Zalivanje fisura je nezaobilazna tema kada se govori o prevenciji bolesti zuba.
Iako je na prvi pogled procedura zalivanja fisura veoma jednostavna, važno je znati da nisu svi pacijenti kandidati za istu.
Pored toga, u pitanju je proces koji nije isti za sve pacijenta, odnosno da se potreba i tip same procedure određuje na osnovu više parametara.
U ovom tekstu će biti objašnjeno šta je zalivanje fisura, ko izvodi proceduru, ko je kandidat za zalivanje fisura, kao i kako detaljno izgleda sam postupak.
Šta je zalivanje fisura?
Fisure i jamice predstavljaju udubljenja na bočnim zubima koje zovemo kutnjaci ili molari.
U dečjem uzrastu to su takozvane mlečne četvorke i petice. Ovih zuba ukupno ima po dva u svakom kvadrantu vilica, ukupno osam u ustima, a u stalnoj denticiji postoje šestice, sedmice i osmice, odnosno umnjaci.
Bočnih zuba u stalnoj denticiji po pravilu ima 12, ali taj broj može varirati obzirom na to da u velikom broju slučajeva umnjaci i ne niknu ili se vađenje umnjaka obavi ranije.
Fisure i jamice formiraju takvu površinu bočnih zuba koja je pogodna za mlevenje hrane, pa je samim tim to prostor u kome je najverovatnije da može doći do razvoja karijesa, budući da je pravilno čišćenje otežano.
Usled zadržavanja hrane i akumulacije zubnog plaka, počinje najpre proces demineralizacije, a zatim dolazi do razvoja karijesne lezije koja zahteva stomatološki tretman u vodu uklanjanja karijesa i postavljanja ispuna odnosno plombe.
Zalivanje fisura predstavlja proces u kome se pogodnim sredstvom te fisure i jamice ispunjavaju i sprečavaju nastanak karijesa na tim takozvanim predilekcionim mestima.
Na ovaj način se sprečava zadržavanje hrane i komplikacije do kojih ono dovodi, kao što su nakupljanje plaka, formiranje zubnog kamenca ili pojava karijesa.
Intervencija je potpuno bezbolna i ne zahteva upotrebu lokalne anestezije, ne traje dugo i vrlo je efikasna.
Ko izvodi proceduru zalivanja fisura?
Proceduru u kojoj se zalivaju fisure izvodi stomatolog u ambulantnim uslovima.
Dužnost stomatologa je da kliničkim pregledom utvrdi najpre individualni karijes rizik pacijenta i detaljno pregleda zube, pri čemu će proceniti da je pacijent kandidat za zalivanje fisura.
Iako pacijenti najčešće samoinicijativno žele da sprovedu ovu proceduru, ona u nekim slučajevima nije neophodna.
Ukoliko pacijent nema prisutne karijesne lezije u ustima, evidentno odličnu oralnu higijenu i na osnovu pregleda fisure na bočnim zubima koje su plitke, a zubi potpuno zdravi, realna potreba za procedurom zalivanja fisura ne postoji.
Individualni karijes rizik kod takvih pacijenata je nula, a ukoliko stomatolog proceni da karijes rizik ipak postoji, zalivanje fisura je i više nego poželjno uraditi.
Kada se sprovodi zalivanje fisura?
Period života u kome je veoma važno obaviti pregled je trenutak nicanja prvih stalnih kutnjaka, šestica, u dečjem uzrastu, što je najčešće odgovara periodu oko polaska u osnovnu školu.
Ovaj pregled vrlo je važan jer roditelji u najvećem broju slučajeva ne primete nicanje zuba, što dovodi do toga da se održavanju higijeni ovih zuba ne posvećuje dodatna pažnja.
Rizik od problema sa ovim zubima veći, obzirom na njihov položaj, i tada najčešće dolazi do razvoja karijesa na ovim zubima što se uspešno može preduprediti zalivanjem fisura.
Veoma je važno da roditelji budu svesni činjenice da zalivanje fisura ne predstavlja garant da će zub ostati zdrav ukoliko se detetu ne održava oralna higijena i ne vodi računa o ishrani, što je je slučaj i kod odraslih pacijenata.
Drugim rečima, zalivene fisure takođe neće sprečiti razvoj karijesa na bočnim površinama zuba usled neodržavanja adekvatne oralne higijene.
Stoga zlatni trijas prevencije jedini je pravi garant da će dete imati zdrave zube i samim tim postati odrasla osoba sa dobrim oralnim zdravljem.
Ovo uključuje:
- Redovne stomatološke preglede
- Pravilnu i redovnu oralnu higijenu
- Uravnoteženu ishrana sa posebnim osvrtom na tip namirnica, kao i učestalost unošenja hrane tokom dana, odnosno izbegavanje štetnih namirnica za zdravlje zuba
Zalivanje fisura može se raditi i u dečjem uzrastu, kako kod male dece sa određenim karijes rizikom, tako i kod školske dece i adolescenata, ali isto tako i odrasli pacijenti mogu biti podvrgnuti ovoj proceduri.
Kako se zalivaju fisure?
Kao što je prethodno napomenuto, zalivanje fisura nije uniforman proces i zahteva potpuno individualan pristup.
Najpre se pregledom utvrdi potreba za zalivanjem, nakon koje stomatolog odlučuje da li je potrebno obaviti proceduru koja se naziva fisurektomija.
Fisurektomija predstavlja proces u kome određenim instrumentima i u određenim slučajevima stomatolog uklanja sadržaj fisura i time ih proširuje potvrđujući tako da je zub u potpunosti zdrav.
Isključivo zdravi zubi mogu imati zalivene fisure.
Neadekvatnim pregledom tako može doći do zalivanja fisura zuba koji ima početnu karijesnu leziju, te je opasnost od komplikacija veća obzirom na to da se ispod samog zalivača može razviti karijes većih razmera.
Iako fisurektomija uključuje takozvanu bušilicu, ova procedura ne treba da brine pacijente.
Procedura neće izazvati nikakve bolne senzacije, a stomatolog će na ovaj način biti siguran da je zub koji će zaliti zdrav i da je svaki rizik eliminisan.
Ona se radi u slučaju izrazito dubokih fisura koje stomatolog dijagnostikuje instrumentom koji se zove stomatološka sonda.
Ukoliko se radi o zdravom zubu koji ima normalnu dubinu fisura, a stomatolog je potvrdio odsustvo karijesa na istom, obavlja se detaljno čišćenje zuba specijalnim pastama, nakon čega sledi proces zalivanja fisure.
Doktor stomatologije zatim vrši pripremu zuba specijalnom ortofosfornom kiselinom, a u zavisnosti od korišćenog sredstva za zalivanje mogu postojati i dodatni međukoraci, poput aplikovanja adheziva i slično.
Nakon toga sledi plasiranje tečne beličaste materije koja detaljno i precizno popuni sve jamice i fisure, a koja se stvrdnjava upotrebom lampe za polimerizaciju.
Na ovaj način se sredstvo za zalivanje učvršćuje i obezbeđuje se njegova dugotrajnost, a koja uz upotrebu kvalitetnih i proverenih preparata može biti i nekoliko godina.
Pacijenti i roditelji takođe moraju znati da zalivač u pojedinim slučajevima usled izraženog jakog zagrižaja ili akcidentalno može da se odvoji od zuba i ispadne.
Ipak, ovo ne predstavlja problem obzirom na to da će stomatolog to na redovnoj kontoli uočiti i po potrebi ponoviti proces zalivanja.
Zalivanje fisura je profilaktička mera, što znači da je preventivne prirode i da je izvodi doktor stomatologije koja umnogome sprečava pojavu karijesa na griznim površinama bočnih zuba.
Svaka preventivna mera ima ogromnu vrednost i uvek ih treba sprovoditi, posebno zbog toga što je u bilo kom slučaju kada je zdravlje u pitanju problem bolje sprečiti u nastanku nego se baviti njegovim rešavanjem.
Cena
Cena zalivanja fisura zavisi od ordinacije u kojoj se obavlja, ali i korišćenih materijala i drugih faktora.
Uobičajene cene zalivanja fisura kreću se od 1,500 do 2,500 dinara po zubu.
Zaključak
Zalivanje fisura je jednostavna, bezbolna i potpuno bezbedna procedura kojom se sprečava nastanak karijesa na griznim površinama bočnih zuba kod pacijenata svih uzrasta.
Sprovodi je stomatolog koji utvrđuje potrebu i tip samog zalivanja na redovnom stomatološkom pregledu.
Redovni stomatološki pregledi preporučuju se na najmanje šest meseci, u nekim slučajevima ili po potrebi i češće.
Iako je zalivanje fisura preventivna mera, ona nije zamena za redovno i pravilno održavanje oralne higijene.
