Smena zuba: Kada ispadaju koji mlečni zubi?

Smena mlečnih i stalnih zuba obično počinje u uzrastu između šeste i sedme godine, a ispadanje zuba može trajati do 12. godine.

Ipak, raspon uobičajenog uzrasta kada zubi ispadaju je dosta širok, pa smena zuba može početi i ranije ili kasnije, što u najvećem broju slučajeva nije razlog za brigu i simptom nekog zdravstvenog stanja.

Najčešće, kod deca kod koje su mlečni zubi nikli rano, ranije počinje i proces ispadanja zuba i nicanja stalnih zuba.

Pored toga, obično mlečni zubi deteta ispadaju istim ili sličnim redosledom kojim su se pojavili.

Smena zuba obično počinje ispadanjem dva prednja zuba u donjoj vilici, a slede i dva prednja zuba u gornjoj vilici. Ov zubi se nazivaju centralni sekutići ili popularno kečevi.

U ovom članku govorimo o redosledu ispadanja mlečnih zuba, kako se pripremiti i olakšati smenu zuba, kao i ranom ili kasnom ispadanju zuba.

Sadržaj prikaži

Ispadanje mlečnih zuba

U tabeli koja sledi može se videti uobičajen uzrast deteta tokom kod mlečni zubi niču i ispadaju:

	Nicanje (meseci)	Ispadanje (godine)
Gornja vilica
Centralni sekutići (jedinice ili kečevi)	8 do 12	6 do 7
Bočni ili drugi sekutići (dvojke)	9 do 13	7 do 8
Očnjak (trojke)	16 do 22	10 do 12
Prvi kutnjak (četvorke)	13 do 19	9 do 11
Drugi kutnjak (petice)	25 do 33	10 do 12
Donja vilica
Centralni sekutići (jedinice ili kečevi)	6 do 10	6 do 7
Lateralni ili drugi sekutići (dvojke)	10 do 16	7 do 8
Očnjak (trojke)	14 do 18	9 do 11
Prvi kutnjak (četvorke)	17 do 23	9 do 12
Drugi kutnjak (petice)	23 do 31	10 do 12

Sekutići

Sekutići su oštri zubi na prednjem delu usta koji su važni za griženje i žvakanje čvrste hrane.

Bebe i odrasli imaju osam sekutića, uključujući:

Gornje centralne sekutiće, po jedan sa obe strane gornje vilice. Nazivaju se i kečevi ili jedinice.
Donje centralne sekutiće, po jedan sa obe strane donje vilice. Nazivaju se i kečevi ili jedinice.
Gornji bočni sekutići, po jedan sa obe strane gornje vilice. Nazivaju se i lateralni sekutići ili dvojke.
Donji bočni sekutići, po jedan sa obe strane donje vilice. Nazivaju se i lateralni sekutići ili dvojke.

Donji sekutići obično su prvi mlečni zubi koji ispadaju, najčešće izmeđe šeste i sedme godine.

Nakon toga sledi ispadanje gornjih jedinica, a zatim i bočnih sekutića odnosno dvojki.

Kod većine dece ispadaju prvo gornji bočni sekutići, a zatim donji bočni sekutići.

Očnjaci

Očnjaci su oštri, zašiljeni zubi sa obe strane četiri prednja zuba, sekutića.

Ovi zubi igraju važnu ulogu za cepkanje hrane, a deca i odrasli imaju po četiri očnjaka, dva u gornjoj vilici, i dva u donjoj.

Gornji očnjaci obično niču između 16 i 22 meseca kod deteta, dok donji dolaze nešto kasnije.

Smena, odnosno ispadanje očnjaka uobičajeno se javlja sa oko devet godina, što stvara prostor za stalne očnjake koji niču manje ili više istovremeno.

Kutnjaci

Kutnjaci pomažu u drobljenju, mlevenju i žvakanju hrane pre gutanja.

Prvi kutnjaci se obično pojavljuju nakon prvog rođendana deteta, odnosno u dobi od 13 do 19 meseci. Drugi kutnjaci slede oko 25 do 33 meseca starosti deteta.

Uobičajeno je da prvo niču prvi kutnjaci u gornjoj vilici, a nedugo potom i u donjoj. Kada je reč o drugim kutnjacima, oni najčešće prvo izbijaju u donjoj vilici, a zatim i u gornjoj.

Sa oko devet godina može se očekivati ispadanje kutnjaka, da bi stalni kutnjaci izrasli do 13. godine života.

Umnjaci

Mlečni umnjaci ne postoje, ali važno je pomenuti ih kontekstu erupcije i kompletiranja stalne denticije.

Rast umnjaka obično počinje između 17. i 25. godine, no ne javlja se kod svih.

Kod nekih ljudi umnjaci uopšte ne izrastu, dok kod nekih ne izrastu sva četiri umnjaka.

Pored toga, umnjaci mogu da niknu i znatno kasnije, tokom tridesetih ili četrdesetih godina, iako je ovo relativno retko.

Operacija vađenja umnjaka je veoma česta, budući da za njih veoma često nema dovoljno mesta u vilici, te dolazi do uraslih umnjaka, ali i pomeranja i oštećivanja drugih zuba.

Pored toga, kvarovi umnjaka su vrlo česti budući da je njihovo pravilno čišćenje otežano zbog nepristupačnosti. Osim karijesa, mogu se javiti i upala desni i stanja poput perikoronitisa.

Kako se pripremiti i olakšati ispadanje mlečnih zuba

Gubitak mlečnih zuba može biti nelagodan i izazivati strah i bol kod dece.

Zbog ovoga je važno na vreme razgovarati sa decom i pripremiti ih za klimanje zuba, pojavu nelagode, bola, a ponekada i krvi i drugih tegoba.

Priče o zubić vili, simbolične nagrade za svaki zub koji je ispao i drugi metodi mogu biti od koristi da se ublaži stres izazvan ispadanjem mlečnih zuba.

Bol u vilici tokom rasta zadnjih zuba je relativno česta pojava, a sladoled i hladni napici mogu biti od pomoći.

Pored toga, lekovi za zubobolju mogu biti od koristi, posebno kod bola koji se pogoršava noću.

Ne treba zaboraviti da je zubu potrebno od nekoliko nedelja do nekoliko meseci da ispadne od momenta kada počne da se klima dok konačno i ne ispadnu.

Stoga ne treba žuriti sa vađenjem, već pustiti da se zub sam odvoji. Veoma često, zub sam ispadne tokom žvakanja.

Ukoliko zub koji se klima smeta detetu, nežnim klimanjem može se pokušati njegovo vađenje.

Ipak, sa ovim treba biti oprezan, budući da vađenje zuba koji još nije spreman može slomiti koren zuba, otvarajući prostor bakterijama i infekcijama.

Ako zub ne ispadne nakon nekoliko meseci ili ne ispadne u celosti, trebalo bi obratiti se stomatologu koji može obaviti vađenje mlečnog zuba.

Ponekad stomatološke procedure vađenja mlečnih zuba ne zahtevaju upotrebu anestezije.

Kada se javiti stomatologu

Mlečni zubi, iako se u vilici nalaze samo privremeno i relativno kratko u odnosu na stalne zube, igraju važnu ulogu.

Osim što omogućavaju pravilan govor i žvakanje, oni čuvaju mesto za stalne zube.

Ukoliko dete izgubi mlečne zube prerano, usled nezgode ili cirkularnog karijesa, može doći do nepravilnog rasporeda stalnih zuba, što može zahtevati nošenje fiksne proteze ili druge vrste ortodontske terapije.

Kada ispadanje mlečnih zuba počne pre četvrte godine, trebalo bi posetiti stomatologa ili pedijatra kako bi se utvrdilo da ne postoji drugi primarni problem, poput karijesa, koji dovodi do preranog gubitka mlečnih zuba.

Pored ranog, i kasno gubljenje zuba je razlog za posetu stomatologu.

Ako smena zuba ne počne do osme godine, trebalo bi posetiti stomatologa.

Iako nije uvek razlog za brigu, kasni gubitak i nicanje stalnih zuba može biti simptom retkog stanja koji se naziva hipodoncija, kada detetu nedostaje jedan ili više stalnih zuba.

Zaključak

Ispadanje mlečnih zuba je proces kroz koji svi prolaze, a period u kome počinje smena zuba je individualan.

Ispadanje prvih mlečnih zuba, obično prednjih sekutića, najčešće počinje između šeste i sedme godine života.

Kompletna smena zuba kod većine ljudi završava se do 12. godine, ne računajući rast umnjaka, koji niču kasnije.

Ukoliko ispadanje zuba počne pre četvrte, ili ne počne nakon osme godine, trebalo bi posetiti stomatologa ili pedijatra.