Zubi su napravljeni od kombinacije mekog i tvrdog tkiva. Možda ne zamišljate da je zub živ, ali zdravi zubi su živi.
Kad se živci u pulpi zuba, unutrašnjem sloju zuba, oštete, oni mogu prestati da daju krv u zub. To može izazvati infekciju i uzrokovati odumiranje živca.
Kada zub umre, samo je pitanje trenutka kada će ispasti.
Međutim, nije pametno da dozvolimo da se to desi, jer može oštetiti ostale zube i vilicu, i zapravo može biti prilično opasno.
Ukoliko se sa lečenjem počne na vreme, zub se može spasti.
Kako prepoznati mrtav zub?
Poznato je da je glavni simptom umirućeg zuba promena boje zuba, koji počinje da tamni. Pored promene boje zuba i bola, sledeći simptomi su mogući:
- Neprijatan zadah
- Pulsiranjei pulsirajući bol zuba
- Bol na hladno
- Bol na dodir
- Loš ukus u ustima
- Otok desni oko mrtvog zuba
Promena boje zuba je najčešći i gotovo siguran znak da zub ne dobija svežu krv. Ovo je relativno lako prepoznati – zubi su kod većine ljudi veoma slične boje.
U zavisnosti od ishrane i prirodne nijanse, zubi su u određenoj nijansi bele, ili su ujednačeno prebojeni. Sa druge strane, mrtav zub može biti žut, svetlo braon, siv ili čak crn. Promena boje je sve veća kako vreme prolazi.
Bol zuba ili desni je drugi čest simptom, mada neki pacijenti neće osećati nikakav bol. Drugi će osećati blag bol, dok će neki osećati veoma intenzivan bol koji je uzrokovan umiranjem živca.
Drugi simptomi uključuju bol zuba na dodir ili hladno, pulsiranje i neprijatan zadah ili ukus u ustima. Ponekad se javlja otok na desnima oko mrtvog zuba.
U slučaju ovih simptoma, potrebno je posetiti stomatologa što pre.
Šta je mrtav zub?
Zub se sastoji od tri sloja: gleđ, dentin i pulpa. Pulpa sadrži krvne sudove i nerve.
Mrtvi ili umirući nervi u pulpi mogu dovesti do mrtvog zuba. Mrtvi zub takođe više neće imati protok krvi.
Mrtvi nerv u zubu se ponekad naziva nekrotična pulpa ili zub bez pulpe.
Kada se to dogodi, zub će na kraju ispasti sam. Međutim, može biti opasno čekati da se to dogodi, jer se zub može inficirati i uticati na vilicu i druge zube.
Koliko je potrebno da mrtav zub ispadne?
Nelečen mrtav zub će neminovno ispasti. Kada tačno, teško je proceniti. Nekada je potrebno nekoliko meseci do nekoliko godina da se to desi, u zavisnosti od brojnih faktora.
Ali, mrtav zub je moguće spasti. Važno je početi sa terapijom što pre po javljanju simptoma i postavljanju dijagnoze.
Kako se postavlja dijagnoza?
Umirući ili mrtav zub može biti otkriven tokom rutinskog stomatološkog pregleda koji uključuje snimak zuba (ortopan).
Može biti postavljena dijagnoza i ako se javite stomatologu zbog bola ili je došlo do promene boje zuba.
Stomatolog najtačnije postavlja dijagnozu na osnovu rendgenskog snimka i testa vitaliteta zuba.
Test vitaliteta zuba podrazumeva elektro test kod kog se koriste blagi električni impulsi kako bi se utvrdilo da li je zub vitalan.
Trebalo bi se javiti stomatologu uvek nakon bilo kakve nezgode sa zubima, ili ukoliko je došlo do bilo kakvih promena.
Tako će lečenje početi najbrže moguće, što će povećati izglede za oporavak zuba, i sprečiti dalje komplikacije i dodatne troškove nadoknade nedostajućeg zuba nakon ekstrakcije.
Terapija mrtvog zuba
Rana terapija je ključna za oporavak mrtvog ili umirućeg zuba.
Čak iako pacijent ne oseća bol u početku a sumnja na ovaj problem, trebalo bi da se javi svom stomatologu što pre jer ovo stanje može biti izuzetno bolno.
Ako se ne leči, bakterija iz mrtvog zuba može da se raširi i dovesti do gubitka dodatnih zuba. Takođe može da negativno utiče na zubnu kost i desni.
Snimak zuba će najčešće biti potreban za dijagnostiku, pa se preporučuje snimanje zuba pre posete stomatologu.
Postoje dve opcije za terapiju mrtvog zuba:
- Lečenje kanala korena zuba
- Ekstrakcija odnosno vađenje zuba
Lečenje kanala korena zuba
Zubari izbegavaju vađenje zuba kada god je to moguće i preporučuju lečenje kanala korena zuba prvo.
Takođe poznato kao endodoncija, lečenje kanala korena zuba ima za cilj da očisti sve infekcije sa zuba i korena. Područje se zatim čisti i zatvara kako bi se sprečila dalja infekcija.
Endodondsko lečenje, odnosno vađenje živca i lečenje zuba, je dugotrajan proces i pacijent će verovatno morati da poseti stomatologa više od jednom pre nego što se tretman završi.
Kada se infekcija očisti, stomatolog će trajno ispuniti zub. Mrtvi zub i dalje može biti funkcionalan nakon tretmana, jer je većina zuba i dalje netaknuta.
Trajanje zubnih plombi izrađenih od kompozitnog materijala iznosi oko sedam godina, ali uz dobro održavanje i navike u vezi sa oralnim zdravljem, i znatno duže.
U nekim slučajevima, ukoliko je zub potamneo ili promenio boju, pristupiće se nadogradnji zuba kako bi se povratila njegova prirodna boja.
Međutim, pošto mrtvi zubi mogu biti krhkiji, nekim ljudima će možda biti potrebno ugraditi krunicu, koja će pružiti dodatnu podršku i snagu zubu.
Zubna krunica se naročito preporučuje kada je gleđ oštećena ili zub ima veliku ispunu.
Zadnji zubi se pretežno koriste za žvakanje, pa se često preporučuje ugradnja krunice na zadnje zube kako bi se očuvala funkcionalnost.
Krunica je navlaka koja se ugrađuje na prirodni zub, sa kog je prethodno brušenjem uklonjen spoljašnji sloj, i u pitanju je personalizovano rešenje koje svojim izgledom (oblikom i bojom) odgovara prirodnim zubima.
Ukoliko se utvrdi da zubu nije potrebna krunica, moguće je izbeljivanjem mrtvog zuba vratiti njegovu pređašnju boju.
Naša preporuka je u svakom slučaju profesionalno beljenje u odnosu na opcije za izbeljivanje zuba kod kuće.
Tretman profesionalnog izbeljivanja mrtvog zuba može biti obavljen na tradicionalni način korišćenjem proizvoda na bazi vodonik peroksida i njegove aplikacije sa spoljne strane zuba.
Osim toga, stomatolog može pristupiti i specifičnom načinu izbeljivanja ovih zuba, koji podrazumeva aplikaciju sredstva u unutrašnjost zuba čime se ceo zub najefikasnije izbeljuje.
Ako to nije moguće, stomatolog može preporučiti ugradnju keramičkih faseta (vinira), veoma tankog sloja porcelana ili sličnog materijala debljine do 1mm, koji se vezuje na prednji deo zuba.
Za razliku od krunica, keramičke fasete ne daju čvrstoću zubu, već se koriste isključivo radi estetike, najčešće za prednje zube koji se vide.
Neki pacijenti mogu biti kandidati za ugradnju luminira, veoma tankih faseta koji ne zahtevaju brušenje zuba, zbog čega su preporučljivo rešenje kada je to moguće.
Ako ste zainteresovani, pročitajte naš članak u kome se bavimo manama i prednostima između luminira i zubnih krunica.
Kao još jedna opcija, pacijentima su na raspolaganju fasete od kompozitnog materijala, onog od kog su izrađene i bele plombe.
Ugradnja ove vrste fasete podrazumeva samo jednu posetu stomatologu, budući da se izrađuju direktno u ustima pacijenta, i ne zahtevaju brušenje, uzimanje otisaka i druge procedure.
Vađenje mrtvog zuba
Ukoliko je zub u stanju koje je nemoguće lečiti, zub će morati da se izvadi. Zbog ovoga je važno javiti se stomatologu na vreme.
Tokom ove procedure, stomatolog će izvaditi mrtav zub u lokalnoj anesteziji.
Nakon vađenja, preporučuje se da se na mesto nedostajućeg zuba ugradi zubni implant ili most.
Na taj način neće doći do gubitka kosti na mestu nedostajućeg zuba, i zubi će estetski lepše izgledati.
Period oporavka nakon vađenja zuba i zarastanje traje između jedne i dve nedelje.
Šta je uzrok umiranja zuba?
Povreda zuba je jedan od mogućih uzroka smrti zuba. Na primer, ako dobijete udarac loptom u usta ili udarite ustima o nešto, to može prouzrokovati da zub umre.
Umiranje zuba može se dogoditi brzo, u nekoliko dana, ili polako, tokom nekoliko meseci ili godina.
Zub takođe može umreti kao rezultat loše higijene zuba. To može dovesti do karijesa, koji kada se ne leči može polako da uništi zub.
Karijes počinje na gleđi, koja je spoljašnji zaštitni sloj zuba. Ako se ne leči, karijes može polako da ošteti gleđ i na kraju dospe do pulpe.
To uzrokuje zapaljenje i kasniju infekciju pulpe, koja se naziva pulpitis, što prekida krv do pulpe i, na kraju, uzrokuje njenu smrt. Kada dođe do propadanja pulpe, odnosno nekroze, može da se javi intezivan bol.
Kako prevenirati umiranje zuba?
Prevencija nije uvek u potpunosti moguća, ali postoje određene stvari koje mogu da smanje rizik od umiranja zuba, kao što su:
- Dobra oralna higijena. Pranje zuba dva puta dnevno i čišćenje koncem jednom dnevno.
- Redovne kontrole stomatologa. Preventivne kontrole jednom u šest meseci mogu da zaustave probleme probleme pre nego što i počnu. Stomatolog može da primeti rane znake karijesa i spreči da dođe do pulpe.
- Nošenje štitnika za zube. Preporučuje se nošenje štitnika za zube tokom kontaktnih sportova koji će da sačuva zube od povrede.
- Zdrava ishrana. Izbegavanje slatkiša i slatkih pića, koji mogu da povećaju rizik od stvaranja karijesa.
- Konzumacija vode. Voda može da pomogne da se isperu bakterije sa zuba između pranja.
Najčešće postavljena pitanja
Zašto mrtvi zub smrdi?
Kod mrtvih, odnosno avitalnih zuba, u slučaju nelečenja može doći do formiranja gnojnog apscesa koji dospeva u usnu duplju i izaziva neprijatan mirisa iz usta usled dreniranja kroz fistulu.
Ovo predstavlja jedan od osnovnih i sigurnih znaka prisustva mrtvog zuba sa širenjem infekcije.
Loš zadah i ukus u ustima su uobičajeni znaci karijesa i mrtvog zuba.
Do pojave promenjenog ukusa u ustima dolazi usled ispuštanja gnoja, a ovaj ukus se obično opisuje kao kiselkast, metalan ili čak gorak ukus u ustima.
Kako izbeliti mrtav zub?
Vrlo je često pitanje može li se mrtav zub izbeleti. Odgovor na ovo pitanje je potvrdan, mrtvi zub je moguće izbeleti.
Važno je reći da se izbeljivanje bolesnog zuba nikako ne preporučuje, već je potrebno sačekati da se završi tretman lečenja kanala korena zuba.
Sredstva za izbeljivanje koje se koriste u stomatološkim ordinacijama najčešće su na bazi vodonik peroksida, i postoji više tehnika koje se mogu primeniti.
Ukoliko izbeljivanje ne uspe, na mrtav zub se može ugraditi krunica ili faseta (vinir).
Zašto mrtvi zub boli?
Zdrava pulpa zuba ima upalni odgovor na bakterije kako bi pokušala da se izbori sa infekcijom, ali bela krvna zrnca infekciju mogu zadržati samo kratko.
Pritisak unutar pulpe će se povećati, prekinuti dotok krvi, izgladnjiti nerv i ubiti pulpu. Ovo može izazvati jak bol.
Da li su mrtvi zubi opasni?
Umirući ili mrtav zub treba tretirati što pre, zato što bakterije u zubu koji ostane u vilici bez lečenja može da se raširi i dovede do gubitka drugih zuba, ili inficirati zubnu kost ili desni.
Kada će mrtav zub promeniti boju, a kada ispasti?
Promena boja mrtvog zuba je najčešći simptom ovog oboljenja. Brzina kojom će zub menjati boju, postajući sve tamniji i tamniji, zavisi od mnogo faktora.
Najčešće će zub menjati boju nekoliko meseci, a zatim ispasti sam od sebe.
To svakako nije preporučljivo, već se stomatologu treba javiti što pre po pojavljivanju simptoma kakoa bi se krenulo sa terapijom.
Što ranije se krene sa lečenjem zuba, to je veća šansa da će zub moći da se izleči tretmanom koji se zove lečenje kanala korena zuba. Alternativa lečenju je vađenje zuba.
Izvori i reference
2. Oral Health Foundation, (2017), https://www.dentalhealth.org/root-canal-treatment
3. Dr. Fanar Swaida, Dr. Junaid Tariq (2021), https://www.dentaly.org/us/oral-health/dead-tooth/
4. Justin L. Sanders; Richard C. Houck., (2021), https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK493149/