Umnjaci su treći skup kutnjaka, veliki, ravni zubi na zadnjem delu usta koji se obično pojavljuju između 17. i 25. godine, no nekada njihov rast može biti i kasniji, u 30-im, 40-im, pa čak i 50-im godinama.
Veruje se da je način ishrane naših predaka zahtevao postojanje umnjaka, no vremenom su ljudska usta i vilica postajala sve manja, što je smanjilo prostor za rast ovih zuba.
Zbog toga je rast umnjaka često praćen različitim tegobama i može izazvati probleme sa oralnim zdravljem.
U ovom članku govorićemo o kasnom rastu umnjaka, do kog najčešće dolazi u 40-im godinama, kao i da li se umnjaci mogu izvaditi u kasnijem životnom dobu.
Simptomi kasnog rasta umnjaka
Simptomi rasta umnjaka kasnije nego što je to uobičajeno, u četrdesetim ili čak pedesetim godinama ne razlikuju se od simptoma koji prate rast u ranijem životnom dobu.
Oni mogu da podrazumevaju prisustvo tegoba kao što su:
- Stalni bol i iritacija u zadnjem delu vilice
- Osećaj pritiska i pulsirajućeg bola u zubu
- Ukočenost vilice
- Otečene desni ili desni koje krvare
- Problemi sa sinusima i poteškoće u ishrani
- Znaci infekcije, poput osetljivosti vilice, crvenila i loš zadah
Pored ovih tegoba, ukoliko za pravilno nicanje umnjaka nema dovoljno mesta, on može oštetiti okolne zube ili ih pomeriti, kao i izrasti u nepravilnom pravcu ili smeru.
Bol i otok tokom rasta umnjaka mogu se tretirati različitim lekovima za zubobolju, a pored njih na raspolaganju su i određeni prirodni načini da se ublaži bol.
Jedan od prirodnih lekova za zubobolju je i apliciranje hladnih obloga sa spoljnje strane obraza u regiji koja je pogođena.
Razlika između rasta umnjaka i pojave tegoba
Kod mlađih osoba tegobe najčešće nastaju kao posledica aktivnog rasta umnjaka, kada zub probija kost i desni i zauzima svoje mesto u vilici.
Ovaj proces može biti praćen bolom, otokom i upalom, naročito ako u vilici nema dovoljno prostora za pravilno nicanje zuba.
Kod osoba u 40-im godinama i kasnije, simptomi se često pogrešno tumače kao kasni rast umnjaka, iako u mnogim slučajevima ne dolazi do stvarnog rasta zuba.
Iako je rast umnjaka u 40-im i kasnije moguć, češće simptome pravi već postojeći umnjak, koji je ranije ostao impaktiran ili delimično iznikao, a koji može početi da izaziva probleme zbog promena u okolnim tkivima.
Sa godinama dolazi do povlačenja desni, promene gustine kosti i smanjenja lokalnog imunološkog odgovora, što stvara povoljne uslove za razvoj upale, infekcije ili bola u regiji umnjaka.
Iz ovog razloga je važno razlikovati pravi proces nicanja od kasnijeg aktiviranja problema oko postojećeg zuba, jer se dijagnostika i lečenje u ovim situacijama mogu značajno razlikovati.
Zašto dolazi do kasnog rasta umnjaka?
Iako najčešće umnjaci izbijaju u ranijem odraslom dobu, početkom 20-ih godina, ovo nije apsolutno pravilo.
Kao što ne kreću svi umnjaci da niču istovremeno, tako je početak njihovog nicanja moguć i u kasnijem životnom dobu.
U stomatološkoj praksi se sreću slučajevi kasnog nicanja zuba u 30-im, 40-im pa čak i 50-im godinama.
Razlozi za ovako kasno nicanje zuba nisu u potpunosti jasni, no smatra se da genetski faktori, upotreba određenih lekova i hormonske promene mogu da doprinesu odloženom nicanju umnjaka.
Pored toga, neke bolesti i stanja koja utiču na razvoj i rast kostiju mogu dovesti do sporijeg ili kasnog rasta umnjaka.
Na kraju, oblik i veličina vilice mogu igrati ulogu kada je reč o periodu života kada će umnjaci početi da rastu.
Treba napomenuti da kod jednog dela ljudi umnjaci nikada ne počnu na rastu, a određen broj ljudi uopšte i nema umnjake.
Statistike pokazuju da između 5 i 37% ljudi nema jedan ili više umnjaka, a iako nije jasno zašto do ovoga dolazi, veruje se da genetika igra značajnu ulogu.
Treba imati u vidu da to što umnjaci nisu vidljivi, odnosno što nisu počeli da niču, ne znači da ne postoje.
Ponekad, oni ostaju impaktirani, odnosno urasli i nalaze se ispod desni.
Ovo se jasno može videti na ortopanu, rendgenskom snimku zuba koji se uobičajeno koristi tokom pregleda zuba i kao dijagnostičko sredstvo za različita stomatološka stanja.
Kada rastu umnjaci?
Umnjaci najčešće počinju da niču između 17. i 25. godine života, u periodu kada je razvoj vilice uglavnom završen.
Ipak, ovaj vremenski okvir nije strogo pravilo.
Kod određenog broja ljudi nicanje umnjaka može biti odloženo i započeti u 30-im ili 40-im godinama, dok se u retkim slučajevima prvi simptomi njihovog rasta javljaju i u 50-im godinama.
Vreme rasta umnjaka zavisi od više faktora.
Genetika ima značajnu ulogu i često određuje da li će umnjaci uopšte postojati, kada će početi da rastu i da li će imati dovoljno prostora za pravilno nicanje.
Veličina i oblik vilice takođe utiču na ovaj proces, jer manjak prostora može dovesti do zastoja u rastu ili dugotrajnog zadržavanja zuba unutar kosti.
Pored toga, hormonske promene, određena sistemska stanja i faktori koji utiču na metabolizam kostiju mogu doprineti kasnijem početku rasta ili simptoma povezanih sa umnjacima.
Da li treba vaditi umnjake u 40-im godinama?
Umnjaci ne moraju nužno da se vade.
Razvoj vilice završen je tokom dvadesetih godina, pa uopšteno govoreći, ako ima dovoljno prostora za umnjake, oni se ne moraju izvaditi.
Međutim, umnjaci se nalaze na samom kraju vilice, i samim tim veoma je teško pravilno održavati njihovu higijenu.
Ovo dovodi do zadržavanja ostataka hrane i akumuliranja bakterija, koje potom mogu uzrokovati različite probleme, poput karijesa ili upale desni.
Pokvaren umnjak vrlo je često razlog za njegovu ekstrakciju.
Umnjak koji nema prostora da pravilno izraste, ili je samo delimično iznikao iznad linije desni, još je podložniji problemima sa oralnim zdravljem.
Jedna od mogućih komplikacija je i perikoronitis, infekcija kod koje je zub delimično prekriven desnima.
Ukoliko umnjak dovodi do oštećenja okolnih zuba ili ih pomera, najverovatnije je vađenje umnjaka najbolja opcija.
Pored toga, ako je prisutna bolest desni koja povećava rizik od apscesa, ili se formira cista na zubu koja može oštetiti kost ili koren zuba, vađenje može biti neophodno.
Prednosti i mane vađenja umnjaka u 40-im godinama
Kao što je već pomenuto ranije u članku, umnjaci mogu da vremenom dovedu do različitih oralnih problema.
Ovo može da uključuje oštećenja drugih zuba, desni, vilične kosti ili nerava, ali i pojavu karijesa i upalnih procesa mekih tkiva.
Vađenje umnjaka može da pomogne da se izbegnu ovi problemi.
Sa druge strane, hirurško uklanjanje umnjaka u kasnijem životnom dobu, posebno u 50-im godinama i kod osoba kod kojih su prisutne neke hronične bolesti i stanja, sa sobom može nositi povećan rizik od komplikacija.
Zbog ovoga je važno sa oralnim hirurgom dobro proceniti sve prednosti i mane vađenja umnjaka, uzimajući u obzir sve faktore koji na ovu operaciju utiču.
U pitanju je zahtevnija procedura nego kod mlađih pacijenata i dece, budući da se gustina kostiju smanjuje sa godinama.
Pored toga, period oporavka posle ekstrakcije zuba može biti nešto duži, a povećan je i rizik od komplikacija poput krvarenja, infekcija ili povrede živca.
Ukoliko se osoba odluči za vađenje umnjaka, važno je da se pridržava svih preporuka dobijenih od hirurga u vezi postoperativnog perioda.
Tokom oporavka, pojava bola i otoka mekih tkiva je normalna pojava, a bol se tretira lekovima koji ne utiču na krvarenje, najčešće lekovima na bazi ibuprofena ili deksetoprofena.
Pored toga, pacijent se posle ekstrakcije umnjaka mora pridržavati ishrane mekanom, nezačinjenom hranom, sobne temperature, kako bi se sprečilo iritiranje rane.
U članku koji govori o tome šta jesti posle vađenja zuba dali smo smernice i preporuke u vezi ovog režima ishrane.
Pored toga, važno je održavati dobru oralnu higijenu, ali izbegavati četkanje operisane regije, budući da ovo može dovesti do uklanjanja krvnog ugruška koji se formira na mestu izvađenog umnjaka.
Ova komplikacija naziva se alveolitis, i iako nije opasna, može biti izrazito bolna budući da ostavlja nezaštićenim strukture zuba kao što su kost i živac.
Pre same operacije, neophodno je oralnog hirurga upoznati sa svim zdravstvenim stanjima koja su eventualno prisutna, kao i svim lekovima i suplementima koji se upotrebljavaju.
Na osnovu ovih informacija, stomatolog će predložiti najbolji način rešavanja oralnih problema i optimalan način oporavka.
Zašto su komplikacije češće u kasnijem životnom dobu
Povećan rizik od komplikacija prilikom vađenja umnjaka u 40-im i 50-im godinama povezan je sa prirodnim promenama koje se dešavaju u organizmu tokom starenja.
Jedan od ključnih faktora je sporije zarastanje tkiva, budući da se sa godinama smanjuje sposobnost organizma za regeneraciju mekih tkiva i kosti.
Vilična kost postaje gušća i manje elastična, što može otežati samu ekstrakciju zuba i produžiti proces oporavka.
Pored toga, cirkulacija u tkivima je često slabija nego u mlađem životnom dobu, što utiče na snabdevanje rane kiseonikom i hranljivim materijama neophodnim za zarastanje, što povećava rizik od produženog krvarenja, infekcija i upalnih procesa.
Važan faktor predstavljaju i sistemska oboljenja koja su češća u kasnijem životnom dobu, poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti ili poremećaja zgrušavanja krvi.
Upotreba određenih lekova, uključujući antikoagulanse ili različite terapije za hronične bolesti, takođe može uticati na tok intervencije i oporavka.
Kada vađenje umnjaka nije neophodno?
Iako se umnjaci često povezuju sa potrebom za vađenjem, postoje situacije u kojima ekstrakcija nije nužna, čak i ako su prisutni blagi simptomi.
Ukoliko umnjak ima dovoljno prostora u vilici, pravilno je iznikao i ne izaziva trajna oštećenja okolnih zuba ili desni, lečenje može biti konzervativno, bez ekstrakcije zuba.
Blage tegobe, poput povremenog osećaja pritiska, blage osetljivosti ili prolazne upale desni, često se mogu uspešno držati pod kontrolom unapređenjem oralne higijene i lokalnim terapijama.
Ovo može uključivati profesionalno čišćenje teško dostupnih regija, upotrebu antiseptičnih rastvora za ispiranje usne duplje ili kratkotrajnu primenu lokalnih antiinflamatornih lekova.
U slučajevima kada je umnjak impaktiran, ali potpuno prekriven kostima i desnima i ne pokazuje znake infekcije, resorpcije kosti ili oštećenja susednih zuba, često se primenjuje strategija praćenja.
Redovne kontrole i rendgenski snimci omogućavaju pravovremeno reagovanje ukoliko dođe do promena, bez izlaganja pacijenta nepotrebnom hirurškom zahvatu.
Zaključak
Umnjaci su zubi koji poslednji niču, i to najčešće u periodu između 17. i 25. godine, no slučajevi u kojima rast umnjaka u 40-im tek počinje, nisu tako retki.
Simptomi i moguće komplikacije rasta umnjaka u 40-im godinama ili kasnije ne razlikuju se od onih koje su prisutne tokom ranijeg životnog doba.
Vađenje umnjaka u 40-im i 50-im godinama je apsolutno moguće, no treba imati u vidu da kako osoba stari, tako je i oporavak nakon bilo koje hirurške operacije dugotrajniji i sa nešto više rizika.
Izuzetak od ovog pravila nije ni hirurško vađenje umnjaka, no uz adekvatnu pripremu i plan oporavka rizik od neželjenih efekata vađenja umnjaka može se smanjiti na minimum.
