može lečiti kod kuće, povećanim unosom tečnosti, a pre svega vode i biljnih čajeva.
Pored toga, sveže voće i povrće je bogato tečnošću, pa može pomoći u nadoknadi izgubljene tečnosti ali i hranjivih materija.
Način lečenja ozbiljnijih stanja koja dovode do tamne mokraće zavisi od uzroka.
Na primer, infekcije urinarnog trakta obično zahtevaju upotrebu antibiotika i povećan unos tečnosti.
Zaključak
Promenjena boja mokraće, pre svega tamna mokraća, koja ponekad može biti praćena i drugim simptomima kao što su neugodan miris ili svetla stolica, može imati brojne uzroke.
Najčešće je u pitanju blaga dehidracija, te se urin vraća u svoju uobičajenu, svetlo žutu boju, nakon povećanog unosa tečnosti.
Drugi uzroci uključuju konzumiranu hranu, upotrebu određenih lekova, probleme sa jetrom, infekcije urinarnog trakta i druge.
Ukoliko urin ima tamnu boju i nakon povećanog unosa tečnosti, neophodno je javljanje lekaru radi utvrđivanja uzroka koji dovodi do promenjene boje mokraće.
