Da li sme da se jede posle ugradnje plombe?

Ispune ili ugradnja plombe su najčešće obavljeni stomatološki rad, i većina nas će se podvrgnuti ovom tretmanu više puta tokom života.

U pitanju je klasičan način popravke zube zahvaćenim karijesom, koji se obavlja u lokalnoj anesteziji ili čak bez anestezije ukoliko je u pitanju manji kvar, a sam tretman najčešće traje manje od trideset minuta.

Najčešće pitanje koje pacijenti imaju nakon tretmana je:

„Koliko dugo ne sme da se jede posle ugradnje plombe?“

U ovom članku objasnićemo od čega to zavisi i koliko je neophodno uzdržati se od jela.

Ako ste u gužvi, kratak odgovor glasi:

• Kompozitna ispuna zuba (bela plomba): Sama plomba je odmah po ugradnji čvrsto vezana za zub, i nije potrebno čekati.
• Metalna ispuna zuba (crna ili siva plomba, amalgam): Najmanje dva sata izbegavati hranu u potpunosti, a tokom prvih 24 sata izbegavati jelo na strani usta gde je ugrađena plomba.

Ipak, preporučujemo Vam da pročitate ceo tekst, jer i drugi faktori mogu uticati na preporuke koliko dugo ne treba jesti posle popravke zuba.

Koliko dugo posle popravke zuba ne treba jesti?

Kao što smo u uvodu već ukratko objasnili, količina vremena koje treba da sačekate pre nego što jedete nakon popravke zuba i ugradnje plombe zavisi od vrste ispune koja je ugrađena.

Postoje dve vrste plombi:

1. Plombe od kompozitnog materijala – bele plombe
2. Plombe od metala – crne, sive plombe ili amalgam

Kompozitne plombe danas su standard u stomatologiji zbog svojih estetskih karakteristika i ugrađuju se mnogo češće u odnosu na metalne plombe, čak većina stomatologa više ni ne ugrađuje crne plombe.

Ipak, postoje određeni slučajevi u kojima se ugrađuju i metalne plombe, pa ćemo u ovom članku pokriti i njihovu ugradnju.

Kompozitne, bele plombe

Većina stomatologa danas u potpunosti je prestalo sa ugradnjom metalnih plombi i prešlo na ugradnju plombi od kompozitnog materijala, odnosno belih plombi.

Razlog tome je pre svega estetske prirode, jer bele plombe vraćaju zubu prirodni izgled i mnogo su manje uočljive u odnosu na metalne plombe.

Osim toga za razliku od amalgamskih plombi, one ne sadrže živu, a zahvaljujući svojim karakteristikama ovaj materijal se bolje vezuju za zub i ponašaju se sličnije prirodnom zubu.

Osim popravke karijesa, kompozitni materijal koristi se i za nadogradnju polomljenog zuba, kao i izradu vinira i luminira ili čak korekciju oblika i boje zuba.

Procedura ugradnje bele plombe obavlja se u jednoj poseti stomatologu, osim u slučajevima kada je neophodno lečenje zuba.

Nadoknada polomljenog zuba može zahtevati više poseta stomatologu.

Po nanošenju i oblikovanju plombe, najčešće se njeno vezivanje ubrzava korišćenjem ultraljubičastog svetla, odnosno UV lampe.

Ovo će aktivirati i ubrzati hemijske rekacije unutar kompozita, koje će dovest do stvrdnjavanja materijala i njegovog vezivanja za prirodni zub.

Plomba ostaje pod ultraljubičastim svetlom oko pet sekundi, nakon čega je plomba u potpunosti očvrsla i procedura ugradnje plombe je završena.

Tehnički, odmah potom pacijent može da normalno jede i koristi stranu vilice na kojoj se tretiran zub nalazi.

Međutim, i drugi faktori mogu uticati na Vašu želju i sposobnost da žvaćete odmah po popravci, o čemu ćemo govoriti u nastavku.

Metalne, crne ili sive plombe

Metalne, amalgamske plobe danas se izuzetno retko ugrađuju i smatraju se prevaziđenim.

Osim što su estetski znatno inferiornije u odnosu na bele plombe, ovaj tip plombi sadrži živu.

Na kraju, crne plombe se skupljaju i šire više od kompozitnih, pa mogu dovesti do loma zuba.

Prednost amalgamskih plombi je njihov životni vek, koji je duži od kompozitnih i iznosi 15 godina, u odnosu na sedam godina u slučaju kompozitnih.

Većina pacijenata će u nekom trenutku života morati da obavi zamenu plombe iz različitih razloga.

Ipak, postoje slučajevi kada su amalgami bolji tretman, pa ćemo objasniti i postupak oporavka nakon ugradnje i ovog tipa.

Za razliku od kompozitnih, amalgamske plombe ne koriste ultraljubičasto svetlo za lečenje.

Kada postavi plombu, pomešaće metalne komponente, čime počinje proces očvršćavanja. Stomatolog ima kratko vreme da postavi i oblikuje ispunu pre nego što materijal postane previše čvrst da se više ne može modelovati.

Nakon ugradnje amalgamske plombe strogo je zabranjeno jelo dva sata nakon ugradnje, a tokom prvih 24 sata preporučuje se konzumacija kašaste i mekane hrane kao i izbegavanje korišćenja dela usta na kome se popravljen zub.

Koji faktori još mogu uticati na ishranu nakon popravke?

Osim materijala koji se koristi, postoji nekoliko drugih faktora koje treba uzeti u obzir nakon ugradnje plombe i popravke zuba.

Lokalna anestezija

Popravka zuba i ugradnja plombe retko kada se obavlja bez anestezije, posebno ako nije u pitanju samo izuzetno mali, površinski kvar.

Lokalna anestezija će u potpunosti obezboliti proces popravke zuba, a deo vilice kom se nalazi zub koji se popravlja će utrnuti. U nekim slučajevima, može doći do utrnutosti cele vilice.

Bez obzira da li je samo deo ili je cela vilica utrnula, savetuje se izbegavanje žvakanja i jela do prestanka dejstva anestezije, kako bi se sprečile povrede nastale ujedanjem za jezik, obraz ili usne.

Nakon ujeda i povrede mekih tkiva, može doći do pojave afti ili benignih izraslina na jeziku.

Iako ova stanja u najvećem broju slučajeva ne zahtevaju lečenje, njihova pojava može biti neprijatna.

Srećom, lokalna anestezija ne traje predugo, i ukočenost vilice će prestati kroz nekoliko sati.

Kompjuterizovana anestezija

Kompjuterizovana anestezija podrazumeva apliciranje anestezije potpomognuto upotrebom savremene tehnologije, odnosno računara.

Na osnovu različitih faktora, poput kompleksnosti procedure i očekivanog trajanja, kao i starosti i pola pacijenta, određuje se najoptimalnija količina leka koji će proceduru obezboliti, a smanjiti trajanje anestezije nakon same procedure, kao i moguće nuspojave.

Pored toga, kompjuterizovana anestezija se ubrizgava sporije od anestezije aplicirane konvencionalnim špricem, što dovodi praktično do bezbolnog davanja anestezije.

Nažalost, budući da je u pitanju relativno nova tehnologija sa visokom cenom, ovaj način davanja anestezije i dalje nije široko prihvaćen u stomatološkim ordinacijama.

Nelagodnost i osetljivost

Po prestanku dejstva anestezije, uobičajeno je da pacijenti osete nelagodu i preosetljivost zuba nakon postavljanja plombe.

Ovi osećaji trebalo bi da nestanu tokom prve nedelje od ugradnje plombe, međutim ako to ne bude slučaj ni nakon nedelju dana, trebalo bi posetiti stomatologa radi pregleda i konsultacija.

Ponekada je potrebno dodatno prilagoditi plombu kako bi se zubi ravnomerno dodirivali. Ukoliko plomba smeta prilikom žvakanja i govora izazvaće iritaciju i bol.

Ovo je čest slučaj pojave bola zuba tokom žvakanja.

Terapija bola posle popravke zuba i ugradnje plombe podrazumeva korišćenje lekova poput ibuprofena.

Oporavak tkiva desni

Tkivo desni može biti osetljivo ili povređeno nakon postavljanja plombe, što u najvećoj meri zavisi od toga gde se kvar nalazio.

Plombe koje su blizu desni ili između zuba mogu da izazovu veću osetljivost, ali srećom, tkivo desni se brzo oporavlja pa je uobičajeno da se simptomi spontano povuku nakon jednog ili dva dana.

Kao i kod otoka zuba, ispiranje zuba slanim rastvorom ili hidrogen peroksidom, i apliciranje leda mogu pomoći.

Saveti za ishranu nakon plombe zuba

Po ugradnji plombe, čak i kompozitnih, najbolje je pričekati određeno vreme kako bi anestezija prestala sa delovanjem, i kako bi se sprečile nepotrebne povrede.

Ipak, ako je pacijent gladan ubrzo nakon tretmana, najbolje je da se drži meke ili tečne hrane, kao što su krompir pire, ovsena kaša, jogurt, humus, supe i slično.

Osim toga preporučuje se dodatni oprez tokom žvakanja u prvom periodu privikavanja na plombu, kao i izbegavanje tvrdih i lepljivih namirnica, veoma sačinjenih i slatkih hrana, kao i vrelih i ledenih obroka i napitaka.

Osim toga, ukoliko je napolju veoma hladno, hladan vazduh koji disanjem dolazi u kontakt sa popravljenim zubom može izazvati nelagodu ili bol.

Zaključak

Popravke zuba koje uključuju ugradnju plombi je deo konzervativne stomatologije i najčešća stomatološka procedura.

Uobičajene preporuke su da nakon ugradnje bele plombe, pacijent sme konzumirati hranu odmah po ugradnji, jer se vezivanje kompozitne plombe za prirodni zub i njeno očvršćavanje završava svega nekoliko trenutaka nakon ugradnje i osvetljavanja UV lampom.

Kod metalnih, amalgamskih plombi, potrebno je sačekati najmanje dva časa od ugradnje, a idealno do 24 časa, kako bi plomba dobila potpunu čvrstoću i vezala se za popravljen zub.

Nezavisno od tipa plombe savetuje se izbegavanje jela i žvakanja do prestanka dejstva anestezije, kako bi se sprečile povrede nastale ukočenošću vilice, kao što je ujedanje za usne, obraz ili jezik.

U svakom slučaju, pitajte stomatologa koje su preporuke i uputstva kojih se treba držati radi postizanja optimalnih rezultata i dugotrajnosti plombe.