Bol zuba na dodir ili zagrižaj: 7 mogućih uzroka i rešenja

Bol zuba na dodir ili zagrižaj siguran je znak da nešto nije u redu, bilo da je u pitanju tup, oštar ili pulsirajući bol.

Kada zub boli na dodir ili zagrižaj može se pretpostaviti da je uzrok karijes ili oštećenje zuba, no i drugi uzroci poput infekcije sinusa i bolesti desni mogu dovesti do ovoga.

Zubobolju ne treba ignorisati, jer je malo verovatno da će se problem koji do njega dovodi rešiti spontano, već je potrebno posetiti stomatologa.

U ovom članku objasnićemo koji su najčešći uzroci koji dovode do osetljivosti i bola zuba na dodir i zagrižaj.

Kad zub boli na dodir i zagriz?

Zubobolja je najčešće posledica lošeg održavanja oralne higijene ili oštećenja zuba usled traume, no i drugi uzroci mogu dovesti do ove tegobe.

Bol na dodir može biti od blage nelagode do veoma intenzivnog bola koji otežava jelo i normalno funkcionisanje.

Pored toga, bol može biti tup, oštar ili pulsirajuć. Nekada je bol intenzivniji u kontaktu sa hladnom ili toplom hranom.

U nastavku slede najčešći uzroci bola zuba na zagrižaj ili na dodir.

Karijes

Najčešći uzroci bolnog zagriza je karijes.

Do karijesa dolazi kada se spoljni sloj zuba, koji se naziva zubna gleđ, ošteti pod uticajem bakterija iz usta.

Bakterije se nalaze u plaku, tankom biofilmu koji čine bakterije, ostataci hrane i pljuvačka, a koji se formira na površini zuba.

Kada se temeljnim i redovnim pranjem zuba ne uklanja redovno, plak se lako može pretvoriti u zubni kamenac ili karijes.

Osim neadekvatnog održavanja higijene, faktor rizika za pojavu karijesa predstavlja i erozija zubne gleđi ili sindrom suvih usta.

Karijes može pogoditi bilo koji deo zuba, a u slučaju recesije, odnosno povlačenja desni, i koreni zuba mogu biti ugroženi.

Ukoliko se ne leči, uznapredovali karijes ne samo da se izaziva bol zuba na zagriz, već može dovesti i do infekcije i gubitka zuba.

Karijes pogađa i decu, čak i bebe. Kod dece se može javiti cirkularni karijes, posebno opasna forma karijesa koja se izuzetno brzo širi.

Karijes se može javiti i ispod plombi ili protetskih radova poput zubnih krunica ili mostova.

Lečenje i rešavanje bola na dodir u slučaju karijesa najčešće podrazumeva njegovo uklanjanje i ugradnju plombe.

Kada se karijes razvije ispod plombe, neophodna je zamena plombe u proceduri koja izgleda gotovo identično kao i uobičajena popravka zuba.

Bol posle popravke zuba može potrajati još određeno vreme, no obično je blag i prestaje bez upotrebe lekova u roku od dva dana.

Ukoliko plombiran zub boli na pritisak i nekoliko dana posle ugradnje, ili zub koji je ranije popravljen počne da boli ispod plombe, neophodno je posetiti stomatologa radi korekcije ili popravke zuba i zamene plombe.

Za procenu stanja, stomatologu će najverovatnije biti potreban ortapan snimak zuba, kako bi što preciznije procenio stanje.

Polomljen zub

Polomljen zub veoma često može izazivati bol na dodir ili zagrižaj, budući da različiti slojevi zuba mogu biti otkriveni i podložni spoljnim uticajima.

Do oštećenja zuba može doći iz različitih razloga, poput trauma, odnosno udaraca ili padova, prirodnog trošenja zuba, ali i bruksizma, odnosno škrgutanja i škripanja zubima.

Pored toga, navike poput grickanja leda, noktiju, vrhova olovaka i veoma tvrde hrane mogu povećati rizik od oštećenja i pucanja zuba.

Osobe koje se bave sportovima povećanog rizika po oštećenje zuba, poput ekstremni, borilačkih i kontaktnih sportova, ali i osobe koje pate od bruksizma, rizik od oštećenja zuba mogu smanjiti nošenjem guma za zube.

Gume za zube za osobe koje pate od noćnog škrgutanja zubima nazivaju se još i splintovi.

Oštećen zub moguće je sanirati na različite načine. Opcije za nadogradnju zuba uključuju:

• Kompozitne fasete
• Keramičke fasete
• Zubne krunice
• Livenu nadogradnju ili nadogradnju kočićem
• Zubne implante

Odabir najboljeg rešenja zavisi od stepena i vrste oštećenja zuba.

Površinska oštećenja tretiraju se na različit način od velikih, dubokih oštećenja zuba. Što je oštećenje manje, sanacija je manje invanzivna, jeftinija i jednostavnija.

Parodontitis

Parodontitis, ili parodontalna bolest, je uznapredovali oblik gingivitisa kod kog može doći do povlačenja desni, a u kasnijim fazama i do slabljenja potpornih struktura zuba.

Paradentoza je najčešći uzrok gubitka zuba, a do poboljšanja stanja ne može doći bez adekvatnog lečenja i neminovno vodi gubitku zuba.

Osim bola zuba na dodir ili žvakanja hrane, simptomi paradontitisa uključuju krvarenje desni tokom pranja zuba, neprijatan, gorak ukus u ustima, neprijatan zadah, osetljivost desni i drugo.

Uznapredovala stanja mogu dovesti do značajne osetljivosti zuba i desni, tako da se može javiti bol i na veoma blage stimulacije.

U ovim slučajevima, zub može boleti na hladan vazduh ili hranu, a nije neuobičajeno ni da se javi bol zuba na dodir jezika.

Način lečenja parodontalne bolesti zavisi od toga u kojoj je fazi, odnosno koliko je uznapredovala, a može da uključuje antibiotike za upalu zuba, čišćenje parodontalnih džepova u desnima i hirurške intervencije.

Prirodni lekovi za zubobolju mogu biti od koristi kada zub boli na dodir zbog blaže upale ili infekcije, ali nisu zamena za adekvatno lečenje kod ozbiljnijih i uznapredovali stanja.

Malokluzija

Malokluzija ili nepravilan zagrižaj još jedan je od uobičajenih uzroka bola zuba na zagriz.

Do ovoga dolazi usled povećanog habanja, trošenja i oštećivanja zuba, budući da zubi nisu pravilno poravnati, pa je kontakt tokom žvakanja hrane veći, drugačiji ili intenzivniji nego što je to uobičajeno.

Vremenom stabilnost zuba može biti ugrožena, što dovodi do povećanog rizika od zuba koji se klimaju, pucanja zuba, karijesa, ali i bolesti desni.

Korigovanje nepravilnog zagrižaja se postiže nošenjem fiksne proteze.

U lakšim slučajevima malokluzije ponekad je moguće korekciju napraviti i nošenjem folija za ispravljanje zuba.

Ova vrsta ortodontskog aparata manje je vidljiva, ali se folije moraju često menjati, pa sama procedura obično traje duže i njena cena je veća.

Na kraju, vađenje zuba može biti neophodno kao deo ortodonske terapije u slučaju regija pretrpanih zubima, a pre ugradnje proteze za ispravljanje zuba.

Protetski radovi koji zahtevaju zamenu

Kao što je ranije pomenuto, zamena plombi, ali i zamena krunica i mostova može biti neophodna nakon određenog vremena.

Navlake za zube, odnosno zubne krunice koje su postavljene preko prirodnih, prethodno brušenjem pripremljenih zuba pacijenta, mogu zahtevati zamenu posle određenog vremena.

Neki od uzroka koji dovode do potrebe da se krunica zameni mogu da uključuju loše prianjanje na zub, lom krunice ili kvar zuba ispod krunice.

Slična situacija odnosi se i na zubne mostove, koji su zapravo niz povezanih krunica.

U ovim slučajevima neophodno je ukloniti protetski rad i sanirati sve eventualne kvarove, nakon čega se ponovo može ugraditi krunica ili most.

Apsces zuba i nekroza pulpe

Karijes, parodontitis i oštećenja zuba mogu uzrokovati upalu i odumiranje zubne pulpe, odnosno pulpitisa.

Infekcija pulpe, tkiva u kome se nalaze krvni sudovi i nervi koje okružuje koren zuba, može se proširiti na viličnu kost, zube i okolna tkiva.

Ovo može dovesti do stvaranja apscesa zuba, gnojnog džepa na mestu spajanja zuba sa viličnom kosti.

Apsces zuba je ozbiljno stanje, a infekcija se može proširiti na kost, druge zube i okolna tkiva ukoliko se ne leči, i izazvati ozbiljne komplikacije.

Pored toga, može se razviti fistula na desnima, kroz koji se drenira gnoj.

Samo dreniranje gnoja dovodi do trenutnog olakšanja bola budući da pritisak koji dovodi do bola nestaje, ali i do veoma neprijatnog zadaha i lošeg ukusa u ustima.

Lečenje zuba najčešće podrazumeva vađenje živca i njegovo zalivanje nakon terapije kanala korena zuba.

Pored toga, jedan od načina lečenja može biti i apikotomija, odnosno resekcija zuba, kako bi se zub sačuvao i izbegla njegova ekstrakcija.

Problemi sa sinusima

Koreni gornjih zuba su veoma blizu sinusa, pa svaki dodatni pritisak, zapušnost ili infekcija u tom području mogu dovesti i do bola u zubima.

Jedan od simptoma koji može govoriti da je reč o bolu uzrokovanom sinusima, a ne samim zubima, jeste istovremeni bol više zuba, a ne samo jednog.

Ovo vrsta bola naziva se i sinusna zubobolja, a javlja se samo u gornjim zubima.

Lekovi protiv zubobolje u ovom slučaju možda neće biti od prevelike koristi, već će lečenje osnovnog problema sa sinusima doneti olakšanje i kada je reč o bolu koji se oseća u zubima.

Osetljivost zuba

Osetljivost zuba predstavlja kratkotrajan, oštar bol koji se javlja pri dodiru, zagrizu ili u kontaktu sa hladnom, toplom, slatkom ili kiselom hranom.

U nekim slučajevima, simptom izražene osetljivosti je situacija da zub boli na dodir jezikom.

Ovakvi neprijatni simptomi su najčešće posledica izloženosti dentina, unutrašnjeg sloja zuba u kojem se nalaze sitni kanalići povezani sa zubnim živcem.

Kada se gleđ ili desni povuku i dentin ostane nezaštićen, nadražaj spoljašnjih faktora lako dopire do živca, izazivajući bol.

Ova pojava može biti privremena ili dugotrajna, u zavisnosti od uzroka.

Najčešći uzroci osetljivosti uključuju:

• Eroziju gleđi usled kiselih napitaka i agresivnog pranja zuba, ili upotreba pregrubih četkica
• Povlačenje desni i izlaganje korena zuba
• Manje ili veće pukotine na zubu koje otkrivaju dentin
• Uubne plombe koje su previše visoke ili neadekvatno postavljene
• Bolesti poput gingivitisa i parodontitisa
• Bruksizam, odnosno škrgutanje zubima

U ublažavanju osetljivosti pomaže upotreba pasta za zube namenjenih osetljivim zubima, fluorizacija, kao i izbegavanje agresivnog pranja zuba, te upotreba mekanih četkica za zube.

Ako se osetljivost pojačava ili traje duže od nekoliko nedelja, važno je obaviti stomatološki pregled kako bi se isključili skriveni uzroci poput karijesa ili pucanja zuba.

Bol zuba bez živca

Iako deluje nelogično, zub bez živca i dalje može da boli, posebno pri pritisku ili žvakanju.

Pacijente često zbunjuje činjenica da je moguće da zub bez živca boli na zagriz ili dodir, ali ovo je relativno česta tegoba koja se dešava kada je nerv iz zuba uklonjen, ali okolna tkiva, kao što su parodoncijum, desni i koštana struktura, ostaju osetljiva ili upaljena.

Nakon endodontskog tretmana, odnosno vađenja živca, prostor unutar zuba se puni i zatvara, no zub je i dalje povezan sa tkivima koja reaguju na nadražaje.

Ipak, u ovim sitacijama, ako se javi bol, uzrok je obično izvan samog zubnog kanala.

Najčešći uzroci bola zuba bez živca na dodir ili zagriz uključuju:

• Upalu tkiva oko vrha korena zuba nakon lečenja
• Periapikalne infekcije koje se zadrže ili ponovo pojave
• Previsoke plombe ili krunice koja stvaraju pritisak pri zagrizu
• Pukotine u korenu zuba koje nisu vidljive golim okom
• Upalu desni ili parodontalne džepove oko tog zuba
• Prevelik pritisak usled bruksizma

Bol nakon endodontskog tretmana kratkotrajno može biti normalna pojava, ali ukoliko traje duže od nekoliko dana, pojačava se ili se javi nagli bol pri žvakanju, potrebna je stomatološka procena.

Pravovremena dijagnostika može sprečiti nastanak apscesa i sačuvati zub od daljih komplikacija.

Upala korena zuba ispod krunice

Upala korena zuba ispod krunice često je podmukla jer krunica prekriva zub i može prikriti početne simptome.

Ipak, bol pri žvakanju, osećaj pritiska ili osećaj pulsiranja mogu biti prvi znakovi da se ispod protetskog rada razvija problem.

Pacijenti ovakav bol i nelagodu često opisuju kao bol u korenu zuba, a do ovoga najčešće dolazi zbog prodora bakterija u korenski kanal ili prostor oko vrha korena, što dovodi do iritacije i infekcije okolnih tkiva.

Do upale može doći iz više razloga, uključujući:

• Nedovoljno očišćen ili nedovoljno ispunjen korenski kanal
• Karijes koji se razvio ispod rubova krunice
• Mikropukotine na zubu ispod krunice
• Loše naleganje krunice koje omogućava prodor bakterija
• Parodontalne infekcije koje se šire ka korenu zuba

Simptomi upale korena ispod krunice mogu uključivati osetljivost na zagriz, blago oticanje, osećaj podignutog zuba, neprijatan ukus u ustima ili čak pulsirajući bol.

U težim slučajevima može se razviti apsces sa vidljivim otokom desni.

Lečenje zavisi od uzroka i obično podrazumeva ponavljanje endodontskog tretmana, uklanjanje krunice i obradu zuba ispod nje, hiruršku intervenciju poput apikotomije ili lečenje parodontalnih džepova ako su zahvaćeni.

Pravovremena dijagnostika je ključna, jer neprepoznata upala može dovesti do širenja infekcije i gubitka zuba, pa svaki bol, otok ili osećaj pritiska ispod krunice zahteva stomatološki pregled i radiografski snimak zuba.

Ako se upala duže vreme ne leči, oko vrha korena može nastati periapikalna promena poput granuloma ili periapikalne ciste.

Ove promene često napreduju tiho i bez jasnih simptoma, ali kada se aktiviraju mogu izazvati izražen bol pri zagrizu, otok ili osećaj pulsiranja u kosti, zbog čega je rana terapija od velike važnosti.

Prevencija

Najbolji način prevencije gotovo svih stomatoloških problema jeste dobro održavanje oralne higijene, što podrazumeva pranje zuba najmanje dva puta dnevno u trajanju od dva minuta pastom za zube sa fluorom i korišćenje zubnog konca.

Drugi, dodatni načini da se unapredi oralna higijena uključuju ispiranje usta tečnostima za usta, korišćenje oralnih irigatora, i korišćenje čistača jezika.

Zanimljivo je da su studije dokazale da je mućkanje ulja u ustima podjednako efikasno kao i upotreba tečnosti za ovu namenu.

Zaključak

Bol zuba na dodir ili bol u zubu na zagrižaj može imati različite uzroke, poput karijesa, oštećenja zuba, bolesti desni ili protetskih radova kojima je vreme za zamenu.

Ukoliko je istovremeno prisutan bol više zuba u gornjoj vilici, moguće je da se radi o sinusnoj zuboboljni, koja kao uzrok ima problem sa sinusima, koji se nalaze veoma blizu korena gornjih zuba.

Lečenje zuba koji boli na dodir ili zagrižaj zavisi od uzroka bola, a stomatolozi na raspolaganju imaju veliki broj mogućnosti.

One uključuju popravku karijesa i ugradnju plombi, protetske radove poput mostova i krunica, ortodontske tretmane, lečenje zuba i brojne druge stomatološke procedure.