Laser u stomatologiji: Mogućnosti, prednosti i mane

Laser u stomatologiji može se koristiti za lečenje različitih stanja, kao što su osetljivost zuba, karijes, bolesti desni ili gingivalni osmeh.

Pored toga, laser se u stomatologiji korisiti i za estetske tretmane izbeljivanja zuba.

Laser se u stomatologiji koristi od 1989. godine, a prve upotrebe lasera podrazumevale su procedure na mekim tkivima, odnosno desnima.

Mehanizam na osnovu kog laser funkcioniše je stvaranje svetlosne energije izuzetno uskog i fokusiranog snopa.

Izlaganjem tkiva laserskim zracima ono se može oblikovati ili ukloniti.

Laserske stomatološke intervencije mogu biti efikasnije i lagodnije za pacijenta, stoga su često najbolja opcija kod određenih problema oralnog zdravlja.

U ovom članku govorimo o tome koje stomatološke procedure je moguće obaviti upotrebom lasera, kao i koje su prednosti, mane i rizici upotrebe lasera u odnosu na konvencionalne metode.

Lečenje zuba laserom

Postoje dve osnovne vrste stomatoloških procedura u kojima se koristi laser:

• Procedure kojima se obavlja lečenje mekih tkiva
• Procedure kojima se obavlja lečenje tvrdih tkiva

U kontekstu oralnog zdravlja, meka tkiva odnose se na desni, dok su tvrda tkiva zapravo sami zubi.

Tretmani lečenja zuba laserom uključuju:

• Pronalazak oštećenja zuba i ranih stadijuma karijesa. Laseri mogu pomoći u ranoj dijagnozi karijesa, kada je to praktično nemoguće vizuelnim pregledom ili pomoću ortopan snimka.
• Popravka zuba i priprema za ugradnju plombe. Ukoliko se nalazi na pogodnom mestu, karijes može biti uklonjen laserom a zub pripremljen za ugradnju plombe.
• Lečenje osetljivosti zuba. Osetljivost zuba ili bol zuba na dodir ili zagrižaj, kao i toplo ili hladno, može se lečiti laserom koji zatvara tubule na korenu zuba.

Iako lasersko uklanjanje karijesa i priprema za ugradnju plombe može biti komfornija opcija za pacijenta i možda čak neće zahtevati upotrebu lokalne anestezije, ova procedura nije uvek moguća.

Na primer, laser se ne može koristiti za uklanjanje karijesa između zuba, oko starih plombi niti velikih oštećenja kada je potrebno brušenjem zuba pripremiti ga za ugradnju krunice.

Osim toga, laser se ne može koristiti za zamenu krunica ili zamenu amalgamskih plombi, niti za pripremu zuba za mostove.

Stomatološki tretmani i procedure koje se obavljaju na mekim tkivima usta, a koje mogu biti obavljene upotrebom lasera uključuju:

• Lečenje gingivalnog osmeha. Gummy Smile lečenje se vrlo često obavlja laserom, koji se koristi za preoblikovanje tkiva desni. Kod ovog stanja desni prekrivaju veći deo zuba, a procedura uklanjanja desni naziva se gingivektomija.
• Uklanjanje viška desni oko korena zuba. Osim lečenja gingivalnog osmeha, gingivektomija može biti obavljena i kod drugih stanja kada je potrebno ukoniti višak desni oko korena zuba ili lečiti tamne desni.
• Lečenje vezivanja frenuluma jezika. Frenulum jezika ili podjezična resica je nabor mekog tkiva od dna usne šupljine do središnjeg dela jezika, koji kod nekih ljudi može biti prelike debljine ili prekomerno zategnut. Procedura kojom se, najčešće kod dece, rešava ovaj problem naziva se frenektomija, a često se obavlja laserski. Ovo stanje može izazvati probleme sa hranjenjem ili pojavom govornih mana kod beba i dece.
• Uklanjanje nabora mekog tkiva. Nabori mekih tkiva povezanih sa lošim protezama mogu se ukloniti laserskom intervencijom, koja je obično bezbola i ne zahteva upotrebu šavova.

Pored ovih načina lečenja zuba i desni laserom, druge stomatološke procedure koje je moguće obaviti na ovaj način uključuju:

• Pregled tkiva. Optička koherentna tomografija je neinvazivan način za pregled unutrašnjosti tkiva zuba ili desni.
• Uklanjanje benignih tumora. Benigni tumori i druge nekancerogene izrasline na nepcu, desnima ili unutrašnjosti obraza mogu se ukloniti uz pomoć lasera bez bola i upotrebe šavova.
• Lečenje opstruktivne apneje tokom sna. Laseri se mogu koristiti za preoblikovanje grla i ublažavanje problema povezanih sa disanjem u slučajevima kada je apneja u snu uzrokovana prekomernim rastom tkiva u grlu.
• Lečenje temporomandibularnog zgloba. Poremećaji viličnog zgloba izazivaju bol u vilici i probleme sa otvaranjem usta, te ometaju jelo i govor. Pored vežbi za vilični zglob, u terapiji ovog stanja može biti uključena i terapija laserom.
• Obnavljanje nerava. Laseri mogu pomoći u regeneraciji oštećenih krvnih sudova, nerava i ožiljaka nakon stomatoloških operacija poput ugradnje implanata ili trauma.
• Lečenje herpesa i afti. Trajanje i tegobe koje izazivaju herpes na usni i afte mogu se smanjiti upotrebom lasera.
• Izbeljivanje zuba. Profesionalno izbeljivanja zuba obično podrazumeva upotrebu lasera i UV lampi koje ubrzavaju proces izbeljivanja. Pored toga, neki setovi za izbeljivanje zuba kod kuće takođe uključuju upotrebu UV lampi.

Prednosti korišćenja lasera

Korišćenje lasera u stomatologiji sa sobom nosi različite prednosti, a najčešće se koriste kod procedura koje obuhvataju meka tkiva ili kao deo tretmana izbeljivanja zuba, a ređe za procedure na samim zubima.

Upotreba lasera smanjuje potrebu za šavovima i smanjuje krvarenje na najmanju moguću meru, budući da podstiče zgrušavanje krvi i dovodi do gotovo trenutnog zarastanja rane.

Pored toga, laserskom intervencijom smanjuje se rizik od bakterijske infekcije zahvaljujući činjenjici da laserski zraci sterilišu tretirano područje, pa je smanjena potreba za preventivnom upotrebom antibiotika.

Kako su laserske intervencije veoma precizne, rizik od oštećenja okolnih tkiva je manji nego kod tradicionalnih procedura.

Na kraju, upotreba lasera veoma često isključuje potrebu za korišćenjem anestezije.

Mane korišćenja lasera

Laser, kao savremeni vid stomatološke terapije, pruža brojne prednosti u odnosu na tradicionalnije metode lečenja, no ima i određena ograničenja i mane.

Pre svega, laseri se ne mogu koristiti na zubima koji već imaju neke vrste plombi, a pre svega amalgamske plombe.

Osim toga, laserom se ne može ukloniti karijes sa svih mesta, poput interdentalnih prostora.

Ponekad je završetak popravke zuba neophodno obaviti brušenjem, kako bi se zub pripremio za ugradnju plombe. Ovo uključuje oblikovanje, podešavanje zagrižaja i poliranje plombe.

Ukoliko se plomba ugradi previše visoko, može se javiti bol nakon popravke zuba, a ovu korekciju moguće je obaviti samo klasičnim brušenjem.

Za kraj treba pomenuti da iako u manje slučajeva u odnosu na uobičajene procedure, upotreba lasera ponekad ipak zahteva upotrebu anestezije, a prisutan je i rizik od povrede desni i okolnih tkiva regije koja se leči.

Rizici upotrebe lasera u stomatologiji

Rizici upotrebe lasera za obavljanje stomatoloških procedura su relativno mali, i ovaj način lečenja smatra se bezbednim.

Kako bi se rizik od neželjenih efekata sve na minimum, važno je odabrati stomatologa koji ima iskustva sa upotrebom lasera i pravilnim podešavanjem snage i talasne dužine svetlosti koju ovaj uređaj emituje.

Takođe, važno je upotrebljavati laser samo kada je to optimalnije rešenje u odnosu na tradicionalne metode lečenja.

Tokom lečenja laserom pacijent nosi posebne naočare kako bi se sprečilo oštećivanje vida.

Zaključak

Laser je sve zastupljeniji u svim granama medicine, uključujući i stomatologiju.

Lečenje laserom u stomatologiji uključuje procedure na zubima i desnima, odnosno mekim i tvrdim tkivima usta, kao i upotrebu kao dijagnostičkog sredstva.

Neke od čestih procedura za koje se koristi laser su lasersko popravljanje zuba, uklanjanje viška desni kod gingivalnog osmeha i drugih stanja, izbeljivanje zuba i uklanjanje benignih tumora i izraslina u ustima.

Rizici laserskih stomatoloških procedura su mali, a ovaj vid terapije je često bolja opcija u odnosu na tradicionalne načine lečenja, budući da laserski tretmani često ne zahtevaju upotrebu anestezije ili šavova, a oporavak je kraći.