Alveolitis: Trajanje, simptomi, iskustva, lečenje

Alveolitis (alveolar osteitis) je bolno stomatološko stanje do kog može doći nakon vađenja stalnog zuba.

Kada se zub izvadi iz vilične kosti i desni, formira se krvni ugrušak kako bi zaštitio rupu u desni dok zarasta. Ako se krvni ugrušak ne formira pravilno ili se pomeri sa desni tokom zarastanja, može se javiti alveolitis.

Kada se govori o alveolitisu, mogu se čiti različiti nazivi kao što su:

• Suva alveola
• Dry socket (engleski naziv)
• Alveolar osteitis (stručni naziv)

U pitanju su sinonimi i reč je o potpuno istom zdravstvenom problemu, odnosno komplikaciji nakon vađenja zuba.

Iako je u pitanju prolazno stanje koje se relativno brzo leči uz pravilnu stomatološku terapiju, u pitanju je stanje koje može biti izuzetno bolno budući da su nervi i kost u desnima izloženi spoljnim uticajima.

Pravilno lečenje je apsolutno neophodno, a ukoliko se ne leči može dovesti do dodatnih komplikacija, koje uključuju sporo zarastanje rane zube, pojavu infekcija operisanog područja i širenja infekcije na viličnu kost.

U nastavku detaljno ćemo se baviti alveolitisom, i objasniti kako i zašto nastaje, kako izgleda i koliko traje lečenje, koji su simptomi i odgovoriti na druga najčešća pitanja u vezi ovog bolnog stanja.

Alveolitis posle vađenja zuba

Nakon što se zub izvadi, u praznom prostoru koji je nastao formira se krvni ugrušak koji štiti kost i nerve dok traje oporavak i zarastanje rane.

Ukoliko se ukrvni ugrušak ne formira pravilno ili se pomeri sa mesta tokom oporavka, dolazi do ovog bolnog stanja.

Alveolitis nakon vađenja zuba nije česta komplikacija, i statistike govore da kod svega dva do pet posto ljudi dođe do ovog neželjenog stanja.

Studija iz 2016 godine pronašla je da je 42 od posmatranih 2.281 pacijenata razvilo alveolitis u nekoj meri, što je oko 1.8 posto pacijenata.

Ipak, ovo je i dalje najčešća komplikacija nakon vađenja zuba.

Ovo stanje javlja se isključivo nakon vađenja zuba, te ukoliko pacijent sumnja na alveolitis a nije prethodno obavio vađenje zuba, radi se o drugom stomatološkom problemu.

Alveolitis ne treba mešati sa upalom desni, kao i posledičnim krvarenjem desni koje može uzrokovati.

Vrsta ekstrakcije zuba koju je pacijent obavio utiče na verovatnoću da dođe do pojave alveolitisa. Iako se i dalje veoma retko javlja, veća je verovatnoća da će do alveolitisa doći nakon vađenja umnjaka nego drugih zuba.

Takođe, kod pacijenata kod kojih je već dolazilo do ovog problema, postoji povećan rizik od ponavljanja nakon budućih vađenja zuba, te ovu informaciju treba podeliti sa stomatologom.

Osim umnjaka, pojava alveolitisa nešto je češća kod vađenja višekorenih zuba nego kod jednokorenih.

Iako stomatolog ne može da uradi mnogo da spreči razvoj alveolitisa, može obratiti dodatnu pažnju i ubrzati proces oporavka u slučaju njegove pojave.

Zašto dolazi do alveolitisa?

Kao što smo prethodno objasnili, alveolitis može da nastane iz dva razloga:

1. Krvni ugrušak nije formirao
2. Krvni ugrušak je pomeren sa svog mesta

Doktori i istraživači nisu sigurni šta u nekim slučajevima sprečava stvaranje ugruška. Smatra se da može biti negativan uticaj bakterija sa kojima rana dolazi u dodir preko hrane, tečnosti i slično.

Osim toga, trauma u operisanom području drugi je razlog. Do traume može doći tokom samog vađenja ili tokom oporavka.

Zbog ovoga je važno voditi računa o ishrani nakon vađenja zuba, izbegavati korišćenje slamčica i pažljivo prati zuba tokom oporavka.

Koliko traje alveolitis?

U proseku, alveolitis traje između pet i sedam dana.

Tokom ovog perioda, stomatolog može preporučiti lekove protiv bolova koji se izdaju bez recepta kao što je ibuprofen ili deksetoprofen.

Osim lekova protiv bolova, stomatolog može očistiti mesto ekstrakcije i staviti medicinski zavoj preko područja kako bi se podstaklo zarastanje i ublažio bol.

Pre stavljanja zavoja, moguće je aplicirati gel ili pastu koje u sebi sadrže analgetike i supstance koje će ubrzati zarastanje i smanjiti intenzitet bola.

Simptomi

Simptomi alveolitisa su različiti, ali intenzivan bol na mestu izvađenog zuba, kao posledica nezaštićene zubne kosti, tkiva i nerava, jedan je od osnovnih simptoma.

Izloženost kosti i nerava vazduhu, hrani, tečnost i slično, može izazvati izuzetno jak bol.

Drugi simptomi mogu da uključuju:

• Nedostatak krvnog ugruška na mestu izvađenog zuba
• Vidljivu kost na mestu ekstrakcije
• Neprijatan zadah
• Loš ukus u ustima
• Bol koji se širi od zuba do uha, oka, slepoočnice ili vrata na istoj strani

Alveolitis obično izaziva stalan, pulsirajući bol u zubu. Bol može biti jak i često mu ne pomažu u potpunosti lekovi protiv bolova.

Simptomi se obično javljaju dva do četiri dana nakon što je zub izvađen i mogu trajati sedam do deset dana od vađenja zuba, nekada i duže ako se ne primenjuje adekvatna terapija.

Iskustva

Iskustva pacijenata sa alveolitisom su različita, kako u pogledu trajanja, tako i u pogledu intenziteta bola i ostalih simptoma koji prate ovo neugodno stanje.

Neki pacijenti relativno lako prođu kroz ovu komplikaciju, uz lak tretman bola, dok kod drugih pacijenata lekovi protiv bolova ne uspevaju da potpuno eliminišu bol.

Zbog ovoga, dešava se da je pacijent kod koga se razvio alveolitis nije u stanju da radi ili se fokusira na obavljanje složenih zadataka.

Lečenje

Lečenje alveolitisa pre svega je fokusirano na olakšavanje simptoma, posebno bola.

Lek za sam alveolitis ne postoji, a antibiotici za upalu zuba koji se uobičajeno koriste u stomatologiji takođe nisu od koristi budući da se ne radi o bakterijskoj infekciji.

Lečenje alveolitisa može da uključuje:

• Terapiju bola. Kao što smo objasnili, osnovno vid lečenja je terapija bola. Pacijentu se najčešće preporučuje korišćenje lekova iz grupe ibuprofena, koji ne utiču negativno na zgrušavanje krvi.
• Ispiranje mesta izvađenog zuba. Stomatolog ispiranjem može da osigura da je ovo područje očišćeno od ostatak hrane i drugi materija koje mogu dovesti do bola. Tretman se može ponoviti više puta, a stomatolog može preporučiti korišćenje posebne tečnosti za ispiranje usta ili slanog rastvora.
• Medicinske zavoje. Stomatolog ili oralni hirurg može problematični prostor da zaštiti zavojem, uz nanošenje gela ili paste koje mogu da ubrzaju zarastanje i smanje bol i nelagodu.

Kada se počne sa lečenjem alveolitisa, trebalo bi da bol i drugi simptomi polako počinju da se smanjuju i nestanu u roku od nekoliko dana.

Ipak, čak iako dođe do poboljšanja treba nastaviti sa ranije dogovorenim pregledima kako bi se sprečile dalje komplikacije.

Da li alveolitis može sam da prođe?

U većini slučajeva alveolitis će proći sam od sebe.

Međutim, budući da većina pacijanata doživljava umerene do jake bolove, poseta stomatologu radi bržeg lečenja može pomoći da se nelagodnost ranije ublaži.

Osim toga, na ovaj način se osigurava da ne dođe do komplikacija koje mogu biti ozbiljne, i osim produženog oporavka uključuju pojavu bakterijskih infekcija operisanog područja i širenja infekcije na viličnu kost.

Prirodno lečenje

Stomatološki tretman alveolitisa će pomoći u ublažavanju bolova i ubrzati zarastanje i oporavak, ali je kućna nega takođe veoma važna.

Sledeće navike i ponašanja mogu da pomognu kod lečenja alveolitisa:

• Uzdržavanje od pušenja
• Nežno ispiranje usta toplom vodom nekoliko puta dnevno ili prema preporuci stomatologa
• Strogo vođenje računa da se ne povredi operisana regija prilikom pranja zuba
• Konzumacija što više tečnosti, posebno vode i čajeva
• Izbacivanje hrane koja može iritirati operisano područje
• Izbegavanje gaziranih pića i alkohola
• Apliciranje toplih i hladnih obloga

Ipak, ne bi trebalo preskočiti profesionalnu pomoć stomatologa i zameniti je u potpunosti sa prirodnim metodama lečenja, budući da komplikacije alveolitisa mogu dovesti do pojave ozbiljnih upalnih procesa.

Sredstva na bazi alkohola, kao i ispiranje usta hidrogenom treba izbegavati u periodu oporavka.

Prevencija

Prava prevencija alveolitisa ne postoji, i svodi se pre svega na brigu o delu usta u kom se izvađen zub nalazi.

Ovo se pre svega odnosi na vođenje računa da se rana na mestu izvađenog zuba ne povredi tokom pranja, a savetuje se i izvegavanje korišćenja slamčice.

Nakon vađenja zuba preporučuje se konzumacija nezačinjene kašaste hrane, koja neće povrediti ili iritirati ranu.

Osim toga, blago ispiranje usta mlakom vodom ili slanim rastvorom može pomoći bržem zarastanju rane.

Pušenje je jedan od najvećih faktora rizika za pojavu alveolitisa, te uzdržavanje od pušenja pre i posle vađenja zuba može da u znatnoj meri pomogne u prevenciji.

Na kraju, treba uvek voditi računa da vađenje zuba, posebno vađenje umnjaka, obavlja iskusan stomatolog ili oralni hirurg.

Ipak razloga za preveliki strah nema, jer bol umnjaka i komplikacije koje izbegavanje njegovog vađenja su znatno ozbiljnije i češće od alveolitisa.

Zaključak

Alveolitis je najčešća, ali i dalje veoma retka komplikacija vađenja zuba i javlja se kod oko dva do pet pacijenata nakon ekstrakcije zuba.

Ovo stanje podrazumeva da se krvni ugrušak koji pokriva i štiti kost, tkivo i nerve nije pravilno formirao, ili je pomeren sa svog mesta, otkrivajući ove strukture.

Statistički gledano, veća je verovatnoća da će doći do alveolisa nakon vađenja umnjaka nego nakon vađenja drugih zuba.

Iako ovo stanje može biti izuzetno bolno, najčešće traje relativno kratko, između pet i sedam dana.

Osim intenzivnog bola, simptomi uključuju loš zadah i neprijatan ukus u ustima, a pacijenti vrlo često mogu videti kost na mestu izvađenog zuba kada se alveoltis razvije.

Lečenje je usmereno pre svega na terapiju bola i čišćenje mesta izvađenog zuba, a prvi simptomi alveolitisa javljaju se između drugog i četvrtog dana od ekstrakcije.