Hemoglobin je jedan od najvažnijih proteina u telu, koji igra ključnu ulogu u transportu kiseonika iz pluća do svih ćelija i tkiva.
Kao sastavni deo crvenih krvnih zrnaca, hemoglobin omogućava ćelijama da dobiju energiju potrebnu za normalno funkcionisanje.
Promene u nivou hemoglobina mogu biti indikator različitih zdravstvenih stanja, uključujući anemiju, dehidraciju ili probleme sa plućima i srcem.
U ovom članku objasnićemo šta je hemoglobin, koje su normalne vrednosti, šta može dovesti do odstupanja u nivou hemoglobina i kako održati njegov optimalan nivo u krvi.
Šta je hemoglobin?
Hemoglobin je složen protein koji se nalazi unutar crvenih krvnih zrnaca i ima ključnu ulogu u transportu kiseonika kroz telo.
Sastoji se od četiri proteinska lanca, od kojih svaki sadrži molekul gvožđa, koji vezuje kiseonik iz pluća.
Nakon vezivanja kiseonika, hemoglobin ga prenosi kroz krvotok do svih delova tela, gde kiseonik oslobađa za upotrebu u ćelijama.
Pored transporta kiseonika, hemoglobin takođe pomaže u prenosu ugljen-dioksida iz tkiva nazad u pluća, gde se izdiše.
Normalan nivo hemoglobina je od suštinske važnosti za pravilno funkcionisanje organizma, a odstupanja u njegovim vrednostima mogu ukazivati na različite zdravstvene probleme.
Referentne vrednosti
Referentne vrednosti hemoglobina zavise od pola, starosti, kao i od specifičnih laboratorijskih standarda.
Iako se ove vrednosti mogu blago razlikovati, opšte prihvaćeni rasponi su:
- Muškarci: 13,8 – 17,2 g/dL
- Žene: 12,1 – 15,1 g/dL
- Trudnice: 11,0 – 14,0 g/dL
- Deca (1-6 godina): 11,0 – 14,0 g/dL
- Novorođenčad: 14,0 – 24,0 g/dL
Tumačenje nivoa hemoglobina uvek treba da se vrši zajedno sa drugim parametrima krvne slike, kao što su eritrociti, hematokrit, leukociti, trombociti, leukocitarna formula i drugi.
Nizak hemoglobin
Nizak hemoglobin, stanje poznato i kao anemija, označava smanjenu koncentraciju hemoglobina u krvi.
Kada su nivoi hemoglobina niski, organizam ne dobija dovoljno kiseonika, što može dovesti do različitih zdravstvenih problema i tegoba.
Simptomi
Simptomi niskog hemoglobina mogu varirati u zavisnosti od težine stanja, ali najčešći simptomi uključuju:
- Umor i slabost
- Bledu kožu
- Ubrzan rad srca
- Kratak dah
- Vrtoglavicu ili nesvesticu
- Glavobolje
- Hladne ruke i stopala
Uzroci
Postoji nekoliko potencijalnih uzroka niskog hemoglobina:
- Nedostatak gvožđa: Najčešći uzrok anemije, gvožđe je ključni mineral za proizvodnju hemoglobina. Nizak nivo feritina, proteina koji skladišti gvožđe u telu, često ukazuje na iscrpljene rezerve gvožđa, što može dovesti do smanjenja proizvodnje hemoglobina.
- Gubitak krvi: Može nastati usled povreda, operacija, menstruacije ili gastrointestinalnih problema kao što su čir na želucu ili hemoroidi.
- Nedostatak vitamina: Nedostatak vitamina B12 i folne kiseline može ometati proizvodnju hemoglobina.
- Hronične bolesti: Bolesti poput raka, hronične bolesti bubrega ili reumatoidnog artritisa mogu smanjiti proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
- Genetski poremećaji: Stanja kao što su talasemija ili srpasta anemija mogu uzrokovati nisku koncentraciju hemoglobina.
Lečenje
Lečenje niskog hemoglobina zavisi od uzroka, a neke od opcija uključuju:
- Suplementi gvožđa: Prepisuju se radi povećanja nivoa gvožđa u telu i poboljšanje proizvodnje hemoglobina.
- Promene načina ishrana: Ishrana bogata gvožđem, vitaminom B12 i folnom kiselinom može doprineti poboljšanju nivoa hemoglobina. Hrana poput crvenog mesa, ribe, jaja, zelenog lisnatog povrća i mahunarki je posebno korisna.
- Suplementi vitamina B kompleksa: U slučajevima nedostatka vitamina, suplementi B12 ili folne kiseline mogu biti potrebni.
- Lečenje osnovnih stanja: Ako je anemija uzrokovana hroničnim bolestima, lečenje osnovnog stanja može pomoći u normalizaciji nivoa hemoglobina.
- Transfuzija krvi: U teškim slučajevima anemije, transfuzija krvi može biti neophodna za brzo povećanje broja crvenih krvnih zrnaca.
Povišen hemoglobin
Povišen hemoglobin, ili eritrocitoza, označava viši nivo hemoglobina u krvi od normalnih referentnih vrednosti.
Hemoglobin je ključan za prenos kiseonika iz pluća do ostatka tela, ali kada je njegova koncentracija prevelika, može ukazivati na različite zdravstvene probleme ili adaptacije organizma na specifične uslove.
Povišen hemoglobin može dovesti do povećane viskoznosti krvi, što povećava rizik od formiranja krvnih ugrušaka i drugih komplikacija.
Simptomi
Simptomi povišenog hemoglobina mogu biti blagi ili izraženi, u zavisno od uzroka, i mogu da podrazumevaju:
- Glavobolju
- Vrtoglavicu
- Svrab kože, posebno nakon tuširanja ili kupanja
- Crvenilo kože, posebno lica
- Zamor
- Bol u zglobovima
- Kratak dah
- Probleme sa vidom
Kod nekih ljudi blago povišene vrednosti hemoglobina ne izazivaju bilo kakve simptome i tegobe, a dijagnoza se postavlja nakon rutinske analize krvne slike, ili analize koja se obavlja sa ciljem postavljanja druge dijagnoze.
Uzroci
Povišen hemoglobin može biti uzrokovan različitim faktorima, uključujući:
- Hronična hipoksija: Nedostatak kiseonika u tkivima, koji može biti posledica hroničnih plućnih bolesti, kao što je hronična opstruktivna bolest pluća, može podstaći telo da proizvodi više crvenih krvnih zrnaca kako bi kompenzovalo manjak kiseonika.
- Visinska bolest: Osobe koje žive na visokim nadmorskim visinama imaju prirodno povišen hemoglobin zbog smanjenog pritiska kiseonika u vazduhu.
- Dehidracija: Smanjenje tečnosti u organizmu može dovesti do lažnog povišenja hemoglobina jer je krv manje razređena.
- Policitemija vera: Retka vrsta raka krvi koja uzrokuje prekomernu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
- Povećana proizvodnja eritropoetina: Bubrežni tumori ili drugi problemi mogu dovesti do povećane proizvodnje eritropoetina, hormona koji stimuliše proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
- Korišćenje steroida ili doping: Neki sportisti koriste doping metode koje povećavaju proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
Lečenje
Lečenje povišenog hemoglobina zavisi od uzroka.
Neki od načini lečenja eritrocitoze mogu uključivati:
- Flebotomiju: Terapijsko ispuštanje krvi kako bi se smanjila koncentracija crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina. Ovo je često prvi tretman kod pacijenata sa policitemijom vera.
- Rehidraciju: U slučajevima dehidracije, povećan unos tečnosti može pomoći u normalizaciji nivoa hemoglobina.
- Lečenje osnovnih bolesti: Ako je povišen hemoglobin uzrokovan osnovnom bolešću kao što je hronična opstruktivna bolest pluća ili hronična hipoksija, lečenje ovih stanja može doprineti u smanjenju nivoa hemoglobina.
- Izbegavanje visinskih uslova: Osobama sa problemima zbog visinske bolesti može biti preporučeno da izbegavaju boravak na visokim nadmorskim visinama.
- Prestanak uzimanja steroida: Prekid korišćenja supstanci koje povećavaju proizvodnju crvenih krvnih zrnaca može normalizovati nivo hemoglobina.
- Upotrebu lekova: U nekim slučajevima, doktor može prepisati lekove za smanjenje proizvodnje crvenih krvnih zrnaca.
Pravovremena dijagnoza i početak lečenja povišenog hemoglobina je ključan za sprečavanje ozbiljnih komplikacija, kao što su krvni ugrušci, moždani udar ili srčani udar.
Kod sumnje na povišen rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, u preventivnoj dijagnostici može biti od koristi i D-dimer test.
Kada i kako se meri nivo hemoglobina
Merenje nivoa hemoglobina obično se sprovodi kao uobičajen deo preventivnih dijagnostičkih procedura, ali i deo brojnih procedura za utvrđivanje uzroka simptoma kod ljudi kod kojih se oni javljaju.
Neki od razloga za merenje nivoa hemoglobina uključuju:
- Rutinski zdravstveni pregledi: Kao deo kompletne krvne slike tokom redovnih lekarskih pregleda.
- Sumnja na anemiju: Simptomi kao što su umor, slabost, bledilo ili vrtoglavica, može ukazivati na nizak nivo hemoglobina i anemiju.
- Praćenje hroničnih bolesti: Kod osoba sa hroničnim stanjima poput hronične bolesti bubrega ili srčane insuficijencije, važno je pratiti nivo hemoglobina.
- Pre i posle operacija: Kako bi se osiguralo da pacijent ima adekvatan nivo hemoglobina za operaciju i da bi se pratilo stanje i oporavak posle operacije.
- Praćenje efekata lečenja: Kod pacijenata koji su na terapiji za anemiju, poput suplementacije gvožđem ili eritropoetinom.
- Praćenje stanja nakon akutnog gubitka krvi: Nakon traume, operacije ili krvarenja.
Merenje nivoa hemoglobina se vrši analizom uzorka krvi.
Nivo hemoglobina se izražava u g/dL, odnosno gramima po decilitru krvi.
Kako održati normalne vrednosti hemoglobina
Održavanje normalnih vrednosti hemoglobina zahteva holistički pristup koji obuhvata pravilnu ishranu, adekvatan unos vitamina i minerala, redovnu fizičku aktivnost, kao i upravljanje stresom.
Pravilna ishrana uključuje konzumiranje namirnica bogatih gvožđem, kao što su crveno meso, piletina, riba, jaja i zeleno lisnato povrće poput spanaća i kelja.
Važno je kombinovati ove izvore gvožđa sa namirnicama bogatim vitaminom C, poput citrusnog voća, paradajza i paprike, budući da ovaj vitamin značajno poboljšava apsorpciju gvožđa u organizmu, posebno nehem gvožđa iz biljnih izvora.
Vitamin B12 i folna kiselina su ključni za proizvodnju hemoglobina, pa je preporučljivo unositi namirnice poput jaja, mlečnih proizvoda, mahunarki i obogaćenih žitarica.
Za osobe koje ne konzumiraju dovoljno ovih nutrijenata putem ishrane, uključujući i vegetarijanace i vegane, suplementi vitaminoma B12 mogu biti izuzetno korisni.
Pored ishrane, redovna fizička aktivnost igra važnu ulogu u održavanju optimalnog nivoa hemoglobina, jer poboljšava cirkulaciju i stimuliše proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
Umerena aktivnost, kao što su hodanje, plivanje ili vožnja bicikla, može značajno doprineti održavanju zdravlja krvi, ali i kardiovaskularnog zdravlja.
Upravljanje stresom je još jedan bitan aspekt koji se često zanemaruje.
Hronični stres može uticati na različite segmenta zdravlja, uključujući i nivo hemoglobina u krvi.
Na kraju, redovne kontrole krvne slike omogućavaju praćenje nivoa hemoglobina i rano otkrivanje eventualnih problema i odstupanja od referentnih vrednosti.
Ukoliko dođe do smanjenja ili povećanja hemoglobina, važno je pravovremeno utvrditi uzrok i pristupiti adekvatnom lečenju.
Saveti za brzo podizanje hemoglobina
Postoje različiti saveti koji mogu pomoći u brzom podizanju nivoa hemoglobina.
Neke od preporuka za podizanje hemoglobina uključuju:
- Povećanje unosa hrane bogate gvožđem: Konzumiranje hrane bogate gvožđem je najbrži način da se poveća nivo hemoglobina. To uključuje crveno meso, jetru, piletinu, ribu, mahunarke kao što pasulj ili sočivo, spanać, brokoli, i tofu. Gvožđe iz životinjskih izvora, hem gvožđe, se bolje apsorbuje nego iz biljnih izvora nehem gvožđe.
- Kombinovanje gvožđa s vitaminom C: Vitamin C poboljšava apsorpciju gvožđa iz hrane, posebno iz biljnih izvora. Uzimanje voća bogatog vitaminom C, kao što su pomorandže, limun, jagode, kivi ili paradajz, uz obrok bogat gvožđem, može značajno poboljšati apsorpciju.
- Konzumacija hrane bogate folnom kiselinom: Folna kiselina je neophodna za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Zeleno lisnato povrće, avokado, jaja, pasulj i integralne žitarice su dobri izvori folne kiseline.
- Suplementi gvožđa: Kada je nivo hemoglobina veoma nizak, lekar može preporučiti uzimanje suplemenata gvožđa. Ovi suplementi se obično uzimaju oralno, ali u težim slučajevima može biti potrebna intravenska terapija. Suplementi gvožđa mogu izazvati probavne tegobe poput dijareje, mučnine, metalnog ukusa u ustima, crne stolice i drugih.
- Izbegavanje hrane i pića koja smanjuju apsorpciju gvožđa: Napici poput kafe, čaja i gaziranih napitaka, kao i hrana bogata kalcijumom, poput mleka i mlečnih proizvoda, mogu negativno uticati na apsorpciju gvožđa, pa se preporučuje izbegavanje ovih namirnica u vreme kada se konzumiraju namirnice bogate gvožđem.
- Upotreba biljnih čajeva: Neki biljni čajevi, kao što je čaj od koprive, bogati su gvožđem i mogu pomoći u povećanju nivoa hemoglobina.
- Smanjenje stresa i dovoljno sna: Stres i nedostatak sna mogu uticati na zdravlje krvi i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Obezbeđivanjem dovoljno sna i upravljanjem stresom može se pomoći u bržem podizanju hemoglobina.
- Povećanje unosa B vitamina: Vitamini B kompleksa, posebno vitamin B12, igraju važnu ulogu u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca. Hrana bogata vitaminom B12 uključuje meso, jaja, mlečne proizvode i obogaćene žitarice i biljna mleka.
Prethodno pomenute preporuke mogu značajno doprineti brzom povećanju nivoa hemoglobina, no konsultacija sa lekarom pre njihove primene je neophodna, posebno u slučajevima veoma niskih vrednosti.
Zaključak
Hemoglobin je ključni protein u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik iz pluća do tkiva i vraća ugljen-dioksid nazad u pluća.
Snižen hemoglobin, odnosno anemija, može biti uzrokovan nedostatkom gvožđa, vitamina B12, folne kiseline, gubitkom krvi, hroničnim bolestima ili genetskim poremećajima.
Povišen hemoglobin često je posledica hronične hipoksije, visinske bolesti, dehidracije ili korišćenja steroida.
Lečenje i postizanje normalne vrednosti hemoglobina uključuje suplementaciju, promene u ishrani, flebotomiju i lečenje osnovnih uzroka.
