• Home
  • Kardiologija
  • Visok gornji pritisak, a donji normalan: Izolovana sistolna hipertenzija

Visok gornji pritisak, a donji normalan: Izolovana sistolna hipertenzija

Sveže informacije

Visok gornji pritisak, a donji normalan, stanje poznato kao izolovana sistolna arterijska hipertenzija, predstavlja specifičan oblik hipertenzije koji često prolazi nezapaženo.

Ovo stanje se u najvećem broju slučajeva javlja među starijom populacijom, iako može pogoditi i mlađe osobe.

Izolovana sistolna hipertenzija je karakteristična po tome što sistolni, odnosno gornji pritisak, prelazi normalne vrednosti, dok dijastolni pritisak, donji, ostaje u granicama normale.

Kao i druge vrste hipertenzije, izolovana sistolna hipertenzija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, uključujući srčane bolesti, moždani udar i druge probleme.

U ovom članku govorimo o visokom gornjem, a normalnom donjem pritisku, odnosno sistolnoj hipertenziji, simptomima, uzrocima, lečenju i drugim važnim temama.

Šta je izolovana sistolna hipertenzija

Izolovana sistolna hipertenzija je specifičan oblik visokog krvnog pritiska gde je sistolni pritisak povišen, dok je dijastolni pritisak u normalnim granicama.

Ova pojava je češća kod starijih osoba, ali može se javiti i kod mlađih ljudi. Kako bi se bolje razumela ova vrsta hipertenzije, neophodno je objasniti osnovne razlike između sistolnog i dijastolnog pritiska.

Sistolni pritisak, naziva se i gornji pritisak, je pritisak u arterijama kada srce pumpa krv tokom otkucaja.

Normalne vrednosti sistolnog pritiska su ispod 120 mmHg. Kada sistolni pritisak konstantno prelazi 140 mmHg, smatra se da osoba ima visok sistolni pritisak.

Dijastolni pritisak je pritisak u arterijama između otkucaja, i naziva se i donji pritisak.

Normalne vrednosti dijastolnog pritiska su ispod 90 mmHg. Kod izolovane sistolne hipertenzije, dijastolni pritisak ostaje u normalnim granicama, odnosno ispod 90 mmHg.

Izolovana sistolna hipertenzija se razlikuje od ovih drugih oblika hipertenzije po tome što samo sistolni pritisak prelazi normalne vrednosti, dok dijastolni ostaje normalan.

Ovo stanje je posebno zabrinjavajuće jer visok sistolni pritisak može dovesti do oštećenja arterija i srca, povećavajući rizik od kardiovaskularnih bolesti i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.

Simptomi

Izolovana sistolna hipertenzija može dugo biti neprimećena jer često ne izaziva očigledne simptome.

Kada se simptomi pojave oni se obično ne razlikuju od simptoma uobičajene hipertenzije, a njihov intenzitet može biti veoma blag.

Nekih od simptoma koji se mogu javiti uključuju:

  • Učestale glavobolje
  • Vrtoglavicu i nesvesticu
  • Probleme sa vidom, poput zamagljenog vida, pojave mrlja ili fleka pred očima
  • Otežano disanje i kratak dah
  • Nelagodnost ili bol u grudima
  • Aritmije, tahikardije i osećaj preskakanja srca
  • Hronični umor

Iako ređe, povišeni sistolni pritisak može dovesti do spontanog krvarenja iz nosa, što je znak povećanog pritiska u krvnim sudovima.

Obično izuzetno visoke vrednosti gornjeg pritiska izazivaju krvarenje iz nosa i mogu biti znak potrebe za hitnim medicinskim zbrinjavanjem.

Dijagnostika

Izolovana sistolna hipertenzija se dijagnostikuje putem redovnih merenja krvnog pritiska koja pokazuju povišene vrednosti sistolnog pritiska dok dijastolni pritisak ostaje u normalnim granicama.

Dijagnoza se obično postavlja kada se sistolni pritisak stalno održava iznad 140 mmHg, dok je dijastolni pritisak ispod 90 mmHg.

Za dobijanje preciznih rezultata prilikom merenja pritiska u kućnim uslovima, važno je pridržavati se sledećih koraka:

  • Pre merenja, važno je mirovati, odnosno provesti najmanje pet minuta u sedećem položaju
  • Manžetnu aparata za pritisak potrebno je postaviti na nadlakticu u visini srca
  • Tokom merenja, neophodno je sedeti mirno, sa stopalima na podu i rukom oslonjenom na ravnu površinu
  • Očitanje je najbolje ponoviti dva do tri puta sa kratkim pauzama između merenja

Ukoliko se na ovaj način utvrdi povišen gornji pritisak a normalan donji, odnosno stanje koje se izolovana sistolna hipertenzija, trebalo bi javiti se lekaru radi utvrđivanja uzroka i otpočinjanja lečenja.

Kao deo dijagnostike, doktor pored ponovljenih merenja pritiska može obaviti i druge preglede ili zatražiti dodatne analize.

One mogu da uključuju holter krvnog pritiska, analize krvi, a pre svega lipidnog profila koji uključuje holesterole i trigliceride, analize urina, EKG, ultrazvučni pregled srca i bubrega i druge.

Uzroci

Sistolna hipertenzija je često povezana sa starenjem, ali postoje i drugi faktori koji mogu doprineti njenom razvoju.

Procenjuje se da 15% ljudi starijih od 60 godina ima izolovanu sistolnu hipertenziju. Ujedno, ovo je najčešći tip visokog krvnog pritiska kod ljudi starijih od 70 godina.

Sa starenjem, arterije postaju krutije i manje elastične, što može povećati sistolni pritisak. Ovaj proces prirodnog starenja arterija je glavni faktor rizika za izolovanu sistolnu hipertenziju kod starijih osoba.

Pored toga, nakupljanje plaka unutar arterija, poznato kao ateroskleroza, može izazvati sužavanje i krutost krvnih sudova, što doprinosi povišenju sistolnog pritiska.

Ateroskleroza je često povezana sa nezdravim načinom života, kao što su loša ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti.

Genetski faktor takođe igra značajnu ulogu u razvoju izolovane sistolne hipertenzije.

Kod osoba kod kojih postoji porodična istorija visokog krvnog pritiska veća je verovatnoća da će se razviti ovo stanje.

Nezdrav način života, uključujući lošu ishranu, fizičku neaktivnost, prekomernu telesnu težinu, pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola, može dodatno doprineti razvoju ovog oblika hipertenzije.

Pored toga, poremećaji u radu štitne žlezde, poput smanjene ili povećane aktivnosti tiroidne žlezde, mogu takođe uticati na krvni pritisak, te dovesti do povećanja sistolnog pritiska dok dijastolni ostaje normalan.

Hronični stres je još jedan faktor koji može dovesti do povišenog krvnog pritiska zbog konstantne stimulacije simpatičkog nervnog sistema.

Na kraju, problemi sa bubrezima takođe mogu biti uzrok hipertenzija.

Bolesti bubrega mogu dovesti do disbalansa tečnosti i elektrolita u organizmu, što može povećati sistolni pritisak. Bubrežne bolesti su često povezane sa visokim krvnim pritiskom.

Elektroliti koji su posebno važni za održanje normalnog krvnog pritiska su natrijum i kalijum, ali važnu ulogu igraju i magnezijum i kalcijum.

Lečenje

Lečenje izolovane sistolne hipertenzije obično zahteva pristup koji kombinuje promene u načinu života i medicinsku terapiju.

Prvi korak u lečenju često uključuje modifikaciju svakodnevnih navika koje mogu pomoći u snižavanju sistolnog pritiska i održavanju zdravih vrednosti krvnog pritiska.

Zdrava ishrana igra ključnu ulogu u kontroli krvnog pritiska.

Uključivanje više voća, povrća, integralnih žitarica i nemasnih izvora proteina u ishranu može značajno doprineti snižavanju krvnog pritiska.

Smanjenje unosa soli, zasićenih i trans masti i šećera je od ključne važnosti. Pored toga, uključivanje namirnica koje mogu sniziti pritisak može biti od koristi.

Redovno vežbanje takođe je neophodno za održavanje zdravog krvnog pritiska. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, kao što su brzo hodanje, plivanje ili vožnja bicikla.

Održavanje zdrave telesne težine, smanjenje unosa alkohola, prestanak pušenja i smanjenje stresa su takođe važni koraci u kontroli krvnog pritiska.

Kada promene u načinu života nisu dovoljne, doktorima su na raspolaganju različite vrste lekova za lečenje izolovane sistolne hipertenzije.

Diuretici pomažu telu da se oslobodi viška soli i tečnosti, čime se smanjuje krvni pritisak.

Beta blokatori smanjuju opterećenje srca i pomažu mu da sporije kuca, što smanjuje krvni pritisak. Ovi lekovi su korisni za pacijente sa dodatnim srčanim problemima.

ACE inhibitori opuštaju krvne sudove tako što blokiraju formiranje hormona angiotenzina II, koji sužava krvne sudove.

Blokatori kalcijumovih kanala sprečavaju ulazak kalcijuma u srce i krvne sudove, što pomaže u opuštanju i smanjenju pritiska.

Blokatori receptora angiotenzina deluju slično kao ACE inhibitori, ali blokiraju delovanje angiotenzina II na krvne sudove.

Važno je napomenuti da svaki lek može imati neželjene efekte i treba ga koristiti isključivo kada i kako je prepisan od strane lekara.

Ponekad je potrebno vreme da se nađe odgovarajući lek i doza, koji će uspešno smanjiti pritisak sa minimalnim nuspojavama.

Komplikacije i rizici

Izolovana sistolna hipertenzija podjednako je opasna kao i hipertenzija, a u nekim slučajevima može biti i opasnija, posebno kod starijih osoba.

Izolovana sistolna hipertenzija specifično pogađa sistolni pritisak, koji je direktno povezan sa otpornošću arterija i elastičnošću krvnih sudova.

Sa starenjem, arterije postaju krutije i manje elastične, što znači da sistolni pritisak raste dok dijastolni ostaje isti ili se čak smanjuje. Ovo dodatno opterećenje na krvne sudove može dovesti do bržeg propadanja kardiovaskularnog sistema.

Povišen gornji pritisak je snažno povezan sa povećanim rizikom od srčanog udara i moždanog udara.

Visok sistolni pritisak povećava opterećenje srca, što može dovesti do hipertrofije komore srca, zatajenja srca i drugih ozbiljnih problema. Takođe, visok sistolni pritisak može oštetiti krvne sudove u mozgu, povećavajući rizik od hemoragijskog moždanog udara.

Na kraju, izolovana sistolna hipertenzija može dovesti do oštećenja bubrega.

Ova vrsta hipertenzije se često kasno otkriva, a samim tim se kasnije i započinje lečenje u poređenju sa klasičnom hipertenzijom, što povećava rizik od komplikacija.

Zaključak

Visok gornji pritisak, a donji normalan, poznat kao izolovana sistolna arterijska hipertenzija, specifičan je oblik hipertenzije koji često prolazi nezapaženo, a najčešće pogađa starije osobe.

Kao i druge vrste hipertenzije, izolovana sistolna hipertenzija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, uključujući bolesti srca, srčani i moždani udar i oštećenje bubrega.

Lečenje uključuje promene u načinu života, poput zdrave ishrane, redovnog vežbanja, održavanja zdrave telesne težine, smanjenja unosa alkohola, prestanka pušenja i smanjenja stresa, uz upotrebu lekova kada je to neophodno.