Nicanje zuba kod beba: Rano i kasno, simptomi, redosled

Nicanje zuba je proces u ranom detinjstvu koji je obično praćen nizom neprijatnih simptoma.

Period nicanja zuba kod beba je i za roditelje prilično izazovan pa se u današnje vreme pribegava različitim metodama kako bi se bebi taj proces olakšao.

Jedino što je sigurno je da nijedno dete ne može zaobići taj tok i da je strpljenje siguran put ka lakšem prevazilaženju ovog prirodnog procesa.

U ovom članku bavimo se rastom zuba kod beba i objasnićemo koji su simptomi, koliko nicanje zuba traje, i koji je redosled izbijanja zuba kod beba.

Osim toga, objasnićemo koji su uzroci ranog nicanja zuba ili pak kasnog rasta zuba kod beba.

Simptomi

Nicanje zuba veoma je složen proces, ali njegova najvažnija faza je zapravo erupcija zuba, odnosno izbijanje zuba iz unutrašnjosti desni u usnu duplju.

Erupcija zuba izaziva sve simptome koji prate ovaj period života deteta.

Najčešće se javlja uznemirenost bebe, odnosno nervoza, vrlo često poremećaj sna, otok i bol desni, povećano lučenje pljuvačke ali ponekada i pojava povišene telesne temperature.

Zbog ovoga, beba može biti više plačljiva nego što je to uobičajeno.

Prepoznatljiv simptom nicanja zuba kod bebe je i potreba za korišćenjem glodalica, grickanjem igračaka i drugih predmeta, kako bi olakšale sve prisutne tegobe vezane za iritirane desni ovim prirodnim procesom.

Koliko traje nicanje zuba kod bebe?

Različiti faktori mogu uticati na kontrolu i trajanje nicanja zuba kod bebe, ali su u gotovo 80% slučajeva oni genetski uslovljeni.

Postoji širok vremenski raspon u nicanju kako mlečnih, tako i stalnih zuba.

Zbog bioloških varijacija teško je odrediti i precizno reći šta je za neko dete normalno vreme i tempo nicanja zuba.

Tegobe su gotovo neizostavne u slučaju nicanja prvih zuba, odnosno donjih i gornjih mlečnih sekutića, vrlo često i očnjaka.

Do treće godine trebalo bi da su u usnu duplju smešteni i mlečni kutnjaci koji, iako su krupni, deca lakše podnose u periodu nicanja zbog uzrasta, te su tegobe tokom nicanja ovih zuba obično blaže.

Nicanje mlečnih zuba zuba obično počinje u šestom mesecu života bebe i traje do formiranja kompletnog mlečnog zubika sve do treće godine.

Naravno, ovaj opseg može biti prilično različit.

Postoje slučajevi nicanja prvih zubića čak u trećem ili četvrtom mesecu, a nekada nicanje može početi i gotovo pred prvi rođendan deteta.

Imajući to u vidu, može se reći da su najizraženije tegobe vezane za nicanje zuba baš one u periodu od šestog meseca do navršenih godinu dana uz određene izuzetke.

Naravno, to ne znači da dete ne može osetiti i pojedine simptome nicanja i u trećoj godini, ali se drugačije manifestuju, deca su starija i lakše podnose sve tegobe u odnosu na bebe.

Rano nicanje zuba kod beba

Ako se mlečni zubi pojave u ustima pre trećeg meseca života smatra se da su prerano iznikli.

Najčešće se takvi zubi klate jer su nedovoljno fiksirani u vilici.

Zubi kod kojih u najvećem broju slučajeva dolazi do ranog nicanja su donji centralni sekutići.

Postoje neobični slučajevi prerano izniklih zuba:

• Natalni zubi. Zubi koji su prisutni u usnoj duplji na rođenju deteta.
• Neonatalni zubi. Zubi koji niknu u roku od 30 dana nakon rođenja deteta.
• Predmlečni zubi. Posebne tvorevine nalik zubima koje u periodu razvijanja zametaka zauzmu nepravilan položaj pa se u ustima vide kao bele kapice utisnute u desni.

Razlozi za prerano nicanje zuba najčešće su uslovljeni genetikom, uticajem hormona ili nekim poremećajima u samom procesu razvitka zuba.

Pitanje i dilema sa kojim se roditelji često susreću kada je reč o ovim prerano izniklim zubima je šta raditi sa njima, no odgovor je jednostavan.

Ukoliko neka forma prerano izniklih zuba ima izražen stepen labavljenja, takve zube treba vaditi.

Takođe je to slučaj sa predmlečnim zubima.

Ukoliko zu zubići koji su prerano iznikli stabilni u vilici, potrebno je da se njihov oblik prilagodi tako da ne izaziva žuljanje desni bebe.

Mame koje doje bebe treba da nose specijalne gumene štitnike za bradavice kako bi nesmetano hranile bebu i izbegle povređivanje i iritaciju.

Naravno, za roditelje je najvažnija informacija da ukoliko primete bilo kakvu promenu u ustima bebe odmah zatraže stručnu konsultaciju kod specijaliste dečje i preventivne stomatologije koji će ih uputiti na sledeći potrebni korak.

Kasno nicanje zuba kod beba

U prošlosti je postojalo pravilo da ukoliko nicanje zuba kod bebe kasni šest meseci, radi se o kasnom nicanju zuba.

Međutim, danas je ta granica pomerena i prema nekim autorima smatra se da ona iznosi i godinu dana.

Poremećaj kasnog nicanja zuba javlja se znatno češće od ranog nicanja zuba. Takođe, u najvećem broju slučajeva genetski je uslovljen.

Roditeljima se savetuje da prate da li bebi niču zubići, a pravo vreme kada je potrebno javiti se lekaru usled mogućeg zakasnelog nicanja zuba je ukoliko dete nakon navršene jedne godine i dalje nema izniklih zuba.

Ukoliko nije reč o izuzetno retkim bolestima ili sindromima, zubi će nići bez ikakvih problema, samo kasnije u odnosu na većinu slučajeva.

Stanje koje karakteriše urođen nedostatak zuba naziva se hipodoncija i obično je u pitanju nasleđeno stanje.

Redosled nicanja zuba kod beba

Zubići koji se najčešće prvi pojavljuju u usnoj duplji su donji centralni sekutići (jedinice).

Kao što smo napomenuli ranije, do nicanja prvih zuba kod beba obično dolazi oko šestog meseca života bebe.

Nakon njih, sledi erupcija gornjih centralnih sekutića (jedinice), a zatim i donjih drugih sekutića (dvojke).

Nakon njih, u usnu duplju smeštaju se gornji bočni sekutići (dvojke) i može se reći da do desetog meseca beba uobičajeno ima iznikle sve gornje i donje sekutiće.

Ono što je interesantno je da obično donji zubi prvi niču, ali kao što se može zaključiti, u slučaju nicanja zuba ne može se tvrditi da se ovo odvija prema tačno utvrđenim pravilima.

Zanimljivo je i to da nakon sekutića, zub koji sledeći niče najčešće je prvi mlečni kutnjak (četvorka) oko 14. meseca, pa tek onda očnjaci (oko 16. meseca).

Mlečna denticija se kompletira nicanjem drugog mlečnog kutnjaka (petice) do navršene treće godine deteta.

Dete nakon nicanja svih zuba u obe vilice ima ukupno 20 mlečnih zuba.

Iako je glavna tema ovog članka nicanje mlečnih zuba, od velikog je značaja da napomenuti da oko perioda polaska u školu, najčešće bez ikakvih simptoma iza poslednjeg mlečnog zuba niče stalni zub – šestica.

Zbog svog položaja nije pristupačan za lako održavanje higijene pa je to zub koji najčešće biva zahvaćen karijesom.

Zbog toga je bitno obratiti pažnju prilikom održavanja higijene zuba deteta da li je ovaj zub iznikao i da li se adekvatno čisti.

Na ovaj način se izbegavaju komplikacije poput upale živca, infekcije, preranog gubitka zuba i posledičnih ortodontskih problema, odnosno problema položaja zuba koji mogu zahtevati nošenje proteze za ispravljanje zuba.

Briga o mlečnim zubima

Ponekad se potpuno pogrešno smatra da briga o mlečnim zubima nije toliko važna kao briga o stalnim zubima, budući da će oni u nekom trenutku života biti zamenjeni stalnim zubima.

Ovo u svakom slučaju nije tačno, budući da mlečni zubi omogućavaju detetu da pravilno žvaće i govori, ali i imaju ulogu da sačuvaju prostor u zubima za stalne zube.

Odmah po nicanju zuba, važno je početi sa pravilnim održavanjem higijene zuba, što podrazumeva redovno pranje zuba, koristeći meku četkicu za zube veličine koja odgovara bebinoj vilici.

Tokom pranja mlečnih zuba, važno je koristiti adekvatnu količinu paste za zube i strogo voditi računa da se pasta nakon pranja zuba ispljune.

Adekvatna količina paste za zube odgovara veličini zrna graška, i ona neće dovesti do fluoroze zuba, stanja do kog može doći ukoliko su zubi izloženi prevelikoj količini fluora iz paste za zube.

Iako su neki roditelji zabrinuti povodom korišćenja pasta za zube sa fluorom, razloga za brigu nema, a do eventualnih problema može doći samo u slučaju gutanja paste za zube ili prekomerne upotrebe paste.

Fluor u pastama deluje preventivno kod pojave karijesa, uključujući i cirkularni karijes, tešku formu karijesa kod koje dolazi do veoma brzog propadanja zuba.

Na kraju, paste za zube, tečnosti za ispiranja usta sa fluorom, i druga sredstva koja sadrže fluor trebalo bi držati van domašaja dece.

Zaključak

Nicanje zuba kod bebe je prirodan proces koji uobičajeno počinje oko šestog meseca i traje do treće godine deteta.

Ipak, kod određenog broja dece može doći do ranog ili pak kasnog nicanja zuba, no razloga za brigu u većini razloga nema.

Simptomi nicanja zuba kod beba uključuju nervozu, probleme sa spavanjem, otok mekih tkiva, a u nekim slučajevima i povećano lučenje pljuvačke i pojavu povišene telesne temperature.

Tokom nicanja zuba, bebe prirodno imaju potrebu za upotrebom glodalica i grickanjem predmeta kako bi olakšale nelagodu izazvanu rastom zuba.

Briga i održavanje pravilne higijene mlečnih zuba je izuzetno važno, i preduslov za pojavu zdravih stalnih zuba i izbegavanje stomatoloških problema kasnije tokom života.