Vađenje zuba može biti potrebno iz više razloga, u slučaju velikih oštećenja karijesom, prisustva infekcija ili kako bi se napravio prostor za zubnu protezu ili protetske radove.
U zavisnosti od vrste vađenja zuba, ovu ekstrakciju može obaviti stomatolog ili oralni hirurg.
Cena vađenja zuba zavisi od načina vađenja, kompleksnosti i toga koji zub se vadi.
Vađenje zuba nije bolno, budući da se obavlja u lokalnoj anesteziji, a nakon prestanka dejstva anestezije može se javiti bol, otok i nelagoda, koji se mogu ublažiti lekovima i hladnim oblogama.
U ovom članku objasnićemo koje vrste vađenja zuba postoje, kada je neophodno izvaditi zub, kako izgleda procedura i oporavak, kao i koje su cene vađenja zuba.
Cena vađenja zuba
Cena vađenja zuba varira u zavisnosti od različitih faktora, o kojima ćemo govoriti u ovom članku.
Na cenu ekstrakcije zuba utiču faktori kao što su:
- Vrste vađenja zuba
- Komplikovanost
- Ko izvodi ekstrakciju, doktor stomatologije ili oralni hirurg
- Koji zub se vadi
Ugrubo govoreći, cena običnog, jednostavnog vađenja zuba iznosi oko 2,500 dinara.
Komplikovanija stanja, kao i vađenja zuba sa više korena, obično su nešto skuplja i iznose u proseku oko 4,000 dinara.
Na kraju, cena hirurškog vađenja zuba, što uključuje i vađenje umnjaka, iznosi oko 12,000 dinara.
U pitanju su prosečne cene, a one mogu varirati u zavisnosti od grada ili mesta u kom se obavljaju ove procedure, ordinacije i doktora.
Pre ekstrakcije zuba najčešće je neophodno obaviti snimanje zuba, kako bi se procenilo stanje vilice i zuba.
Ovo može podrazumevati ortopan snimak ili ciljane snimke zuba.
Budući da su ponekada potrebne i dodatne procedure pre ili nakon vađenja, ukupna cena u nekim slučajevima može biti nešto veća.
Vrste vađenja zuba i procedura
Procedura vađenja zuba zavisi od vrste na koji se zub vadi, i postoje dve osnovne vrste vađenja zuba:
- Jednostavo, obično vađenje zuba
- Hirurško vađenje zuba
Kako bi se odredio način vađenja zuba, stomatologu je pre vađenja gotov uvek neophodan rendgenski snimak zuba, kako bi se precizno odredila njegova veličina, oblik i položaj, ali i položaj i ugao korena zuba.
Obično vađenje zuba
Obično vađenje zuba, odnosno jednostavno vađenje, podrazumeva ekstrakciju zuba koji je u potpunosti ili najvećim delom iznikao, i može se izvaditi u jednom komadu.
Kao podvrsta jednostavnog vađenja ponekad se uvodi i termin komplikovano vađenje zuba, kada je zub neophodno izvaditi iz više delova ili kod zuba koji imaju nepravilan položaj ili su prisutna druga stanja koja otežavaju proceduru.
Vađenje zuba obavlja se u lokalnoj anesteziji, i samim tim je bezbolno, a dodatni komfor može se postići upotrebom kompjuterizovane anestezije.
Ipak, vađenje zuba može biti neprijatno. Može se očekivati da pacijent oseti pritisak na zub, kao da čuje i oseća krckanje i pucanje kosti.
Ukoliko se tokom procedure javi bilo kakav bol, neophodno je odmah to reći stomatologu koji će aplicirati dodatnu količinu anestezije.
Hirurško vađenje zuba
Hirurška ekstrakcija zuba je komplikovanija i uključuje uklanjanje ili rasecanje mekih tkiva, odnosno desni, kosti ili oboje.
U nekim slučajevima zub ne može biti izvađen u jednom komadu, već će najpre morati da bude usitnjen a zatim izvađen u komadima.
Veoma često, hirurško vađenje zuba je neophodno u slučaju umnjaka.
Zapravo, vađenje umnjaka jedna je od najčešće obavljanih operacija u stomatologiji.
Budući da rastu poslednji i u vilici, za njih često nema dovoljno mesta, pa oni ostaju zarobljeni u vilici ili rastu u pogrešnom pravcu i smeru.
Bol tokom rasta umnjaka je jedan od veoma čestih problema, pa se većina ljudi odluči za njihovo vađenje.
Ovu vrstu vađenja zuba obavljaju oralni hirurzi i ona podrazumeva pravljenje malog reza na desnima kroz koji se zub usitnjava i vadi.
Nakon toga, rana se ušiva, a pacijentu savetuje šta jesti posle vađenja zuba kako bi se sprečilo iritiranje rane i komplikacije.
Iako se obično obavlja u ranijem životnom dobu, tokom dvadesetih ili tridesetih godina, rast umnjaka u četrdesetim i njihovo vađenje je takođe moguće.
Oporavak posle vađenja zuba
U zavisnosti od vrste i složenosti procedure ekstrakcije zavisi i koliko je potrebno da zaraste rana nakon vađenja zuba.
Pacijenti se često pitaju koliko traje bol posle vađenja zuba, kao i koliko traje otok.
Uobičajene tegobe koje se mogu javiti posle vađenja zuba uključuju:
- Bol
- Otok
- Krvarenje
Nakon prestanka dejstva anestezije, pojava bola je sasvim normalna pojava, a različiti lekovi za zubobolju mogu da pomognu u njegovom otklanjanju.
Bol se javlja na mestu izvađenog zuba, no neretko se širi, uzrokujući bol u vilici.
Najčešće se preporučuju lekovi iz grupe ibuprofena, koji ne utiču na krvarenje i proces zarastanje rane posle vađenja zuba.
Ukoliko je pacijent alergičan na neki od lekova, ili je prisutno stanje koje zahteva izbegavanje Brufena i sličnih lekova poput čira na želucu, neophodno je da o tome razgovara sa stomatologom pre same procedure.
Dexomen, koji sadrži aktivnu supstancu deksetoprofen, je savremen lek iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, za koje se smatra da manje iritiraju sluzokožu želuca, te mogu biti bolji izbor za određene pacijente.
Važno je izbegavati aspirin i druge lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu, budući da oni mogu dovesti do krvarenja, produženog oporavka i komplikacija.
Pored lekova, određeni prirodni lekovi za zubobolju mogu biti od pomoći.
Iako su komplikacije posle vađenja zuba retke, do njih može doći.
Najčešća komplikacije je alveolitis, stanje kod kog se na mestu izvađenog zuba ne formira krvni ugrušak, ostavljajući ranu, nerve, kost i druge strukture otvorenim.
Ovo stanje nije opasno i najčešće spontano prolazi nakon sedam dana bez lečenja, no može biti izuzetno bolno.
Otok posle vađenja zuba na mestu izvađenog zuba je takođe očekivana reakcija organizma.
Za smanjenje otoka mogu se koristiti hladne obloge koje se apliciraju sa spoljne strane obraza u operisanoj regiji.
Ispiranje usta slanim rastvorom takođe može biti od koristi i skratiti vreme oporavka.
Sa ispiranjem se može početi 12 sati nakon operacije, a samo ispiranje ne treba da bude intenzivno kako se rana ne bi iritirala.
U nekim slučajevima, stomatolog može prepisati upotrebu antibiotika, kako bi se sprečile eventualne infekcije zuba i mekih tkiva.
Antibiotik za upalu zuba koji se najčešće prepisuje je penicilin, no dostupne si u druge opcije za osobe sa alergijom na ovaj antibiotik.
Krvarenje posle vađenja zuba je takođe normalna pojava, no ono uobičajeno traje do 12 sati nakon operacije.
Ako se krvarenje nastavi i duže, potrebno je posetiti stomatologa.
Kako bi se zaustavilo krvarenje, stomatolog će odmah posle operacije pacijentu dati da nežno zagrize parče gaze.
Tokom dana u kom je zub izvađen, ne treba ispirati usta, pušiti niti jesti tvrdu i začinjenu hranu.
Ranu ne treba dirati jezikom niti rukama, a preporučuje se i uzdržavanje od pušenja tokom prvih 24 sata, kako bi se rani obezbedili optimalni uslovi za zarastanje.
Vađenje živca iz zuba ili vađenje zuba
Vađenje živca iz zuba ne treba mešati sa vađenjem zuba, budući da je reč o dve potpuno različite procedure.
Endodondski tretman, odnosno lečenje zuba ili vađenje živca iz zuba upravo ima za cilj da sačuva zub i da se na taj način izbegne njegovo vađenje.
Ukoliko se lečenje zuba ne obavi uspešno, apikotomija, odnosno resekcija korena zuba može biti naredni korak u pokušaju da se zub spase.
U slučajevima u kojima lečenje ili apikotomija zuba ne da rezultate, ekstrakcija može biti neophodna.
Izvađen zub potom se može nadoknaditi upotrebom zubnih implanata ili protetskih radova poput mostova.
Kada se vadi zub?
Vađenje zuba je obično poslednja opcija, kada ni jedan drugi način lečenja nije dao željene rezultate i nije bilo moguće spasiti zub.
Izuzetak su umnjaci, koji se ponekada vade čak i preventivno, budući da mogu stvoriti različite probleme, a ne igraju gotovo nikakvu ulogu u govoru ili žvakanju.
Uzroci koji mogu dovesti do vađenja zuba su uznapredovali karijes ili infekcije i upalni procesi.
Osim toga, traume i povrede zuba mogu biti još jedan od razlog zbog kog zub mora biti izvađen.
Kod određenih osoba, javljaju se regije pretrpane zubima, pa je ekstrakcija zuba kao priprema za nošenje fiksne proteze nekada neophodna kako bi se potreban oslobodio prostor.
Planska ekstrakcija zuba kako bi se stvorili uslovi za pravilno ispravljanje zuba obavlja se pre stavljanja fiksne proteze.
Na kraju, vađenje zuba može biti deo pripreme za određene protetske radove.
Na primer, proteze na implantima, odnosno All-On-4 rešenje je koncepcijsko rešenje kojim se rešava kompletna bezubost vilice.
Ovo znači da ukoliko je u vilici preostao samo mali broj prirodnih zuba, oni moraju biti izvađeni kako bi se uz pomoć ovog rešenja nadoknadili svi ostali zubi.
Najčešće postavljena pitanja
U nastavku su odgovori na pitanja koja pacijenti često postavljaju, a tiču se vađenja zuba.
Da li se može izvaditi zub pod gangrenom?
Gangrena zuba jedan je od čestih razloga vađenja zuba, i predstavlja rešenje kome se pribegava kada su sve druge mogućnosti iscrpljene.
Druge opcije lečenja kojima je moguće sačuvati zub od ekstrakcije uključuju plombe, endodondski tretman i vađenje pulpe.
Lečenje gangrenoznog zuba je obično bezbolno, budući da je u pitanju mrtav zub, kod koga je usled produženog zapaljenja pulpe došlo do njenog odumiranja.
Da li se može izvaditi zub pod upalom?
Slično kao i kod zuba pod gangrenom, zubi pod upalom mogu biti izvađeni. Ovo je procedura koja dolazi poslednja, kada ni jedan drugi način lečenja i pokušaj da se zub sačuva nisu urodili plodom.
Kao posledica prisustva upale, mogu se javiti apsces i fistule na desnima.
Upotreba plombi, lečenje zuba ili apikotomija neki su od načina na koji se može izbeći vađenje zuba.
Da li vađenje zuba boli?
Ne, iako sama procedura i osećaj vađenja zuba može biti neprijatan, on se obavlja u lokalnoj anesteziji i bezbolan je.
Po prestanku dejstva anestezije pojava bola i nelagode je potpuno normalna, a u periodu oporavka bol se kupira lekovima protiv bolova koji ne utiču na krvarenje.
Najčešće, reč je o lekovima iz grupe ibuprofena.
Da li je pojava bele rane posle vađenja zuba normalna?
Pojava bele rane posle vađenja zuba znak je da se krvni ugrušak formira, i sasvim je normalna faza u periodu oporavka.
Izostanak formiranja ili uklanjanje ugruška dovodi do komplikacije koja može biti izuzetno bolna, a koja se naziva alveolitis.
Kada se krvni ugrušak ne formira ili se pomeri sa svog mesta, nervi, kost i druge strukture zuba su nezaštićene, što može da uzrokuje jak bol.
Alveolitis, poznat i pod engleskim nazivom dry socket, najčešće ne zahteva lečenje i samostalno prolazi nakon sedam dana.
Može li se obaviti vađenje zuba u trudnoći?
Vađenje zuba u trudnoći je moguće, a trudnoća nije apsolutna kontraindikacija za ovu proceduru.
Ukoliko je moguće ekstrakciju odložiti za period posle porođaja, najverovatnije je da će stomatolog dati takav predlog.
U slučajevima kada je prisutan akutan problem koji je neophodno rešiti, ili je neophodno hitno vađenje zuba, ono je potpuno moguće bezbedno obaviti tokom trudnoće.
Zaključak
Vađenje zuba je rutinska stomatološka procedura koju u zavisnosti od složenosti obavljaju stomatolozi ili oralni hirurzi.
Ekstrakcija zuba može biti jednostavna ili hirurška. Zubi koji su u potpunosti iznikli vade se u jednostavnoj proceduri, dok zubi koji niču, impaktirani umnjaci i druga kompleksna stanja zahtevaju hirurško vađenje.
Procedura vađenja zuba se obavlja u lokalnoj anesteziji, pa iako može biti neprijatna, nije bolna.
U zavisnosti od vrste ekstrakcije zuba, zavisi i trajanje oporavka, a tokom perioda oporavka pojava bola i otoka je normalna i očekivana pojava.
