Hipodoncija je termin koji podrazumeva nedostatak zuba, odnosno izostanak rasta jednog ili više zuba.
Ovo treba razlikovati od gubitka zuba do kog dolazi usled povrede ili stomatološkog problema.
Anodoncija je retko genetsko stanje kod kog ni jedan zub nije nikao, a hipodoncija je vrsta parcijalne anodoncije.
Hipodoncija uključuje nedostatak jednog do šest zuba, dok se stanje kod kog nedostaje više od šest zuba ali ne svi zubi, naziva oligodoncija.
Ova stanja mogu pogoditi mlečne ili stalne zube.
U ovom članku govorimo o hipodonciji i nedostatku zuba, uzrocima, postavljanju dijagnoze i lečenju ovog stanja.
Šta je hipodoncija?
Hipodoncija je medicinski termin za rođenje bez jednog ili više zuba, a često se opisuje i kao urođeno nedostajući zubi.
Ovo stanje pogađa između 2 i 8% populacije globalno.
Hipodoncija se može javiti u bilo kom delu vilice, i može pogoditi mlečne ili stalne zube. Zubi koji najčešće nedostaju kod ljudi sa hipodoncijom su:
- Gornji bočni sekutići
- Gornji drugi pretkutnjaci
- Donji drugi pretkutnjaci
U zavisnosti od broja i položaja nedostajućih zuba, hipodoncija može uticati na normalan govor ili jelo.
Pored toga, hipodoncija može izazvati oštećenje desni i nepravilan rast i razvoj vilice, što dovodi do manje vilice i stanja kao što su različite vrste progenije.
Bol u vilici, otežano gutanje i žvakanje, takođe su moguće tegobe kod osoba koje pate od hipodoncije.
Uzroci
Hipodoncija je urođena mana, koja se može naslediti od roditelja.
Bebe i mala deca mogu razviti hipodonciju usled određenih bolesti, infekcija ili lečenja, poput hemoterapije ili zračenja, tokom faze razvoja zuba.
Važno je razlikovati hipodonciju od gubitka zuba usled povrede ili stomatoloških problema, poput uznapredovalog karijesa ili bolesti desni, kao što je paradentoza.
Hipodoncija podrazumeva izostanak jednog do šest zuba, koji mogu nedostajati mestu bilo kog zuba osim umnjaka.
Do rasta umnjaka kod nekih ljudi uopšte ne dolazi, ili se javlja kasni rast umnjaka i ne smatra se hipodoncijom.
Hipodoncija se obično javlja u dečijem uzrastu, odnosno pogađa mlečne zube. Ipak, ovo nije uvek slučaj, i može doći do nedostatka stalnog zuba nakon smene zuba.
Kod nekih ljudi sa hipodoncijom mogu se javiti zubi u obliku klina ili zubi koji su manji od drugih zuba, koji ponekad izazivaju praznine ili razmak između postojećih zuba.
Hipodoncija može biti simptom drugih genetskih stanja, i imati i druge simptome, poput abnormalnosti noktiju, tanjenja kose, lošeg sluha ili vida, nedostatka znojnih žlezda i drugih.
Najčešći uzrok hipodoncije je nepravilnost tkiva koji se nalazi ispod desni gde se formiraju zubi, a koje se naziva zubna lamina.
Do ovoga u većini slučajeva dolazi kao posledica naslednog faktora.
Druga stanja i simptomi koji mogu pratiti hipodonciju uključuju rascep usne ili nepca, niska porođajna težina, genetski poremećaji kao što su Daunov sindrom ili ektodermalna displazija.
Hemoterapija ili zračenje tokom formiranja zuba takođe može biti jedan od uzroka nedostatka zuba.
Dijagnostika
Dijagnoza totalne anodoncije ili parcijalne anodoncije, odnosno hipodoncije, obično se postavlja ukoliko nicanje zuba kod beba ne počne do 13 meseci.
Kada je reč o stalnim zubima, dijagnoza se može postaviti ukoliko kod deteta stalni zubi ne počnu da niču do 10. godine.
Ukoliko dođe do nekih od ovih slučajeva, obično je neophodan RTG, odnosno ortopan snimak zuba, kako bi se proverilo da li su zubi prisutni, samo još uvek nisu počeli da rastu.
U nekim slučajevima, deca razvijaju zube kasnije nego što je to uobičajeno, no ukoliko se na rendgenskom snimaku vide zubi, verovatno je u pitanju anodoncija.
Lečenje
Hipodoncija nije opasno stanje niti može ugroziti život, no ukoliko se ne leči može u značajnoj meri uticati na kvalitet života.
Nažalost, ne postoji način da se stimuliše rast urođeno nedostajućih zuba.
U zavisnosti od broja i položaja nedostajućih zuba, lečenje možda nije potrebno.
Ipak, ukoliko je u pitanju jedan ili više zuba koji su važni za govor i žvakanje, dostupni su različiti načini na koji se oni mogu nadoknaditi.
Estetski faktor takođe igra ulogu u odlučivanju za nadoknadu zuba koji nedostaje.
Opcije nadoknade nedostajućih zuba uključuju:
- Proteze ili druge vrste ortodontskih aparata: Ponekada se prisutni zubi mogu pomeriti na mesto nedostajućih zuba, popunjavajući prazan prostor. Najčešće se koriste fiksne proteze.
- Parcijalne proteze: Parcijalne proteze vezuju se za postojeće zube, nadoknađujući nedostajuće zube.
- Zubne mostove: Zubni mostovi odlična su opcija za nadoknadu jednog ili dva zuba u nizu.
- Zubne implante: Implanti se smatraju zlatnim standardom kada je nadoknada zuba u pitanju, budući da za razliku od drugih opcija nadoknađuju kako krunicu zuba, tako i zubni koren, te su trajniji i značajno stabilniji u odnosnu na druge opcije.
Izbor najboljeg načina nadoknade zavisi od različitih faktora, uključujući broj nedostajućih zuba, stanje prisutnih zuba, prisustvo malokluzije, profil lica, stanje vilične kosti i uzrast pacijenta.
U retkim slučajevima potpuno anodoncije, neophodna je nadoknada svih zuba, pa je najbolji izbor obično kombinovan protetski rad.
Ova rešenja, kao što su All-On-4 ili zubne proteze bez nepca, podrazumevaju ugradnju nekoliko implanata, najčešće četiri do šest, koji potom nose fiksni protetski rad.
Na ovaj način se kombinuje stabilnost i dugotrajnost implanata i pristupačnost protetskih radova, a značajno je komfornije rešenje u odnosu na totalnu protezu.
Prevencija
Hipodoncija je u najvećem broju slučajeva nasledno stanje, te se po pitanju prevencije ne može ništa učiniti.
Ipak, važno je napomenuti da čak i ukoliko roditelji imaju hipodonciju, ovo ne znači da će i dete razviti isto stanje.
Hipodoncija se češće javlja u mlečnoj deticiji, i moguće je da se kod deteta kome nedostaje mlečni zub u potpunosti normalno razvije stalni zub.
Statistike pokazuju da se hipodoncija češće javlja kod osoba ženskog pola.
Zaključak
Hipodoncija je stanje urođenog nedostatka zuba, koje je najčešće nasleđeno. Ređe, može biti posledica nekih bolesti, infekcija ili određenih vrsta lečenja tokom faze razvoja zuba.
Hipodoncija podrazumeva odsustvo jednog do šest zuba koje nije opasno niti može ugroziti život, ali može u značajnoj meri uticati na kvalitet života pacijenta.
Potpuno odsustvo zuba naziva se anodoncija.
Urođen nedostatak zuba ne treba mešati sa gubitkom zuba usled oralnih problema ili traume, budući da je u pitanju urođena mana.
Lečenje podrazumeva nadoknadu zuba ukoliko nedostatak zuba uzrokuje probleme sa žvakanjem, govorom ili iz estetskih razloga.
Najčešći načini nadoknade zuba su parcijalne proteze, zubni mostovi ili implanti.
Budući da je reč o urođenom i najčešće naslednom stanju, prevencija nije moguća. Sa druge strane, nema garancije da će deca roditelja koje pate od hipodoncije razviti ovo stanje.
