Hormoni štitne žlezde se analiziraju kako bi se dijagnostikovali različiti oblici poremećaja, a pre svega pojačan i smanjen rad štitne žlezde, stanja poznata pod nazivima hipertireoidizam i hipotireoidizam, kao i subklinički oblici ovih poremećaja, koji su u blagoj ili skrivenoj formi.
Štitna žlezda, ili štitasta žlezda kako se još naziva, ima oblik leptira i nalazi se na prednjem delu vrata, a proizvodi nekoliko ključnih hormona odgovornih za metabolizam i pretvaranje hrane u energiju.
Iako pre svega kontrolišu metabolizam, hormoni štitne žlezde utiču na gotovo svaki organ i telesnu funkciju čoveka.
Kada dođe do poremećaja u lučenju i regulaciji hormona, mogu se javiti brojni simptomi, od osećaja hroničnog umora i promene telesne mase, do ubrzanog rada srca i nervoze.
Za procenu funkcije štitne žlezde, pored ultrazvučnog pregleda, izuzetnog su značajni sledeći hormoni:
- T3 i FT3, odnosno trijodtiron i slobodni trijodtiron
- T4 i FT4, odnosno tiroksin i slobodni tiroksin
- TSH, odnosno tiroidni stimulirajući hormon
Razumevanje ovih analiza može biti izazovno, budući da je neophodno posmatrati sva tri hormona istovremeno kako bi se doneo zaključak o tome kako funkcioniše štitna žlezda.
U ovom članku objasnićemo šta su ovi hormoni, koje kombinacije se mogu javiti i šta one znače. Drugim rečima, ovaj članak pruža sveobuhvatan vodič za tumačenje rezultata hormona štitne žlezde.
Hormoni štitne žlezde
Za razumevanje i tumačenje rezultata hormona štitne žlezde, važno je znati koji hormoni postoje i šta predstavljaju.
- T4 (tiroksin): Glavni hormon koji luči štitna žlezda. Većina T4 prisutna je u krvi vezana za proteine, na primer tiroksin-vezujući globulin, TBG. Samo mali procenat postoji kao slobodni T4 ili FT4, koji je biološki aktivan i može da uđe u ćelije.
- FT4 (slobodni tiroksin): Predstavlja onaj deo tiroksina koji je dostupan za delovanje u tkivima i nije vezan za proteine u krvi. FT4 je izuzetno koristan pokazatelj funkcionisanja štitne žlezde, jer daje uvid u stvarnu količinu aktivnog T4 u cirkulaciji.
- T3 (trijodtironin): Uglavnom nastaje konverzijom T4 u tkivima i organima kao što su jetra, bubrezi i skeletni mišići, dok manji deo direktno luči sama štitna žlezda. T3 je potentniji hormon od T4 i snažnije utiče na brzinu metabolizma, rad srca i mnoge druge procese.
- FT3 (slobodni trijodtironin): Kao i kod FT4, u pitanju je slobodna forma T3 koja ima fiziološko dejstvo u tkivima. Količina FT3 u krvi može preciznije ukazati na to kako se vrši konverzija T4 u T3, ali i da li postoji hiperprodukcija T3 u nekim oblicima hipertireoidizma.
- TSH (tiroidni stimulirajući hormon): Ovaj hormon luči hipofiza, žlezda koja se nalazi u mozgu. Kada u krvi ima premalo T4 i T3, TSH se povećava da stimuliše rad štitne žlezde, a kada je prisutan višak T4 i T3, TSH opada i na taj način reguliše nivo hormona.
- Kalcitonin: Ovaj hormon luče parafolikularne C-ćelije štitne žlezde i prvenstveno je zadužen za snižavanje nivoa kalcijuma u krvi, odnosno sprečava prekomerno oslobađanje kalcijuma iz kostiju. U dijagnostičkoj praksi, određivanje kalcitonina najčešće se koristi kod sumnje na medularni karcinom štitne žlezde, ali nije deo rutinskih analiza funkcije štitne žlezde.
Zbog međusobne zavisnosti, vrednosti T4, T3 i TSH nisu izolovane jedna od druge, već povećanje ili smanjenje jednog hormona utiče na nivoe drugih.
Ovo čini mehanizam negativne povratne sprege koji održava ravnotežu hormona, a kada jedna komponenta sistema zakaže, celokupna ravnoteža može biti narušena, što se ispoljava kliničkim simptomima.
U dijagnostičke svrhe, najvažniji su hormoni FT4, FT3 i TSH.
Antitela štitne žlezde
Pored hormona TSH, FT4 i FT3 u dijagnostici poremećaja rada štitne žlezde važnu ulogu imaju i antitela.
Ona predstavljaju specifičan imunološki odgovor organizma, usmeren na tkivo štitne žlezde ili na neke njene komponente.
Najčešće se analiziraju sledeća antitela:
- Anti-TPO (antitela na tireoidnu peroksidazu): Povišene vrednosti najčešće se javljaju kod autoimunih bolesti, kao što su Hashimoto tireoiditis i Graves-Basedowova bolest. Ova antitela napadaju enzim odgovoran za sintezu tiroidnih hormona, što može dovesti do oštećenja tkiva i promena u radu štitne žlezde.
- Anti-Tg (antitela na tireoglobulin): Tireoglobulin je protein u kome se skladište hormoni T3 i T4 pre nego što se oslobode u krvotok. Povišene vrednosti anti-Tg takođe se mogu naći u autoimunim oblicima bolesti štitne žlezde, naročito u Hashimoto tireoiditisu.
- TRAb (antitela na TSH receptor): Ova antitela mogu stimulisati ili blokirati receptor za TSH na ćelijama štitne žlezde. Najčešće se određuju kod sumnje na Graves-Basedowovu bolest, jer stimulativni TRAb pojačavaju aktivnost štitne žlezde i dovode do hipertireoidizma.
Određivanje antitela je važno kada postoji sumnja da je do poremećaja rada štitne žlezde došlo kao posledica autoimune bolesti.
Visoke vrednosti mogu potvrditi dijagnozu, ali se moraju posmatrati u kontekstu nalaza hormona štitne žlezde, kliničkih simptoma i rezultata ultrazvučnog pregleda.
Nivo antitela može takođe pružiti informacije o težini i napretku bolesti, što je važno za praćenje efekata terapije.
Međutim, kod nekih pacijenata javljaju se povišena antitela koja godinama ne izazivaju simptome, pa se konačna odluka o lečenju donosi tek u kada dođe do promena u ravnoteži TSH, FT4, FT3 i rezultatima kliničkog pregleda.
Kako tumačiti rezultate hormona štitne žlezde?
Svaka laboratorija ima specifične referentne opsege, odnosno normalne granice za FT3, FT4 i TSH, pa je važno posmatrati rezultate u tom kontekstu.
Pored toga, za preciznu interpretaciju rezultata štitne žlezde treba uzeti u obzir i starost pacijenta, eventualno prisustvo drugih bolesti, trudnoću i eventualnu terapiju, kao što su lekovi za štitnu žlezdu, kortikosteroidi ili kontraceptivi.
Zašto se FT3 i FT4 smatraju važnijim od T3 i T4?
Vrednosti koje uključuju hormone vezane za proteine u krvi, odnosno ukupni T3 i T4 mogu biti promenljivi i zavisne od nivoa transportnih proteina, ali i raznih fizioloških i patoloških faktora.
Slobodni oblici ovih hormona, FT3 i FT4, predstavljaju stvarno biološki aktivan deo hormona, jer nisu vezani za proteine i slobodno ulaze u ćelije, gde ispoljavaju svoje dejstvo.
Iz ovog razloga FT3 i FT4 preciznije oslikavaju stvarno stanje funkcije štitne žlezde i imaju značajniju ulogu u dijagnostici.
Da li je važniji FT3 ili FT4?
U kliničkoj praksi, FT4 se često smatra glavnim pokazateljem funkcije štitne žlezde, jer je T4 glavni hormon koji žlezda luči.
Istovremeno, T3 je metabolički potentniji i najčešće nastaje konverzijom T4 u perifernim tkivima.
Analiza FT3 dodatno pomaže u otkrivanju određenih suptilnih ili atipičnih poremećaja, kao što je T3 toksikoza ili neadekvatna konverzija hormona.
U većini slučajeva, kombinacija FT4 i TSH je dovoljna za osnovnu dijagnostiku, ali se FT3 proverava kada postoje sumnjivi ili neusklađeni nalazi, kao i kada se procenjuje vrsta hipertireoidizma, budući da obezbeđuje potpuniju sliku.
U nastavku slede najčešći scenariji nalaza i stanja koja oni mogu ukazivati.
Ipak, veoma je važno razumeti da samo lekar može tumačiti rezultate i postaviti dijagnozu.
Često je sagledavanje šire slike i drugih dijagnostičkih parametara, simptoma i faktora, neophodno kako bi se postavila tačna i precizna dijagnoza.
Imajući to u vidu, tumačenja koja slede treba uzeti samo informativno i kao polaznu osnovu.
FT3 snižen, FT4 snižen, TSH povišen
Snižene vrednosti FT3 i FT4, uz povišen TSH, najčešće su pokazatelj hipotireoze.
Kod tipične kliničke slike očekuje se da hipofiza reaguje na manjak tiroidnih hormona pojačanim lučenjem TSH, kako bi stimulisala štitnu žlezdu na proizvodnju većih količina T3 i T4.
Ako su i FT3 i FT4 ispod referentnih vrednosti, a TSH uočen kao značajno povišen, u velikom broju slučajeva je u pitanju primarna hipotireoza.
Mogući uzroci uključuju:
- Autoimuni Hashimoto tireoiditis: Hashimoto sindrom predstavlja autoimuno stanje kod kog imunološki napad na tkivo štitne žlezde., što vremenom dovodi do smanjene funkcije i pada nivoa hormona u krvi.
- Povreda, ablacija ili operacija štitne žlezde: Nakon totalne ili parcijalne tireoidektomije, odnosno hirurškog uklanjanja štitne žlezde, zračenja ili ablacije jodom, žlezda ne može da proizvede dovoljno hormona.
- Nedostatak joda: Iako redak u razvijenim zemljama zbog jodiranja soli, nedostatak ovog minerala i dalje može biti uzrok kod specifičnih načina ishrane.
- Urođene anomalije: Iako retko, kongenitalna hipotireoza kod novorođenčadi dovodi do niskih vrednosti FT4 i FT3, uz povišen TSH.
Kada dođe do izražene hipotireoze, mogući simptomi su:
- Hronični umor, malaksalost i pospanost
- Osećaj hladnoće, čak i pri umerenoj temperaturi
- Suva koža, lomljivi nokti i kosa, tendencija ka oticanju lica i kapaka
- Usporen rad srca, niska frekvencija pulsa
- Porast telesne mase i problem sa zatvorom
- Mogući usporeni refleksi i sporije razmišljanje
Lečenje
Lečenje primarne hipotireoze najčešće podrazumeva doživotnu zamenu hormona levotiroksinom, sintetičkim oblikom hormona T4, pri čemu se doza prilagođava individualno, na osnovu kliničkih simptoma i redovnih kontrola TSH i FT4.
U slučaju autoimunog Hashimoto tireoiditisa, važno je redovno praćenje nivoa antitela anti-TPO, anti-Tg, ali je ključan korak nadoknada hrmona.
Poboljšanje simptoma obično se primećuje nakon nekoliko nedelja adekvatne doze.
Kod svake izmene doze, preporučuje je kontrola hormona nakon šest do osam nedelja, kako bi se po potrebi korigovala terapija i sprečilo i dalje pogoršanje kliničke slike.
Pored toga, levotiroksin ne treba uzimati zajedno sa kafom, koja može značajno smanjiti efikasnost ovog leka.
Uz poštovanje vremenskog razmaka od jednog časa, kafa i štitna žlezda ne moraju nužno biti u sukobu, budući da nema dokaza da umerena konzumacija kafe direktno uzrokuje poremećaje u njenoj funkciji.
FT3 povišen, FT4 povišen, TSH snižen
Kada su i FT3 i FT4 povišeni, uz jasno snižen TSH, u najvećem broju slučajeva radi se o hipertireoidizmu.
Hipofiza prepoznaje višak tiroidnih hormona u cirkulaciji i reaguje tako što smanjuje lučenje TSH na veoma niske vrednosti, pokušavajući da uspori prekomerni rad štitne žlezde.
Mogući uzroci uključuju:
- Gravesova bolest: Autoimuna bolest u kojoj antitela kontinuirano podstiču štitnu žlezdu na pojačanu sintezu hormona.
- Toksični adenom štitne žlezde ili multinodularna guša: Jedan ili više čvorova u štitnoj žlezdi samostalno luče višak hormona, što obično dovodi do smanjenog TSH.
- Subakutni ili tihi tireoiditis: Upalni procesi mogu izazvati naglo otpuštanje hormona u krv, što dovodi do prolazne hipertireoidne faze.
Simptomi ubrzanog metabolizma mogu uključivati:
- Nemir, razdražljivost, anksioznost i otežanu koncentraciju
- Osećaj lupanja i preskakanja srca, tahikardiju i povišen krvni pritisak
- Pojačano znojenje, lošu toleranciju na visoke temperature
- Smanjenu telesnu masu uz pojačan apetit
- Tremor ruku, nesanicu i slabost mišića
Lečenje
Standardna terapija hipertireoidizma uključuje antitiroidne lekove, kao što su tiamazol i propiltiouracil, čiji je zadatak da suzbiju prekomernu sintezu hormona u štitnoj žlezdi.
Pored toga, beta-blokatori se često koriste za kontrolu kardiovaskularnih simptoma i palpitacija.
Kod težih slučajeva ili ukoliko se lekovima ne postižu željeni rezultati, može se primeniti ablacija radioaktivnim jodom ili čak hirurško uklanjanje dela ili cele štitne žlezde.
Kod hipertireodizma neophodno je redovno praćenje nivoa hormona kako bi se terapija prilagodila i sprečilo preterano sniženje hormona, koje bi dovelo do hipotireoze.
U zavisnosti od uzroka, lečenje može trajati nekoliko meseci do godina, a u pojedinim slučajevima i doživotno.
FT3 snižen, FT4 snižen, TSH normalan ili snižen
Ovaj obrazac karakterišu niske vrednosti slobodnih hormona FT3 i FT4 uz TSH koji je i dalje u granicama normale.
Na prvi pogled, moglo bi se očekivati da će u slučaju niskih vrednosti FT3 i FT4 telo odgovoriti visokim TSH kako bi stimulisalo štitnu žlezdu.
Međutim, kada je TSH normalan, a hormoni sniženi, postoji nekoliko mogućih objašnjenja:
- Sekundarni ili tercijarni hipotireoidizam: Problem ne potiče direktno iz štitne žlezde, već iz hipofize, što se naziva sekundarni hipotireoidizam, ili hipotalamusa, što se naziva tercijarni hipotireoidizam. Hipofiza ili hipotalamus ne luče dovoljno TSH, pa je proizvodnja hormona u štitnoj žlezdi smanjena, ali TSH ostaje u granicama normale.
- Netiroidna bolest štitne žlezde ili eutireoidni sindrom: Kod teških sistemskih bolesti, gladovanja, poremećaja ishrane poput bulimije i anoreksije, ili velikog stresa, telo može privremeno smanjiti proizvodnju i konverziju tiroidnih hormona, a da TSH ostane normalan.
- Neadekvatno uzorkovanje ili greške laboratorije: Iako retko, moguće je i da je uzorak nepravilno uzet ili čuvan, pa su koncentracije prividno snižene.
Kada FT3 i FT4 nisu na potrebnom nivou, dolazi do karakterističnih simptoma hipotireoidizma, ali ponekad slabije izraženih, naročito ako je reč o netiroidnoj bolesti štitne žlezde.
Najčešći simptomi su:
- Hroničan umor, letargija i pospanost
- Hladnoća i intolerancija na niske temperature
- Opstipacija
- Suva i perutava koža, lomljiva kosa i nokti
- Blago snižen krvni pritisak
Lečenje
Kod sekundarnog ili tercijarnog hipotireoidizma, često se koristi lek levotiroksin, ali uz istovremeno praćenje funkcije hipofize ili hipotalamusa.
Takođe, važno je redovno kontrolisati TSH i eventualno druge hormone hipofize, da bi se utvrdilo da li je poremećaj širi.
U slučaju da je reč o eutireoidnom sindromu, osnovno je lečiti osnovnu bolest, poput upale, hronične infekcije ili malnutricije.
U ovim situacijama nadoknada tiroidnih hormona obično nije prva opcija, ali je potrebno ponoviti analize nakon određenog perioda i pratiti promene u hormonima, kao i kliničko stanje pacijenta.
FT3 povišen, FT4 povišen, TSH normalan
Visoke vrednosti FT3 i FT4 obično idu ruku pod ruku s potisnutim TSH, jer hipofiza oseća višak tiroidnih hormona.
Međutim, ako se TSH i dalje nalazi u referentnom rasponu, a FT3 i FT4 su povišeni, to može ukazivati na neke ređe poremećaje.
Mogući uzroci uključuju:
- Otpornost na hormone štitne žlezde: Retko genetsko stanje, gde tkiva ne reaguju adekvatno na višak tiroidnih hormona. Hipofiza, paradoksalno, ne smanjuje TSH, ili ga smanjuje nedovoljno. Pacijent može imati normalan ili nešto niži TSH, ali ne toliko nizak koliko bi se očekivalo kod preaktivne štitne žlezde.
- Rana ili subklinička faza hipertireoidizma: Nekada, ako je test urađen u momentu kada je došlo do naleta lučenja T3 i T4, TSH još nije stigao da padne ispod normale, a ponovljena merenja mogu pokazati dalji pad TSH.
U slučajevima kada FT3 i FT4 povišeni, očekuju se znaci ubrzanog metabolizma, iako oni mogu izostati ili biti blagih intenziteta.
Kada dođe do simptoma, oni mogu uključivati:
- Nervozu, razdražljivost i nemir
- Ubrzan rad srca u mirovanju ili palpitacije, odnosno osećaj lupanja srca
- Povećanu osetljivost na toplotu i pojačano znojenje
- Moguć gubitak na telesnoj masi uz pojačan apetit
- Ređe, tremor ruku i problema sa spavanjem
Lečenje
Kod otpornosti na hormone štitne žlezde lečenje je složeno i često se ne zahteva standardna antitiroidna terapija, poput tiamazola, već je pristup individualan, uz nadzor endokrinologa.
Ako je u pitanju prelazna faza hipertireoidizma, lekar može uvesti beta-blokatore radi kontrole simptoma, a u kasnijoj fazi antitiroidne lekove ukoliko se ispostavi da se radi o razvoju klasičnog hipertireoidizma.
Redovna kontrola hormona na nekoliko nedelja ili meseci pomoći će da se utvrdi da li je reč o prolaznom stanju ili trajnijem poremećaju.
FT3 normalan, FT4 normalan, TSH povišen
U ovom scenariju, vrednosti FT3 i FT4 se nalaze u referentnom opsegu, dok je TSH iznad normale.
Ovo se naziva subklinički hipotireoidizam, jer hormoni koje luči štitna žlezda još uvek održavaju normalnu koncentraciju u krvi.
Ipak, hipofiza već pojačano luči TSH kako bi pospešila rad štitne žlezde i sprečila smanjenu koncentraciju T3 i T4 u krvi.
Subklinički hipotireoidizam može imati različite uzroke, uključujući:
- Ranu fazu primarnog hipotireoidizma: Štitna žlezda polako gubi sposobnost da stvori dovoljno T4 i T3. Hipofiza reaguje povećanjem TSH, iako su T4 i T3 još uvek u granicama normale.
- Autoimuni tireoiditis (Hashimoto): Subklinički hipotireoidizam je često prvi stadijum Hashimoto tiroiditisa. Vremenom, FT4 i FT3 mogu početi da opadaju.
- Korišćenje određenih lekova: Upotreba litijuma ili amiodarona mogu uticati na rad štitne žlezde.
- Problemi s jodom: Iako ređe, nedovoljan ili prekomeran unos joda može prouzrokovati poremećenu regulaciju TSH.
Subklinički hipotireoidizam često nema izražene simptome.
Međutim, mogu se javiti blag ili jedva primetan umor, blag porast telesne mase, osećaj sporosti u jutarnjim časovima ili pojava suve kože.
Lečenje
Kada je reč o lečenju subkliničkog hiptireodizma, pristup se može razlikovati.
Veoma često se lekovi ne uvode odmah, već se vrednosti TSH i FT4 prate u određenim vremenskim intervalima, obično na tri do šest meseci.
U slučaju da TSH značajno poraste ili se jave simptomi, lekar može prepisati upotrebu levotiroksina
Kod trudnica ili žena koje planiraju trudnoću, prag za lečenje subkliničkog hipotireoidizma je znatno niži, jer i blag porast TSH može negativno uticati na plod.
FT3 normalan, FT4 normalan, TSH snižen
Za razliku od subkliničkog hipotireoidizma, subklinički hipertireoidizam karakterišu vrednosti FT3 i FT4 koje su u normalnim opsezima, dok je TSH ispod normale.
Mogući uzroci uključuju subkliničkog hipertireoidizma mogu biti:
- Početna faza hipertireoidizma: Snižen TSH u kombinaciji može biti rani znak da je štitna žlezda počela da radi pojačano, ali još uvek nije proizvela dovoljnu količinu FT4 ili FT3, tako da su njihove vrednosti i dalje unutar referentnih.
- Nodusi ili adenomi koji luče hormone: Mali autonomni čvorovi na štitnoj žlezdi koji luče hormone nezavisno od TSH regulacije mogu biti uzrok sniženog TSH.
- Autoimuni poremećaji: Rani stadijumi Graves-Basedowove bolesti mogu se ispoljiti blagim padom TSH, pre nego što FT4 i FT3 počnu da rastu.
- Upoteba određenih lekova: U određenim slučajevima, kod ljudi koji uzimaju levotiroksin kao lek za hipotireozu, TSH može pasti ispod normale, a FT4 i FT3 ostati u granicama ako je doza levotiroksina blago veća nego što je potrebno telu.
Simptomi subkliničkog hipertireoidizma su često minimalni ili nejasni, i mogu uključivati blagu tahikardiju, nervozu i anksioznost, pojačano znojenje i osetljivost na visoke temperature, ili blaži gubitak telesne mase.
Lečenje
Lečenje zavisi od više faktora, uključujući starost pacijenta, postojanje pridružnih bolesti, a pre svega kardiovaskularnih bolesti, i simptoma koji se javljaju.
Kod mlađih pacijenata bez bolesti srca, obično se preporučuje praćenje nalaza hormona štitne žlezde na svakih tri do šest meseci.
U slučaju značajnijih odstupanja, lekar može razmotriti prepisivanje lekova. može se pristupiti “watchful waiting” strategiji, praćenjem nalaza na svakih 3–6 meseci.
Kod starijih osoba ili onih sa srčanim problemima, subklinički hipertireoidizam može povećati rizik od atrijalne fibrilacije i osteoporoze, pa se terapija antitiroidnim lekovima ili radiojodom češće primenjuje.
FT3 snižen, FT4 normalan, TSH povišen
Ovaj obrazac pokazuje da je FT3 ispod referentnog opsega, FT4 u normalnom rasponu, dok je TSH povišen.
Mogući uzroci uključuju:
- Početni hipotireoidizam: Telo prvo počinje da štedi T3, jer se najveći deo T4 ne konvertuje u T3 u dovoljnoj meri. Hipofiza to primećuje i povećava TSH, pokušavajući da stimulše dodatnu proizvodnju hormona i nadoknadi nedostatak.
- Hashimoto tireoiditis: Hronični autoimuni proces može dovesti do toga da se prvo snize T3 i FT3, pre nego što FT4 padne ispod normale.
- Hronične bolesti i stres: Kod netiroidna bolest štitne žlezde TSH blagim porastom reaguje na smanjenu raspoloživost T3, ali osnovni uzrok nije nepravilno funkcionisanje štitne žlezde.
- Nedostatak joda ili loša ishrana: Nedostatak joda ili drugih nutrijenata može dovesti do toga da organizam ima ograničene resurse za konverziju T4 u T3, pa je T3 nizak, iako se FT4 još uvek održava pri donjim granicama normalnog opsega.
U blažim slučajevima, simptomi mogu biti blagi ili neprimetni, i uključivati blagu trumost, lakšu hladnoću ili neznatan pad energije.
Kod većeg povišenja TSH, mogu se javiti klasični znaci hipotireoidizma, kao što su umor, povećana telesna težina ili zatvor, a može doći i do pojave suve kože iili lomljive kose i krtih notkju.
Lečenje
Pre svega, važno je uočiti trend, pa endokrinolozi često traže da se analize ponove za par nedelja, kako bi utvrdili da li FT4 počinje da opada, a TSH dodatno raste.
U slučaju potvrde da štitna žlezda prelazi u jasan hipotireoidizam, uvodi se odgovarajuća terapija, obično levotiroksinom.
Kada je uzrok autoimuno stanje ili se radi o netiroidnoj bolesti štitne žlezde, važno je lečiti osnovni uzrok, čime se stvaraju preduslovi za normalno funkcionisanje štitne žlezde.
Jod je neophodan za pravilan rad štitne žlezde, a nedovoljno ili previše joda u ishrani može dovesti do poremećaja ravnoteže hormona.
Do prekomernog unosa joda uglavnom dolazi kao posledica suplementacije, dok je nedostatak joda posledica nedostatka joda u ishrani.
U zavisnosti od slučaja, smanjenjem suplementacije ili pak povećavanjem unosa joda upotrebom jodirane soli, namirnica bogatih jodom ili suplementacijom, može se omogućiti pravilno lučenje hormona štitne žlezde.
FT3 povišen, FT4 normalan, TSH snižen
Ovo je stanje poznato kao T3 toksikoza, a karakteriše ga FT3 iznad referentnih vrednosti, FT4 koji se obično kreće u normalnim granicama, dok je TSH snižen.
Zbog povišenog T3, hipofiza prirodno potiskuje TSH, pokušavajući da smanji dalju proizvodnju hormona.
Mogući uzroci uključuju:
- Ranu faza Graves-Basedowove bolesti: Kod nekih pacijenata prvo dolazi do prekomernog lučenja T3, a dok se FT4 povećava kasnije.
- Čvorići na štitnoj žlezdi: Adenom ili čvor na štitnoj žlezdi može lučiti T3, dok ostatak žlezde proizvodi FT4 na normalnom nivou.
- Konverziona hiperaktivnost: Ređa genetska stanja mogu izazvati da jetra i druga tkiva pojačano konvertuju T4 u T3, uzrokujući višak T3.
Simptomi mogu da uključuju ubrzan rad srca, preskakaknje srca i artimije, nervozu, razdražljivost i tremor ruku.
Pored toga, često se javljaju pojačano znojenje i netolerancija na toplotu, kao i gubitak telesne mase uz pojačan apetit.
T3 toksikoza kod žena može dovesti do nepravilnosti menstrualnog ciklusa.
Lečenje
Lečenju T3 toksikoze može podrazumevati upotrebu različitih vrsta lekova.
Iz grupe antitiroidnih lekova najčešće se prepisuju propiltiouracil, metimazol ili tiamazol kako bi se blokirala sinteza tiroidnih hormona.
Beta-blokatori se koriste za smanjenje kardiovaskularnih simptoma na srcu, poput aritmije, tahikardije, palpitacija i tremora, ali ne deluju na uzrok hipertireoidizma.
U slučajevima velikih autonomnih adenoma ili kada pacijent ne reaguje na terapiju antitiroidnim lekovma, može biti neophodna hirurška intervencija ili upotreba radioaktivnog joda.
Ponekad FT4 može porasti iznad referentnog opsega nakon što se T3 stabilizuje, pa je važno pratiti ukupan profil hormona tokom dužeg vremenskog perioda.
Zaključak
Analiza hormona štitne žlezde ključna je za dijagnostiku i praćenje funkcije ove važne endokrine žlezde, jer poremećaji u njenom radu mogu značajno uticati na celokupno zdravlje.
Tumačenje rezultata zahteva razmatranje odnosa između FT3, FT4 i TSH, jer samo pojedinačne vrednosti ne daju kompletnu sliku.
Pored hormona, važnu ulogu u dijagnostici imaju i antitela na štitnu žlezdu, posebno kod autoimunih oboljenja kao što su Hashimoto tireoiditis i Graves-Basedowova bolest, ali i ultrazvučni pregled i druge dijagnostičke procedure.
Subklinički i klinički oblici hipotireoidizma i hipertireoidizma zahtevaju različite načine lečenja, od praćenja stanja do upotrebe lekova, a u nekim slučajevima i agresivnijih metode lečenja, poput operacije ili upotrebe radioaktivnog joda.
