Karijes koji se javlja na umnjaku je veoma česta pojava koja sa sobom nosi i dilemu da li je bolje lečiti pokvaren umnjak ili obaviti ekstrakciju zuba.
Umnjaci se nalaze na samom kraju vilice što otežava a ponekad i praktično onemogućava pravilno održavanje higijene ovih zuba.
Zbog toga se na njima zubni plak zadržava više i duže nego na drugim zubima, pa su pojava karijesa i drugih problema sa umnjacima veoma česti.
U ovom članku bavimo se pokvarenim umnjakom, odnosno umnjakom koji je oštećen karijesom, kao i kada je bolje popraviti, a kada izvaditi umnjak.
Opcije lečenja pokvarenog umnjaka
Zubni plak je tanak, providan sloj koji se zadržava na površini zuba, a koji čine ostaci hrane, pljuvačka i bakterije.
Ovaj biofilm može se ukloniti redovnim i temeljnim pranjem zuba, no ukoliko se ne uklanja u potpunosti povećava rizik od pojave zubnog kamenca, upale desni i karijesa.
Samo 24 sata je dovoljno da se zubni plak na zubima pretvori u zubni kamenac, pa je redovno pranje zuba, najmanje dva puta dnevno, apsolutno neophodno kako bi se smanjilo njegovo formiranje.
Bakterije u zubnom plaku koji se zadržava na umnjacima hrane se ostacima hrane stvarajući pri tome kiseline koje oštećuju zubnu gleđ i dovode do pojave karijesa.
Kada se pojavi karijes na umnjaku, postoje dve opcije lečenja:
- Popravka zuba, odnosno uklanjanje karijesa i ugradnja plombe
- Vađenje umnjaka
Budući da za pravilan rast umnjaka veoma često nema dovoljno prostora, kao i da rast umnjaka može biti bolan ili izaziva komplikacije kao što je perikoronitis, najbolje rešenje za pokvaren umnjak zahteva da se u obzir uzmu različiti faktori.
Kada je popravka umnjaka bolja opcija?
Popravka pokvarenog umnjaka ne razlikuje se od popravke drugih zuba i podrazumeva uklanjanje oštećenja nastalog karijesom brušenjem.
Nakon što je oštećeni deo zuba uklonjen, ovaj prostor se zatvara plombom od kompozitnog materijala koji se gotovo trenutno vezuje za zub, a pacijent se može vratiti normalnim aktivnostima odmah po ugradnji plombe.
Ovo uključuje i jelo posle ugradnje kompozitne plombe, kod koje za razliku od amalgamske plombe nema potrebe za uzdržavanjem od jela.
Ipak, budući da se ova procedura obavlja u lokalnoj anesteziji, preporučuje se uzdržavanje od jela do prestanka dejstva anestetika, kako bi se smanjio rizik od nehotičnog ujedanja za jezik ili obraz.
Popravka zuba je preporučena opcija ukoliko za zub ima dovoljno prostora i ukoliko se ne radi o delimično impaktiranom umnjaku, ili umnjaku koji može oštetiti okolne zube zbog nedostatka prostora.
Pored toga, u slučaju da je važno sačuvati umnjak zbog planiranih budućih stomatoloških radova, popravka je obično bolja opcija u odnosu na njegovo vađenje.
Na kraju, važno je proceniti i da li je zbog položaja zuba i njegove dostupnosti moguće nakon popravke moguće unaprediti održavanje higijene zuba, kako bi se sprečila ponovna pojava karijesa i potreba za zamenom plombe ili ekstrakcijom.
Kada je vađenje umnjaka bolja opcija?
Iako je u stomatologiji apsolutni prioritet da se prirodni zub sačuva, kada su umnjaci u pitanju veoma često je ekstrakcija bolja opcija u odnosu na popravku.
Vađenje umnjaka je operacija zuba koja se najčešće obavlja, i preko 75% ljudi u nekom trenutku života se odluči za ovu proceduru.
Neki od faktora koji mogu ukazivati na to da je potrebno vađenje umnjaka uključuju:
- Nepristupačnost umnjaka za stomatološku popravku
- Prisustvo otoka zuba
- Uznapredovalost karijesa i loša prognoza
- Ponovljeno oštećenje zuba
- Upala desni u toj regiji
- Nepristupačnost umnjaka za pravilno čišćenje
- Oštećivanje ili pomeranje okolnih zuba
Umnjaci rastu poslednji, obično tokom dvadesetih godina, no rast umnjaka u četrdesetim godinama je takođe slučaj koji se ponekad sreće, pa za njih veoma često nema dovoljno mesta u vilici.
Ovo može dovesti do toga da umnjak raste u nepravilnom pravcu ili smeru, uzrokujući bol ili pomeranje okolnih zuba.
U ovim slučajevima vađenje umnjaka je praktično jedino rešenje.
Kako sprečiti pojavu karijesa na umnjaku?
Održavanje dobre higijene zuba je ključno za prevenciju gotovo svih stomatoloških problema, uključujući i karijes i infekcije umnjaka.
Ovo podrazumeva pranje zuba mekanom četkicom za zube dva puta dnevno u trajanju od najmanje dva minuta, kao i korišćenje zubnog konca ili interdentalnih četkica, koje omogućavaju da se uklone ostaci hrane sa teško dostupnih prostora između zuba.
Alternativa koncu i interdentalnim četkicama predstavljaju oralni irigatori, odnosno aparati za ispiranje zuba koji mogu biti posebno korisni kod ljudi sa protezama za zube ili fiksnom protezom.
Pored toga, upotreba tečnosti za ispiranje usta bez alkohola ili mućkanje ulja u ustima može smanjiti broj bakterija u ustima, te smanjiti rizik od karijesa i upalnih procesa.
Ipak, budući da se umnjaci nalaze na samom kraju vilice, veoma često je njihovo pravilno čišćenje značajno otežano ili praktično nemoguće, pa je rizik od problema sa ovim zubima značajno povećan u odnosu na ostale zube.
Drugi faktori i životne navike koje mogu smanjiti rizik od problema sa oralnim zdravljem uključuju:
- Izbegavanje pušenja i konzumaciju alkohola
- Smanjen unos prostih šećera, verovatno najgore namirnice za zdravlje zuba
- Uobročavanje
- Konzumaciju hrane bogate vlaknima
- Adekvatan unos tečnosti
- Redovne stomatološke kontrole sa detaljnim čišćenjem zuba i uklanjanjem zubnog kamenca
Zalivanje fisura još jedan je od mogućih načina da se smanji rizik od razvoja karijesa.
Dijagnoza
Postavljanje dijagnoze pokvarenog umnjaka podrazumeva stomatološki pregled, tokom kog stomatolog procenjuje prisustvo karijesa ili zubnog kamenca, upalnih procesa i pozicije umnjaka.
Za pravilno i precizno postavljanje dijagnoze i procenu stanja, kao i odabir najboljeg načina lečenja problematičnog umnjaka veoma često zahteva i snimanje zuba, odnosno analizu ortopan snimka zuba, kao i ciljanih, preciznijih snimaka umnjaka.
Nakon pregleda i analize rendgenskog snimka vilice, stomatolog može predložiti najadekvatnije rešenje za svakog pacijenta, odnosno predložiti popravku ili vađenje umnjaka.
Oporavak
Popravka umnjaka ne razlikuje se od popravke drugih zuba i podrazumeva uklanjanje karijesa brušenjem zuba i ispunjavanjem prostora plombom, odnosno kompozitnim ispunom.
Sama procedura obavlja se u lokalnoj anesteziji a pacijent se odmah po završenoj proceduri može vratiti uobičajenim aktivnostima, uključujući i jelo i piće.
Kada je reč o vađenju umnjaka, oporavak zavisi od načina vađenja umnjaka, koje može biti hirurško, kada je umnjak impaktiran ili nije u potpunosti nikao, ili jednostavno, kada je zub u potpunosti nikao.
Hirurške intervencije su češće, te zahtevaju izvestan period oporavka.
Vađenje umnjaka obavlja se u lokalnoj anesteziji, a nakon operacije pacijent se može vratiti uobičajenim aktivnostima relativno brzo.
Ipak, preporučuje se da se odmor na dan operacije, odnosno uzimanje slobodnog dana sa posla ili škole.
Zarastanje rane od zuba traje nekoliko dana, a tokom ovog perioda važno je da pacijent prati uputstva dobijena od stomatologa, kako bi se oporavak ubrzao i sprečile moguće komplikacije.
Ovo se pre svega odnosi na konzumaciju mekane hrane koja neće povrediti ili iritirati operisano područje, kao i ispiranje usta slanim rastvorom.
Otok posle operacije umnjaka je uobičajena i očekivana pojava, kao i pojava bola po prestanku dejstva anestezije.
Hladne obloge, kao i upotreba lekova protiv zubobolje koji ne utiču na krvarenje, poput ibuprofena, mogu pomoći da se ove tegobe smanje.
U nekim slučajevima, stomatolog može prepisati preventivnu upotrebu antibiotika kako bi se sprečile moguće infekcije.
Retko, nakon vađenja umnjaka može se javiti komplikacija kada se krvni ugrušak ne formira na mestu operisanog zuba, stanje koje se naziva alveolitis.
Ovo je veoma bolno stanje, budući da tkiva i nervi ostaju nezaštićeni, no nije opasno i ne zahteva posebno lečenje, a simptomi prestaju nakon nekoliko dana.
Zaključak
Pokvaren umnjak, odnosno umnjak zahvaćen karijesom je veoma česta pojava i čest razlog vađenja osmica.
Budući da se nalaze na samom kraju vilice, i da ponekad rastu u nepravilnom položaju, njihovo pravilno čišćenje je otežano a u nekim slučajevima i praktično nemoguće.
Odluka da li je pokvaren umnjak bolje lečiti ili izvaditi zavisi od različitih faktora, koji uključuju uznapredovalost karijesa, položaj zuba, planirane buduće stomatološke radove i druge.
