Bradikardija predstavlja poremećaj srčanog ritma u kome srce kuca sporije nego što je uobičajeno, sa manje od 60 otkucaja u minuti u stanju mirovanja.
Iako se usporen puls često doživljava kao znak bolesti, u mnogim situacijama on je zapravo normalna i fiziološka pojava, naročito kod sportista, mladih i zdravih osoba tokom sna.
Problem nastaje kada spor rad srca onemogućava da se organima i tkivima obezbedi dovoljna količina krvi i kiseonika, te se mogu javiti različiti simptomi, od blagog umora i slabosti, do vrtoglavice, gubitka svesti, ali i ozbiljnijih komplikacija.
U ovom članku objasnićemo šta je bradikardija, koji su simptomi i uzroci, kako izgleda dijagnostika i lečenje, kao i kako podići nizak puls.
Šta je bradikardija
Bradikardija je stanje u kome srce u mirovanju kuca sporije nego što je uobičajeno, sa manje od 60 otkucaja u minuti.
Normalan puls kod odrasle osobe u budnom stanju kreće se između 60 i 100 otkucaja u minuti i u tom rasponu srce obezbeđuje telu dovoljno krvi i kiseonika za nesmetano funkcionisanje.
Puls ispod 60 otkucaja u minuti smatra se usporenim, ali sam po sebi ne znači uvek prisustvo bolesti.
Kod treniranih sportista i zdravih mladih osoba sporiji puls može biti potpuno normalan, naročito u toku noćnog sna, kada organizam prirodno usporava telesne funkcije i u ovakvim slučajevima bradikardija se smatra fiziološkom i ne predstavlja zdravstveni problem.
Međutim, ukoliko je usporen rad srca praćen simptomima ili je toliko izražen da srce ne može da obezbedi dovoljno kiseonika organima i tkivima, bradikardija postaje patološka.
Tada se mogu javiti vrtoglavica, slabost, otežano disanje ili gubitak svesti, a u težim oblicima može biti neophodno medicinsko zbrinjavanje, uključujući i ugradnju pejsmejkera, elektronskog uređaja koji pomaže da se održi odgovarajući srčani ritam.
Uzroci bradikardije
Usporen rad srca može nastati iz više različitih razloga, pri čemu su neki uzroci fiziološki i ne predstavljaju bolest, dok drugi mogu biti posledica poremećaja srca ili sistema koji utiču na srčani rad.
Najčešći uzroci bradikardije uključuju:
- Povećan tonus vagusa i fiziološki usporen rad srca: Kod sportista, mladih ljudi koji redovno vežbaju i osoba u dubokom snu često se javlja spor puls kao normalna pojava. Redovan trening i dobra kondicija dovode do efikasnijeg srca koje i sa manje otkucaja obezbeđuje dovoljan protok krvi.
- Starosne promene i degenerativni procesi: Kako ljudi stare, dolazi do postepenog slabljenja i degenerativnih promena u električnom provodnom sistemu srca. Posle 65. godine povećava se rizik od poremećaja kao što je sindrom bolesnog sinusa, odnosno disfunkcija sinusnog čvora, prirodnog pejsmejkera srca, ili atrioventrikularni blok, poremećaj provođenja impulsa između pretkomora i komora. Ovi poremećaji mogu usporiti srčani ritam.
- Bolesti srca: Oštećenja srčanog mišića i provodnog sistema usled bolesti mogu izazvati bradikardiju. Tu spadaju posledice infarkta miokarda, ishemijska bolest srca, miokarditis, endokarditis i opšta srčana slabost. Urođene srčane mane ili prethodne operacije na srcu takođe mogu dovesti do usporenog pulsa.
- Hormonski i metabolički poremećaji: Poremećaji rada štitne žlezde, posebno hipotireoza, mogu usporiti rad srca. Takođe, teška hipotermija i značajna neravnoteža elektrolita, kao što je visok nivo kalijuma ili vrlo nizak nivo kalcijuma u krvi, mogu dovesti do bradikardije.
- Infekcije i sistemske bolesti: Teške infekcije poput sepse mogu oštetiti srčani mišić i izazvati poremećaj ritma. Nepravilno lečena streptokokna infekcija grla, koja dovodi do reumatske groznice, kao i nelečena lajmska bolest, infekcija do koje može doći nakon ujeda krpelja, takođe može narušiti srčani ritam.
- Lekovi i supstance: Određeni lekovi, poput beta-blokatora, blokatora kalcijumovih kanala i antiaritmika, dovode do usporavanja rada srca. Pored lekova, zloupotreba droga ili određenih lekova za smirenje, spavanje i slično, kao i izloženost toksinima, može izazvati izraženu bradikardiju.
Kod mladih osoba, uključujući adolescenate i aktivne mlade odrasle, puls u mirovanju može biti ispod 60 otkucaja u minuti, a da to ne predstavlja problem.
Ipak, izrazito usporen puls kod mladih koji nisu sportisti može ukazivati na poremećaj srčanog ritma, kao što su urođena oboljenja provodnog sistema srca ili stanja poput miokarditisa koja mogu oštetiti provodni sistem srca.
Takođe, anoreksija nervoza, teška pothranjenost usled poremećaja ishrane, može izazvati izraženu bradikardiju u mlađem uzrastu.
Kod beba i male dece bradikardija se definiše drugačije nego kod odraslih, jer bebe inače imaju mnogo brži puls.
Novorođenče normalno ima oko 120 do 160 otkucaja u minuti, pa se kod beba bradikardijom smatra pad pulsa ispod oko 100 otkucaja u minuti, zavisno od uzrasta.
Prevremeno rođene bebe često imaju povremene epizode usporenog rada srca udružene sa pauzama u disanju, što se obično normalizuje kako beba sazreva uz adekvatno praćenje.
Kod starijih beba i dece, trajno usporen puls gotovo uvek ukazuje na problem sa srčanim provodnim sistemom, kao što je urođeni atrioventrikularni blok.
Svako izraženo usporenje srca kod odojčeta ili deteta zahteva hitan pregled pedijatra.
Simptomi bradikardije
Blago usporen srčani ritam često ne izaziva primetne tegobe, naročito kod mladih i sportista.
Međutim, ukoliko puls postane veoma nizak, obično ispod 50 otkucaja u minuti kod odrasle osobe, ili srce ne uspeva da ispumpa dovoljno krvi, mogu se javiti simptomi zbog smanjene prokrvljenosti organa.
Najčešći simptomi bradikardije uključuju:
- Osećaj stalnog umora i nedostatak energije
- Vrtoglavica, nesigurnost u ravnoteži i mogući napadi nesvestice
- Kratak dah ili otežano disanje, posebno pri naporu
- Bol ili pritisak u grudima
- Hladan znoj i bledilo kože
- Slabost, malaksalost i osećaj usporenosti
- Problemi sa koncentracijom i pamćenjem, konfuzija
- Palpitacije, odnosno neprijatan osećaj sporog, jakog ili nepravilnog lupanja srca
Navedeni simptomi se javljaju jer usporen rad srca dovodi do toga da mozak i ostali organi ne dobijaju dovoljno kiseonika.
Bradikardija se često javlja noću tokom spavanja i tada ne izaziva probleme, budući da tokom dubokog sna puls prirodno može pasti i do oko 40 otkucaja u minuti kod zdravih osoba, što je normalna pojava.
Dok bradikardija označava usporen rad srca, suprotno stanje naziva se tahikardija i podrazumeva ubrzan puls preko 100 otkucaja u minuti.
Oba stanja mogu izazvati simptome kada remete normalno snabdevanje organa krvlju i kiseonikom.
Bradikardija i krvni pritisak
Usporeni puls može biti povezan sa promenama krvnog pritiska.
Najčešće izražena bradikardija dovodi do pada krvnog pritiska, jer srce pumpa manje krvi u minuti.
Zbog toga osoba sa vrlo niskim pulsom može imati simptome hipotenzije kao što su vrtoglavica, slabost i nesvestica.
Kombinacija vrlo usporenog rada srca i niskog pritiska posebno je opasna jer znači da tkiva dobijaju još manje kiseonika.
S druge strane, moguće je da osoba ima istovremeno usporen puls i povišen krvni pritisak.
Ovo se dešava u specifičnim situacijama, na primer, kao posledica Kušingovog refleksa kod povreda glave ili moždanog udara, kada povećan pritisak u lobanji izaziva refleksno sužavanje krvnih sudova podižući pritisak i istovremeno usporavanje srca.
Takođe, neki lekovi za visok pritisak, poput beta-blokatora, direktno usporavaju puls, pa pacijent koji ih uzima može imati niži puls dok mu je pritisak i dalje viši ako nije adekvatno regulisan.
Iako ređe, kombinacija visokog pritiska i sporog pulsa zahteva pažljiv pregled, budući da može ukazivati na specifične poremećaje.
Dijagnoza i metode ispitivanja
Dijagnoza bradikardije započinje detaljnim razgovorom sa pacijentom i fizičkim pregledom.
Lekar prilikom pregleda proverava puls, krvni pritisak i sluša stetoskopom, što je dovoljno da se uoči usporen rad srca.
Sledeći korak predstavljaju dijagnostička ispitivanja kako bi se utvrdio uzrok i težina bradikardije, što može uključivati:
- Elektrokardiogram: EKG je osnovna i najvažnija metoda za utvrđivanje srčanog ritma. EKG beleži električnu aktivnost srca putem elektroda postavljenih na grudni koš i ekstremitete, a na osnovu snimka se može videti da li postoji usporen ritam i da li su prisutne neke abnormalnosti u električnom provođenju, kao što su blokovi ili produženi razmaci između otkucaja.
- Holter monitoring: Ova procedura naziva se i 24-časovni EKG i podrazumeva da pacijent nosi 24 sata prenosiv EKG uređaj. Tokom ovog perioda uređaj snima tokom celog dana i noći u uobičajenim aktivnostima, što pomaže da se zabeleže povremene epizode bradikardije koje se možda ne bi pojavile tokom kratkog standardnog EKG pregleda.
- Test opterećenja: Ergometrija predstavlja pregled tokom kojeg pacijent hoda na traci za trčanje ili vozi sobni bicikl dok je spojen na EKG aparat. Test opterećenja pokazuje kako srce i puls reaguju na fizičku aktivnost i da li tokom napora dolazi do neadekvatnog usporavanja pulsa ili pojave drugih aritmija.
- Laboratorijske analize: Analize krvi mogu pomoći u otkrivanju stanja koja doprinose usporenom pulsu, kao što su niske vrednosti hormona štitne žlezde, poremećaj elektrolita, znakove infekcije ili druge metaboličke poremećaje. Lečenjem ovih stanja često se puls vraća u normalu.
- Ehokardiografija: Ultrazvučni pregled srca može biti korišćen za procenu strukture i funkcije srčanog mišića i zalistaka. Iako ehokardiografija ne meri direktno električnu aktivnost, može pokazati postojanje ožiljaka od ranijeg infarkta, urođenih mana ili drugih srčanih oboljenja koja mogu biti u pozadini bradikardije.
Sve ove metode pomažu lekaru da utvrdi da li je bradikardija povremena ili stalna, da li potiče od problema u samom srcu ili od spoljašnjih uticaja, i da odredi najbolji način lečenja.
Lečenje bradikardije
Terapija bradikardije zavisi od toga da li usporen rad srca izaziva simptome i od uzroka ovog stanja.
Ako pacijent ima blago usporen puls bez ikakvih tegoba, često nije potrebno aktivno lečenje, već je dovoljno praćenje stanja.
Međutim, kada bradikardija dovodi do simptoma ili je posledica ozbiljnog poremećaja, potrebno je sprovesti određene mere.
Lečenje osnovnog uzroka
Kada je utvrđen osnovni uzrok bradikardije, važno je utvrditi da li je on reverzibilan ili ne.
Ukoliko su usporen rad srca prouzrokovali lekovi poput beta-blokatora ili antiaritmika, lekar će smanjiti dozu ili zameniti lek drugim.
U slučajevima kada je uzrok hipotireoza, obično se pristupa lečenju uvođenjem hormona štitne žlezde, dok se infekcije ili upale srčanog mišića leče antibioticima ili antiinflamatornim lekovima.
Lečenjem osnovnog stanja puls se obično vraća u normalni opseg.
Lekovi za akutnu bradikardiju
U situacijama kada je puls opasno nizak i pacijent ima teške simptome poput gubitka svesti, u hitnoj pomoći se daju lekovi koji privremeno ubrzavaju rad srca.
Najčešće se koristi atropin, koji blokira uticaj vagusnog živca i omogućava povećanje frekvencije srca.
Ukoliko nema adekvatnog odgovora na terapiju, mogu se primeniti i druge privremene mere, poput kratkotrajne električne stimulacije srca, dok se ne sprovede definitivno lečenje.
Pejsmejker
Kada bradikardija ima organske uzroke u srcu, kao što su poremećaji sinusnog čvora ili AV blok, i dovodi do ozbiljnih simptoma, trajno rešenje često predstavlja ugradnja pejsmejkera.
Ovaj mali uređaj hirurški se postavlja ispod kože, najčešće ispod ključne kosti, a tanke elektrode se kroz krvne sudove uvode do srca.
Uređaj stalno prati srčani ritam i šalje električne impulse samo kada frekvencija padne ispod zadatog praga, čime se sprečava suviše sporo kucanje srca i obezbeđuje adekvatno snabdevanje organa krvlju.
Ugradnja pejsmejkera je rutinski zahvat koji značajno poboljšava kvalitet života pacijenata sa teškom bradikardijom.
Kako podići nizak puls
Ako neko ima prolazno usporen puls koji izaziva blagu vrtoglavicu ili nelagodu, postoje načini da se srčana frekvencija diskretno ubrza:
- Fizička aktivnost: Lagana aktivnost poput kratke šetnje, penjanja uz stepenice ili nekoliko vežbi razgibavanja može stimulisati srce da brže kuca i tako podići puls.
- Kofein ili topli napitak: Šoljica kafe ili jakog crnog ili zelenog čaja sadrži kofein koji je prirodni stimulans za srce, pa može privremeno ubrzati rad srca. Topli napici takođe šire krvne sudove i mogu blago povisiti puls, jer telo nastoji da održi normalan krvni pritisak.
- Hidratacija: Unos dovoljne količine tečnosti može pomoći ako je usporen puls povezan sa dehidracijom i niskim krvnim pritiskom. Čaša vode može doprineti boljoj cirkulaciji i normalizaciji pulsa.
Ukoliko se pojave ozbiljniji simptomi kao što su jaka slabost, bol u grudima ili gubitak svesti usled sporog pulsa, neophodno je odmah potražiti lekarsku pomoć.
Privremene mere mogu pomoći da se puls blago ubrza, ali one ne rešavaju osnovni problem ako postoji poremećaj srca.
Moguće komplikacije
Kada je bradikardija izrazita ili nelečena, mogu nastati komplikacije zbog nedovoljnog snabdevanja organa krvlju i kiseonikom.
Neke od mogućih komplikacija uključuju:
- Sinkopu i povrede: Vrlo spor puls može dovesti do čestih nesvestica. Padovi tokom gubitka svesti mogu izazvati ozbiljne povrede, posebno kod starijih osoba, kao što su prelomi kostiju ili povrede glave. Osobe koje pate od bradikardije trebalo bi da budu na oprezu i da znaju šta raditi kada se javi vrtoglavica i nagli pad pulsa ili pritiska.
- Srčana insuficijencija: Dugotrajna bradikardija može pogoršati stanje srčanog mišića. Ako srce konstantno ne isporučuje dovoljno krvi, vremenom može doći do razvoja ili pogoršanja srčane slabosti.
- Angina pektoris: Usporen rad srca smanjuje minutni volumen krvi, što kod nekih pacijenata sa već postojećim suženjima koronarnih arterija usled ateroskleroze može izazvati bol u grudima zbog smanjenog dotoka krvi do srčanog mišića, posebno tokom napora.
- Iznenadni srčani zastoj: U najtežim slučajevima, ako srčani električni sistem potpuno zakaže, može doći do prestanka rada srca, što je stanje opasno po život koje zahteva hitnu reanimaciju.
Većina ovih komplikacija može se sprečiti pravovremenim lečenjem bradikardije.
Prevencija
U mnogim slučajevima ne postoji pouzdan način da se spreči pojava bradikardije, posebno kada je ona uzrokovana starenjem ili primarnim bolestima srca.
Ipak, opšte preporuke za očuvanje i unapređenje zdravlja srca mogu smanjiti rizik od razvoja poremećaja srčanog ritma i komplikacija.
Ovo uključuje mere kao što su:
- Redovna umerena fizička aktivnost: Vežbanje prema sopstvenim mogućnostima poboljšava rad srca i celokupnu kardiovaskularnu kondiciju. Za kardiovaskularno zdravlje preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, koja blago podiže puls, kao što su brz hod, nordijsko trčanje, trčanje, plivanje ili vožnja bicikla.
- Zdrava ishrana: Svakodnevnu ishranu trebalo bi bazirati na neprerađenim namirnicama biljnog porekla, odnosno povrću, voću, integralnim žitaricama, uz ograničenje zasićenih i trans masti, soli i rafinisanog šećera.
- Održavanje zdrave telesne težine: Gojaznost opterećuje srce i povećava rizik od mnogih oboljenja koja mogu dovesti do srčanih aritmija.
- Redovna kontrola krvnog pritiska, šećera u krvi i holesterola: Ukoliko su prisutni hipertenzija, dijabetes ili povišeni holesterol ili trigliceridi, neophodno je držati ih pod kontrolom odgovarajućom terapijom i zdravim navikama.
- Izbegavanje pušenja: Pušenje oštećuje srce i krvne sudove i povećava rizik od koronarnih bolesti koje mogu dovesti do poremećaja ritma.
- Umereno konzumiranje alkohola: Prekomerni unos alkohola može izazvati srčane aritmije i oštetiti srčani mišić, te ukoliko osoba konzumira alkohol, to treba da čini u vrlo umerenim količinama.
- Upravljanje stresom: Hronični stres i anksioznost mogu uticati na srčani ritam. Preporučuje se praktikovanje tehnika opuštanja poput meditacije, joge ili jednostavno dovoljnog odmora i sna.
- Redovni preventivni pregledi: Redovni pregledi kardiologa su posebno važni za starije osobe ili one koje već imaju kardiovaskularne probleme ili su pod povećanim rizikom. Na ovaj način mogu se otkriti poremećaji srčanog ritma u ranoj fazi i započeti sa terapijom pravovremeno.
Ukoliko je bradikardija već dijagnostikovana, važno je pridržavati se preporuka lekara, uzimati propisanu terapiju i redovno kontrolisati stanje kako bi se izbegle komplikacije i održao dobar kvalitet života.
Zaključak
Bradikardija je poremećaj srčanog ritma koji ne mora uvek ukazivati na patološko stanje, jer usporen rad srca može biti fiziološka pojava kod sportista, mladih i zdravih osoba tokom sna.
Međutim, kada usporeni puls dovodi do simptoma i smanjenog snabdevanja organizma krvlju i kiseonikom, neophodno je obratiti pažnju i sprovesti dijagnostičku obradu.
Najčešći uzroci kreću se od prirodnih promena vezanih za starenje i fizičku kondiciju, do bolesti srca, hormonskih i metaboličkih poremećaja, infekcija i dejstva lekova.
Simptomi mogu biti blagi, ali i ozbiljni, sa rizikom od komplikacija poput sinkope, srčane insuficijencije ili iznenadnog srčanog zastoja.
Pravovremena dijagnoza omogućava da se utvrdi da li je u pitanju bezopasna ili patološka bradikardija, a lečenje zavisi od uzroka i težine stanja.
U teškim slučajevima bradikardije koja izaziva ozbiljne tegobe, ugradnja pejsmejkera može biti najbolja ili jedina opcija.
