Dijastema ili razmak između zuba: Šta je, uzroci i korekcija

Sveže informacije

Dijastema je razmak između zuba koji je širi od 0.5 milimetara i može javiti između bilo kojih zuba, no obično je reč o dva prednja zuba.

Razmak između zuba je kozmetički problem i nije stanje koje je opasno, a može se javiti kod dece i odraslih. Kod dece, ovaj razmak obično nestaje kada stalni zubi u potpunosti izrastu.

Budući da je reč o estetskom problemu, lečenje iz zdravstvenih razloga obično nije potrebno, ali ukoliko se osobi ne sviđa izgled moguće je izvršiti korekciju i smanjiti ili u potpunosti ukloniti razmak između zuba.

U ovom članku bavimo se dijastemama, odnosno razmakom između zuba, objasnićemo zašto do njega dolazi i kako se može rešiti.

Uzroci

Do pojave većeg razmaka između zuba, odnosno dijastema, može doći iz više razloga.

U nastavku su najčešći uzroci pojave razmaka između zuba.

Veličina zuba u odnosu na viličnu kost

Mnogi ljudi su genetski skloni pojavi razmaka među zubima, a budući da veličina vilice i zuba mogu biti genetski nasleđeni, dijastema često javlja u porodicama.

Zubi koji su premali u odnosu na veličinu njihove vilice su najčešći razlog pojave dijastema, odnosno razmaka između zuba.

Nedostatak ili premali zubi

Ukoliko neki zubi nedostaju ili su manji od drugih, može doći do pojave razmaka među zuba.

Ovo veoma često uključuje gornje bočne sekutiće, zube se obe strane dva gornja prednja zuba. Ukoliko gornji bočni sekutići nedostaju ili su relativno male veličine, može nastati prazan prostor između dva prednja zuba.

Urođen nedostatak zuba naziva se hipodoncija.

Preveliki labijalni frenulum

Labijalni frenulum je tkivo koje se proteže od unutrašnje strane gornje usne do desni iznad gornjih prednjih zuba.

Ako je ovo tkivo previše veliko, može izazvati stvaranje razmaka između ovih zuba.

Jedini način korekcije dijasteme sa ovim uzrokom je hirurškim putem.

Bolesti desni

Pomeranje zuba je veoma često kod uznapredovalih bolesti desni, odnosno kod paradentoze.

Kod osoba kod kojih je prisutna uznapredovala bolest desni, upala vremenom dovodi do oštećenja vilične kosti i drugih struktura koje imaju ulogu da zub čvrsto drže na svom mestu.

Parodontopatija počinje blagom upalom, odnosno gingivitisom, a ukoliko se ne leči, ovo stanje iz blagog može preći u veoma ozbiljno.

Na kraju, oštećenja koja nastaju su takva da zubi počinju da se klimaju i ispadaju, a paradontalne bolesti su upravo i najčešći uzrok gubitka zuba.

Blagu upalu desni najlakše je prepoznati po krvarenju desni nakon pranja zuba ili čišćenja zubnim koncem.

Nepravilan refleks gutanja

Kada osoba guta, odnosno kada se refleks gutanja odvija pravilno, jezik gura nepce, a ne zube.

Međutim, kod nekih osoba tokom refleksa gutanja jezik može pritiskati prednje zube, gurajući ih napred.

Ovaj neprirodni pritisak na zube može da uzrokuje stvaranje ili pogoršanje razmaka između zuba.

Loše navike

Sisanje palca ili usana, guranje jezika u prednje zube, kao i slične loš navike imaju sličan uticaj na njih kao i nepravilan refleks gutanja.

Mehanizam koji dovodi do dijastema kod osoba sa ovim navikama je isti kao i kod nepravilnog refleksa gutanja.

Ove navike mogu dovesti do širenja i povećanja razmaka između zuba vremenom.

Gubitak mlečnih zuba

Privremen razmak između zuba, odnosno privremene dijasteme su česte kod dece.

Do njih dolazi kada deci ispadnu mlečni zubi, no kada stalni zubi u potpunosti izrastu ove praznine se najčešće zatvaraju.

Pomeranje zuba može se javiti u slučajevima kada je neophodno vađenje mlečnih zuba, najčešće usled uznapredovalih karijesa i infekcija zuba.

Zapravo, ovo stanje smara se normalnom pojavom tokom razvoja zuba, i obično nije potrebno lečenje poput nošenja fiksne proteze.

Tokom redovnih stomatoloških pregleda, stomatolog će proceniti položaj zuba i predložiti nošenje proteze za ispravljanje zuba ako je to potrebno.

Ukoliko stomatolog preporuči nošenje proteze, početak terapije ne bi trebalo odlagati, budući da vreme početka ortodontske terapije direktno utiče na to koliko dugo se fiksna nosi proteza.

Korekcija dijastema

Lečenje, odnosno korekcija dijasteme najčešće je estetski problem, i lečenje nije neophodno.

Ukoliko je pojava razmaka između zuba kod dece posledica zuba koji još uvek rastu, moguće je da će ovo stanje spontano da se povuče kada stalni zubi u potpunosti niknu.

Sa druge strane, ako je terapija potrebna iz medicinskih razloga ili ako osoba iz estetskih razloga želi da unapredi izgled svojih zuba i osmeha, na raspolaganju je više mogućnosti za popunjavanje razmaka između prednjih zuba.

Proteza

Dijasteme se veoma često leče ortodontskim aparatom, odnosno nekom vrstom proteze za ispravljanje zuba.

Različite opcije za ispravljanje zuba su dostupne, počevši od mobilnih, noćnih proteza, preko fiksnih, pa sve do folija za ispravljanje zuba.

U zavisnosti od ozbiljnosti stanja, položaja i veličine zuba i drugih faktora, ortodont će moći da predloži najbolju opciju.

Fasete

U situacijama kada je problem prevashodno estetske prirode, smanjivanje jaza među zubima može biti obavljeno korišćenjem faseta.

Ovo rešenje je posebno pogodno kada su mali zubi uzrok pojave dijastema.

Postoje dve vrste faseta, keramičke i kompozitne fasete.

Keramičke fasete su zapravo tanke ljuspice koje se lepe na spoljašnji, vidljivi deo zuba unapređujući na taj način njegov izgled.

Uobičajeno, keramičke fasete zahtevaju brušenje veoma tankog sloja zuba. Ovaj sloj je znatno tanji nego kod ugradnje krunica, budući da je brušenje ograničeno na spoljašnji deo zuba.

Direktne, odnosno kompozitne fasete, izrađene su od materijala kao i bele plombe, i direktno se izrađuju u ustima pacijenta, na zubu koji je potrebno povećati.

Praktično se kompozitnim materijalom vrši nadogradnja zuba i povećanja njegova veličina, i samim tim smanjuje prazan prostor.

Posebna vrsta faseta su luminiri, navlake za zube bez brušenja.

Zubni implant ili most

Ukoliko je do pojave dijasteme došlo kao posledica gubitka zuba, njegova nadoknada je verovatno najbolji način da se ovaj problem reši, kako funkcionalno, tako i estetski.

Kada je reč o nadoknadi zuba, zlatni standard predstavljaju zubni implanti.

Oni se ugrađuju u viličnu kost i nadoknađuju prirodni koren zuba, na koji se po zarastanju vezuje protetski rad, najčešće krunica.

Drugi način nadoknade nedostajućeg zuba je ugradnja zubnog mosta, koji kao što ime sugeriše, ima ulogu da premosti prostor zuba koji nedostaje.

Mostovi su niz od više zubnih krunica, a sa svake strane vezani su za okolne zube. Centralna krunica ima ulogu nadoknade prostora nedostajućeg zuba.

Ovo podrazumeva brušenje prirodnih zuba sa obe strane na koje će biti vezane krunice koje će nositi most.

Više informacija o sličnostima i razlikama između implanata i mostova, kao i u kojim slučajevima je koje rešenje bolje, nalazi se u članku zubni mostovi ili implanti.

Hirurgija

Kada je dijastema rezultat prevelikog labijalnog frenuma, operacija pod nazivom frenektomija može biti jedini način da se ovo stanje reši.

Frenektomija podrazumeva hiruršku proceduru tokom koje se uklanja višak tkiva.

Odraslim osobama i adolescentima tada će možda biti neophodne proteze ili drugi tretman kako bi se korigovao prazan prostor.

Kod mlađe dece, prostor se često može sam zatvoriti.

Lečenje bolesti desni

Bolest desni zahteva lečenje kako bi se zaustavila infekcija i sprečile komplikacije kao što je gubitak zuba, a tek po okončanom lečenju može se pristupiti estetskom rešavanju dijastema.

Tretman može uključivati različite manje ili više invanzivne metode, no najčešće podrazumeva unapređenje higijene usta kao i profesionalni tretman čišćenja džepova u desnima koji su nastali kao posledica infekcije.

Ovo uključuje skidanje kamenca i uklanjanje bakterija, a u nekim slučajevima i upotrebu antibiotika.

U teškim slučajevima, operacija može biti neophodna za uklanjanje dubokog kamenca koji je ispod linije desni.

Kada su desni izlečene, nekim od ranije pomenutih tretmana može se rešiti problem razmaka između zuba.

Prevencija

Iako nije moguće sprečiti sve slučajeve i uzroke pojave razmaka između zuba, određene mere prevencije postoje.

One uključuju pre svega održavanje dobre oralne higijene, što podrazumeva redovno pranje zuba i upotrebu zubnog konca.

Ovo će dovesti do smanjenja rizika od pojave bolesti desni i karijesa i indirektno uticati na smanjen rizik od pojave dijastema.

Osim toga, izbegavanje loših navika, poput sisanja palca kod dece i rešavanja problema nepravilnog refleksa gutanja mogu pomoći da do pojave razmaka ne dođe ili da se on ne pogorša.

Na kraju, redovne stomatološke kontrole tokom kojih će biti obavljeno i čišćenje kamenca jedan su od efikasnih načina da se preveniraju bolesti desni.

Zaključak

Dijastema ili razmak između zuba najčešće je isključivo estetski problem, i nije neophodno da se pristupi korekciji ovog razmaka niti lečenju.

Dijastemom se smatra svaki razmak veći od 0.5 milimetara.

U nekim slučajevima ovo je i funkcionalan problem, pre svega kada je on uzrokovan gubitkom prirodnih zuba ili uznapredovalom bolesti desni, i tada je lečenje neophodno.

U ovim slučajevima postoji više načina kako spojiti razmak između zuba, a najbolje rešenje zavisi od stanja zuba kod svakog pacijenta pojedinačno.

Iako prevencija u pravom smislu ne postoji, na pojavu praznog prostora između zuba može se preventivno uticati održavanjem dobre oralne higijene, redovnim uklanjanjem kamenca u stomatološkom tretmanu, kao i izbegavanjem navika koje mogu dovesti do ovog stanja.