MPV u krvi: Šta je, povišen i snižen, kako smanjiti

MPV je skraćenica za engleski naziv analize kojom se meri prosečna zapremina trombocita, mean platelet volume, i predstavlja jedan od važnih parametara krvne slike.

Iako se prilikom rutinskih pregleda krvne slike obično više pažnje obraća na broj trombocita, leukocite i eritrocite, MPV može biti veoma koristan za bolje razumevanje potencijalnih poremećaja koagulacije, inflamatornih procesa ili bolesti krvnih sudova.

Snižene vrednosti se ređe sreću, dok povišen MPV može biti znak da je potrebna dodatna provera stanja trombocita, koji igraju važnu ulogu u formiranju ugrušaka i zaštiti organizma od obilnih krvarenja.

U savremenoj medicini, MPV se posmatra kao dodatni pokazatelj, a ne kao isključivo sredstvo za donošenje konačne dijagnoze.

Međutim, kada su MPV vrednosti izrazito visoke ili niske, u kombinaciji s drugim rezultatima, poput CRP-a, D-dimera, sedimentacije eritrocita i broja trombocita, može ukazati na prisustvo određenih upalnih stanja ili poremećaja koagulacije.

Imajući to u vidu, jasno je da je analiza i razumevanje MPV parametra od velikog značaja u preventivnoj medicini i dijagnostici.

U ovom članku objasnićemo šta je MPV parametar krvne slike, kada se javljaju snižene a kada povišene vrednosti MPV u krvi, kao i kako sniziti visok MPV.

Šta je MPV u krvi?

MPV je parametar krvne slike koji pokazuje prosečnu zapreminu trombocita, odnosno crvenih krvnih pločica.

Trombociti su najmanji formirani elementi krvi i njihova glavna uloga je da učestvuju u hemostazi, odnosno zaustavljanju krvarenja, tako što se lepe za oštećene zidove krvnih sudova i međusobno povezuju, formirajući tromb ili krvni ugrušak.

Ovaj proces je od ključnog značaja za sprečavanje obilnih krvarenja pri povredama ili pucanju kapilara.

MPV u krvi predstavlja parametar koji opisuje prosečnu veličinu trombocita, merenu u femtolitrima (fL).

Što je vrednost MPV viša, to znači da su trombociti u proseku veći, dok niže vrednosti MPV pokazuju da su trombociti manji.

Ovaj podatak, u kombinaciji s brojem trombocita, može dati uvid u to da li se u organizmu dešavaju promene u proizvodnji i razgradnji crvenih krvnih zrnaca.

Pored toga, trombociti nisu samo pasivne ćelije koje imaju ulogu da spreče krvarenje, u njima se nalaze različiti molekuli poput citokina, faktora rasta i molekula koji mogu uticati na upalne procese ili obnavljanje tkiva.

Kada su trombociti veći, odnosno kada je povišen MPV u krvi, obično se smatraju metabolički aktivnijim i ponekad agresivnijim u formiranju ugrušaka.

Povišene vrednosti mogu imati značaj kod procene i praćenja kardiovaskularnih bolesti, metaboličkog sindroma, autoimunih bolesti i drugih stanja, o čemu će biti reči u nastavku članka.

Normalne vrednosti MPV-a

Raspon normalnih, referentnih vrednosti MPV u krvi se kreće između 7.5 fL i 11.0 fL, i može u manjoj meri varirati u zavisnosti od laboratorije i korišćene metode merenja.

Svaka laboratorija ima svoje referentne vrednosti koje mogu biti malo pomerene, pa je važno da pacijent obrati pažnju na opsege referentnih vrednosti specifične laboratorije u kojoj je rađena analiza.

MPV unutar normalnih granica ne ukazuje na neki poseban patološki proces, ali odstupanja od normalnih vrednosti u oba smera mogu biti znak da telo pojačano proizvodi nove trombocite, koji su često veći, ili da trombociti brže propadaju.

Ipak, tumačenje MPV parametra uvek se obavlja zajedno sa ukupnim brojem trombocita, budući da sama vrednost MPV bez šireg konteksta ne daje dovoljno informacija.

Povišen MPV u krvi

Povišen MPV u krvi govori o tome da je prosečna veličina trombocita iznad gornje granice referentnog opsega.

Vrednosti veće od oko 11 fL najčešće znače da se u krvotoku nalaze krupniji, mlađi trombociti.

Jedan od uobičajenih razloga za to jeste gubitak krvi usled traume ili veće hirurške intervencije, što telo nadoknađuje ubrzanom produkcijom trombocita, pa su novonastali trombociti znatno veći.

Ipak, ovo nije jedini uzrok visokog MPV, pa je zato uvek bitno sagledati i druge parametre, posebno ukupan broj trombocita, jer kombinacija MPV-a i ukupnog broja trombocita daje jasniju sliku o tome šta se dešava u organizmu.

• Nizak broj trombocita i visok MPV: Ovakva kombinacija obično ukazuje da se trombociti ubrzano uništavaju, antitelima, infekcijom ili toksinima, pa telo proizvodi više mladih i krupnijih trombocita u pokušaju da nadoknadi manjak. Primer za to je imuna trombocitopenija, gde imuni sistem bez jasnog razloga napada trombocite.
• Visok broj trombocita i visok MPV: Situacija kada koštana srž stvara previše trombocita, često zbog genetske mutacije ili kancerogenog procesa, naziva se najčešće mijeloproliferativna bolest, kao što su esencijalna trombocitemija ili policitemija vera. U ovom slučaju postoji tendencija ka većim trombocitima.
• Normalan broj trombocita i visok MPV: Ako je ukupan broj trombocita u referentnim granicama, a MPV povećan, to može ukazivati na stanja poput hipertireoze, hronične mijeloidne leukemije ili drugih bolesti gde se menja veličina trombocita bez promena u njihovom ukupnom broju.

Uzroci povišenog MPV-a u krvi

Visok MPV u krvi može biti posledica različitih uzroka, a stanja koja slede u nastavku se najčešće ispituju kada se uoči odstupanje u veličini trombocita.

• Genetski sindromi krupnih trombocita: Nasledne bolesti koje dovode do velikih trombocita i posledično visokog MPV-a u krvi.
• Dijabetes: U stanju loše regulisanog šećera u krvi često se javljaju upalni procesi, pa su trombociti skloniji da budu veći i aktivniji.
• Bolesti srca, veštački srčani zalisci, aritmije: Kardiološki problemi mogu biti praćeni povišenim vrednostima MPV-a, što ukazuje na rizik od tromboze i kardiovaskularnih komplikacija.
• Hipertireoza: Prekomerno lučenje hormona štitne žlezde dovodi do ubrzanog metabolizma, pa se može primetiti porast zapremine trombocita.
• Nealkoholna masna bolest jetre: Bolesti jetre mogu uticati na koštanu srž i ometati proces zgrušavanja krvi.
• Anemija srpastih ćelija: Kod ove vrste anemije često dolazi do kompleksnih poremećaja u krvnim elementima, uključujući trombocite.
• Preeklampsija: Kod trudnica s hipertenzijom i poremećenom funkcijom jetre može doći do povećanja MPV-a zbog promena koagulacije i oštećenja krvnih sudova.
• Sepsa i septički šok: Teške infekcije mogu izazvati jaku inflamatornu reakciju, što utiče na veličinu i funkciju trombocita.
• Ulcerozni kolitis i Kronova bolest: Hronične inflamatorne bolesti creva neretko remete kompletnu hematopoezu, pa je povišen MPV mogući pokazatelj aktivne faze upale.

Drugi, ređi uzroci uključuju:

• Moždani udar
• Respiratorne bolesti poput hroničnog sinusitisa i tuberkuloze
• Reumatoidni artritis
• Nedostatak vitamina D
• Digestivne kancere, koji mogu pogađati želudac, debelo crevo, jetru ili pankreas

S obzirom na veliki broj mogućih uzroka, samo povišen MPV nikada ne treba tumačiti izdvojeno, već zajedno sa brojem trombocita, CRP-om, sedimentacije eritrocita, drugim inflamatornim markerima i opštom kliničkom slikom.

Na osnovu ovih parametara, lekar može proceniti da li postoji potreba za dodatnim dijagnostičkim koracima, poput ultrazvučnog pregleda abdomena, provere hormona štitne žlezde, testova koagulacije i drugih.

Niske vrednosti MPV-a

Vrednosti MPV-a niže od oko 7.5 fL ukazuja na pretežno starije ili istrošene trombocite u krvotoku, dok je sama proizvodnja novih trombocita u koštanoj srži smanjena ili usporena.

U takvim slučajevima, organizam možda nema potrebu za masovnim otpuštanjem mladih, velikih trombocita, ili postoje druge prepreke koje onemogućavaju njihovo stvaranje.

Kako bi se razumelo zašto je snižen MPV u krvi uvek se mora posmatrati sa ukupnim brojem trombocita i ostalim kliničkim parametrima.

Tumačenje niskih MPV vrednosti zajedno sa ukupnim brojem trombocita pomaže u pronalaženju mogućeg problema:

• Nizak broj trombocita i nizak MPV: Ova kombinacija najčešće ukazuje na poremećaje koštane sržni koji usporavaju ili ometaju proizvodnju trombocita. Jedan od primera je aplastična anemija, gde postoji izražen deficit u svim vrstama krvnih ćelija.
• Visok broj trombocita i nizak MPV: Može ukazivati na inflamatorno stanje, infekciju ili čak malignitet, jer telo proizvodi mnogo trombocita, ali manjih dimenzija, što rezultira niskom prosečnom zapreminom.
• Normalan broj trombocita i nizak MPV: Ovakva kombinacija najčešće budi sumnji na hroničnu bubrežnu slabost. Oslabljena funkcija bubrega može dovesti do poremećaja u procesu stvaranja krvnih ćelija u organizmu, pa trombociti izlaze iz koštane srži manji nego što je uobičajeno.

Uzroci niskog MPV-a u krvi

Različita stanja i faktori mogu uticati na pojavu sniženih vrednosti MPV-a.

Neki od njih uključuju:

• Ulcerozni kolitis: Hronična upala u digestivnom traktu može uticati na različite parametre krvne slike, uključujući veličinu trombocita, te dovesti do povećanih, ali i smanjenih trombocita.
• Upala slepog creva: Apendicitis može poremetiti parametre krvne slike, uključujući i trombocitne parametre.
• Bolesti žučne kese: Problemi sa žučnom kesom, poput kamena u žuči ili upale žučne kese, mogu biti povezani sa sistemskim inflamatornim odgovorom i promenama u krvnim ćelijama.
• Sistemski eritematozni lupus: Lupus je autoimuna bolest koja može poremetiti stvaranje krvnih ćelija i biti uzrok smanjenog MPV-a.
• Zloupotreba alkohola: Hronična konzumacija alkohola može uticati na funkciju koštane srži i formiranje trombocita.
• Infekcije različitih tipova: Upalni i imunološki mehanizmi mogu dovesti do slabljenja koštane srži ili drugačije raspodele trombocita.

Takođe, kod HIV/AIDS pacijenata često se primećuje ubrzana destrukcija trombocita, što može uticati na MPV, iako je obično najizraženiji problem nizak broj trombocita.

Takođe, nedostatak gvožđa, hemoterapija ili drug hematološki poremeći mogu dovesti i do fluktuacije MPV-a.

Spoljašnji faktori koji mogu uticati na MPV

Važno je razumeti da snižene ili povišene vrednosti MPV-a ne moraju uvek biti povezane s nekom bolešću.

Brojni spoljni ili životni faktori mogu privremeno ili trajno uticati na trombocite, a lekar će sagledavajući sve ključne parametre proceniti da li ima potrebe za lečenjem ili ne.

Neki od faktora koji utiču na promenjene vrednosti MPV-a uključuju:

• Život na visokim nadmorskim visinama: Ljudi koji žive na velikim visinama često imaju povećan broj trombocita i potencijalno viši MPV, što se smatra mehanizmom prilagođavanja nižem pritisku i saturaciji kiseonika.
• Pušenje i visok nivo glukoze u krvi: Kod osoba bez dijagnostikovanog dijabetesa, povremeni porast MPV-a može biti povezan sa pušenjem ili povišenim nivoima glukoze.
• Upotrebu oralnih kontraceptiva: Sredstva za kontracepcij mogu imati nepredvidive efekte na trombocite, u nekim slučajevima povećavajući, a u drugim ne menjajući značajno MPV.
• Upotrebu nekih lekova: Lekovi koji se koriste u hemoterapiji mogu privremeno poremetiti proizvodnju trombocita, što može uticati na MPV.
• Inflamaciju: Pojačani upalni procesi često su praćeni promenama u hematopoezi, odnosno stvaranju ćelija krvi, što može dovesti do toga da se proizvode veći trombociti ili, ređe, manji.
• Fizičku aktivnost i stres: Intenzivni trening ili iznenadni stres mogu dovesti do otpuštanja mladih trombocita iz slezine i koštane srži što može priremeno povećati MPV.
• Trudnoću: Hormonske promene i povećana zapremina tečnosti mogu menjati parametre krvne slike, što ponekad dovodi do blago povišenih vrednosti MPV-a ili trombocitopenije.
• Upotrebu lekova: Određeni lekovi mogu uticati na broj i zapreminu trombocita, kao što su heparin ili aspirin. Kod pacijenata na antikoagulantnoj ili antiagregacionoj terapiji, MPV može varirati.

Kako smanjiti MPV u krvi?

Povišen MPV u krvi je značajno češći od sniženog, budući da većina stanja koja utiču na trombocite, poput upala, dijabetesa, srčanih bolesti i poremećaja koštane srži, često dovode do povećane prosečne zapremine trombocita.

S druge strane, snižen MPV je ređi i obično se povezuje s hroničnim oboljenjima bubrega, aplastičnom anemijom i nekim autoimunim bolestima.

Samim tim, ne čudi da se često postavlja pitanje kako smanjiti MPV u krvi, no nažalost, ne postoji lek ili mera koja direktno utiče na snižavanje MPV-a, već je neophodno raditi na uklanjanju ili ublažavanju uzroka koji dovode do većih trombocita.

Kao što je ranije objašnjeno, uzroci povišenog MPV-a su brojni, i uključuju traume, operacije, autoimune bolesti, hronična inflamatorna stanja i upotrebu određenih lekova.

Nakon postavljanja dijagnoze i oređivanja uzroka povišenog MPV-a, lekar će predložiti najadekvatniju terapiju, koja često uključuje upotebu lekova, ali i promene načina života.

Na primer, poznato je da prestanak pušenja, držanje šećera u krvi pod kontrolom, kao i ishrana sa manje zasićenih i trans masti može sprečiti nagle poraste upalnih procesa u organizmu.

Istovremeno, neadekvatna ishrana i sedentarni stil života nose viši rizik od inflamatornih stanja i potencijalno povišenih vrednosti MPV-a u krvi.

Balansirana ishrana s dosta povrća, voća, proteina i nezasićenih masnoća, uz redovnu umerenu fizičku aktivnost, u velikoj meri unapređuje opšte zdravstveno stanje.

MPV samostalno gledano nije jasan indikator i ne postoji specifično lečenje koje bi direktno smanjilo visoke vrednosti MPV-a.

Drugim rečima, nekih ljudi mogu imati blago povišen MPV, a da to ne ukazuje na značajnije zdravstvene probleme, dok kod drugih to može biti signal ozbiljnih stanja.

Iz ovog razloga, lekari uvek procenjuju vrednost MPV u krvi zajedno s drugim parametrima krvne slike, kao što su CRP, fibrinogen, D-dimer i drugim, ali i kliničkim simptomima pacijenta.

U širem kontekstu analize krvne slike i trombocita, često se analizira i:

• Eritrociti: Predstavljaju crvena krvna zrnca koja transportuju kiseonik do tkiva. Njihov broj i kvalitet pokazuju da li postoji anemija ili drugi poremećaji u snabdevanju kiseonikom.
• Hemoglobin: Glavni protein u eritrocitima. Niske vrednosti ukazuju na anemiju ili gubitak krvi, dok visoke mogu biti znak policitemije ili dehidratacije.
• Hematokrit: Udeo crvenih krvnih zrnaca u ukupnom volumenu krvi. Niska vrednost hematokrita često ukazuje na anemiju, dok visoka može značiti zgusnutu krv ili policitemiju.
• Leukociti: Bele krvna zrnca koja brane organizam od infekcija i pomažu u imunskom odgovoru. Porast, leukocitoza, može značiti infekciju ili upalu, dok pad, leukopenija, može ukazivati na oslabljeni imunitet.
• Leukocitna formula: Detaljna podela leukocita, koja pokazuje udeo neutrofila, limfocita, monocita, eozinofila i bazofila.
• Trombociti: Krvne pločice odgovorne za zgrušavanje krvi. Nizak broj trombocita, trombocitopenija, povećava rizik od krvarenja, dok visoke vrednosti, trombocitoza, mogu ukazivati na sklonost ka trombozama.
• MCV: Skraćeno od mean corpuscular volume, parametar koji pokazuje prosečnu veličinu eritrocita, na osnovu čega se određuje tip anemije.
• MCH i MCHC: Ovi parametri su skraćenice od mean corpuscular hemoglobin i concentration, i ukazuju na prosečnu količinu i koncentraciju hemoglobina u eritrocitima i korisni su za određivanje tipa anemije.
• RDW: Ova analiza pokazuje raspon veličine crvenih krvnih zrnaca, odnosno varijabilnost u veličini. Visok RDW može značiti mešavinu manjih i većih eritrocita, često prisutnu u anemijama.
• PDW: Platelet distribution width, odnosno širina raspodele trombocita, pokazuje varijacije u njihovoj veličini. Povišene vrednosti mogu ukazivati na aktivaciju trombocita ili poremećaje u koagulaciji, dok niže vrednosti mogu biti prisutne kod određenih hematoloških poremećaja.

Priprema za PDV analizu

Analiza krvne slike koja uključuje MPV obično se radi iz venske krvi, bez specijalnih priprema.

Preporučuje se da pacijent ne bude dehidriran, da izbegne veće obroke neposredno pre vađenja krvi i da se, ako je moguće, vađenje krvi obavi u ranim jutarnjim satima.

Ukoliko se uoči značajno odstupanje, lekar može zatražiti ponovnu analizu posle nekoliko dana ili nedelja, ili dodatne testove da bi se razjasnila klinička slika.

Faktori koji mogu uticati na tačnost rezultata uključuju predugo stajanje uzorka ili neadekvatno mešanje s antikoagulansima.

Zaključak

MPV je važan parametar krvne slike koji pruža dodatne informacije o funkciji i veličini trombocita, ali se nikada ne tumači samostalno.

Povišen MPV u krvi je češći od sniženog i često se javlja kod inflamatornih, kardiovaskularnih i metaboličkih oboljenja, dok su snižene vrednosti obično povezane sa ozbiljnijim hematološkim poremećajima ili hroničnim bolestima bubrega.

Budući da vrednost MPV u krvi može varirati pod uticajem različitih faktora, uključujući infekcije, hormonske promene, lekove i životne navike, njegova interpretacija zahteva uvid u širu kliničku sliku, uključujući broj trombocita, inflamatorne markere i druge parametre krvne slike.

Iako povišen ili snižen MPV može ukazati na potencijalne zdravstvene probleme, sam po sebi nije dovoljan za postavljanje dijagnoze.

Pravilna procena i dalje zahteva stručno tumačenje laboratorijskih nalaza, u kombinaciji sa simptomima pacijenta i dodatnim testovima kada je to potrebno.