Mekana, kašasta i pasirana hrana često je neophodna za osobe koje zbog određenih zdravstvenih stanja ne mogu da žvaću ili gutaju čvrstu hranu.
Kašasta i pasirana jela olakšavaju ishranu osobama u oporavku nakon operacija, kao i onima sa disfagijom, odnosno otežanim gutanjem, ili starijim osobama sa slabijim zubima.
Ova jela omogućavaju adekvatan unos mikronutrijenata i kalorija bez rizika od povređivanja ili napora prilikom žvakanja.
U ovom članku objasnićemo zašto i kada ovakav način ishrane može biti od koristi, kao i kako koncipirati mekane, kašaste obroke koji mogu da obezbede dovoljnu količinu proteina, vlakana, vitamina i minerala.
Pored opštih principa i koncepcije ovakvih obroka, podelićemo nekoliko ideja i jednostavnih recepata za mekana jela.
Kada i zašto je potrebna mekana, kašasta i pasirana ishrana
Mekana i kašasta ishrana ne predstavlja isključivo ishranu za decu, već se u određenim slučajevima primenjuje i kod odraslih.
U nastavu slede najčešći razlozi koji dovode do potrebe za ovakvim oblikom obrade hrane.
Medicinske intervencije i postoperativni period
Posle stomatoloških procedura, kao što su ugradnja implanta, vađenje umnjaka ili drugih zuba, sinus lift operacije, operacije vilice i drugih oralnohirurških intervencija, pacijent često nije u mogućnosti da žvaće čvrstu hranu.
Slično važi i za pojedine operacije u predelu grla, gastrointestinalnog trakta ili barijatrijske operacije kojima se smanjuje želudac, kada se hrana mora svesti na šejkove, piree i kaše tokom perioda oporavka.
Problemi s gutanjem
Disfagija je stanje koje u manjoj ili većoj meri otežava gutanje hrane, a može se javiti kod osoba koje boluju od neuroloških stanja, moždanog udara ili stanja poput Parkinsonove bolesti.
Kod pacijenata koji pate od disfagije, gutanje čvrste hrane može biti rizično zbog gušenja ili aspiracije, i tada su kaše i pirei bezbedniji način da se obezbedi neophodna količina energije i nutrijenata, a time se sprečava dehidratacija ili pothranjenost.
Starija populacija i problemi sa zubima
Stariji ljudi koji imaju problem s krhkim, oštećenim zubima ili protezom koja nije dobro prilagođena, često imaju poteškoće sa žvakanjem čvrstih komada mesa, povrća ili voća. U tim slučajevima mekana hrana omogućava lakšu konzumaciju i povećava raznovrsnost jela bez bola i neugodnosti.
Bol i nelagodnost
U nekim slučajevima prisustvo afti, ranica ili rana od zračenja u usnoj duplji može zahtevati da ishrana bude mekana, što isključuje hrskave, tvrde ili ljutkaste namirnice.
U ovim, ali i drugim situacijama kada je neophodno preći na kašastu i pasiranu hranu, pravilan izbor i koncipiranje obroka, odnosno pravilan izbor namirnica koje se koriste, je od velikog značaja.
Pravilnim izborom se pre svega obezbeđuje zadovoljavanje energetskih potreba, ali i unosa makronutrijenata i mikronutrijenata neophodnih za oporavak i normalno funkcionisanje tela, što sprečava gubitak težine, slabost i komplikacije, a ujedno ubrzava oporavak.
Prednosti i izazovi mekane, kašaste ishrane
Tokom prelaska na ovu vrstu ishrane, glavna briga i izazov je unos svih potrebnih nutrijenata i optimalnog broja kalorija za očuvanje snage i oporavak, ali i ukus hrane.
Prednosti ovakvog režima ishrane je pre svega jednostavno žvakanje i gutanje.
Imajući u vidu mekani i glatki oblik, ljudi s problemima koji pogađaju zube, vilicu i usnu duplju, disfagijom ili bolnim ranama u ustima ne osećaju nelagodnost ili strah od gušenja.
Za neke ljude, ovaj način ishrane je jedini moguć.
Pored toga, kašasta hrana se brže apsorbuje i zahteva manje energije za varenje.
Kako je hrana već usitnjena ili kašasta, organima za varenje je lakše da razgrade i iskoriste nutrijente, što je od koristi u fazama oporavka kada je digestivni trakt osetljiv.
S druge strane, ne treba zanemariti i nekoliko izazova, od kojih glavni predstavlja rizik od niskog unosa proteina, vlakana i mikronutrijenata.
Ljudi se lako ograniče na čorbice i kaše, kao što je kombinacija belog brašna i mleka, jogurt što ne pruža dovoljnu količinu proteina, vlakana, vitamina i minerala.
Iz ovog razloga važno je obratiti pažnju na namirnice koje se koriste, a koje moraju biti nutritivno bogate, kao što su meso i riba, mahunarke, povrće, integralne žitarice i orašasti plodovi i semenke.
Pored toga, može postojati osećaj da sva jela imaju monoton ukus, sličan pireu ili neprimamljivu kašastu formu.
Ovo se može prevazići korišćenjem raznovrsnih namirnica i dodavanjem različitih kombinacija začina.
Na kraju, priprema kašaste hrane može zahtevati više vremena ili uređaje koji možda nisu dostupni, kao što su blenderi ili aparati za pasiranje hrane.
Ipak, uz dobru organizaciju i plan ishrane, moguće je da ovaj način ishrane ostane jednako bogat i nutritivno kvalitetan kao i klasična, čvrsta ishrana.
Nutritivni principi kod mekane i kašaste ishrane
Mekana i kašasta ishrana nije samo pitanje konzistencije obroka već i njihove nutritivne vrednosti.
Pravilno izbalansirani obroci moraju obezbediti sve potrebne makro i mikronutrijente kako bi organizam imao dovoljno energije i gradivnih materija za pravilno funkcionisanje i oporavak.
Bez obzira na to da li je reč o privremenoj ili dugoročnoj potrebi za ovakvom vrstom ishrane, važno je voditi računa o unosu kvalitetnih proteina, zdravih masti, složenih ugljenih hidrata, vitamina i minerala.
Prilikom pripreme obroka, izbor sastojaka i način obrade igraju ključnu ulogu.
Povrće i žitarice treba kuvati na način koji čuva što više hranljivih materija, dok se proteini i zdrave masti moraju pažljivo kombinovati kako bi se osigurao optimalan unos esencijalnih nutrijenata.
Takođe, važno je izbegavati prerađene namirnice i veštačke dodatke koji mogu umanjiti nutritivnu vrednost obroka.
U nastavku su predstavljeni ključni principi balansirane mekane ishrane, kao i saveti za očuvanje esencijalnih hranljivih materija tokom pripreme.
Struktura obroka i ključni makronutrijenti
Iako je reč o mekanom, kašastom obroku, neophodno je da on kao i svaki drugi glavni obrok, sadrži adekvatnu količinu proteina, ugljenih hidrata i masti, u dobro izbalansiranom odnosu.
Kako bi se obezbedila potrebna količina proteina, trebalo bi u obrok uključiti kuvano usitnjeno pileće belo meso ili ribu bez kostiju ili jaja.
Dobri biljni izvori proteina su mahunarke, kao što su sočivo, pasulj, leblebije ili soja i proizvodi od soje, poput tofua ili tempeha.
Izvori ugljenih hidrata mogu biti različite integralne žitarice, poput braon pirinča, kinoe, ovsenih pahuljica, ječma, raži, pšenice, prosa ili heljde. Pored žitarica, dobar izvor složenih ugljenih hidrata su krompir i batat.
Kada je reč o mastima, svaki obrok trebalo bi da sadrži umerenu količinu zdravih masti, poput par kašičica maslinovog ili lanenog ulja, avokado, mleveno laneno seme ili pak puter od orašastih plodova.
Masti povećavaju apsorpciju nutrijenata poput vitamina rastvorljivih u mastima. Za pravilno iskorišćenje vitamina A, D, E i K, ali i drugih hranjivih sastojaka, prisustvo masti je od velikog značaja.
Pored toga, masti smanjuju skok šećera u krvi nakon obroka, što može posebno važno biti u slučaju pasirane hrane, koja ima tendenciju da se brže apsorbuje.
Pored toga, masti podstiču pravilnu funkciju i lučenje hormona, uključujući i hormone štitne žlezde, ali i pružaju duži osećaj sitosti i poboljšavaju ukus jela.
Trebalo bi birati zdrave izvore masti, odnosno izbegavati zasićene i trans masti, a posebno korisne mogu biti omega-3 masne kiseline koje se nalaze u masnim vrstama ribe, lanenom semenu i orasima.
Vitamini i minerali
Za razliku od pomenutih vitamina koji su rastvorljivi u vodi, i za koje je neophodna određena količina masti kako bi se pravilno iskoristili, vitamini rastvorljivi u vodi takođe mogu biti problematični u ovom periodu.
Naime, budući da se većina povrća kuva pre pasiranja ili blendiranja, postoji rizik da se vitamini rastvorljivi u vodi, odnosno vitamin C i vitamini B kompleksa, delimično izgube kod predugog kuvanja ili termičke obrade.
Kako bi se ovo sprečilo, preporučuje se kraće kuvanje na pari i zadržavanje tečnosti nakon kuvanja kada god je to moguće.
Ova tečnost može se koristiti za postizanje željene konzistencije i gustine kaše.
Takođe, trebalo bi uključiti što više različitih vrsta povrća, kako bi se obezbedio čitav spektar potrebnih vitamina i minerala.
Dobar način da se osigura dovoljna raznovrsnost jeste uključivanje povrća što više boja, poput šargarepe, tikvice, spanaća i cvekle.
Recepti za mekana i kašasta jela
U nastavku sledi nekoliko primera praktičnih recepata koji imaju visoku nutritivnu vrednost, a istovremeno se lako pripremaju i imaju prijatan ukus.
Recepti su prilagođeni potrebama odraslih koji imaju ograničenu mogućnost žvakanja ili gutanja, a od devet ideja tri sadrže meso, tri su opcije pogodne za vegetarijance, i tri za vegane.
Pire od piletine i povrća:
- Sastojci: 150 g pilećeg belog mesa, jedan manji krompir, šargarepa, tikvica, malo mleka ili pavlake.
- Priprema: Piletinu skuvati dok ne postane mekana, a povrće odabrati prema ličnom ukusu i skuvati, idealno na pari, takođe dok ne omekša. Kada su namirnice spremne, sve staviti u blender uz dodatak tople vode, bujona ili malo mleka. Po želji se može doda i minimalna količina putera i začiniti po ukusu.
Kašasti obrok od kuvane ribe:
- Sastojci: 100 g bele ribe, kao što je oslić ili bakalar, ili lososa, kuvani integralni pirinač, malo maslinovog ulja, sok od limuna, so.
- Priprema: Ribu skuvati kuvati u posoljenoj vodi ili na pari. Pirinač ili drugi integralnu žitaricu potrebno je dobro skuvati, dok potpuno ne omekša, a zatim sve staviti u blender, dodati kašiku maslinovog ulja i po želji par kapi limunovog soka za svežinu.
Čorba od mesa i mahunarki:
- Sastojci: Kuvano pileće ili ćureće belo meso, sočivo ili pasulj, luk, šargarepa, celer.
- Priprema: Nakon što se meso i mahunarke skuvaju u odvojenim posudama, potrebno je uz dodatak bujona izblendati ih i začiniti po ukusu.
Pire od voća i jogurta (pogodno za vegetarijance):
- Sastojci: Banana, breskva ili drugo mekano voće, kašika meda, 200 ml jogurta.
- Priprema: Voće ispasirati pa dodati jogurt i med, ili sve zajedno izblendati.
Kremasti rižoto sa bundevom i sirom (pogodno za vegetarijance):
- Sastojci: 100 g pirinča za rižoto, 150 g bundeve, 50 g krem sira, malo maslinovog ulja, začini.
- Priprema: Bundevu oljuštiti, iseći na kockice i kuvati dok ne postane mekana. U odvojenoj posudi dobro skuvati pirinač, i potom sjediniti sa bundevom i krem sirom.
Kaša od ovsenih pahuljica i orašastih plodova (pogodno za vegetarijance i vegane):
- Sastojci: 50 g ovsenih pahuljica, 200 ml mleka ili biljnog mleka, šaka badema, oraha ili indijskog oraha, kašičica cimeta, kašika meda.
- Priprema: Ovsene pahuljice kuvati u mleku ili biljnom mleku dok ne postanu mekane. Za to vreme orašaste plodove sitnno iseckati ili samleti, pa dodati u kašu zajedno sa cimetom i medom.
Pire od batata i leblebija (pogodno za vegetarijance i vegane):
- Sastojci: Jedan veći batat, 100 g skuvanih leblebija, malo maslinovog ulja, kašičica tahinija, so, biber.
- Priprema: Batat oljuštiti, iseći na kocke i kuvati dok ne omekša. Leblebije mogu biti prethodno skuvane ili iz konzerve, dobro isprane. Sve sastojke staviti u blender i dodati malo maslinovog ulja za kremastu teksturu.
Kašasta čorba od tikvice i spanaća (pogodno za vegetarijance i vegane):
- Sastojci: Tikvica, šaka svežeg spanaća, dve kašike nutritivnog kvasca, jedna kašika tahinija, manji krompir, čen belog luka, so, maslinovo ulje.
- Priprema: Tikvicu i krompir oljuštiti, iseckati i kuvati dok ne omekšaju. Pred kraj dodati spanać i beli luk, pa kuvati još par minuta. Sve sastojke staviti u blender i izblendirati dok se ne dobije kremasto jelo.
Potaž od sočiva, tikvica i krompira (pogodno za vegane i vegetarijance):
- Sastojci: Crveno sočivo, jedna manja tikvica, dva krompira srednje veličine, jedna šargarepa, luk, malo maslinovog ulja, kurkuma, biber i drugi začini.
- Priprema: Sve povrće iseckati na kocke i kuvati u vodi ili na pari, dok ne omekša. Nakon kuvanja, koristeći vodu u kojoj je povrće pripremljeno blendirati do dobijanja željene teksture. U potaž se može dodati pasta od susama, kikiriki puter ili puter od golice ili drugih orašastih plodova i semenki.
Prethodni primeri su jednostavni, ali pokazuju da su raznolika i ukusna kašasta jela moguća. Kako bi se izbegla monotonija i obezbedio što širi spektar hranjivih sastojaka, važno je što više kombinovati povrće, mahunarke, žitarice, začine i meso.
Dodatni predlozi kašaste i mekane hrane dostupni su u članku o preporukama šta jesti nakon vađenja zuba.
Zaključak
Mekana, kašasta i pasirana ishrana igra ključnu ulogu u situacijama kada je konzumacija čvrste hrane otežana ili nemoguća.
Bilo da je reč o postoperativnom oporavku, problemima s gutanjem, starijoj populaciji ili privremenoj potrebi za lakše svarljivim obrocima, pravilno balansirani obroci omogućavaju adekvatan unos kalorija i hranljivih materija.
Jedan od glavnih izazova ovakvog načina ishrane jeste obezbeđivanje dovoljne količine proteina, vlakana, zdravih masti, vitamina i minerala.
Iz ovog razloga je važno dobro planiranje i odabir nutritivno bogatih namirnice, poput mahunarki, integralnih žitarica, zdravih izvora proteina, orašastih plodova i semenki.
Takođe, obogaćivanje obroka začinima i različitim kombinacijama sastojaka doprinosi raznovrsnosti ukusa i sprečava osećaj monotonije u ishrani.
Bez obzira na razloge zbog kojih je mekana ishrana potrebna, uz pravilnu pripremu i kombinaciju sastojaka, ona može biti jednako kvalitetna i uravnotežena kao i standardna ishrana, pružajući sve potrebne nutrijente za oporavak i svakodnevno funkcionisanje.
