Gotovo svakom čoveku se povremeno dogodi osećaj da mu se vrti u glavi, odnosno doživi vrtoglavicu koja često ima bezazlene uzroke, posebno ako se ne ponavlja često i nije praćena drugim simptomima.
Vrtoglavica ukazuje na poremećaj prostorne orijentacije, odnosno subjektivan doživljaj neprijatnosti u glavi, gde se osoba oseća kao da se okolina ili sopstveno telo okreće ili naglo pada, iako kretanja nema.
Bezazleni uzroci uključuju umor, pad krvnog pritiska ili šećera u krvi, ukočnost ili napetost, kao i blagu dehidriranost ili glad.
Vrtoglavica je neretko praćena mučninom, znojenjem i gubitkom ravnoteže, a sama po sebi nije zasebna bolest, već znak da nešto u organizmu ne funkcioniše kako treba.
Pored relativno bezopasnih, prolaznih uzroka, uzrok vrtoglavice može biti ozbiljnije stanje ili poremećaj u različitim delovima organizma, koje zahteva lekarsku procenu i lečenje.
U ovom članku objasnićemo koji su najčešći uzroci vrtoglavice, šta osoba kojoj se vrti u glavi može da uradi da smanji tegobe, kao i kada je potrebno posetiti lekara.
Najčešći uzroci vrtoglavice
Uzroci vrtoglavice su brojni i raznovrsni, a mogu poticati iz sistema za ravnotežu, nervnog sistema, srca i krvnih sudova, kao i usled problema sa metabolizmom ili biti posledica psiholoških stanja.
Većina epizoda vrtoglavice ima prolazne i bezopasne uzroke, ali u nekim slučajevima vrtoglavica može ukazivati na ozbiljniji poremećaj.
U nastavku slede najčešći uzroci vrtoglavice.
Vestibularni uzroci
Problemi sa unutrašnjim uhom često izazivaju vrtoglavicu.
Među najčešćima nalazi se benigni paroksizmalni položajni vertigo, koji se javlja prilikom pomeranja glave i izaziva kratkotrajne, intenzivne epizode vrtoglavice.
Pored toga, uzrok mogu biti i upale unutrašnjeg uha i vestibularnog nerva, kao i Menijerova bolest, koja je praćena zujanjem u ušima i smanjenjem sluha.
Tumori poput akustičnog neurinoma, takođe mogu izazvati vrtoglavicu, obično postepeno i uz gubitak sluha.
Neurološki uzroci
Moždani udar, prolazni ishemijski napadi, multipla skleroza i degenerativne bolesti malog mozga mogu poremetiti ravnotežni sistem i izazvati vrtoglavicu, često uz druge neurološke simptome.
Vestibularna migrena je oblik migrene kod koje je vrtoglavica primarni simptom, sa ili bez glavobolje.
Kardiovaskularni uzroci
Poremećaji krvnog pritiska, uključujući hipotenziju i hipertenziju, aritmije i srčanu slabost, mogu izazvati smanjen dotok krvi u mozak.
Ortostatska hipotenzija je jedan od čestih uzroka kratkotrajne vrtoglavice, naročito kod starijih osoba ili pri uzimanju lekova koji deluju na cirkulaciju, kod kog dolazi do naglog pada pritiska pri ustajanju.
Metabolički faktori
Hipoglikemija, dehidracija, anemija i poremećaji elektrolita mogu dovesti do osećaja slabosti, vrtoglavice i nestabilnosti.
Hormonski disbalansi, uključujući poremećaje štitne žlezde, mogu dodatno doprineti gubitku osećaja ravnoteže.
Psihološki uzroci
Intenzivna anksioznost, stres i panični napadi često dovode do vrtoglavice, naročito ako ih prate hiperventilacija i napetost mišića vrata.
Ovakve epizode su obično praćene osećajem nestvarnosti, zamućene svesti ili strahom od gubitka kontrole.
Nuspojave lekova i drugi faktori
Neki lekovi, uključujući antihipertenzive, sedative i pojedine antibiotike, mogu izazvati vrtoglavicu kao nuspojavu.
Takođe, problemi sa vratnom kičmom i dugotrajna napetost u ramenima i vratu mogu doprineti osećaju nestabilnosti.
U ređim slučajevima, uzroci mogu biti toksini ili neurološke infekcije.
Kako prepoznati da je u pitanju vrtoglavica
Važno je razlikovati pravi osećaj vrtoglavice od sličnih simptoma kao što su zamagljen vid ili tegobe koje se javljaju neposredno pred gubitak svesti.
Tipična vrtoglavica, ili vertigo, javlja se kao jak senzorski utisak okretanja.
Kod vrtoglavice se javlja iluzija pokreta okoline ili sopstvenog tela, i često se opisuje kao osećaj da se prostor ponaša kao da se pomera ili ljulja.
Ovaj doživljaj obično je rotirajući, slično osećaju posle vožnje u krug ili kao da je telo na čamcu koji se ljulja na talasima.
Za razliku od vrtoglavice, stanje koje prethodi gubitku svesti ili nesvestica opisuje se kao tunel u vidu ili zvezdice pred očima, a ovaj osećaj može biti praćen osećajem slabosti i hladnoće.
Kada nedovoljno krvi dolazi do mozga usled naglog pada krvnog pritiska ili problema sa radom srca, može se javiti osećaj gubitka tla pod nogama pre samog pada u nesvest.
U ovom slučaju vrtoglavica je često praćena i konfuzijom i naglim umorom.
Pored toga, kod nekih ljudi može se javiti i osećaj nestabilnosti koji se razlikuje od rotacione vrtoglavice.
Često se opisuje kao popuštanje nogu ili osećaj kao da se hoda po tlu koje nije čvrsto.
Ovaj oblik vrtoglavice može biti uzrokovan problemima u vestibularnom sistemu ili drugim senzorima za ravnotežu, kao što su oči i mišići.
Prateći simptomi mogu pomoći u prepoznavanju uzroka, pa tako na primer, zujanje u ušima, pritisak ili gubitak sluha u jednom uhu ukazuju na unutrašnje uho, dok ukočen vrat ili povišena telesna temperatura mogu ukazivati na infekciju ili upalu.
Kod vrtoglavica izazvanih stresom mogu se javiti i simptomi poput ubrzanog pulsa, znojenja i osećaja panike.
U ovim slučajevima vrtoglavica nastaje postepeno i obično je praćena osećajem napetosti u telu i ubrzanim disanjem.
Kada se vrtoglavica javlja često, ne prestaje, ili je praćena neuobičajenim ili ozbiljnim simptomima, neophodno je javiti se lekaru.
Šta odmah uraditi kada se javi vrtoglavica
Kada se iznenada javi vrtoglavica, važno je ostati pribran i preduzeti nekoliko jednostavnih koraka kako bi se sprečila povreda i ublažio osećaj nelagodnosti.
Iako je većina epizoda kratkotrajna i bezopasna, pravilna reakcija u prvim minutima može značajno ubrzati oporavak i povratak normalnim aktivnostima.
- Pronaći oslonac: Pre svega, važno je prekinuti svaku fizičku aktivnost i odmah sesti ili leći, tako da se glava osloni na naslon ili jastuk kako bi se sprečio pad i dodatna povreda.
- Smireno disati: Duboko i ravnomerno disanje, najbolje tako što se udahne kroz nos, a zatim polako izdiše na usta, sprečava hiperventilaciju i omogućava telu da se brže stabilizuje.
- Piti tečnost: Ako je moguće, popiti čašu vode ili blagi napitak. Ovo je posebno korisno ako je uzrok vrtoglavice dehidracija ili nizak nivo šećera u krvi.
- Fiksirati pogled: Usmeravanje pogleda ka nepomičnoj tački u prostoru, poput zida ili predmeta, ili zatvaranje očiju, može pomoći da se smanji osećaj rotacije i dezorijentacije.
- Smanjiti stimulaciju: Povlačenje u miran, tih i blago zamračen prostor uz izbegavanje izloženosti jakom svetlu, buci i ekranima, smanjuje opterećenje na čula i omogućava brži oporavak.
Ležanje je jedan od najefikasnijih načina da se smanji intenzitet vrtoglavice.
Osoba bi trebalo da legne na ravnu površinu, kao što su krevet ili pod, sa glavom blago oslonjenom na mali jastuk ili direktno na površinu, kako bi vrat ostao u neutralnom položaju.
Noge treba blago podići ili saviti u kolenima, što poboljšava dotok krvi ka mozgu i smanjuje osećaj nesvestice.
Pri ležanju je važno izbegavati nagle pokrete glave ili uvrtanje vrata, budući da ovakvi pokreti mogu pogoršati simptome.
Ako ležanje nije moguće, treba zauzeti stabilan sedeći položaj.
Najbolje je sedeti uspravno na stolici sa čvrstim naslonom za leđa i nogama naslonjenim ravno na pod.
Blago savijanje trupa prema napred ili spuštanje glave prema kolenima može dodatno poboljšati cirkulaciju do mozga, posebno ako osoba oseća da će izgubiti svest.
Položaj sa glavom nagnutom unazad treba izbegavati, jer takvo istezanje vrata može pogoršati vrtoglavicu.
Šta izbegavati tokom epizode
Prethodno je objašnjeno šta može dovesti do bržeg prekidanja vrtoglavice i oporavka, ali pored toga, važno je znati i šta je to što bi trebalo izbegavati tokom epizode nesvestice.
Sledeća ponašanja i faktori mogu pogoršati vrtoglavicu i povećati rizik od pada i povrede:
- Naglo menjanje položaja: Svako brzo ustajanje, savijanje ili okretanje glave može pogoršati vrtoglavicu i povećati rizik od pada.
- Vožnja i upravljanje mašinama: Nikako ne treba voziti automobil, bicikl ili rukovati teškom mašinom dok traju simptomi vrtoglavice, jer se smanjuje sposobnost za bezbedno upravljanje.
- Snažni stimulansi: Treba izbegavati jake svetlosne ili zvučne podražaje, kao što su blicevi, bljeskovi, jaka svetla ili glasna muzika, i tople ili zagušljive prostorije, jer takvi nadražaji mogu pojačati osećaj nestabilnosti.
- Fizički napor: Težak fizički rad ili podizanje teških tereta može pogoršati vrtoglavicu. Tokom trajanja vrtoglavice treba odmarati i izbegavati nagle i naporne pokrete.
- Stresne situacije: Savetuje se izbegavanje napetih ili haotičnih situacija i gužve, jer psihološki pritisak može pogoršati vrtoglavicu izazvanu stresom i anksioznošću.
Kako pomoći sebi kod blagih i prolaznih vrtoglavica
Blage i povremene epizode vrtoglavice često se mogu ublažiti jednostavnim merama koje pomažu organizmu da povrati ravnotežu.
Prvi korak je ostati hidriran, adekvatan unos vode, čaja ili blage supe pomaže održavanju stabilnog krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, čime se smanjuje verovatnoća pojave vrtoglavice usled dehidracije ili preskakanja obroka.
Lagani obroci, poput banane, suvog voća ili integralnog keksa, mogu biti korisni u slučaju sumnje na pad šećera u krvi, jer brzo doprinose stabilizaciji.
Đumbir, a posebno čaj od đumbira, poznat je po svojoj sposobnosti da umiri stomak i ublaži mučninu koja često prati vrtoglavicu.
Spora i kontrolisana okretanja glave i vrata bez naglih pokreta pomažu vestibularnom sistemu da se postepeno vrati u normalno stanje.
Na primer, lagano okretanje glave levo-desno u sedećem položaju može ublažiti nelagodu kod blage epizode vrtoglavice.
Kada akutna vrtoglavica prođe, jednostavne vežbe ravnoteže poput stajanja na jednoj nozi uz oslonac mogu dodatno pomoći u stabilizaciji.
Kod vrtoglavica koje su posledica stresa, korisne su tehnike opuštanja kao što su duboko disanje, meditacija ili šetnja u mirnom okruženju.
Ovo dovodi do smanjenja napetosti mišića i doprinosi bržem oporavku nervnog sistema.
Pored toga, biljni čajevi od nane ili kamilice mogu blago umiriti stomak i delovati opuštajuće, čime dodatno ublažavaju simptome vrtoglavice.
Kada se obavezno obratiti lekaru
Vertigo često ima bezazlene uzroke, poput pada pritiska, gladi, pada šećera u krvi ili nedovoljnog unosa tečnosti, ali može ukazivati i na ozbiljnija stanja.
U sledećim slučajevima neophodno je javiti se lekaru radi pregleda i utvrđivanja da li vrtoglavica ima ozbiljniji uzrok:
- Neurološki simptomi: Ako se vrtoglavica javlja uz iznenadne promene kao što su gubitak osećaja na jednoj strani tela, problemi sa govorom ili vidom, slabost ekstremiteta ili intenzivna glavobolja, to su alarmantni znaci koji zahtevaju hitno javljanje lekaru.
- Kardiovaskularni simptomi: Vrtoglavica praćena jakim bolom u grudima, osećajem težine ili pritiska u grudima, nepravilnim radom srca ili otežanim disanjem zahteva medicinsku pomoć kako bi se isključio srčani uzrok, uključujući i infarkt miokarda.
- Gubitak svesti ili pad: Čak i kratkotrajna nesvestica ili iznenadni pad tokom vrtoglavice znak su da je potrebno potražiti pomoć doktora, jer mogu ukazivati na ozbiljne cirkulatorne probleme.
- Intenzivna ili dugotrajna vrtoglavica: Ako epizoda vrtoglavice traje neprestano više sati ili se često ponavlja, a ne smiruje odmorom, potrebno je tražiti pomoć radi temeljne analize uzroka.
- Drugi ozbiljni simptomi: Ukoliko se vrtoglavica javlja sa drugim simptomima, kao što su visoka temperatura, jaka mučnina ili povraćanje, šum ili gubitak sluha u uhu, ili ukočenost vrata, sve to može ukazivati na infekciju ili upalu koja zahteva lečenje.
Prevencija ponavljanja vrtoglavica podrazumeva nekoliko navika i koraka koje je moguće uvesti u svakodnevni život.
Redovna hidracija i uravnotežena ishrana igraju ključnu ulogu, važno je piti dovoljno vode tokom dana i ne preskakati obroke, kako bi se izbegli nagli skokovi ili padovi šećera u krvi.
Ishrana bogata svežim voćem, povrćem, mahunarkama i integralnim žitaricama doprinosi opštem zdravlju i održava stabilan nivo šećera u krvi.
Položaj tela treba menjati postepeno, naročito pri ustajanju iz kreveta ili stolice, kako bi se sprečio nagli pad pritiska, odnosno ortostatska hipotenzija, koji često izaziva osećaj nesvestice.
Redovne fizičke aktivnosti, čak i umerene, pomažu u poboljšanju cirkulacije i jačanju mišića.
Posebne vestibularne vežbe, kao što su kontrolisani pokreti glave i vežbe stabilnosti, mogu doprineti boljoj ravnoteži kod osoba kod kojih su uzrok vrtoglavice problemi sa vestibularnim sistemom i ravnotežom.
Smanjenje stresa je još jedan važan korak.
Primenom tehnika opuštanja kao što su meditacija, joga ili svesno disanje, mogu se ublažiti epizode vrtoglavice koje su povezane s anksioznošću ili napetošću.
Održavanje zdrave telesne težine i izbegavanje štetnih navika, poput pušenja i konzumacije alkohola, dodatno smanjuju rizik od pojave vrtoglavice.
Kvalitetan i redovan san doprinosi oporavku i stabilnosti organizma.
Na kraju, važno je lečiti i kontrolisati hronične bolesti, te uzimati adekvatnu terapiju za stanja poput hipertenzije, dijabetesa, bolesti štitne žlezde i anemije, koja često izazivaju vrtoglavicu.
Zaključak
Vrtoglavica je čest, ali složen simptom koji može imati brojne uzroke, od bezazlenih i prolaznih, poput dehidracije ili naglog ustajanja, do ozbiljnih stanja koja zahtevaju lečenje.
Iako sama po sebi nije bolest, vrtoglavica signalizira da nešto u organizmu nije u ravnoteži.
Prepoznavanje vrste vrtoglavice, pratećih simptoma i okolnosti u kojima se javlja od ključnog je značaja za pravilno postupanje.
U mnogim slučajevima, jednostavne mere poput odmora, rehidratacije i izbegavanja naglih pokreta mogu pomoći, dok je kod upornijih ili izraženijih simptoma neophodno potražiti mišljenje lekara.
Redovna briga o opštem zdravlju, kontrola hroničnih bolesti, umerena fizička aktivnost i smanjenje stresa čine osnovu prevencije ponavljanja vrtoglavica i doprinose boljoj svakodnevnoj stabilnosti.
