Kada se uzme u obzir rasprostranjenost, sa pravom se postavlja pitanje kakav je uticaj kafe na zdravlje štitne žlezde.
Kafa zauzima važno mesto u svakodnevnom životu mnogih ljudi, bilo da se konzumira radi užitka, kako bi se postigla budnost ili iz kulturoloških i socijalnih razloga.
S druge strane, štitna žlezda ima ključnu ulogu u regulaciji metabolizma i pravilnom odvijanju gotovo svih procesa u organizmu.
Veza koju imaju kafa i štitna žlezda postala je predmet pažnje kako široke javnosti, tako i u naučnim krugovima.
U ovom članku objasnićemo da li i kako kafa utiče na hormone štitne žlezde, ali i na apsorpciju lekova za poremećaje ove žlezde, poput levotiroksina.
Uloga štitne žlezde
Štitna žlezda je mala, leptirasta žlezda smeštena na prednjem delu vrata, koja proizvodi hormone tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), koji utiču na gotovo sve organe i telesne funkcije, ali prvestvena uloga leži u regulisanju metabolizma i pretvaranja hrane u energiju.
TSH, tiroidni stimulirajući hormon, koji luči hipofiza, upravlja funkcijom i lučenjem hormona, tako što kada su T4 i T3 niski, hipofiza pojačano luči TSH i primorava štitnu žlezdu da proizvodi više hormona.
Suprotno tome, kada su T4 i T3 povišeni, TSH se smanjuje.
Za procenu stanja štitne žlezde uvek se posmatraju zajedno TSH i T4, tačnije najčešće slobodan oblik koji cirkuliše kroz krvotok, FT4, a u nekim slučajevima T3 i FT3 vrednosti mogu pomoći da se postavi preciznija dijagnoza.
Temom tumačenja rezultata hormona štitne žlezde bavili smo se u posebnom članku.
Najčešći poremećaji u vezi sa štitnom žlezdom su:
- Hipotireoidizam: Smanjen rad žlezde, na primer usled Hashimoto sindroma
- Hipertireoidizam: Pojačan rad žlezde, na primer usled Graves-Basedowova bolesti
Osim toga, postoje i subklinički oblici ovih poremećaja, razna upalna stanja, čvorići na štitnoj žlezdi, pa i kancerogene promene.
Brojni faktori utiču na rad žlezde, uključujući genetsku predispoziciju, ishranu, a naročito unos joda i selena, prisustvo autoimunih procesa, stres i druge hormonalne disbalanse.
Kafa i kofein
Kafu ne treba izjednačavati sa kofeinom, i posmatrati je isključivo u kontekstu količine kofeina koji se u njoj nalazi.
Iako je kofein glavni aktivni sastojak zaslužan za efekat budnosti, u zrnu kafe nalazi se mnoštvo drugih komponenti, kao što su polifenoli, antioksidansi, minerali i brojne aromatične supstance koje daju karakterističan miris i ukus.
Kofein je svakako najpoznatiji sastojak koji stimuliše centralni nervni sistem, povećava nivo energije i može doprineti pojačanoj pažnji, a uz to ima i blage diuretičke efekte.
Polifenoli deluju kao antioksidansi i mogu da utiču na metabolizam ugljenih hidrata i masti, pomažući u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.
Teofilin i teobromin se nalaze u kafi u manjim količinama, a povezani su sa širenjem bronhija i uticajem na krvni pritisak.
Sve ove supstance mogu, neposredno ili posredno, uticati na brojne sisteme organa, uključujući kardiovaskularni, nervni, digestivni, pa i endokrini, koji uključuje i štitnu žlezdu.
Uticaj kafe na štitnu žlezdu
Dokazano je da kofein i druge komponente kafe mogu delovati na aktivnost različitih enzima, pa čak i na proizvodnju i metabolizam hormona.
Ipak, većina istraživanja koja se bave uticajem kafe na štitnu žlezdu došla je do zaključka da su ovi efekti relativno blagi i zavise od doze, načina konzumacije, genetskih predispozicija i opšteg zdravstvenog stanja, ali i individualnog odgovora pojedinca na ovaj napitak.
Uticaj na apsorpciju lekova za štitnu žlezdu
Kafa, naročito ako se konzumira ubrzo posle uzimanja levotiroksina, sintetičkog oblika hormona T4, može značajno smanjiti efikasnost terapije, jer kofein i druge supstance iz kafe utiču na rad digestivnog trakta i pH vrednost u crevima.
Ukoliko se levotiroksin popije neposredno pre unosa kafe, molekuli leka mogu imati smanjenu mogućnost da se pravilno apsorbuju u krvotok, što dovodi do slabije dostupnosti hormona u organizmu.
Zbog toga se savetuje minimalni razmak od 30 do 60 minuta, tokom kog se levotiroksin apsorbuje u krvotok, pre nego što kafa izmeni uslove u crevima.
U suprotnom, simptomi hipotireoidizma, poput umora, malaksalosti i porasta telesne težine, mogu postati izraženiji, a laboratorijske vrednosti pokazati lošiju kontrolu bolesti.
Uticaj na hormone stresa i metabolizam
Kofein iz kafe podstiče lučenje adrenalina i kortizola, hormona koji imaju ključnu ulogu u reakciji tela na stres.
Kada se nivo ovih hormona poveća može doći do kratkotrajnog ubrzanja metabolizma, povećanja srčane frekvencije i promena u raspoloženju.
Za većinu zdravih ljudi ovi efekti su prolazni i uglavnom se dobro podnose, ali kod onih koji boluju od hipertireoidizma, organizam je već u stanju ubrzanog metabolizma i povećane osetljivosti na stimulacije.
Pojačani unos kofeina kod ovih osoba može dodatno intenzivirati simptome poput lupanja srca, drhtavice i nesanice.
Sa druge strane, umerena količina kafe može imati blag stimulativni efekat na energiju i budnost, ali je važno prilagoditi količinu i vreme konzumiranja individualnom stanju i reakcijama organizma.
Antioksidativna i antiinflamatorna svojstva
Kafa je veoma bogata polifenolima, naročito hlorogenskim kiselinama, koje imaju antioksidativna i antiinflamatorna dejstva.
U slučaju autoimunih bolesti štitne žlezde, poput Hashimoto tireoiditisa, ova antioksidativna svojstva mogu potencijalno pomoći u ublažavanju upalnog procesa i zaštiti tkiva od daljih oštećenja.
Međutim, pojedini polifenoli istovremeno mogu otežati apsorpciju minerala poput gvožđa i cinka, što može uticati na ravnotežu esencijalnih elemenata neophodnih za optimalnu funkciju štitne žlezde.
Nedostatak gvožđa ili selena dugoročno može usporiti sintezu tiroidnih hormona, pa ukoliko se koriste suplementi, važno paziti na razmak između uzimanja suplemenata i konzumacije kafe, ili prilagoditi ishranu tako da obezbedi dovoljnu količinu ovih nutrijenata.
Interakcija sa jodom
Jod je ključan mineral kada je reč o lučenju tiroidnih hormona, jer se on direktno ugrađuje u strukturu T3 i T4.
Iako se sama kafa ne smatra ni glavnim izvorom joda ni njegovim antagonistom, pojedine studije ukazuju na to da supstance u kafi, poput određenih kiselina i kofeina, mogu uticati na sekreciju želučane kiseline i promeniti kiselost crevnog trakta.
Ovakav efekat, makar teorijski, mogao bi da utiče na apsorpciju minerala, uključujući i jod, iako u praksi, efekti na jod obično nisu veliki i retko dostižu klinički značaj.
Ipak, čak i ovo može biti važno za osobe sa nedostatkom joda ili poremećajem rada štitne žlezde, kojima se često se savetuje da ograniče dnevni unos kafe, ali i na kombinaciju kafe sa hranom bogatom jodom i drugim mineralima.
Kafa kod hipotireoidizma
Kod osoba sa hipotireoidizmom i osoba sa Hashimoto tireoiditisom, najčešće terapija podrazumeva upotrebu leka pod nazivom levotiroksin, kojim se nadoknađuje hormon T4.
Levotiroksin se uzima ujutro, na prazan stomak, a sa kafom bi trebalo sačekati najmanje 30 do 60 minuta od uzimanja leka.
U suprotnom, može doći do slabijeg delovanja leka, pa efekti leka i poboljšanje mogu izostati, ili čak dovesti do porasta TSH na kontrolnim analizama.
Međutim, treba napomenuti da kafa sama po sebi ne izaziva hipotireoidizam.
Ukoliko je osoba već na terapiji za smanjen rad štitne žlezde, konzumacija kafe u umerenim količinama, od jedne do tri šolje dnevno, najčešće ne utiče značajno na rad štitne žlezde.
Ono što je važno, kao što je objašnjeno, je odvajanje uzimanja lekova i konzumiranje kafe.
Neki pacijenti se mogu osećati bolje kada smanje količinu kafe, naročito ako primećuju da im prekomerni kofein izaziva nervozu ili pojačava umor nakon prestanka dejstva kofeina.
Ipak, ovo je pre svega posledica individualne reakcije na kofein nego posledica direktnog uticaja na štitnu žlezdu.
Da li je kafa goitrogen?
Goitrogeni su supstance koje mogu ometati apsorpciju joda ili sintezu tiroidnih hormona.
Namirnice koje sadrže goitrogene pre svega su različite vrste kupusnjača, kao što su kupus, brokoli i karfiol, proso, soja i proizvodi od soje, kikiriki i crveno vino.
Za kafu se ne smatra da je jak goitrogen i ne postoje snažni naučni dokazi da unos kafe može direktno dovesti do uvećanja štitne žlezde ili hipotireoidizma.
Ipak, ako se kafa kombinuje s velikim količinama soje ili drugih potencijalno goitrogenih supstanci, teorijski ona može pojačati negativan efekat na apsorpciju joda.
U praksi se ovakvi slučajevi sreću retki, osim ako je ishrana veoma neizbalansirana i zasniva se pre svega na namirnicama sa goitrogenima.
Kafa kod hipertireoidizma
Hipertireoidizam podrazumeva pojačan rad štitne žlezde, što može dovesti do ubrzanog rada srca, pojačanog znojenja, nervoze, gubitka telesne mase i osetljivosti na toplotu.
Kafa, a pre svega kofein iz kafe, takođe može dodatno stimulisati kardiovaskularni i nervni sistem pogoršavajući ove tegobe kod nekih osoba.
U takvim slučajevima, konzumacija kafe može pojačati simptome poput lupanja srca, anksioznosti i razdražljivosti.
Odgovor i tolerancija na kofein je individualna, i zavisi od faktora kao što su stepen hiperfunkcije i način lečenja, odnosno toga koji lekovi se primenjuju.
Nekim pacijentima kofein ne stvara problem, ali drugima značajno pogoršava stanje, pa se u slučaju da pogoršava simptome, preporučuje smanjenje ili potpuno izbegavanje napitaka sa kofeinom.
Treba imati u vidu da kafa nije jedini napitak sa kofeinom. Pored kafe, napici sa kofeinom su energetska pića, crni i zeleni čaj, gazirani napici i kakao.
Kafa i autoimune bolesti štitne žlezde
Mnoge autoimune bolesti, uključujući Hashimoto i Graves-Basedowovu bolest, povezane su sa upalnim procesima u organizmu.
Kafa, zahvaljujući visokim nivoima antioksidansa, može imati blago antiinflamatorno dejstvo, što može biti korisno za smanjenje upale i posledično simptoma.
Istovremeno, treba uzeti u obzir da Kod nekih osoba unos kofeina dovodi do pojačanog lučenja kortizola, što može pojačati upalne procese.
U realnosti, efekti kafe na autoimune procese štitne žlezde su individualni.
Nekima kafa prija i ne izaziva tegobe, dok drugi primećuju da im smanjenje ili izbacivanje kafe pomaže u regulaciji simptoma.
Vođenje dnevnika ishrane i simptoma je odličan način da se utvrdi da li postoji veza između unosa kafe i drugih napitaka i namirnica, i pogoršanja simptoma ili laboratorijskih nalaza.
Vreme i količina kafe
Kada se uzima kafa, i koliko kafe se pije, može biti od velike važnosti i napraviti značajnu razliku.
Ukoliko se uzimaju lekovi za štitnu žlezdu, najčešće levotiroksin, on se gotovo uvek uzima na prazan stomak, a ispijanje kafe je neophodno odložiti barem 30 do 60 minuta.
Istovremeno uzimanje kafe i tiroksina se mora izbegavati, budući da kofein smanjuje apsorpciju i efekte leka, te mogu izostati koristi koje bi lek trebalo da pruži.
Takođe, poželjno je da se i ostali napici i namirnice, uključujući mleko, multivitaminske i druge dijetetske suplemente, ne unose zajedno sa lekovima za štitnu žlezdu.
Kafa bogata polifenolima i drugim jedinjenjima može dodatno pogoršati ovaj efekat, naročito ako se pije zajedno sa mlekom, koje može vezivati dodatne sastojke.
Osim lekova, mnoge osobe sa problemima sa štitnom žlezdom koriste suplemente koji poboljšavaju rad štitne žlezde ili obezbeđuju minerale poput selena, cinka i joda, što može biti posebno korisno kod autoimunih poremećaja kao što je Hashimoto, gde je selen važan element za smanjenje upale.
Kafa može uticati na apsorpciju nekih minerala, posebno gvožđa ali i drugih mikronutrijenata u manjoj meri, pa se preporučuje da se suplementi uzimaju bar 30 minuta do sat vremena pre ili posle šolje kafe.
Osim toga, umeren unos kafe od jedne do tri šolje dnevno kod većine zdravih osoba ne izaziva značajne nuspojave niti narušava rad endokrinog sistema, uključujući i štitnu žlezdu.
Ipak, prekomerna konzumacija od pet ili više šolja može uzrokovati različite tegobe, kao što su:
- Nervoza, razdražljivost i anksioznost
- Problemi sa spavanjem
- Ubrzan rad srca i osećaj lupanja ili preskakanja srca
- Probleme sa varenjem, poput gorušice ili gastritisa
Veruje se da je do 400 mg kofeina dnevno sigurna doza, ali je važno razumeti da ova brojka uključuje kafu, ali i druge napitke i namirnice koje sadrže kofein.
Dnevni unos kofeina se može smanjiti zamenom kafe sa biljnim čajevima. Čajevi za štitnu žlezdu koji posebno mogu biti korisni su čaj od koprive, matičnjaka, đumbira i drugi.
Zaključak
Kafa izuzetno popularan napitak koji može imati različit uticaj na štitnu žlezdu u zavisnosti od zdravstvenih okolnosti, postojećih poremećaja i načina konzumacije.
Umeren unos kafe je obično siguran za većinu osoba, važno je obratiti pažnju na interakciju između kafe i lekova za štitnu žlezdu, poput levotiroksina, budući da kafa negativno uticati na njihovu apsorpciju i efikasnost terapije.
Kod osoba sa hipertireoidizmom ili izraženim simptomima kao što su ubrzan rad srca i nervoza, ograničavanje kofeina može biti od koristi.
S druge strane, antioksidativna svojstva kafe mogu imati potencijalne prednosti, naročito kod autoimunih oboljenja štitne žlezde.
